‘olandijo, ‘olandijo – ko bi tebe ostavio!

[dzolaja 89 Napisano Februar 18, 2009]

odoh odma u GUEVARU da kupim nesto   ;D

 

sta ti je dobar marketing !

 

[sstruja 115 Napisano Februar 18, 2009]

DAN 3

 

Ustajanje! Kako se lepo spavalo! Jutro jeste malo kišno i tmurno al ne smeta, danas je glavni dan celoga putovanja, danas se ide u Arai Inspiration Centre, razlog celog ovog putovanja!

Pogled sa terase hotela:

 

 

Silazimo na doručak i već zamišljam tost, margarinčiće, džemiće, medove, čajeve, tako inače i zamišljam bolničku ’ranu! Silazimo, nigde nikoga od osoblja i ukapiramo da je švedski sto u sred ’olandije! Idemo redom, jedan za drugim, kao u studentskoj menzi, redom, plato, tanjir, salveta, viljuška, nož i prva hrana, tostovi u kesicama, više vrsta! Kako slabo čitam ’olandski uzmem od svake vrste po jedan, uzeo bih i više al meni mazanija nije doručak, možda za decu u vrtićima al za mene koji ima 125kg treba malo više goriva da se pokrenem!

 

Sad, da nije bilo Neše ja bih i dalje ostao gladan u EU, al on je čovek otvorio neki poklopac pored kog bih prošao ne pomišljajući da tu ima hrane! Iza tog poklopca mini viršle, gomila, ne vidi se dno! Čini mi se da je neko od nas i prošao pored alibabine pećine pa se vratio po mini viršlice koje čak nisu ni barene već pržene – onako kako ih ja volim! Dovoljno mi je bilo da ih vidim i utolim glad! To nije kraj prijatnim iznenađenjima! Odmah pored ali-babine pećine još jedan poklopac iza koga se krila pržena slaninica, onako išarana, sečena na trake ali-dedina pećina... sam miris koji je izleteo napolje kada se poklopac otvorio je bio dovoljan da budem sit do večere tog dana! Neko je na to dodao i kajganu, ja ne, nisam hteo da kvarim onu slaninicu!

 

Par koraka dalje, kao u izlogu na red naslagani listovi sireva – više vrsta, šunke, suvog mesa... Nisam hteo da bogohulim doručak a i nije bilo mesta u tanjiru još i za ovo! Htedoh da se vratim po još jedan tanjir al sam na vreme ukapirao da su oči bile gladne a ne želudac! Čaša soka – više vrsta, voće – više vrsta i još je samo pravi heb falio, onaj nezdravi beli! Nonšalantno sam bacio pogled na one paketiće džemova upaovanih kao mini-cipiripi i videh nešto što mi je ličilo na pogačice! Eureka! Jesu pogačice i to bele, ništa crno, ništa integralno, brlo brašno! E, tog trenutka sam bio srećan! Tog trenutka sam rešio da glasam za evro-atlanske integracije! Možete mi uzedi ručak i večeru al doručak NIKAD! Teško je opisati koliko smo nas četvorica bili srećni tim doručkom!

 

Odjavljivanje iz hotela, pakovanje u auto i pravac Arai, Xender nas je već čekao ispred hotela!

 

 

Tek sam tada primetio veštačko jezerce iza hotela, nisam ga po noći video!

 

Pitam se da li plaćaju ove patke da plivaju po jezeru

 

Posle kratke vožnje stižemo u Arai, udobno smeštenom na periferiji, skoro pa na kraj sela Dešavanja unutar Arai-a toga dana su zasebna priča! Izuzetna prilika da se nauči, ne samo o Arai kacigama, kacigama uopšte i drugim kacigama! Obuka je trajala gotovo 6 sati i količina informacija koje smo dobili za to vreme je impozantna!

 

Sama laboratorija je impresivna sa tolikim kacigama na zidovima:

 

 

 

 

Od kojih su mnoge i potpisane:

 

 

 

 

 

Neke spaljivane

 

 

Neke secirane:

 

 

Neke putovale oko sveta:

 

 

Verujem da svaka od njh ima svoju interesantnu priču da ispriča, samo treba načuljiti uši i pustiti mašti na volju!

 

Zatim nam je do detalja opisano kako se kacige prave! Uz pravi alat, posle onakvog brifinga mogao bih sam sebi da napravim kacigu!

 

 

 

 

 

 

Čovek koji nam je sve to objašnjavao je Mario koga smo od milošte nazvali SuperMario a i liči! Imao je prilike da i sam ode u Japan gde smeštena proizvodnja i sam prvi kacige. Tačnije Svi zaposleni u Arai Europe su morali da prođu celokupan proizvodni proces!

 

Mario je stvarno super lik, u pauzama smo pričali o neobaveznim temama i otkrili da nam je zajednička ljubav prema klasičnim motociklima, doduše on i učestvuje na trkama klasičnih motocikala i sa njim u timu je i Karlos Lavada! To kada sam čuo, kupio me je za sva vremena! Ispričao sam ja i svoju priču oko konstruisanja BMWa, na šta su ’olanđani ostalo malo u čudu, ne mogu oni da razumeju da se motor sklapa od automobila, kamiona, traktora, vozova, aviona... Nadam se da će biti prilike da se ponovo sretnem sa Mariom, nadam se na nekoj od trka i da ću upoznati njegovog klupskog kolegu i jednoh ljudi kojima se divim – Lavadu!

 

Zatim obuka oko podešavanja raznih Arai kaciga, servisiranje istih, zamena delova itd...

 

 

 

 

 

 

Imao sam prilike i da u ruci držim najskuplju kacigu za koju sam ikada čuo, Arai model namenjen za Formula 1 trke! Oko 63% vozača F1 nosi ovaj model!

 

 

 

Cena, prava sitnica – sa svim dodatnim uređajima i gedžetima oko 20.000e! Posle slikanja sam bežao od nje kao đavo od krsta! Plašio sam se da je ne oborim ili oštetim, da prodam kuću, ne bi mi bilo dovoljno da nadoknadim štetu!

 

Sledi predavanje o sigurnostim standardima za razne homologacije kaciga i kao i prethodno i to je priča za sebe! Za sada samo par slika da vas zainteresuju:

 

 

 

 

 

 

Za potrebe demonstracije je Rene (čovek sa slika) izvadio potpuno novu i ispravnu Arai kacigu i ostao gluv na naše molbe da je ne uništava ali čovek jednostavno voli svoj posao i uživa u uništavanju kaciga! Svuda u krug su kutija sa polomljenim kacigama koje je on testirao! Ne samo Arai, već i drugih proizvođača ali su nam napomenuli da te kacige ne smemo da slikamo i objavljujemo fotografije tuđih kaciga kako se testiraju u Arai-ju, kao ni grafikone sa testova!

 

Pomenutu kacigu je bacao sa visine od preko 3 metra

 

 

 

 

i to nekoliko puta!

 

Zatim je na nju bacao zašiljeni teg od 3 kg sa iste visine

 

 

I tako 10ak puta od čeka 6 puta u isto mesto dok nije šiljak konačno probio do glave! Milsim na lutku naravno, nije bilo dobrovoljaca da nose kacigu na glavi tokom testa

 

 

Ponovo kažem, o SVIM dešavanjima unutar Arai centra će te uskoro imati prilike opširno da čitate!

 

Fotografija za kraj

 

 

Par kaciga za usput, među kojima i ona koju je Rene lomio samo za nas i po jedan luksuzni rokovnik na poklon!

 

 

Očekujemo da uskoro dobijemo certifikate i bronzanu Arai diplomu! Posle godinu dana se organizuje seminar po čijem se završetku dobija srebrna diploma i na kraju zlatna! Uopšte, stav Japanaca je da svi uvoznici, distributeri i svi koji prodaju Arai kacige moraju da do detalja poznaju svoj proizvod! Al opet, to je druga priča....

 

Odlazimo iz Arai-a, prezadovoljni iskustvom, takvo gostoprimstvo, posvećenost i otvorenost nismo očekivali, kao što nismo ni očekivali toliko bogato iskustvo! Još ću dodati da je Rene, kada smo u pauzama uz sendviče i kafu na naše pitanje kakvi su budući trendovi u razvoju i dizajnu kaciga izneo vizir na kome Arai radi i koji je TopSecret! Vizir je fabrički dupli, kao pin-lok ali zatvoren sa svih strana sa mnogo većom površinom sa duplim staklom. Doneo ga je pažljivo, objasnio neke detalje, ispričao o testiranju istog u Italiji u specijalizovanoj laboratoriji i takođe ga pažljivo odneo nazad! Naravno, slikanje istog nije dolazilo u obzir, nisam čak ni pitao!

 

Moguće da sam ja i jedini novinar na svetu koji je imao prilike da isti vizir vidi!

 

[shejtan 378 Napisano Februar 18, 2009]

Joj, zabole me zeludac kad sam video ovaj zid :o :o :o :o

[M a R k o 382 Napisano Februar 18, 2009]

Sstrujomere hvala na info i slikama.  Car si 

[sstruja 115 Napisano Februar 18, 2009]

Napustili smo Arai, plan je da stignemo do Štutgarta, tu prenoćimo i sutradan nastavimo put nazad! Iako smo bili u kakvoj-takvoj žurbi da okratimo put, vidimo radnju u čijim je izlozima bilo nešto mnogo motora te smo jednoglasno odlučili da svratimo i snimimo istu!

 

Gomila motora u izlogu se pretvorila u još veću gomilu unutar prodavnice!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

i nešto moto-opreme raznih proizvođača koja je nekako bila u drugom planu pored ovih motora!

 

 

 

 

Na gornji sprat nismo ni išli...

 

 

Sve je to lepo i raskošno ali takođe i skupo! Potajno sam se nadao da ću naleteti na neki popust, neki jeftiniji komad opreme da se ponovim što bi se reklo ali je SVE ili skuplje ili približno iste cene kao kod nas! Neverovatno, iako oni nemaju carine kao mi za robu proizvedenu u EU, čak i pored kriminalne takse od preko 20% za tekstilnu robu (ostalo iz vremena kada smo mi imali razvijenu tekstilnu industriju) mnoge stvari su skuplje nego u našim prodavnicama! Očigledno da ovde trgovci imaju mnogo veće marže... Napuštam radnju skoro razočaran... jakna koja mi se svidela je koštala oko 190e, mnogo više nego što sam ja mogao ili planirao da izdvojim...

 

Brzo izlazimo iz Holandije, zemlje koja je ostavila najjači utisak na mene i narod koji mi se najviše svideo, svako zna engleski, koga god da smo pitali nešto, tržili instrukcije, odvojio je vremena da nas uputi... Iako im je moto scena razvijena, zadnjih godina i kod njih je evidentan porast broja motorista, doduše više u klasi skutera i manjih motora.. Čak me je i toplo vreme iznenadilo u glavi sam nekako imao sliku mnogo hladnije Holadnije. Dosta je severnije od nas ali je opet tamo bilo najtoplije svih ovih dana.

 

Negde na pola puta u Nemačkoj stajemo na jednu od pumpi da pojedemo nešto u Buger Kingu. Nemačka je prepuna ovih restorana brze hrane! Na svakoj pumpi se nalazi Burger ili McDonalds ili čak oba restorana na istoj pumi! Iako nisam ljubitelj ove konfekcijske „hrane“, solidarišem se sa kolegama i naručujem neki teksaški obrog za 3 i kusur eura koji obuhvata dupli burger sa lukom, pomfrit i koka-kolu... Ukus je isti kao i u McDonaldsu! Oseća se miris užeglog zejtina koji ceo dan vri, gomila začina od kojih ni ne osećaš ukus mesa... jednostavno FUJ! A o veličini iste pljeske da ne govorim! Mogu da se kladim da pleska na bilo kom uglu kod Janga trovača u nas ukusnija od onoga... Ako Evropa znači masovno trovanje naroda ovom brzom ranom, neka fala!

 

Eh da imam sredstava i da oće da mi evropejci dozvole pa da prodajem komplet lepinje sa pretopom, sarme u lepinji, svadbarski kuvan kupus ili samo lepinje sa kajmakom pa da vide ljudi šta je rana! Nikad više ne bi otišli u te mekiće i burgerčiće a i živeli bi koju godinu duže...

 

No, posle dugog puta stižemo u hotel u Štutgartu, dobijamo sobe i padamo u krevet! Neša i Joca su imali problema sa nedostatkom posteljine što je rešeno još jednom sobom koju su ujutru probali da naplate dodatno... Malo smo pregledali slike i obnavljali gradivo iz Arai-a i zaspali snom pravednika... Hotel i nije bio toliko loš koliko smo mi bili umorni!

 

[doktor 4748 Napisano Februar 18, 2009]

Arai sam bez sumnje cenio i do sada, a ovakav princip rada je doprineo da ionako visoko misljenje postane jos vise!!!

[VuleTigar 140 Napisano Februar 18, 2009]

Sjajan tekst i slike .

Pozdrav za autora 

[Pauk 613 Napisano Februar 19, 2009]

Bravo,bravo,kakav marketinski potez povesti novinara sstruju,svaka cast,definitivno pun  pogodak!

[TomoB 1618 Napisano Februar 19, 2009]

 

Skoro pa smo izašli iz Slovenije...

 

...i niste zvali, da vas vodim na pivo.       

[sstruja 115 Napisano Februar 20, 2009]

Dan 4

 

Budimo se pokrivni snegom, ne bukvalno al je preko noći napolju fino napadao.. Spremamo se već po navici na brzinu, odjavljujemo iz hotela i krećemo put kuće!

 

 

Uslovi na putu nisu baš idealni, pada sneg, silni automobili bacaju otopljen sneg ispod točkova i strašna je gužva! Interesantno rešen problem nedostarka parkinka kod Štutgardskog areodroma, napraviti garažu iznad auto-puta!

 

 

Kako dan odmiče, gužva postaje sve veća! Prvi put ignorišemo GPS koji nas upozorava na gužvu i stacionarni saobraćaj i predlaže nam drugu rutu koja podrazumeva silazak sa auto-puta. Kakav silazak sa auto ceste, ne dolazi u obzir! Ispostavilo se kao velika greška! Desetine kilometra smo prelazili po sistemu kreni-stani stani-kreni! Gužva na pumpama kao kod nas devedesetih!

 

 

Na sledećem izlazu poslušamo savete simpatičnog glasa iz navigacije i silazimo sa auto-puta... Na jednoj pumpi koristimo pauzu za doručak, tj društvo koristi, ja sam se zakleo da više neću jesti tu konfekcijsku hranu!

 

 

Kažu da piletina i kajgana nisu loše al džaba, ja sam se zakleo! To važi i za ove krofnice! Lepo izgledaju al više ne bih pojeo ni čačkalicu iz burger kinga!

 

 

Kad sam već kod čačkalice, da nisam poneo plastične iz Srbije ne bih imao čime da isčačkam hranu! Ni u jednom restoranu nije bilo čačkalica! Ne znam da li je nepristojno čačkati zube ili je neki drugi razlog, uglavnom nema čačkalica u EU!

 

Nastavljamo put dalje lokalnim putevima kroz krajolike Nemačke! Pravo osveženje posle auto-puta i sporog saobraćaja!

 

 

 

 

U jednom malom mestu ugledamo pored puta mega-market, da odem u Nemačku a da ne kupim nešto na njihovim sniženjima, nema šanse! Ko god od rodbine dođe priča o cenama i znaju ih u cent, kad je koje sniženje i slično! Pravimo kratku pauzu i posle borbe sa oslobađanjem kolica (džolaja je obio bravu) jer su im uvezana lancima sa nekim čudnim bravama ulazimo u market!

 

Ja sam odmah tražio deo sa slatkišima da obradujem suprugu koja se u 7 mesecu trudnoće ne odvaja od hrane Market je ogroman i kada sam konačno našao slatkiše kreće potera za žutim cenama i interesantnim slatkišima

 

 

 

Društvo nalazim u čik pogodite kojem delu

 

 

Džolaja je konačno našao sredstvo za skidanje farbe sa lima i laka sa nameštaja

 

 

Nastavljamo dalje kroz snegom pokrivenu Nemačku: Bezbednost na prvom mestu!

 

 

U jednom mestu ponovo moto radnja, ovoga puta iz poznatog lanca HeinGericke, snalazimo se za parking i odlazimo da pogledamo šta ima!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ima SVEGA ali MNOGO skupo! Izbor je mnogo veći nego kod nas ali i ono što može da se kupi kod nas je skuplje! Džolaja se snadbeo sredstvima za čišćenje i poliranje motora i za održavanje kože a ja kupio prvu pomoć za koju sam kasnije čuo da nije po JUSu! Nema veze, dokle god ima krst na sebi će da prođe a i služiće ako se provozam motorom van granica...

 

Pomenuo sam skupoću? Ova jakna je 599e!!!

 

 

Kroz isti gradić vidimo da i u Njemačkoj može da se pokvari pumpa! Na tabli je rukom ispisano DEFEKT! Čudi me da nisu zatvorili pumpu i uz prisustvo vatrogasava popravili kvar ili zamenili čitavu pumpu

 

 

Vidim da i ovde ljudi kubure sa parkingom za motore... Ovom XTu su i diskovi korodirali, izgleda da je baš dugo tu pakiran...

 

 

 

Konačno izlazimo na auto-put u delu u kome nije gužva, barem je GPS ne prijavljuje! Jedna od mnogih reklama koje apeluju na pažljivu vožnju, pred mnogih „čitulja“, slika porodica koje si verovatno poginule u saobraćaju, vidimo i ovu:

 

 

Ne vidimo šta piše al je poruka jasna!

 

Ubrzo prelazimo u Austriju i prepoznajemo dvorac sa početka putopisa!

 

 

Ovde se malo brže putuje, manja je gužva! Od jutra smo kroz nemačku 350 kilometara prešli za 7 sati! Mnogo je Holanđana bilo na putu, verovatno svi idu na vikend na skijanje.

 

U ljubljanu stižemo oko 7-8 sati kod Koletovog ujaka i ujne koji su nam pripremili večeru! Kako je prijala domaća supa! Najsrećniji je bio Neša koji je konačno mogao da sedne i na miru popije kafu, pivo i zapali cigaretu u isto vreme i na istom mestu! Čini mi se da nijednu cigaretu nije zapalio unutar nekog objekta tokom ova 4 dana, sve napolju, cupkajući od hladnoće... Mislim da je njemu bilo najlepše u tom trenutku! Bivši sam pušač pa znam da cigareta ne može da se meri sa toplom supom

 

 

Pozdravljamo se sa Mikijem i njegovim psom!

 

 

Nastavljamo put dalje, srećom pa smo uzeli vinjetu na 6 meseci za Sloveniju pa nam još uvek važi Malo lutamo oko Zagreba jer nas navigacija uporno vodi kroz centar a dok nismo došli do Zagreba uporno nas je vodila na Mađarsku. Čak i kada smo iz Ljubljane kao destinaciju ukucali Zagreb, trasa je vodila preko Mađarske! Nigde nema table Beograd odo Zagreba, prvu takvu smo videli 50ak kilometara od granice!

 

Na granici nas nisu pretresali, valjda im je bilo mrsko po hladnoći... te se ni tu ne zadržavamo! U Beograd stižemo nešto posle ponoći posle 17 sati puta...

 

[sstruja 115 Napisano Februar 20, 2009]

Dan 5 – ili povratak u Srbiju!

 

Kao što već rekoh nešto posle ponoći stižemo u Beograd, već oko 1:00 sam bio na autobuskoj stanici. Prvi šamar u Srbiji, nema autobusa do 7 ujutru za Veliku Planu! Odlazim na Železičku stanicu, nigde reda vožnje čekaonica zaključana lancima, ništa ne radi, nema žive duše! Vraćam se na autobusku, sve vreme sa dve torbice oko vrata (kamera i aparat – shodno profesiji), putnom torbom i tri kese sa poklonima. Čekaonica na autobuskoj takođe zaključana! Prostorija gde se prodaju karte ima samo dve klupe na kojoj spavaju, pretpostavljam beskućnici ili skitnice.

 

Nisam jedini koji čeka, ima nas 15ak, slušam razgovor dve gospođe kako je sramota da nijedna kafana ne rade, nema gde da se sačeka... Meni telefon prazan, baterija izadala, ne mogu više ni da stojim u čekaonici zbog neprijatnog mirisa! Izlazim napolje u čujem komentar kako kockarnica radi neka na kraju stanice! Odlazim tamo, al ne služe piće ako se ne kockam! Reko uključi koji god aparat, svejedno mi je i daj mi piće! Vidi čovek da mi nije do kocke pa mi dade piće i bez kockanja! Još mi uključi i telefon da se puni! Sat vremena odčekam tu, proverio red vožnje preko interneta, nema ni voza pre 8 sati! Usput proverio i red vožnje autobusa jer onaj okačeni na stanici je skroz konfuzan i nečitljiv!

Vidim da od 4 sata kreću neki autobusi pa izađem napolje da čekam, bilo koji autobus koji ide na jug auto-putem mi odgovara jer mi je kuća odmah uz isti! Na stanici nigde klupe da se sedne, ima ih na dolaznim peronima al se plaća ulaz na peron i to 120din, a i pored toga, kapija zaključana a niko ne prodaje žetone!

 

Stajao sam do 5:30! Dolazi prvi autobus koji ide auto-putem, može do Plane al ako kupim kartu do Ćićevca – ma nema veze, samo da stignem kući, ne pitam za cenu! Kaže da kupim peronsku kartu, neće da me pokupi van stanice!

 

E, sad, objasnim ja čoveku da od 1 sat čekam, da nemam gde da sednem da se ogrejem, čak se i WC plaća 30din i imam problem sa samim sobom da im platim tu staničnu uslugu 120din! Kažem mu da nije problem u novcu al da ja ne bih mogao da spavam danima da dozvolim da mi na tako prefidan način uzmu 120din zato što im se može! Da ja NIKAKVU uslugu nisam dobio za tih 120din i da neću da im platim makar čekao ceo dan! Vozač neumoljiv, ništa, njegovo pravo, zahvalim mu se al ipak probam da čuvaru koji cepa karte (koji je u međuvremenu došao na radno mesto) objasnim moj slučaj!

 

Mnogo je reći da je ostao neumoljiv, čak je bio i prilično drzak sa druge strane ograde, pita me šta očekujem, možda sobu i krevet dok čekam autobus! Pitam se da li bi bio tako drzak da nije ograda između nas. Zahvalim se i njemu na pažnji i izvinem na uznemiravanju i odem da čekam drugi autobus. Čekaonica i dalje zaključana!

 

Drugi autobus koji ide u mom pravcu stiže posle sat vremena – ipak je nedelja! Hoće vozač da me primi, mora da naplati kartu do ćuprije, nema veze, hoće da me primi i van stanice, ma super! Ulegnem u autobus al ne smem da zaspim, promašiću kuću! Budan sam već 24 sata...

 

Stižem kući, još se sapletem prelazeći preko auto-puta i padnem koliko sam dugačak u sneg i to pravo na koleno koje sam povredio pre nedelju i kusur dana pri padu sa motora.. Još uvek boli bajdvej! Ulazim u kuću konačno oko 8 sati!

[bucko 103 Napisano Februar 20, 2009]

Crni  Strujo dobro ste prosli ,pa po onom snegu mogo vas izede ski pas  

[sstruja 115 Napisano Februar 20, 2009]

Umesto zaključka:

 

Suma sumaru, ni po babu ni po stričevima, nisam se nijednog trenutka pokajao što sam pošao na put, bilo je izuzetno iskustvo, izuzetno poučno iskustvo! Video sam kako ljudi žive s’one strane grane, video da trava nije mnogo zelenija s’one strane potoka i naučio da cenim ono što imam i još više ono što nemam u Srbiji!

 

Zadovoljstvo bi bilo potpuno da sam putovao motorom al kad nema kiše dobar je i grad! Jednog lepog dana, nadam se da ponovo obiđem Holandiju al motorom, biće prilike nadam se! No, nije loše ni putovati autom, posebno sa ovako dobrom ekipom! Nisam se poznavao sa njima pre puta al smo se lepo proveli! Kada se putuje motorom, sam si sa svojim mislima, u autu imaš i društvo pa teško da možeš da dosadiš samome sebi Teško je na forum preneti sve fazone, provale i zezanja iz auta te se nisam ni trudio, ostaće to „naše“ interne zajebancije i prozivke kada god se sretnemo! Imao sam sreće da se vozim tolike kilometre sa duhovitim i zabavnim ljudima!

 

Hteo bih još jednom da se zahvalim Koletu i ekipi iz Gevare na pozivu da se pridružimo njihovoj ekspediciji i upravi BJBa koja je mene poslala na taj put. Uskoro očekujte detaljnu priču o Arai kacigama, ovo je bio samo putopis i moje viđenje Jevrope – onako kako sam je ja doživeo i okusio

[Mikka 431 Napisano Februar 20, 2009]

Uhhh ! divno Sstrujo !!! Ko' i uvek ! 

 

Zavidim .... :-[

[aca-pn 6308 Napisano Februar 20, 2009]

Hehe na cemu li mu ti zavidis ?

 

Bravo sstrujo, a oko te trave (mislim na zelenu ;D ) cemo da popricamo uzivo

[radonja 0 Napisano Februar 21, 2009]

Ух, сјајно путешествије и екипа!!!

Него, ок трава ништа зеленија него код нас, али о фењерима не би речи, јесу црвенији? 

[dzolaja 89 Napisano Februar 21, 2009]

Nismo videli ni F od fenjera 

[doktor 4748 Napisano Februar 21, 2009]

Sto se tice putovanja, ispricano sa nadahnucem, kao i uvek.

Ali za ovo maltretiranje na stanici, pa ti kao da si pretplacen na slicne situacije... :o

[Blade 0 Napisano Februar 22, 2009]

Lep provod,

al kraj me razočarao,

nije mi jasno da s nekim provedeš par dana u autu,  pređeš    X,000 km

i  na kraju te ostavi na autobuskoj da džedžiš celu noć po ovoj hladnoći, samo 100 km od kuće ?

[Bosi72 4 Napisano Februar 23, 2009]

Odličan putopis i dobar zaključak (tj. umesto zaključka). U principu treba ići, videti i upoznati kako se neke stvari rade kod drugih (svejedno istok ili zapad). OVde ne mislim samo na kacige nego i na ostale nazovi "životne" stvari koje si primetio na putu.

Za hranu si potpuno u pravu. Sve je to upakovano u neke lepe celofane i mašnice, ali džabe kad se pakovanje ne jede. Zato se mnogi naši prvo najedu kad dođu u zavičaj.

Puno sreće i još mnogo putopisa !

 

Veliko -1 za noć na Štajgi ! Mada, iako je "samo" 100km, x2 je 200km, vožnja noću nije preporučljiva posebno nakon dugačkog dana, ali ipak je mogla da padne ponuda za prenoćište.

[pit 237 Napisano Februar 23, 2009]

Lep provod,

al kraj me razočarao,

nije mi jasno da s nekim provedeš par dana u autu,  pređeš    X,000 km

i  na kraju te ostavi na autobuskoj da džedžiš celu noć po ovoj hladnoći, samo 100 km od kuće ?

 

 

 

 

 

 

 

      Beograd je to bato

[sstruja 115 Napisano Februar 23, 2009]

Niko me nije ostavio da džedžim, ja sam tražio da me ostave na autobuskoj stanici misleći da ću imati neki autobus! A o tome da me neko posle 17 sati vožnje vozi još 100 i 100km nazad nije bilo ni govora! Nije problem bilo čekanje, nije problem ni to što nije imalo gde da se čeka, problem je to što su hteli da mi naplate SVE to, tj da mi uzmu 120din bukvalno ali bukvalno za ništa! To nisam mogao da dozvolim! Čekao bih još 6 sati bez problema al ne bih dozvolio da mi na tako perfidan način uzmu pare!!!

[Bosi72 4 Napisano Februar 23, 2009]

..., problem je to što su hteli da mi naplate SVE to, tj da mi uzmu 120din bukvalno ali bukvalno za ništa!...

 

Dobrodošao na zapad !

 

..., To nisam mogao da dozvolim! Čekao bih još 6 sati bez problema al ne bih dozvolio da mi na tako perfidan način uzmu pare!!!...

 

Inat ne dovodi do rešenja i uglavnom ide na štetu onoga koji ga tera. Moraš da računaš na duže staze. Nakon hladne noći provedene napolju verovatnoća da ćeš zaraditi reumu (ili neku drugu bolest) se drastično povećava. A svaki dan proveden u krevetu je izgubljen i mnogo više vredi od 120din. Da sam na tvom mestu pokušao bi da se "nagodim" sa vozačem za 60din ili za 100din, a ako ne uspe onda bi platio 120din.

Razmišljanje jednog nazovi "zapadnjaka".

 

[sstruja 115 Napisano Februar 23, 2009]

Ta autobuska stanica funkcioniše tako što kupiš kartu na šalteru i dobiješ peronsku kartu upola cene, znači pored cene karte ti naplate i staničnu uslugu. Kada hoćeš da kupiš kartu sa popustom (recimo studentski) to ne možeš na šalteru za većinu autobusa već moraš u autobusu al onda moraš njima da platiš punu cenu stanučne usluge 120din. Ja se uvek i pogađam sa vozačima da me pokupe van stanice, na prvom semaforu i slično da ne bih ovima platio tu uslugu jer mi ništa ne pružaju za taj novac! Čak i odlazak u WC moram da platim!

 

Nije to inat, jednostavno ne dozvoljavam da me neko pljačka zato što mu se može...

 

P.S.

da sam znao da će celo putovanje da ode u drugi plan zbog epizode sa Srbijom, putopis bih pisao samo od i do prve granice, Srbiju ne bih ni pominjao

[wulfy 196 Napisano Februar 23, 2009]

Lijepo tamo na sjeveru