‘olandijo, ‘olandijo – ko bi tebe ostavio!

[sstruja 115 Napisano Februar 16, 2009]

Umesto Uvoda

 

Pre nekih mesec dana BJB Redakcija je dobila poziv da se priključi ekipi iz Gevare u njihovom putu u Holandiju u Arai Inspiration Centre u svojstvu novinara. Dugi pregovorima sa zastupnicima Arai za Evropu su urodili plodom i Gevara je postala ekskluzivni zastupnik Arai za Srbiju! Naravno, poziv smo prihvatili i usledila je procedura prikupljanja papira za vizu! Najveća dilema mi je bila da li ću dobiti vizu ili ne jer NIKADA nisam išao van granica stare SFRJ te nisam ni aplicirao za vizu!

 

Sa svim prikupljenim papirima, uključujući i pozivno pismo od Arai Europe sam se pojavio u ambasadi Holandije u terminu zakazanom preko interneta u 10:33. Ja sam ispred ambasade bio još u 10:00 da slučajno ne zakasnim! Pamtim neka druga vremena kada se u 2-3 po noći sata dolazilo ispred ambasade da zauzmeš mesto u redu i uzmes broj sa kojim dolaziš na red tek prekosutra! Prijatno me je iznenadio sistem online zakazivanja termina i to po sistemu danas-za-sutra i to u vreme koje MENI odgovara!

 

Ispred ambasade nikoga, samo dvojica čuvara i ja sa druge strane ulice, ispred doma zdravlja (da ne budem sumnjiv), neobično, kao da nije ambasada! Uđem unutra u 10:30 i čekam da me pozovu! Posle par minuta momak (mlađi je od mene) kaže: „Ajde Milane, jabuko sa grane“ - ja malo zbunjen ustajem, prilazim i ne znam kako da reagujem, zbunjen takvim nastupom! On dalje nastavlja kada sam prišao šalteru, skoro pevajući – „ja te berem kada pođem da...“ – tada sam verujem dobio najtuplji izraz lica koji se može videti!

 

Dešavalo se meni svašta ali da dodjem u ambasadu strane zemlje i da mi službenik pevuši na uvce pesmu – zvučaće možda otrcano – ali sam stvarno mislio da sanjam! U realnost me vratio njegov glas – „Šta se tripuješ, imenjaci smo! Prezimenjaci takođe!“. Ne mogu da opišem koliko mi je laknulo u tom trenutku, već sam pomislio da sam se uspavao da stignem u ambasadu! Tu mu ja onako nonšalanto, kao u šali dodam kako već imam protekciju na osnovu toga

 

Predao papire i 35e neke takse i zamisli ništa drugo nisu pitali, ni za oca, majku, babino zdravlje... ništa, samo kažu biće gotovo za dva dana! Izgleda da smo bliže evropi nego što sam ja mislio a opet na osnovu nekih starih vremena... Kao što su i rekli, viza je bila odobrena i zalepljena u pasoš posle dva dana – zamisli, u mom pasošu šengen viza, doduše na 5 dana ali toliko sam i tražio!

 

DAN 1

 

Datum polaska je bio 11 februar! Veče pre toga sam došao u Beograd i prespavao kod Pauka jer se kretalo rano ujutru. Znao sam da idem sa Koletom, vlasnikom Gevare i dvojicom radnika i da se ide automobilom. Nisam znao koji su to ljudi ni koji je automobil u pitanju! Ispostavilo se da su obojica sa foruma, Joca zvani Džojala i Neša sa nikom koji sam zaboravio, javiće se sam! U Zapadnu Evropu smo putovali zapadno-evropskim autom, Audi A4 TDI, 2.4 karavan!

 

Iz Beograda smo krenuli oko 8 sati u pravcu Zagreba! Kroz Hrvatsku smo brzo prošli, auto-put im je mnogo bolji od našeg, asfalt je ravniji i na svakih par kilometara se nalazi SOS telefon za hitne slučajeve!

 

 

Takođe, ono što me je iznenadilo – zidovi pored auto puta u naseljenim mestima i pored kuća koje su bilu auto puta! Kako sam živim na 10ak metara od auto puta, znam koliko bučan ume da bude i koliko noću smetaju svetla sa istog. Doduše, vremenom sam se navikao i ne primećujem ga upošte. Kasnije sam video da te zidove imaju u celoj Evropi na sličnim mestima.

 

 

Stižemo na naplatnu rampu ispred Zagreba, putarina ili cestarina samo 14.31e!

 

 

Idemo dalje obilaznicom oko Zagreba te i nemamo prilike da vidimo mnogo toga interesantnog! Najinteresantniji je Akva parka koji se baš u daljini vidi. Sećam se reportaže na TVu, najveći u ovom delu evrope, pokriven sa mnogo, mnogo sadržaja... vide se samo vrhvi konstrukcije

 

 

Pažnju su nam privukle i ove, ajde nazvaću ih kerefeke

 

 

koje se nalaze na svakom prelazu preko reke, svakom mostiću al nismo uspeli sa sigurnošću da odgonetnemo čemu služe.

Posle Zagreba, brzo stižemo do granice sa Slovenijom i EU – tako blizu a tako daleko!

 

 

U Sloveniji stajemo na prvu pumpu i pauzu koristim za slikanje!

 

 

Joca i Neša sa pogledom na zamak

 

 

Nastavljamo dalje i primećujemo razliku u pejzažima u odnosu na Hrvatsku, počinju brežuljci, brda, drugačija je arhitektura, uređenje puta i primećujemo dosta više crkvi. Zidovi pored auto puta, koje sam već pomenuo su ovde od pleksiglasa sa nalepljenim sličicama ptica. Moguće je da  služe još i da zaštite ptice od velikih vozila, kao i obrnuto!

 

 

Malo interesantnih slika iz Slovenije:

 

 

Oduševljavaju me ovi mostići preko auto-puta sa nasutom zemljom preko istih, deluju kao deo prirode! Uopšte, trava mi deluje mnogo zelenije sa ove strane grane! Priroda je očuvanija, vidi se da ljudi žive tu ali kao da se trude da što manje naruše prirodu svojim prisustvom.

 

Još malo pejzaža iz Slovenije:

 

 

Takođe ono što primećujem je to da nema reklamnih panoa pored auto-puta, nema ih ni u blizini većih mesta ni pored auto-puta. Kod nas niču na svakom koraku, ne možes da prođeš 10km auto-puta a da ne ti neki pano ne bode oči! Posebno noću kada zasvetle kao u Las Vegasu! Ovo je prvi koji mi je zapao za oko u Sloveniji a baš sam posmatrao predele da upijem i vidi što više mogu!

 

 

Prilazimo polako Ljubljani i već se u daljini primećuju planine – ALPI!

 

 

U Ljubljani se upoznajemo sa Mikijem – Koletovim ujakom koji nas je obradovao sa bogatim sendvičima! Jedina mana im je što nisu dugo trajali te nisam stigao ni da ih slikam. Još jednom, svi pohvale za sendviče!

 

 

Nastavljamo dalje ka Austriji! Alpi su nam sve bliži, tj. mi smo sve bliže Alpima!

 

 

Skoro pa smo izašli iz Slovenije! Starije generacije se sigurno sećaju ovog tunela, posednjeg velikog projekta stare juge...

 

 

Slovenija mi iz auta deluje kao prelepa zemlja, krivo mi je što nismo imali vremena da malo siđemo sa auto-puta i osetimo atmosferu, al ovo je poslovni put i mnogi kompromisi moraju da se naprave!

 

Jedino što nam je ostala kao ružna uspomena iz Slovenije je što nigde na granici nismo mogli da kupimo vinjetu „manju“ od 6 meseci! Nema naplatnih rampi kao kod nas nego se kupuje vinjeta koja traje od 5, 6, mesec dana pa pola i ceu godinu... Nigde nemaju manjih vinjeta te pola godine korišćenja auto-puteva u Sloveniji plaćamo 35e iako smo je prosli za manje od dva sata!

[sstruja 115 Napisano Februar 16, 2009]

Posle tunela sitžemo u Autstriju, brdovitu kao i Sloveniju (barem u severnijem delu) ali se opet oseti razlika iako nema vidno obeležene granice!

 

 

Možda jedne godine, jedne lepe zime na ovoj raskrsnici, motorom skrenem desno...

 

Na izlazu iz jednog tunela nas iznenađuje sneg!

 

 

koji se ubrzo pretvorio u mećavu!

 

 

Tu su i smučari, mada ih je više na snowbordovima...

 

 

Zatim zamak koji je kao precrtan iz igrice wolfenštajn!

 

 

Na prvoj pumpi u Austriji se vidi šta znači živeti u Evropi!

 

 

Posle 6 sati puta i pune kese smeća od grickalica, sendviča i sokova, ne možes samo da je baciš već moraš da razvrstavaš, posebno metal, staklo, plastika i ova na kojoj piše Restmull, to mu valjda dođe za nas srbe koji neće da se pola sata igraju đubretara.. pogađate, kesa je završila u Restmullu. šta god mu to značilo!

 

Dok se tanka Audi razgledamo okolinu...

 

 

Tu su Planine i naravno u donjem desnom uglu zid, tačnije paravan pred auto-puta koji je ovde napravljen od drveta i ne samo ovde nego u celoj Austriji!

 

Šta je momci? Zima? Dabome da je Zima!

 

 

Da imate 125kg kao ja ne bi vam bilo hladno...

 

 

Desno se vidi kako paravan pored auto-puta izgleda u Austriji:

 

 

Ponovo ulazimo u mećavu

 

 

i ubrzo izlazimo iz iste

 

 

Nismo ni primetili da smo stigli u Nemačku jer ponovo nema nikakve granice!

 

 

Zaboravih da pomenem da čim smo ušli u Austriju u audija smo ubacili disk sa mapama zapadne Evrope koji je došao uz auto i koji nas je nepogrešivo vodio kroz istu! Obaveštavao nas je o svim parkinzima, pumpama i isključenjima na auto-putu kao i uskovima na putu, gužvi, saobraćajnim nesrečama... al o tome nešto kasnije!

 

 

Probali smo i taj auto-put bez ograničenja brzine al nas je gužva i dizel agregat sprečio da baš-baš osetimo put !

 

 

Već je pao mrak i može da se slika samo na pumpama gde ima svetla a i tamo nema šta da se slika osim auta i cene goriva koje su u Nemačkoj malo više jer se ne plaća putarina ali je u cenu goriva uračunato korišćenje puteva!

 

 

Uopšte Nemci dosta putuju i voze mahom velike i jake automobile, barem smo takve mahom i viđali na auto-putevima. Mreža puteva im je baš razvijena a o kvalitetu istih i da ne govorimo! Ima i tamo zakrpa na putevima ali samo možeš da ih vidiš ali ne i da osetiš u vožnji!

 

Takođe bih pomenuo i visoke cene na pumpama! Primera radi flašica koka-kole od 0.5l košta 2.05e a flašiva Vio Sport vode od 0.75l čak 2.85e! Kesice pistaća, kikirikija i sličnih grickalica ČAK 4.85e, neki keksići sa imenom TUC koštaju 3.10e, dok su  Prignles čipsevi 3.80e! Razni sendviči su od 3.80e pa naviše, isti sendviči su za naše ukuse i navike suvi, siromašni sa tvrdim hlebom koji nije klasična kifla već sa nekim mrvicama, dodacima... sveusvemu te je moj savet da se pre polaska na put opremite sokovima, vodom, grickalicama, voćem i usput kupujete samo gorivo!

 

 

Moram da napomenem da se WC u nemačkoj uglavnom plaća 0.5e što je mene odvratilo i taman sam hteo da trpim do sudnjega dana da mi Kole ne reče da računom iz automata posle kupuješ na pumpi – odneseš im karticu i odbiju ti tih 0.5e kako god da plaćaš, pa i karticom... Kartice su zamenjene za kafu iz automata koja je nikad gora a košta 2.5e!

 

Stižemo u Frankfurt gde je planirano prvo spavanje! Hotel se nalazi skroz na kraju frankfurta, iza industrijske zone, mirno, tiho povučeno, baš ono što je potrebno posle puta od preko 13 sati! Prijavljujemo se, imali smo rezervacije al nisu bili sigurni da ćemo doći pa dobijamo dve sobe sa bračnim krevetima umesto rezervisanih koje su izdali drugome! Popunjavamo podatke i stoji polje nacionalnost, svi upisali Serbian a ja nisam odoleo pa napišem „SRBIN BRE!“ da me znaju s’kim imaju posla

 

 

Na recepciji se raspitujemo za neki restoran, imamo želju da probamo njihove kobasice i pivo! Upućuje nas na restoran ispod hotela, kako je sama rekla, stalno tamo jede kobasice! Na ulazu restoran okačen meni i onako u prolazu vidim piše chevapchici, što mi u prvi trenutak bi čudno al rekoh ajd, možda nisam lepo video a možda i oni imaju ćevape mada mi nikako reč ćevap nije germanizam...

 

U restoranu se čuje lagani nemački melos, harmonike, tipično nemačka atmosfera, barem kako sam je ja zamišljao! Dočekuje nas bucmasti konobar sa kojim se jedva sporazumevamo jer ne zna engleski, pitamo ga nešto a on naširoko odgovara na nemačkom. Možda nas je i razumeo šta ga pitamo al ga mi nismo razumeli šta odgovarao. Dokle god mu ne rekosmo essen i gestulirali da hoćemo da večeramo i dok nam nije rekao Ja! Ja! i pokazao na sto, nismo se razumeli...

 

Sedimo za stolom i razmišljamo kako da poručimo kobasice (za pivo nije problem)! Svi znamo poneku reč nemačkog ali šta nam vredi kada smo nemački učili iz njihovih filmova za odrasle popularnih 80ih godina..

 

Dolazi do našeg stola konobar, starijih godina, puniji, crven u licu, tipičan nemac reklo bi se i dalje na nemačkom jeziku nam se obraća, naručujemo pivo i to neko koje se najteže izgovara, valjda je i najbolje i ostavlja nam menije. Tada čujemo gospođu u šanku kako telefonom sa nekim priča na srpskom – našoj sreći nikad kraja – nećemo ostati gladni! I ne gledamo više menije jer znamo šta hoćemo i sada možemo to i da naručimo, samo čekamo da gospođa završi sa razgovorom!

 

Donosi nam konobar pivo i pita opet na nemačkom nešto i Kole pokušava na engleskom da mu kaze da je gospođa koja radi u šanku iz Srbije i ako može nju da pozove da bi se razumeli pa kada vidi njegove grimase pita ga isto na sprskom, gde on napravi još veće grimase te ga na kraju pita da li on zna naš jezik – srpski! Na to slegne glavom i tihim glasom kaže pomalo...

 

Iz daljeg razgovora, pola srpski pola nemački (mi smo čisti srpski da nas ceo svet razume a on mešao) skapiramo da nemaju nemačke kobasice i da imaju mahom jela sa roštilja i jela sa naših podneblja. Odlučimo se za srneći gulaš i neku pikantnu salatu! Sve vreme me je zbunjivao njegovim ponašanjem i pojavom, zna pomalo srpski a to pomalo uključuje i neobične reči tipa pikantno i još neke kojih ne mogu da se setim a koje se ne upotrebljavaju često. Tek kada je on otišao nam Neša pokazuje šahovnicu na drugom kraju sale koju nismo ni videli!

 

Tek onda skapiramo chevapchice, muchalicu, meshano meso i ostalo iz menija i skapiramo njegovo ustezanje... jeste da postoji istorija netrepeljivosti i ratovanja između naših naroda al to se poslednjih godina oseća tek u sporadičnim slučajevima, barem sam ja imao tekvu percepciju!

 

Mi smo od vrata između sebe pričali na srpskom i nije mogao da ne čuje i potencirao je nemački i kada je video da ne znamo nemački! I dok smo se raspitivali oko srnećeg gulaša objašnjavao nam je više na nemačkom nego srpskom ili srpsko-hrvatskom! Opet nismo hteli da nam to pokvari veče, jedino nam je bilo krivo što smo došli u Nemačku i jedemo ono što imamo i kod kuće, što nismo probali nešto novo, drugačije!

Pivo sam očekivao da bude u krigli od litar ako ne i više, to mi je onako prva slika kada se pomene toliko hvaljeno nemačko pivo! Ovako je bilo malo u čaši za vino i slabije od našeg al je svakako prijalo!

 

 

Plašio sam se kako će srneći gulaš da legne na stomak tako kasno, ipak je to divljač! Dobili smo baš obilne porcije sa testeninom umesto hleba! Ništa od umakanja hleba u vruć gulaš nažalost! E, sad, u gulaše se dosta razumem al ili je ta srna iz gulaša predugo bila u zamrzivaču ili nije srna ili su oni to spremili da bude blaže! On nam je opisao to kao ljuti, pikantni gulaš i ja sam lično očekivao više! Daleko od toga da je bio loš ali sam očekivao više!

 

Drugo što nas je bunilo je kandirana kruška i džem od ribizli na njoj! Navikao sam da dezert dobijem posle jela u zasebnom tanjiru al mi dezert nismo ni naručili Jeo sam šniclu sa džemom od višanja al ovo mi je bilo čudno! Neša je bio najhrabriji da proba zajedno i kaže da je lepo. Probali smo i mi i nije bilo loše, interesantan ukus u svakom slučaju!

 

Posle večere smo probali nekuda da prošetamo ali već je skoro bila ponoć i sreda i nigde ničega nije bilo, vratili se posle kilometra traženja nečega u sobe i utonuli u san! Dušeci jesu bili baš mekani, neko to voli, ja ne nažalost al umor je prevladao!

 

Zaspao sam misleći kako ta Evropa i nije tako strašna kao što Mile sa Čubure propagira

 

[sstruja 115 Napisano Februar 17, 2009]

DAN 2

 

Ustajanje u 7 sati, odjavljivanje iz hotela na brzinu, interesantno ali nisu pregledali sobe dal’ možda nismo nešto ukrali iz istih, peškir, lampu, TV... Ne ostajemo na doručku u hotelu jer posle „nesporazuma“ sa sobama i laganje za restoran, nisam pomenuo da oni te kobasice nemaju, niti su ikada imali a gospođa sa recepcije ih stalno jede... Nesa nije izdržao i rekao joj je da nije bilo kobasica na šta se ona bog-zna-kako iščudila...

 

Vremenske prilike su se strašno mnogo menjale tokom putovanja, dugo sam mislio da je vreme takvo, ćudljuvo al sam tek posle ukapirao da mi prelazimo dosta kilometara i smo mi promenjiva komponenta a ne vreme...

 

U jednom trenutku je ovako:

 

 

a posle par kilometara sasvim vedro, bez snega!

 

 

U daljini se vide vetrenjače, nisu holandske vetrenjače več Nemačke i ne melju žito već prave struju! Nadam se da će i ovi „naši“ da usaglase prioritete i da prestanu da se bave posledicama već uzrocima problema.. no to je priča za drugo vreme i mesto... al ne možeš a da ne razmišljaš o tome koliko toga je kod nas pogrešno i koliko toga ne funkcioniše kada vidiš kako tamo negde sve to...

 

 

Takođe neprimetno, ulazimo u Holandiju i kao i sa prethodnim prelazima preko granica desi se u trenutku, neprimetno, bez graničnog prelaza, samo vidiš druge tablice i onda primetiš arhitekturu, uređenje... Nažalost nisam uspeo da vidim kraljičinu sliku i pored nje sliku Mileta lopova iz Šapca o kojoj sam slušao, možda su je skinuli a možda je nisam video.

 

Umesto toga sam primetio neobičnu kantu za smeće tik uz put!

 

 

Ugao i položaj korpe ukazuju na to da smeće ubacuješ u vožnji kroz prozor! Malo mi je neobičan taj koncept i ne vidim neku praktičnost al ajd, ne mora sve da bude po meni krojeno! Momak pored kante je stoper kome izgleda stopiranje i ne ide najbolje pa proučava sadržaj korpe.

 

U blizini korpe je bio i ovaj znak:

 

 

ne u smislu da mi se od znaka poboljšala ekološka svest već da bi više efekta imao znak sa trocifrenom novčanom kaznom za bacanje smeća, više bih na to reagovao . Možda znak znači sram te bilo ako ako promašiš zicer al opet, nikad nisam bio preterano dobar u rešavanju rebusa...

 

Neposredno pre ulaska je GPS iz audija nešto promrmljao o saobraćajnoj nesreći i o izmeni trase, pokazivao je da izađemo na drugom izlazu na kružnom toku dok je portabl GPS pokazivao četvrti izlaz. U samom kružnom toku smo videli da ima dosta policije, vatrogasaca, hitne pomoći, pomislih baš neka teška nesreća, istovremeno se oduševio sistemom koji auto ima i obaveštenjima koje prima!

 

 

Kada smo prišli mestu  nesreće, videli smo i neke u zelenim odelima koji su prskali po asfaltu neku tečnost, verovatno ispirali ulje i takođe videli da i nije toliko ozbiljna nesreća pa da se alarmiraju tolike jedinice, ništa nije gorelo, jedan auto slupan dok je drugi verovatno već uklonjen. U Srbiji se toliko službi alarmira i okupi u slučaju lančanih sudara 5 automobila od kojih 4 u plamenu... U unutrašnjosti možeš da čekaš i po sat vremena policiju da izađe na teren, posebno ako nema povređenih! Bilo je još patrola i posle kružnog toka na dve raskrsnice koje smo prošli a koji su propuštali vozila kako se ne bi i te raskrsnice blokirali.

 

 

Mlada holandska čuvarka reda i zakona se nasmešila četvorici mladića iz Srbije

 

 

da je bio samo jedan Mladić verujem da bi zaustavila auto

 

Evo i policijskog motora na jednoj od raskrsnica:

 

 

Dalje prolazimo pored brojnih i mnogobrojnih staklenika. Holandija je inače jedan od najnaprednijih proizvođača iz staklenika u smislu količine prinosa po sadnici. Čitao sam negde o sistemima koje imaju konkretno za paradajz i da imaju najveći prinos po stabljici, drugi je Izrael i tako redom... no ovo nije poljoprivredni forum...

 

 

Ulazimo i prvi gradić na našem putovanju! Konačno da siđemo sa auto-puteva i gužvi! Primećuje se malo „slabiji“ vozni park nego u Nemačkoj po pitanju kubikaže i godišta. Uopšteno na auto putu u Nemačkoj je bilo vrlo malo manjih automobila, uglavnom su to limuzine ili karavani velikih kubikaža. Nemci dosta putuju i putuju sopstvenim kolima na posao ili vozom. Autobusi su prava retkost na auto-putu i ako se naiđe na neki, uglavnom je strani ili ide za inostranstvo za razliku u nas gde je autobus mnogo brži od voza u međugradskom saobraćaju!

 

Pored starijih i manjih automobila ima dosta biciklista i vidno označenih biciklističkih staza!

 

 

Najviše me začudio Spaček ili Dijana kako još nazivaju ovog vremešnog Citroena! Ukupno sam ih video 4 tog dana i nije bio jedan te isti! Da li je u tom mestu aktivan neki klub ljubitelja ili je nešto drugo i pitanju ne znam!

 

 

Evo i biciklistkinje sa prikolicom! Nijedan biciklista nije nostio kacigu, izgleda da nije obavezno kod njih po ZOBSu!

 

 

Atraktivan kineski restoran sa „debelim hedonistom“ koji reklamira za isti!

 

 

Primećujemo da su im sve kuće u sličnim, pastelnim bojama, od braon do svetlo oker i da su sve slične! Za oko su nam zapale i figure na mostu za koje ne znam šta predstavljaju! Druga mi liči na vikinga al opet nisam siguran, ne razumem se u tu konceptualnu umestnost

 

 

Ponovo izlazimo na auto-put ili barem liči, ne plaćaju se putarine, nema vinjeta, samo se vozi! Vozimo se kroz seoska područja i samo se smenjuju staklenici i farme konja. To su izgleda raširene delatnosti jer smo na putu sreli dosta automobila koje vuku prikolice za konje! Ova je farma ponija očigledno!

 

 

Ne može se iz automobila u pokretu uvek ni napravidi dobra fotografija, tu su drvoredi pored puta, druga vozila, zaprljano staklo itd... Uopšte na prvi pogled iz automobila, Holandija je mnogo lepša i interesantnija od Nemačke npr. Ovde su blizu farme pored uato puta, dosta se daleko i vidi sa puta za razliku od Nemačke gde je auto-put izdvojen od grada i još na opkoljava visoko drveće, verovatno da bi skoncentrisao na vožnju a ne zverao okolo... Ne znam zašto i ne uživati u vožnji!

 

Možda je i lepo vreme uticalo lepšu sliku o Holandiji! Očekivao sam baš hladno vreme jer je dosta na severu, poneo vunene čarape koje nikada nisam obuo i čizme u kojima su mi se kuvale noge dok je Srbiju u isto vreme zavejao sneg!

 

Ponovo ulazimo u gradić čije sam ime u međuvremenu zaboravio a gde se nalazi sedište firme LP sa kojom Gevara sarađuje a koji se uglavnom bave proizvodnjom akumulatora. I ovaj gradić je lepo uređen kao i prethodni! Definitivno mi se sviđa Holandija!

 

 

GPS nas nepogrešivo vodi do cilja i sedišta LP kompanije

 

 

Srećemo se sa domaćinom, Martijn ili Martjin ako se dobro sećam koji nas vodi kroz skladištbeni prostor.

 

 

Mnogo akumulatora raznih veličina i namena! Od malih od par amera do brodskih od po par stotina ampera...

 

U sali za konferncije za sastanke vidim i ostatak njihovog asortimana i dosta interesantnih proizvoda.

 

 

Ozbiljni i spremni za nova saznanja!

 

 

Šalu na stranu, domaćin je veliki poznavalac materije i imali smo prilike da DOSTA toga naučimo o akumulatorima, raznim vrstama istih, načinu skladištenja, upotrebe, razne korisne savete o održavanju istih, sveusvemu retka prilika da toliko podataka dobijete tako lako i imate priliku da upitate sve što vas zanima! Održano je i predavanje o aspektima garancije akumulatora tako da ćemo uskoro sva pitanja u vezi garancije na akumulatore kupljenje u Gevari rešavati kod njih!

 

 

Vrlo uskoro će te i vi imati prilike da saznate sve što ste ikada hteli da saznate o akumulatorima a niste imali koga da pitate!

 

Posle opširnog izlaganja i bezgraničnog strpljenja domaćina da odgovori na sva naša pitanja, imali smo i posluženje!

 

 

Konačno sendiči sa belim hlebom, mekanim kao duša! Nema veze što je malo mesa unutra i što su neki samo sa sirom, bez mesa, prijali su strašno pored raznih krševa koje smo jeli po pumpama!

[Pauk 613 Napisano Februar 17, 2009]

Uh,dobar ovaj audi sa kojim ste putovali...

[spel 72 Napisano Februar 17, 2009]

Uf, Holandija, dje me nadje... Lepa secanja...

[Marokanac 1882 Napisano Februar 17, 2009]

Super zimsko putovanje do "Olandije"............slike odlicne, keks preskup kao i svuda u Evropi.

Zanimljivo............

Cestitke Koletu na ekskluzivi za "Arai"........Bravo!

 

Pozdrav iz Afrike.........

[spredrag 1113 Napisano Februar 17, 2009]

To sto su poveli TEBE je Gevarin najpametniji marketinski potez.

[aca-pn 6109 Napisano Februar 17, 2009]

Ne Gevarin, nego Pablov. Odlican izbor novinara, bolji potez nije mogao da napravi

[dzolaja 88 Napisano Februar 17, 2009]

Sta reci,zanimljivo putovanje 

[Blade 0 Napisano Februar 17, 2009]

Sstruja, zeznućeš Memedovića.

Prelep putopis !

[zekazmaj 16 Napisano Februar 17, 2009]

Cestitam za zastupnistvo.

 

Nego da spomenem one mostice u sloveniji.

Kada se izgradi auto put. Presece se staniste divljim zivotinjama i one ginu prelazeci isti.

Slovenci su zato napravili te mostice da bi zastitili zivotinje a bogami i ljude.

 

Super putovanje sada ocekujemo od Gevare da nahvale novi asortiman i daju neke cene

[Laki 086 5 Napisano Februar 17, 2009]

one "kerefeke na mostićima" služe da obilježe  betonski dio na svakom prelazu, koji se ne moze viđet kad pane snijeg. Da njih nema čistači bi ralicama kačili u beton!

[lancia88 83 Napisano Februar 17, 2009]

Pozdrav,

 

ma vredi Te poslati bilo kuda, sjajno je sve, za reci smo znali, ali sa fotkama si me bas prijatno iznenadio, ne samo sa snalazenjem sa aparatom, vec sa fotkama uopste bez obzira na to sto si prvi put uzeo taj aparat u ruke.

[lalajko 1910 Napisano Februar 17, 2009]

"Dobro Lazo, dokle ja da cekam?"

[sstruja 115 Napisano Februar 17, 2009]

Posle prezentacije i poslovnih razgovora oko novog kontigenta akumulatora za sezonu pozdravljamo se sa domaćinima i idemo dalje! Odmah po izlasku počinje kiša i ledena kiša!

 

 

Malo posle toga ponovo sunčano vreme, kiša nije ni padala! Sada nailazimo na brojne rasadnike drveća!

 

 

I kod nas ima rasadnika ali sa ovako visokim rasadima definitivno nema! Ovi poslednji su oko 5 metara visoki po mojoj slobodnoj proceni. Videli smo i dosta rasada sa drvenim kavezom na krošnji koji, pretpostavljamo, služi kako bi se oblikovale grane iste.

 

Prolazimo broje petlje, peko kanala, ispod pruge, razgranata mreža saobraćajnica! Ovaj voz ima dva sprata, toga kod nas nema!

 

 

Nailazimo i na jedan od mnogobrojnih kanala u Holandiji, služe kao zaštita od poplava i za transport!

 

 

Prevodnica na kanalu tako daleko od mora?

 

 

Jedan od mnogih kolega bajkera koje smo videli al nikako da uspem da ih uslikam jer mnogo brzo prođu!

 

 

Ponovo brodić

 

 

to je bio treći brodić koji smo videli na kanalu a da je imao parkiran automobil na palubi! Pretpostavljam da kapetanu služi da se odveze do red-lajt-distrikta ili drugih prodavnica osnovnih potrepština... Parkira brodić, skine auto i dalje kopnom opet ima transport!

 

Jedna od neuhranjenih Holanđanki! A i kako da se ugoje kada jedu sendviče sa jednim listom šunke, debelim, tj. tankim 0.5mm!

 

 

Stižemo do druge firme po itinereru za danas – Motoport koja je na moto tržištu prisutna još od 1982 godine! Imaju svoje prodavnice širom Holandije i Nemačke i prodaju širok asortiman moto opreme i delova. Bili su generalni zastupnik za brend Spool koji je i Gevara radila za Srbiju dok nije ugašen – odatle i poslovni kontakti između ove dve firme! Odlična prilika da se upoznamo sa stanjem motociklizma u Holandiji, njihovim trendovima, navikama itd...

 

Na parkingu firme istini za volju nije bilo motocikala ali zato je bilo automobila:

 

 

 

Zovu ga još i Ferarijem za siromašne, izgleda da nisam dovoljno siromašan da ga priuštim

 

U holu firme, tj glavnog skladišta i sedišta firme nov MP3, ne muzika već pjađo!

 

 

 

Prolazimo kroz kancelarije i ulazimo u prvo skladište – pravi šok koliko je to veliki magacin, uostalom, slike govore same za sebe!

 

 

 

 

Kroz isto skladište samo špartaju električna kolica koje pune porudžbinama, ovaj na slici je baš zaleteo!

 

 

E, baš taj paše na moju Yamahu!

 

 

Cene kompleta (lanac i lančanici) su od 100 pa do 200 i kusur eura...

 

Iz prvog, operativnog, skladišta ulazimo u drugi, skladišni magacin, iz kojeg se dopunjava prvi! Ovaj magacin još veći od prvog!

 

 

 

Po završetku ture kroz magacine svi smo dobili po optičkog miša na poklon sa logom firme! Taman mi je trebao novi miš za CS, ovaj stari je postao neprecizan

 

 

Posle obilaska magacina otišli smo na sprat gde je izložbeni prostor njihovog kompletnog asortimana moto-opreme! Svakom zaljubljeniku u motore je jedan dan malo da isproba sve komade opreme koji su tamo izloženi! Mi, barem ja sam bio kao dete u prodavnici slatkiša! Primetio sam da ni zaposleni u Gevari nisu ostali ravnodušni prema izloženoj opremi! Mogao sam samo da gledam i opipam kvalitet jer ono što je za njih niža klasa (čitaj jeftinija) je za naše uslove dosta skupo! A najnižu klasu uopšte i nemaju! Uostalom, da ne tupim mnogo, evo jednog dela slika:

 

 

 

 

 

 

 

Njaviše pažnje su mi privukli Kushitani kombinezoni koje je naš vodič hvalio kao vrhunske, ja istini za volju nisam ranije čuo za njih! Verovatno ne proizvode opremu za motokros

 

 

Na dodir su izuzetno mekani, na nekim prikrivenim delovima (unutrašnja strana butina npr.) su tanki kao trenerka. Kombinezone koje sam ja imao prilike da sretnem su napravljeni od baš tvrde kože! Tek kada sam na drugoj strani prostora video izložene polovne kombinezone, koji su odradili svoj posao:

 

 

 

sam uvideo da ta tako tanka koža uopšte nije slaba!

 

 

Jeste se pogulila ali samo tanki, površinski deo! Nigde se nije skroz pocepao! Vozač je preživeo i napisao posvetu!

 

 

Još kada sam video sladjere, bilo mi je jasno da se gospodin BAZZA nije šalio!

 

 

Još malo razgledanja raznih sitnica:

 

 

 

 

 

 

 

pozdravljamo se sa domaćinima, zahvaljujemo na poklonima i nastavljamo dalje, ka mestu koje se zove Huvelaken, tako se na srpskom kaže i to se baš čudno akcentuje, dugo-uzlazno na u i kratko silazno na e, koje se skoro pa i ne čuje. Trebao nam je ceo dan da naučimo tačan izgovor!

 

Stižemo u hotel koji nam je preporučio mister Xender, koji je bio naš domaćin ispred Arai Europe! Smeštamo se u više nego luksuzne sobe, ja sam bio npr sam u ovoj sobi:

 

 

Mali odmor, osveženje i silazimo da se vidimo na Xenderom na zakazanoj večeri u restoranu hotela!

 

 

Bio je iznenađen % alkohola u šjlivovici koju je dobio na poklon. Kada sam mu objasnio da 45% i nije jaka rakija i da sam ja ispekao 20l rakije od 62% i ostavio po strani kada mi se žena porodi, ostao je u blagoj neverici! Inače, holandsko pivo je još slabije od nemačkog!

 

 

Xender nam je preporučio unapred pripremljen meni koji se servira svim saradnicima Arai-a, ko smo mi da budemo izuzetak . Mogli smo da biramo između supe sa poverćem i čorbice od senfa! U prvi mah mi se učinilo da su rekli supa od pečuraka (Mustard – Mushroom), bilo mi je neobično da prave čorbu od senfa! Svi smo se odlučili da probamo čorbu od senfa i iskreno nisam se pokajao! Čorbica je bila fantastična! Rešio sam da potražim recept na internetu i da je pripremim nekom prilikom!

 

Kao glavno jelo smo mogli da biramo između ribe i svinjetine! Naravno, svi smo izabrali svinjetinu da se konačno najedemo posle siromašnih sendviča i raznih grickalica... Nismo pitali u kom je obliku al kakva god da je ne može biti loša!

 

Dolaze prvo salate, po dve činijice od sorte na nas petoro! Kuvani karfiol za koji mi je bilo neobično da ga služe takvog, belog, čak sam i pomislio da je iz nekog marinata ili slično al sam se grno prevario... samo je baren! Zatim zelena salata i pasirane jabuke! Salate ima i kod nas al onakvim kašicama od jabuka se kod nas hrane bebe, još je bila i slatka! Drugo je to što su sve salate bile u malim činijicama, koliko na dlan stane! Stiže pomfrit i nešto slično country krompiru iz McDonaldsa i na kraju dugo očekivano pork glavno jelo!

 

Najveće razočarenje večeri! Spojte palac i kažiprst jedne ruke u krug, zatim i druge ruke, eto tolika su bila dva pačeta mesa koje smo dobili na tanjiru prečnika 30cm! Povrh svega nema ni hleba da napunimo želudce bar time! Objasnili smo Xenderu koji se delkarisao kao ljubitelj mesa, da kada naručiš svinjetinu u Srbiji, dobiješ parče koje je veliko kao tanjir ili dva takva parčeta! Džaba im bila evropska unija i standard ako će kao standard da nam uvedu ovako male parčiće mesa!

 

Čokoladni mus kao dezert i nije bio toliko loš, dva koluta, kao manje salame bele i crne čokoladne smeše slične pudingu, kugla sladoleda, jedan tufna šlaga i keksć u njemu sa logom hotela! Nedostajao mi je gulaš od prethodne večeri al šta da se radi, holanđani se hrane zdravo i uopšte nisam primetio nešto puno gojaznih ljudi u Holandiji u odnosu na recimo nemačku ili Austriju! Morao sam ja da dođem da im vadim prosek!

 

Nažalost ostaćete uskraćeni za slike iz hotela jer me je Kole svima predstavljao kao novinara našeg najvećeg sajta posvećenog motociklizmu, mogao sam da sa izgovorom da radim i za jedan gastronomski sajt al ajd da ne kvarim prvi utisak Verujem da bi na osnovu moje kilaže rekao da sam bolji gastronomski nego moto novinar

 

 

Topla kupka za opuštanje i lakši san je bio pravi način da se završi drugi dan!

 

[shejtan 377 Napisano Februar 17, 2009]

A ja se sve vreme pitam od cega Dane@ zivi ;D ;D ;D

 

[zlajabgd 9 Napisano Februar 17, 2009]

strujo ajmo dalje..............

[misko_kolo 1297 Napisano Februar 17, 2009]

@shejtan

Kad ja tamo, a ono međutim... ;D

[GoranTini 319 Napisano Februar 17, 2009]

Putopis je fantastican a kakav i moze biti kad je jedan od glavnih aktera nas Sstrujomer. Svaka cast, sve je extra ali...nema kobaja... ;D

[Gremlin 24 Napisano Februar 17, 2009]

 

Shto se tiche Strujinog putopisa - odlican je - i text i slike.

 

Jadan  Struja sto je ostao gladan u EU....

 

[zlajabgd 9 Napisano Februar 17, 2009]

 

Jadan  Struja sto je ostao gladan u EU....

 

 

pa strujo, kako na toliki put kreces ,bez rezervi(slaninica,lukac,sira) ne moze da skodi

 

dobro si i slikao na prazan stomak

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[saxi 510 Napisano Februar 17, 2009]

Drago mi je sto je Struja dobio ovaj zadatak, jer je na jako lep i njemu svojstven nacin spojio moto putovanje u interesantan putopis 

Odlican gest GUEVARA-e na radost svih nas 

[dimac 987 39 Napisano Februar 18, 2009]

Ja procitah juce sve i evo cekam nastavak ;D Sstrujo odlican putopis ali nastavi sto pre!

[dzolaja 88 Napisano Februar 18, 2009]

 

Jadan  Struja sto je ostao gladan u EU....

 

 

Pa nije samo Sstruja ostao gladan  ;D

[doktor 4607 Napisano Februar 18, 2009]

Sstrujo, legendo, kao da sam bio sa vama...Bas si lepo preneo utiske iz prve ruke..