TET Bugarska - veliko iznenadjenje

[aca-pn 6783 Napisano pre 7 sati]

   I ove godine smo izdvojili nedelju dana za sada već tradicionalnu vožnju po TET deonicama okolnih nam država, ove godine plan je bio Makedonija, blizu je, a ne tako često vožena. Medjutim negde 10tak dana pred planiranu vožnju nailazimo na informaciju da je zbog velike suše, a kao preventiva protiv požara, vožnja motornim vozilima po šumama i gorama Makedonije zabranjena. Pošto prvobitni plan propada, odlučujemo se za alternativu - Bugarska. Takodje destinacija ne tako popularna medju TET vozačima, nema ni puno informacija ni snimaka vožnji po bugarskom TET-u, tek po neki snimak i polovočna informacija, tako da i nismo znali šta da očekujemo. 

 

Ekipa je već stara i oprobana - Nikola @nvic, Sale @TA96 i moja malenkost. Za ovu godinu smo takodje promenili motore, Sale je na Kove 450 rallye, ja tek nabavio CF moto 450MT, a Nikola je ostao na vernom CRF300L. Od kampovanja smo odustali, probali jedne godine i nije nam praktično, dosta više stvari se nosi, motori su teži, a to donekle ubija zanimljivost vožnje, sto nam je i primarni cilj. A i došli smo već i neke godine kad cenimo večeru za stolom, večernji tuš i pravi krevet

 

Pošto sam ja bio na porodičnom odmoru i tog dana tek došao, a Nikola i Sale su imali slobodno, dogovor je bio da prikolicom odvuku motore do Pirota, tamo voze  Staru planinu, prespavaju, a da im se ja prikljucim narednog dana i zejedno nastavimo ka Bugarskoj. Medjutim mi pravimo planove a Bog se smeje  Na nekom od uspona Nikoli se pregreva CRF, jer ne radi ventilator. Probali preko telefona da rešimo problem, medjutim ništa od toga, ispostavilo se da je problem do samog ventilatora i da ne može da se popravi. Pošto ja još uvek imam CRF-a u garaži ja im predlažem da se vrate do Paraćina, prebacimo ventilator sa mog CRF-a na Nikolinog, prespavaju kod mene i taman sutra krenemo svi zajedno. Tako smo na kraju i uradili, još nismo i krenuli pošteno a avantura neočekivanog je već počela.

 

Sledeće jutro spremni, napakovani i sa svim ispravnim motorima krećemo ka Zaječaru i dalje ka praznom prelazu Vrška Čuka gde nas je malo zadržao znatiželjni policajac koji se raspitivao oko 450MT-a, navodno planira da ga kupi. Nema veze, prijala je kratka pauza, nastavljamo dalje do mesta Kula gde su uključujemo na TET i idemo ka Belogradčiku gde pravimo pauzu, sve je asfalt dotle. Posle pauze pratimo TET sve do mesta Replyana gde se TET konačno odvaja od asfalta. Tu Nikola kapira da nije sipao gorivo, a pitanje je kad nailazimo na pumpu. Srećna okolnost je da baš kod skretanja sa asfalta u nekom dvorištu ljudi nešto rade, Nikola ih pita za pumpu, naravno pumpe ni na vidiku, srećom oni imaju gorivo u kanti, tako da rešavamo i taj problem i konačno možemo da zagazimo u prašinu a i blato. Predhodnog dana je padala kiša, pa ima i mokrih deonica.

 

 

Ubrzo  nakon odvajanja sa asfalta put nas vodi na brdo, šumski put sa ozbiljnim usponom i kolotrazima. Ja idem prvi i na jednom mestu jednostavno gubim trakciju sa fabričkim gumama i stajem. Staju i oni iza mene, malo me pogurali da krenem i izašao sam do kraja uspona, parkirao i čekam, čekam, njih nema.

 

 

Sale nije mogao da krene ni uz guranje, Nikola je gurajući izgubio i snagu i dah, morao sam da se spustim nazad pešaka da pripomognem. Na kraju smo izašli sva trojica, ali....

 

 

Prilikom montaže gume, Sale na Kove-u (ili Kovetu, kako li se već kaže) zadnja kočiona klješta nije gurnuo u odgovarajući šlic na zadnjoj viljušci, prilikom kočenja dok je motor išao napred to nije bio problem, medjutim na usponu je držao zadnju kočnicu da se ne vrati nazad i tom prilikom su se kočiona klešta okrenula, nategla kočiono crevo, ušao je vazduh u sistem i kočnica više nije radila. 

U tom trenutku počinje i kiša, srećom nedaleko od mesta gde smo bili je bila i neka nadstrešnica, pa smo se vratili do nje da tamo rešavamo problem. 

 

 

Kočnicu nismo uspeli da dobijemo, ali smo bar vratili i namestili klješta gde treba da stoje.

Penjemo se dalje i počinju da se otvaraju vidici, sve je lepše i lepše.

 

 

Već je kasno i žurimo ka Montani da klopamo nešto i nadjemo smeštaj. U Montani nas dočekuje prilično jaka kiša, opet nalazimo neku nadstrešnicu i ispod nje nalazimo smeštaj i restoran u blizini. 

Restoran je bio pun pogodak, ali sa smeštajem i nismo imali sreće, Ispostavilo se da je stan koji smo našli u nekoj staroj sirotinjskoj zgradi, a zgrada je u delu grada koji je uglavnom u poluraspadu. Još smo stigli uveče po kiši, pa sve deluje i još gore nego što jeste. Stan je srećom bio u pristojnom stanju, renoviran i opremljen. Motor smo parkirali na pumpi u blizini, gde je radnik pumpe prvo rekao "ne može", a kad smo rekli da će da platimo promenio je mišljenje u sekundi, 10e ipak vredi mirnijeg sna.