U pohod na Rumuniju sa dva ČZ-a stara preko pola veka

markovisacki · Septembar 8

Ko je pratio temu o restauraciji ČZ 175 Sport iz 1974, zna da smo moj imenjak i ja imali prošle godine veću turu po Homoljama (Link teme).
Imali smo nakon toga više zajedničkih vožnji, a ovaj prvi vikend Septembra 2025 smo rešili da iskoristimo za obilazak Nacionalnog parka Semenik u Rumuniji.
Semenik se sastoji od dva dela: Semeničke planine i Aninske planine. 80% je bukova šuma. Park ima 10 rezervata prirode, mnogo vodopada, jezera i prelep je za vožnju motociklom.

Što se vozila tiče, postavka je ista: ČZ 477 (175 sport), stara 52 godine i ČZ472 (350) stara 47 godina.

Ja sam iz Vršca, imenjak iz Beograda, tako da smo se našli u Beloj Crkvi, i zaputili se na granični prelaz Kaluđerovo.
Gužve tu retko kad ima, posebno sad van sezone, tako da smo i sada bili jedina vozila na prelazu.
Odatle idemo za Oravicu, pa za selo Gradinari.

Pre ulaska u selo, uz glavni magistralni put, može se videti most Marije Terezije:

Skrećemo desno, i iz ravnice prelazimo u penjanje ka gradu Rešica. Šuma počinje da menja dosadašnja polja, i uživanje za vožnju počinje.
Kroz Rešicu samo prolazimo jer idemo dalje uzbrdo ka jezeru Valiug.

Put je predivan, krivina na krivinu, većinski u hladovini. Tu je već druga temperaturna zona, drastično niža temperatura, i ima delova puta koji su još mokri od ko zna koliko dana ranije.

Nakon toga stižemo na jezero Valiug. Predivno uređen prilaz, drveni ponton sa ležaljkama, koji uz to ima i kafić, opciju za rentiranje kajaka, električnih čamaca itd.

Iako je jezero relativno visoko, temperatura je i dalje bila dobra za kupanje. Maksimalno uživanje. U produžetku je jezero Trei Ape.

Odmah uz jezero, nalazi se odličan restoran takođe u hladovini, tako da imate sve na jednom mestu.
Takođe ovo jezero nudi i sjajne pešačke staze, a od restorana kreće žičara koja vodi do vrha planine.

Nakon ručka, kupanja i odmora, spuštamo se dole u Rešicu.

Rešica je grad sa oko 60.000 stanovnika. Između ostalog između dva rata bila je jako značajna jer su se u njoj pravile lokomotive i vagoni, tako da se smatra kolevkom železnice u Rumuniji.

Opravdano ponosni na to, napravili su Muzej Železnice na otvorenom gde se mogu videti mnoge parne lokomotive, i između ostalog prva iz 1872. godine.

Rešica je vrlo zanimljiv grad, sa velikim šetačkim trgom, gradski saobraćaj je odlično rešen linijama modernih tramvaja, i generalno je pun kontrasta modernog i elemenata iz vladavine Nikolaja Čeušeskua. Ako vas zanima glamur, zaobiđite ga, ima boljih opcija u Rumuniji. Ako vas zanima ulična fotografija i generalno motivi nekog prošlog vremena, preporučujem da ostanete malo i procunjate.

Hrana je u Rumuniji generalno dobra, ne preterano skupa i više nalik nekoj domaćoj u Vojvodini.

Slatkiši su potpuno drugačiji u odnosu na naše, i mene dosta podsećaju na one koje sam viđao u Rusiji.
Npr ovo je sladoled od vanile:

Iz Rešice idemo na sever. Pravac Farliug, Lugoj, Temišvar.

Temišvar kao Temišvar, prelep grad koji nudi uvek nešto novo.

Ovog puta odlučujemo se da obiđemo Muzej Revolucije.

Revolt protiv Čaušeskuovog režima započeo je sredinom decembra 1989 u Temišvaru. Protest u Temišvaru je nasilno ugušen po Čaušeskuovom naređenju.

Pobuna se brzo proširila zemljom, kulminirajući demonstracijama stotine hiljada ljudi u Bukureštu, posle pažljivo sročenog ali na kraju ipak neuspešnog govora koji je Čaušesku održao 21. decembra 1989. godine.

Muzej jeste generalno posvećen tom dođaju ali prati i ostala dešavanja u svetu vezana za tu temu.

Na ulazu u muzej možete videti pravi komad Berlinskog zida:

Toplo preporučujem posetu istom, objekat je ogroman, na dva sprata, sa sjajnom kolekcijom predmeta, uniformi, fotografija detaljno opisanim na više jezika.

Ima i celih soba koja su uređene da prikažu kako su izgledali stanovi u vreme tog režima itd.

Odatle odlazimo na jedan krug po gradu i polazak za Srbiju ali ovog puta na granični prelaz Vatin.

Bilo je tu još mesta koje smo obišli, ali ne bih da davim, mislim da je ovo dovoljno da se dočara vibe sa putovanja.
Motori su naravno služili besprekorno, bez ikakvih kvarova. Potrošnja klasično oko 3.7 - 3.8 u mom slučaju.

Pozdrav svima do narednog putopisa!