Skuterom na more - Od ponora do Olimpa

[estel 932 Napisano Utorak u 14:03 (promenjeno)]

Ova godina je počela skoro pa savršeno, ispunio sam svoj san kupivši novu Suzuki Hayabusu i najzad je ličilo kao da lebdim među oblacima. Međutim, kako to biva, za nas obične ljude, život kaže da se treba prizemljiti baš onda kada letimo previsoko jer da nije tako, gde bi nam kraj bio?

 

Desila se saobraćajna nezgoda gde je auto uleteo u mene i gde me je u bukvalnom smislu te reči, izbacio iz koloseka. Stvarnost gorkog ukusa se vratila na glavna vrata. Motor i snovi rastureni, ali je glava ostala na ramenima.

 

 

Kako me "život", za ovu 31. godinu, nimalo nije štedeo, iskustvo me je podučilo da traumu rešim očas posla, da se pomirim sa tim šta se desilo i da krenem sa gradnjom ispočetka. Sagledavši situaciju, shvatio sam da, hvala Bogu, niko nije zavijen u crno, materijalne stvari ostaju samo to - materijalne i s verom u Boga krenuo napred.

 

Kupio sam mali skuterčić, Hondu PCX 125 za odlazak na posao i obavljanje raznih poslića po gradu, a kako radim i živim u Novom Sadu, a rodom sam iz Kikinde, pomislio sam da će biti bolja alatka za odlaženje do najrođenijih umesto da to činim autobusom. I da, ta pomisao je bila prava. Posle prvog odlaska je došao drugi, posle drugog treći, posle trećeg četvrti i... onda je došlo do šaljive konstatacije na poslu u razgovoru sa kolegama kako bih mogao otići i na more s njim. Mališa mu je nadimak.

 

 

Pa hajde pošto idem na more, gde bih mogao otići?

 

Postoji jedna prelepa zemlja sa bogatom istorijom, koju volim od kad znam za sebe, ali bez rezonskog objašnjenja, da l' je to zbog mitologije, da l' zbog istorije, geografije, ili možda samo zbog toga što ima izlaz na more sa svih strana - Ne bih znao reći. Odluka je pala da to bude Grčka. Sam podvig obići Grčku mi je delovao velik, al' što to mali motorić ne bi mogao? Na kraju krajeva, ljudi su odlazili sa peglicama i fićama na more.

 

Odlučio sam se da iz Novog Sada krenem putem juga, da vozim žustro i da ne razmišljam puno o tome kako i kuda idem. Obzirom na svojih velikih 12 konjskih snaga, i jednom mojom skromnom, taktički sam doneo odluku da krenem u subotu 2. avgusta u pola 4 izjutra kako bih izbegao najveće gužve na autoputu. U Makedoniji bih se isključio sa autoputa i onda bih vozio sporednim putevima sve do konačne destinacije.

 

Tako i beše. Ja sam svega dva puta u svom životu išao na more i obzirom da sam to radio u svojstvu sportiste, nikada nisam stigao da uživam u onome što plaža i more mogu da pruže. Sećam se 2017. godine, kada sam išao u Afytos, Grčku, da smo stali u Motel Predejane gde smo i u odlasku i dolasku jeli teleću čorbu i pomislih da je jedino što je bitno, moje svraćanje tamo. Toliko od planiranja za ovo putešestvije. Idem, šta i gde mi se svidi stanem, vidim i nastavljam dalje.

 

Obzirom da živimo u moderno doba, zakazao sam preko Bookinga apartman u Bitolju, Makedoniji za čitavih 1600 dinara i 5 noćenja u Summit Zero Hostelu u Limenas Litochoriju za 22 evra po noćenju.

 

I toliko, za početak, ostavljam prvu sliku kada smo natočili gorivo u Staroj Pazovi pred izlazak na autoput.

 

 

Vožnja po autoputu, po prvi put u životu, nije bila dosadna, naprotiv - davala mi je neku energiju i istrajnost da obavim ovaj put kako treba. Imao sam pitanja o tome kako će skuter izdržati putovanje, kolika će biti udobnost, međutim kilometri su prolazili i kako se noć završavala i sunce izlazilo, tako je i sve nekako bilo lakše. Skuter troši smešnih 2.3l na 100km, tako da po nekoj računici, 4500 dinara za gorivo u jednom pravcu je sasvim dovoljno. Brzina je varirala od 80km/h pa sve do 100km/h kada sam se našao u situaciji da preteknem neka spora vozila.

 

Posle oko 5 sati vožnje i jednog stajanja gde sam sipao gorivo smo stigli u Motel Predejane i tada je došao red na kratak odmor i dugoisčekivanu teleću čorbu.

 

 

Posle pauze sam se uputio ka Makedoniji gde je na graničnom prelazu Preševo bila preogromna gužva. Sva ona kola koja su me preticala na autoputu su me uredno sačekala, ali ovaj put, da ja sve njih preteknem. Ima lepote u tome gde možemo na kulturan način sa svoja dva točka da se "promuvamo" kroz saobraćaj i da prođemo granične prelaze bez puno frustracije i čekanja.

 

Od Makedonije, znam samo pokojnog Toše Proeskog i znam ponešto s familijarne strane jer mi je pokojni deda rodom odatle. Jednom prilikom sam bio na Ohridskom jezeru u maju 2016. godine i tada sam zaključio osećanje koje imam dok boravim u Makedoniji, a to je da se osetim kao da sam u svojoj državi. Gde god pogledah, video sam ćirilicu i onda nisam imao osećaj da sam van naše Srbije.

 

 

Kod Skopskog aerodroma sam uspeo da se mimoiđem sa avionom i baš mi je prijalo videti avion tako blizu.

 

Mimoilaženje skutera i aviona

 

No, da ne idem previše u širinu, provozao sam se po dužini Makedonije sporednim putevima do Bitolja gde me je čekao apartman za prenoćište. Ravno u 14 časova sam stigao u prenoćište i prvo što sam uradio jeste da sam se onesvestio. Oko 20 časova sam se probudio i rešio da obiđem grad i ono što sam video i hrana koju sam pojeo je skroz bila na mestu.

 

 

Imao sam i podršku dok sam jeo hranu od domaćeg mac-maca.

 

 

Posle večernjeg spavanja sam ustao, istuširao se, spremio i otišao ka graničnom prelazu Medžhitlije gde nije bilo ni petoro kola. Pogranični brat sa Grčke strane nije mogao da veruje da sam skuterom došao i rekao mi je da sam very crazy i da sam došao u Grčku bez žene, ali da ću se iz Grčke vratiti sa ženom.

 

 

Toliko od mene za sada. A ono što vas očekuje u daljem putopisu je odlazak na Meteore i obilazak planine Olimp.

 

Promenio Utorak u 14:05 član estel

[maza1 1947 Napisano Utorak u 14:16]

Svaka čast za prisebnost, i prizemnost!

[Bobni 318 Napisano Utorak u 14:20]

Glavu gore,drzi se.Super putopis,zeljno cekam nastavak.Da li si snimao?

[vladags 165 Napisano Utorak u 17:07]

Za početak priče, šta reći dobro je da si zaboravio i ideš dalje, za nastavak super.

 

Verujem da će deo sa Olimpom biti interesantan. Inače moja omiljena planina. Do sada sam peo 

Olimp 5 puta. Svaki put mi je bilo veliko zadovoljstvo i uživanje. Verujem da je i tebi ako si išao gore, a ako

si išao i do Prionia uživao si u putu i krivinama...  

 

Čekamo nastavak... 

[nuk 304 Napisano Utorak u 18:33]

Sad izvini ali teško je fokusirati se na nastavak pisanja nakon prve slike, ta Busa sa sajma pa kad sam video da je neko sa foruma pazario, ludilo al ko joj *ebe *****.

Ja verujem da se sve dešava sa razlogom i da se sreća ne zaslužuje al to nije tema nego me samo zanima kako si prošao bez povreda jer motor izgleda baš loše?

[Toreador 761 Napisano Utorak u 19:47]

Svaka čast, to  je ta moto energija koja pokrece.

Srećan ti put.

[waterman 203 Napisano Utorak u 21:50]

Ovakva putovanja su mi omiljena za čitanje.Da ne budem pogrešno shvaćen , ali nije mi  interesantno i zato više ne čitam putopise sa putovanja motorima koji su za to napravljeni, nego ovakve poslastice.

[Gilgames 27 Napisano juče u 10:22]

Veoma inspirativno. Cekamo nastavak price. 

[dule2812 578 Napisano pre 19 sati]

Свака теби част друже и на прибраности (жао ми је исхода, али хвала Богу што ти кажеш глава на раменима)  а и на овом подухвату, нека ти је Бог у помоћи

[Skops 127 Napisano pre 16 sati]

On 5. 8. 2025. at 16:03, estel je napisao:

Ova godina je počela skoro pa savršeno, ispunio sam svoj san kupivši novu Suzuki Hayabusu i najzad je ličilo kao da lebdim među oblacima. Međutim, kako to biva, za nas obične ljude, život kaže da se treba prizemljiti baš onda kada letimo previsoko jer da nije tako, gde bi nam kraj bio?

 

Desila se saobraćajna nezgoda gde je auto uleteo u mene i gde me je u bukvalnom smislu te reči, izbacio iz koloseka. Stvarnost gorkog ukusa se vratila na glavna vrata. Motor i snovi rastureni, ali je glava ostala na ramenima.

 

 

Kako me "život", za ovu 31. godinu, nimalo nije štedeo, iskustvo me je podučilo da traumu rešim očas posla, da se pomirim sa tim šta se desilo i da krenem sa gradnjom ispočetka. Sagledavši situaciju, shvatio sam da, hvala Bogu, niko nije zavijen u crno, materijalne stvari ostaju samo to - materijalne i s verom u Boga krenuo napred.

 

Kupio sam mali skuterčić, Hondu PCX 125 za odlazak na posao i obavljanje raznih poslića po gradu, a kako radim i živim u Novom Sadu, a rodom sam iz Kikinde, pomislio sam da će biti bolja alatka za odlaženje do najrođenijih umesto da to činim autobusom. I da, ta pomisao je bila prava. Posle prvog odlaska je došao drugi, posle drugog treći, posle trećeg četvrti i... onda je došlo do šaljive konstatacije na poslu u razgovoru sa kolegama kako bih mogao otići i na more s njim. Mališa mu je nadimak.

 

 

Pa hajde pošto idem na more, gde bih mogao otići?

 

Postoji jedna prelepa zemlja sa bogatom istorijom, koju volim od kad znam za sebe, ali bez rezonskog objašnjenja, da l' je to zbog mitologije, da l' zbog istorije, geografije, ili možda samo zbog toga što ima izlaz na more sa svih strana - Ne bih znao reći. Odluka je pala da to bude Grčka. Sam podvig obići Grčku mi je delovao velik, al' što to mali motorić ne bi mogao? Na kraju krajeva, ljudi su odlazili sa peglicama i fićama na more.

 

Odlučio sam se da iz Novog Sada krenem putem juga, da vozim žustro i da ne razmišljam puno o tome kako i kuda idem. Obzirom na svojih velikih 12 konjskih snaga, i jednom mojom skromnom, taktički sam doneo odluku da krenem u subotu 2. avgusta u pola 4 izjutra kako bih izbegao najveće gužve na autoputu. U Makedoniji bih se isključio sa autoputa i onda bih vozio sporednim putevima sve do konačne destinacije.

 

Tako i beše. Ja sam svega dva puta u svom životu išao na more i obzirom da sam to radio u svojstvu sportiste, nikada nisam stigao da uživam u onome što plaža i more mogu da pruže. Sećam se 2017. godine, kada sam išao u Afytos, Grčku, da smo stali u Motel Predejane gde smo i u odlasku i dolasku jeli teleću čorbu i pomislih da je jedino što je bitno, moje svraćanje tamo. Toliko od planiranja za ovo putešestvije. Idem, šta i gde mi se svidi stanem, vidim i nastavljam dalje.

 

Obzirom da živimo u moderno doba, zakazao sam preko Bookinga apartman u Bitolju, Makedoniji za čitavih 1600 dinara i 5 noćenja u Summit Zero Hostelu u Limenas Litochoriju za 22 evra po noćenju.

 

I toliko, za početak, ostavljam prvu sliku kada smo natočili gorivo u Staroj Pazovi pred izlazak na autoput.

 

 

Vožnja po autoputu, po prvi put u životu, nije bila dosadna, naprotiv - davala mi je neku energiju i istrajnost da obavim ovaj put kako treba. Imao sam pitanja o tome kako će skuter izdržati putovanje, kolika će biti udobnost, međutim kilometri su prolazili i kako se noć završavala i sunce izlazilo, tako je i sve nekako bilo lakše. Skuter troši smešnih 2.3l na 100km, tako da po nekoj računici, 4500 dinara za gorivo u jednom pravcu je sasvim dovoljno. Brzina je varirala od 80km/h pa sve do 100km/h kada sam se našao u situaciji da preteknem neka spora vozila.

 

Posle oko 5 sati vožnje i jednog stajanja gde sam sipao gorivo smo stigli u Motel Predejane i tada je došao red na kratak odmor i dugoisčekivanu teleću čorbu.

 

 

Posle pauze sam se uputio ka Makedoniji gde je na graničnom prelazu Preševo bila preogromna gužva. Sva ona kola koja su me preticala na autoputu su me uredno sačekala, ali ovaj put, da ja sve njih preteknem. Ima lepote u tome gde možemo na kulturan način sa svoja dva točka da se "promuvamo" kroz saobraćaj i da prođemo granične prelaze bez puno frustracije i čekanja.

 

Od Makedonije, znam samo pokojnog Toše Proeskog i znam ponešto s familijarne strane jer mi je pokojni deda rodom odatle. Jednom prilikom sam bio na Ohridskom jezeru u maju 2016. godine i tada sam zaključio osećanje koje imam dok boravim u Makedoniji, a to je da se osetim kao da sam u svojoj državi. Gde god pogledah, video sam ćirilicu i onda nisam imao osećaj da sam van naše Srbije.

 

 

Kod Skopskog aerodroma sam uspeo da se mimoiđem sa avionom i baš mi je prijalo videti avion tako blizu.

 

Mimoilaženje skutera i aviona

 

No, da ne idem previše u širinu, provozao sam se po dužini Makedonije sporednim putevima do Bitolja gde me je čekao apartman za prenoćište. Ravno u 14 časova sam stigao u prenoćište i prvo što sam uradio jeste da sam se onesvestio. Oko 20 časova sam se probudio i rešio da obiđem grad i ono što sam video i hrana koju sam pojeo je skroz bila na mestu.

 

 

Imao sam i podršku dok sam jeo hranu od domaćeg mac-maca.

 

 

Posle večernjeg spavanja sam ustao, istuširao se, spremio i otišao ka graničnom prelazu Medžhitlije gde nije bilo ni petoro kola. Pogranični brat sa Grčke strane nije mogao da veruje da sam skuterom došao i rekao mi je da sam very crazy i da sam došao u Grčku bez žene, ali da ću se iz Grčke vratiti sa ženom.

 

 

Toliko od mene za sada. A ono što vas očekuje u daljem putopisu je odlazak na Meteore i obilazak planine Olimp.

 

Svaka cast za prisebnost samo napred i glavu gore