maxmladen 549 Napisano pre 18 sati Svrati ponekad, 169 postova Lokacija: Novi Beograd Motocikl: Honda NC 750 XD, 2020. Prijavi odgovor kao problematičan Nova sezona je počela, a ja sam ostao dužan za putopis sa poslednje letnje ture prošle godine. Evo te priče. Oktobar je stigao, kalendarsko leto se povlači kao klijent koji nije platio, ali ja sam odlučio da ga zadržim još malo. Žarko mi se kraj ovog oktobra ukazao kao savršeno vreme za jednu solo moto turu - more, sunce i, naravno, vožnja. Gde? U Hellas, naravno! Tačnije - pod Pilion! Idemooo! . . Zašto baš Pilion? Zato što je to jedan od onih grčkih kutaka gde po grčkoj mitologiji bogovi dolaze na godišnji odmor. Pilion je planina koja ne može da se odluči da li želi biti planina ili poluostrvo, baš tamo gde se sreću more i planinski vetrovi. Ima sve: visoke planine sa fantastičnim moto stazama, kristalno čisto more, plaže koje mame kao hladan špricer u julu, izvrsnu hranu i ljubazne ljude. Savršeno za moj tip moto turinga! Prošle godine sam ovde imao "avanturu" bez kupanja - bavio sam se čistom logistikom tokom radne akcije na otklanjanju posledica strašnih poplava koje su se sručile na ovaj kraj. Kiša je padala, putevi bili zatvoreni, a ja sam jedva izbegao da postanem plivač na suvom. Ove godine - nema peska u džakovima, samo more, sunce i vijugavi putevi Piliona! Sezona je bila dobra, ja i Šarac još uvek skroz uhodani, tako da je za ovu turu bilo minimalnih priprema i planiranja. Nedelju dana pre puta, poslao sam upite u pet najboljih kampova od Volosa do Hanje na Kritu. Tražio sam mesto pored plaže za šator i motor. Iznenađenje - svi pet su odgovorili: "Naravno, imamo mesto! Cena oko 15 EUR dnevno." Prava ponuda za istrošenog motoristu! Uživam u pomisli na oktobarske dane bez kiše, sa temperaturama između 15° noću i 25° danju. Idealno vreme da se mator čovek oseća kao mladić! Idemo... Dan #1: Beograd -> Skoplje (447 km) Krećem 7.10. tek posle 15h, jer sam čekao isporuku sa Temua. Naravno, pošiljka je stigla baš kad sam krenuo ali naša pošta tražila dodotno vreme da paket procesuira. Odlazim bez novih kanapa i karabina, ali s punim koferima motivacije da iskoristim kraj leta za još jednu moto avanturu. Gas na jug, da prespavam u Skoplju. Natovaren do maksimuma - nosim sve za kamp: ašov, sekira, šator, krevet, primus, sto i stolica. Moj Šarac sve nosi bez prigovora. Vožnja do Niša super, tradicionalno tankovanje i pauza na BS Gazprom pre Niša. Kafa u bašti BS, gledam ogromnu mapu Srbije - na pola sam puta. Najlepše tek sledi, uzbudjenje raste. Dogovor sa društvom u Skoplju je da se nađemo u Chopper Club Makedonija na Ilindenskom bulevaru. Granica pusta, prelazim je za 2 minuta. Dan se već skratio, stižem u Skoplje u mrkli mrak, prolazim pored Zoološkog vrta i tražim lokaciju. Žarko me obaveštava da se svi nalazimo ipak u kafiću Van Gogh u Debar Maalo. . Parkiram ispred kafića gde je uvek po neki motor parkiran. Legendarno mesto za izlaske - svakog ponedeljka živa svirka. U bašti pijem hladno Skopsko, a unutra gruva bend Day Off koji svira već 30 godina. Sutra je rođendan našem Vasku - živeli! Odlična ekipa, lepo druženje, legao sam tek u 1:30. Ništa mi nije žao, putnicima i turistima u Skoplju je uvek super Dan #2: Skoplje -> Larisa -> Volos -> Kato Gatzea, Camping Hellas (446 km) Posle odličnog tranzitnog pit-stopa u Skoplju, oko 11:00 krećem ka Grčkoj. Šarac spreman tip top! Čekao sam da malo otopli da stignem pod Pilion za dana - treba namestiti kamp. Vožnja dolinom Vardara uvek je užitak, mada česte putarine smaraju. Na Shell pumpi pred granicom tankujem jeftino gorivo i pijem kafu. Granični prelaz Bogorodica/Evzoni bez gužve, em je kraj sezone em biram radni dan. Idem pravo na jug ka autoputu Atina-Solun. Bez gužve, pa dalje ka Larisi i Volosu. Malo-malo pa putarina - smor! Tankujem na Shell pumpi, častim Šarca sa 100 oktana (2 EUR po litri). Gužve nema, Šarac mljacka kilometre. Milina! Mislim se, kakav GS, kakva Afrika... Ostavljam Olimp iza sebe i jurim ka Pilionu. Za Pilion se kaže da je "mitska zemlja čuvenih Kentaura i Argonauta". Kada se spuštate ka Larisi i Volosu, jasno se vidi povezanost Olimpa i Piliona - kao da su deo istog geo poteza. Jedna mitska priča, svakako! Hitro stižem do skretanja za Volos - spuštam se do vrata Piliona. Volos je lučki grad u Pagasitičkom zalivu, podno Piliona. Danas je glavni grad okruga Magnezija, na periferiji Tesalije. Posle Larise najznačajniji je grad u Tesaliji. Riva Volosa je prelepo mesto za šetnju, obrubljeno kafićima, restoranima i zadivljujućim pogledom na more i planinu Pilion. Odavde polaze trajekti za Skiatos i druge Sporade. U gradu se nalazi najstariji helenski akropolj. Poput mnogih gradova u današnjoj Grčkoj još u 19. v. doživeo je masovnu razmenu stanovništa pri čemu su Turci otišli a Heleni iz Male Azije naselili ovaj grad. U to vreme Srbija je imala počasnog konzula u Volosu, pozicija je obnovljena 2018. Tokom Velikog rata ovde je završio veliki broj Srpskih i Jevrejskih izbeglica oterani okupacijom Srbije od strane Austrougarske. Kratko je bio i deo Dušanovog multikulturalnog carstva. Grad ima divnu rivu i promenadu. Delom rive dominira crkva Svetog Nikole, impresivna neoklasična crkva poznata po prelepoj arhitekturi. Železnička stanica Volos je takodje arhitektonski dragulj, ova stanica je polazna tačka za živopisnu železnicu Piliona. Riva Volosa je prelepo mesto za šetnju, obrubljeno kafićima i restoranima sa pogledom na more i Pilion. Tu je i Arheološki muzej sa impresivnom kolekcijom artefakata. Crkva Svetog Nikole dominira delom rive, a železnička stanica je arhitektonski dragulj - polazna tačka za slikovitu železnicu Piliona. Železnica Moutzouris je istorijska pruga uskog koloseka koja nudi slikovite vožnje kroz bujne pejzaže Piliona, povezujući različita sela. U blizini Volosa znameniti su Dimini, arheološko nalazište poznato po dobro očuvanim ruševinama antičkog naselja i fascinantnom praistorijskom groblju, kao i plaža Anavros. . Volos je poprište mita o Argonautima - odavde je brod Argo krenuo sa Jasonom u potragu za Zlatnim runom, prve poznate velike pomorske ekspedicije starih Grka tokom bronzanog doba. Sa druge strane, poluostrvo Pilion je zemlja Kentaura! Kentauri su polu-ljudi, polu-konji - mudri i dobrodušni. Najpoznatiji je Hiron, Ahilov učitelj. . Po toj priči baš odavde je brod Argo krenuo za Kolhidu u Crnom moru. Sa druge strane, poluostrvo Pilion je označen kao dom Kentaura! Istorija umetnosti se bavi Kentaurima prikazanim sa ljudskim torzom dok je donji deo tela konja. Dalje ide…Kentauri su potekli od bogova i bili su mudri i dobrodušni, i prijatelji ljudi. Najpoznatiji Kentaur bio je Hiron, koji naročito odlikovao ovim osobinama za razliku od drugih Kentaura. Često je prikazivan i kao Ahilov učitelj i staratelj. Može, dobro zvuči, prodato! Nastavljam od Volosa uz zaliv jos 15ak km do mog sela Kato Gatze, podno Piliona. Ovo primorsko selo je poznato po prelepoj plaži i živopisnoj obali. To je odlično mesto za kupanje i uživanje u lokalnim tavernama. Usput pazarim Marlboro cigarilose i nešto provijante. Stižem u Camping Hellas, drago mesto sa dragim ljudima. Spuštam se do mora unutar kampa i vidim da je sezona sakupljanja maslina već počela, lepo. . Danas prešao 480 km, juče 440- laća za balone. Jug osvojen, ja dole tik pored mora, a Kentauri gore! Pozdravljam se sa Aristeom, Anotnijem i Alesksisom, pregaocima kampa. Oni užurbani, kamp je skoro pun, sa skupim kamperima-RV iz cele Evrope. Uprkos tome mene čeka najbolje mesto pored plaže. Kraljevi! . I ako je bilo tek 17č kada sam stigao, jedva sam uspeo da skockam svoj kamp do mraka. Prvo piće posle ateriranja, pa bleja okolo, pa ćao ovome i onome, pa raspakivanje, pa montiranje šatora i opreme čemu nikako kraj da dodje. Ispred svog šatora, tik do plaže, klopam giros koji sam usput pokupio, cirkam ladno pivce iz taverne, i zurim u pučinu. Sada je sve potaman. Umesto ambijentalne muzike celu noć slušam talase. Bazni kamp pored plaže je uspostavljen! Narednih dana Šarac će biti opažan u raznim delovima Piliona. Preumoran, ali srećan dočekujem predivan suton iznad Pagasitičkog zaliva. Spavaću noćas kao beba! Ta investicija u super udoban air mattress i titanijumski krevet se definitivno isplatila – pravi portabl luksuz! Sada, dok se pripremam, idem do kupatila u Camping Hellas, koje je toliko uredno i lepo da izgleda kao ono iz top hotela. Samo mu nedostaju muzika i mirisi poput parfema. Dan #3: Kamp adaptacija (0 km) Probudio sam se uz šum talasa, ne ovo nije fraza. Prva stvar - zaključavam laptop u top-boks motora (mirna Bačka, ipak smo na Balkanu). Sa neseserom i peškirom pravac ka taverni kod Aleksisa, pa posle jutarnje kafe pravac kupatilo i sredjivanje. Jutarnja kafa tik do mora - neprocenjiv užitak! Dolazi Aristea, i kaže da je mrtva od preduge sezone. "Prošle godine u ovo vreme," nastavlja ona, "nismo imali nijednog gosta!" A sada je suprotno – kao da su svi odlučili da se okupimo ovde i pravimo haos. Prošle godine smo se dogovarali kako im treba odmor tokom zime, a sada se hvale kako su prošle zime bili na Peloponezu. Drago mi je da su uspeli malo da pobegnu od posla. Kažu da su od Obradovića dobili karte za Euroligu u Beogradu. "Bujrum!" kažem, "dođite, ja sam tamo za sve". Završavam kafu i hitam da doradim svoj kamp. Jer, koliko god da je jutarnja kafa savršena, ja i dalje moram da sredim i kamp i Šarca! Nakon što sam uživao u dugoj kafi koja mi je dala energiju, vreme je da se bacim na posao! Sa peškirom oko vrata i neseserom izpod miške lagano hodam iz restorana ka svom šatoru i uživam u lepoti kampa- botanička bašta li je, sajam RVeva li je. Raspremam i uređujem svoj kamp da sve bude tip top. Motor je konačno rastovaren, bočni koferi skinuti – izgleda kao da sam prošao kroz tržni centar s popustom na sve! Šator je postavljen i sređen kao da se sprema za smotru izvidžača. Tenda, sto i stolica – sve je tu! Moja „kuhinja“ je spremna, izgledam kao vrhunski šef koji samo što nije otvorio restoran na plaži. Sve je posloženo, stvari raspoređene da budu na dohvat ruke, i po mraku. Top! Sada mi preostaje samo da sednem, pijem pivo i uživam u svom malom carstvu pored mora. Ako mi neko kaže da je kampovanje naporno, složio bih se u tom momentu. Na ovakvoj plaži, sve mora da je super! Prelazim na čišćenje svoje rasterećene Honde. Dižem Šarca na štender, rutinski ga čistim kao da je neka filmska zvezda koja se priprema za crveni tepih. Podmazujem ga, brišem karoseriju i skidam prljavštinu sa vizira, proveravam lanac, ulje i pritisak u gumama. Sve je top! Šarac se transformiše – iz mule u trkača, kao da je doživeo neku bajkovitu metamorfozu! Ovaj motor je sada spreman za brdske vožnje kao da se priprema za Olimpijadu. Jedan jedini! Šarac je zvezda ove priče, kao i uvek, ma Kentaur i po. Sedim ispred svog vigmama i gledam u Pagasteički zaliv, uživajući u prizoru kupača. Spremam se i ja, jer, ajde, valjda je dovoljno tih 24°C da ne umrem od hladnoće. U principu, nisam zimogrožljiv – samo mi je trebalo malo hrabrosti da skočim! Odoh, do pojasa u vodu. More je ladno, bre! Prvo malo prskanja po grudima, pa polako dalje… I, hop! Potopih se i odjednom mi je bilo mnogo bolje. Napolju je 28°C, a ja plivam! Ovo je moje prvo sada već jesenje morsko kupanje u životu na Balkanu, i to 10. oktobra. Ako to nije šampionski potez, ne znam šta jeste! Inače, ovaj zaliv je polukružnog oblika, kao neki prirodni bazen ispod južnih padina Piliona, s maksimalnim dubinama od oko 100 metara. S Egejom se povezuje Euboinskim zalivom, prolazom širokim oko 4 km. I, naravno, sa Piliona pogled na Volos i ovaj zaliv je savršen. Moje kamp mesto je pravo malo carstvo na samom ćošku Camping Hellas, tik uz more. Graničim se s kampom Sikija, čiju prodavnicu i tavernu tajno preferiram, jer su mi bliže – ššš! Parcela ima oko 50 m², što je više nego dovoljno za moje potebe. Česma je tu, a plaža je samo par koraka dalje. Osećam ljubomorne poglede likova iz drugog i trećeg reda koji imaju RV koji vrede koliko naš stan na Novom Beogradu. . Na dva metra od šatora, tik do plaže, ponosno stoji maslina, a ispod nje je moj sto i stolica – moj privatni bioskop s pogledom na more! Za ovim stolom pijem kafu, blejim u more, klopam, čitam i pišem. Hladovina je savršena do oko 14h, a onda se povlačim pod svoju tendu. A tu je i viseća ležaljka zakačena za maslinu, levo desno i top bleja na pučinu, neprocenjiv osećaj. Šarac je odmah pored, kao pravi čuvar mog mini carstva. Sve u svemu, vrhunski seting! Na ovoj strateškoj poziciji dočekujem jutra i ispraćam večeri s pogledom na more. Nakon još jednog osvežavajućeg kupanja, vraćam se za svoj morski sto s kafom. Vadim laptop, čitam, a struja mi je tu, pa uštekam kuvalo za vodu – i evo kafe za par minuta! Onda rešim da prošetam kampom punim voćkama – masline, limune, narandže, sve su tu, kao botanička bašta. Prilazim jednoj bujnoj krošnji pomorandže, koja je doslovno prepuna plodova. Zriju kao da im je u interesu da me osvoje. Nalazim jednu zrelu i ubiram je! Ljuštim je i kušam. Ovo je moja prva pomorandža koju sam ubrao u životu, i to ne neku prskanu, već pravu prirodnu bombu vitamina! . Ukus domaće pomorandže? Fenomenalan! Ne onaj klasični sladak, već nekako neutralan, prirodan – kao da mi šapće: „Hej, ja nisam GMO! Ovako smo nekad svi bili ukusni pre nego što je svet postao lud!“ Prisetim se banana i žutih lubenica iz detinjstva, kojih više nema. Ubrao bih još, ali… ko zna šta će ljudi reći! Dan #4: 0 km Camping Hellas. Sledeće jutro ustajem sada već kao svoj na svome. Sam sebi pravim jutarnju kafu – žao mi da ne trošim svoj morski sto. Brzinom svetlosti jurim do obližnjeg marketa u kampu Sikija po veknu hleba koju sam sinoć naručio. Dolaze odmah posle 8h, a ako se ne pojaviš, neko drugi će ti je pokupiti! Hleb prve lige, domaći, možeš izabrati beli ili crni, a cena? Samo 1.5 EUR po vekni! Kamperi su oduševljeni! Doručak, mazalice, i odmah nakon toga kupanje – više nema strategije za ulazak u more, samo trk kroz kapiče i zaron! Predivno! Izlazim napolje i proveravam poruke. Juhu! Puci se javlja, kaže da je na sastanku u Solunu, ali planira da skoči do mene na jedno spavanje pre nego što se vrati za Skoplje. Super, taman sutra idemo zajedno na vožnju po Pilionu! Dobar tandem, sretna vožnja. Dolazi oko 16h, a kad me vidi, zapanjeno gleda – misli da sam se uselio u neki fensi bungalov! Jok, brate, to je šator, prava „natur“ verzija! Odmah idemo na kupanje, pa malo cirkanja i klopa u taverni – sto pored mora. Konobar, fini Albanac, a mi istresamo sav Albanski rečnik koji imamo. Smejemo se svi skupa! Ovde sam probao do sada najbolju Cipuru u životu, a mnogo sam ih probao- kažu da je sa severa zemlje. U međuvremenu, stigli smo da odigramo i nekoliko partija table. Ja znam samo prvu igru, priznajem, ali nisam loš - žena me naučila. Kada sat otkuca 22:00h, ovde sve zamre – nema svetla, nema gostiju, taverne utihnu, svi se povuku u svoje skupe karavane, a nas dvojica smo ostali za mojim morskim stolom do duboko u noć. Uz preostali uzo i Italijanske tompuse, nastavljamo da ćaskamo o turingu i životu. Trenuci koji život znače. Dan #5: Tirkizno more i magloviti vrhovi (170 km kružna tura oko Piliona) Novo morsko jutro! Pijemo kafu, malo ćaskamo, malo gledamo u pučinu. Spremam doručak, ma butik varijanta. Zalazak je sezone, riba se vratila, plivajući jutranji djir u Pagasitičkom zalivu okruženi smo ribarima na tradiconalnim drvenim čamcima "Trehantiri", još malo pa ostaju skroz sami. Mi dečački sretni, sredjivanje pa paljba na vožnju. Nakon nekoliko dana uživanja u kamperskom raju pored mora, vreme je za brdsku vožnju Pilionom koji je dobio ime po Ahilovom ocu. Odosmo na vožnju po Pilionu! Vozimo čuveni Pilion Panoramski Put od 150 km od Volosa u krug oko Piliona pa nazad za Volos. Glavni putevi po Pilionu su svi dobri. Asfalt je ok i dobro obeležen. Najčešće ima bankina ali ima deonica i bez. Kroz sela mora polako a na ovakvim čistim deonicama samo gas! . Za početak, danas vozimo ovaj panoramski put, odnosno kružnu turu po Pilionu putem 34 i 34A. Svi POI se nalaze u blizini ove džade, neki gore u brdo, a neki dole na moru. S tim da za neke na mapi izgleda da su tu ali zapravo mora odvojeni put. Ne treba rizikovati i ići prečicama jer ima odrona i loših puteva koji ne izgledaju tako na mapi, dapače Garmin bi tako da vas odvede- off road stazama. Najbolje je svaki POI i selo pratiti putokaze sa kružnog puta. Medjutim, bez brige, velika većina džada na Pilionu su odlične! . . Put 34 ide uz zaliv a 34A od Volosa preko Piliona pa pored Egeja nazad u zaliv. Ne može se sve posetiti u danu, niti treba, tako da prva vožnja ide da osetimo planinu i posetimo neka mesta a ostala naredih dana. Krećemo iz Keto Gaze uz Pagasteički zaliv ka mestu Agria, pre kojeg se pored puta ukazao džinovski bor. Svo drveće na Pilionu je džinovsko, valjda zbog klime i obilje slatkih voda. Agria je gde grčki penzosi piju frape. Zaustavljam se u ovom ribarskom mestu zbog "Kafedakisa" - Giasemi Cafe Bistrot, s najboljom kafom u zalivu za 1.5 EUR. Lokalci igraju tablu ispod platana, more miriše na jod i pržene lignje. Zapravo, Agria je divno mesto na moru sa zilion taverna i kafića na samom moru. Jedan od njih služi stvarno vrh zanatsku kafu. Duplo jeftinija nego u Beogradu, mrzim ovaj povremeni osećaj kao da živim u Oslu. Mesto ima i dva supermarketa i Lidl. Tako da ko je na potezu od Volosa do kraja zaliva ovo je mesto za šoping, ne mora u Volos. . Nastavljamo dalje do Volosa pa na kružni put. Na jednom od semafora idemo desno na planinu Pilion putem 34A ka selima Portarija i Makrinica. Ubrzo kreće uzbudljiva vožnja. Slede krivine koje oduzimaju dah. Pilionove serpentine su kao nizak let između maslinika i egejskog plavetnila – svaka krivina otkriva novu perspektivu, gde se asfalt lomi pod gumama u ritmu a gas odjekuje kroz kamene zidove starih sela. Stvarno posebno, Toskana ali skroz brdski fazon. Serpentine se uvijaju kroz borove šume. Na 600 mnv, pogled na Volos koji izgleda kao maketa. Zastajemo kod statue Hirona. . Elem, Pilion naseljava oko 20ak starih sela, od kojih su najvažnija Makrinica, Portaria, Zagora, Cagkarada, i Argalasti, mada je i Miles na mene ostavio izuzetan utisak, kao i Afisos. Sela su nikla u tursko vreme, bezbedno u brdu dalje od obale, mnoga su bila jako bogata i do danas očuvala svoju raskoš. Ovo i bogati turistički sadržaji čine ovu moto destinaciju neodoljivom. Za hajkere tu su sjajno obeležene planinarske staze koje vode kroz prelepe šume, šarmantna sela i pogled koji oduzima dah, kao što je staza od Cagkarade do plaže Damouchari. . Pri ovom prvom usponu impresiona bujna vegetacija prošarana je selima i voćnjacima. Planina je poprište susreta morske i kontinetalne klime što uzrokuje puno padavina, zelenu vegataciju, uspešno voćarstvo ali i specifičan reljef jer vode koje se slivaju na dole u more kreiraju obilje potoka na sve strane kao i brazde preko kojih ide put, sa manjim ili većim mostom. Neretko su baš ta mesta najsimpatičnija, sa rustičnim izgledom začinjenim kamenim mostićem i tavernom ili slično. Zaista prelepo. Odmah nakon izlaska iz Volosa uspon poprima odlike brdske vožnje. Put odličan, uspon velik, serpentine samo tako, a malo malo pa pogled puca na zaliv. Pritom se prelazi iz donje zene maslina u borovu šumu koja miriše kao da smo negde u Dalmaciji. Zaista prelepa vožnja. Nakon nekog vremena, pre Portaria, prolazimo pored statue Kentaura, Hiron, koji je imao blag osmeh – prava dobra duša! Hiron je Brinuo o kralju Peleju i njegovom sinu Ahilu. Smrtnike je učio kako se lovi, jaše, svira i leči. Prihvatio je i tek rođenog Herakla, vaspitao ga i podigao. Kakav lik, kakva priča! Nije čudo da se po celom Pilionu vide njegovi simboli! Nastavljamo ali ubrzo zastajemo na terasi kafića Mýrtillo sa koje se grad Volos sa visine vidi kao na dlanu. Doručkujemo pitu sa fetom i spanaćom i ajran. Divota! Bez nekoliko ovakvih momenata nema dobrog dana na moto turi. Panorama sa ove terase je bila jedna od najlepših, i pravi momenat da se oba Šarca fotografišu sa rajderima. Makrinitsa, poznata kao "terasa planine Pilion", takodje nudi sjajan pogled na Volos. Selo je na oko 8 km iznad Volosa, do njega vodi zaseban put, a može i preko padina planine iz Portaria da se dodje. Ovo je jedno od dva najvažnija sela na Pilionu, nekada je bio opština dok mu Volos nije preuzeo ovaJ primat. Tokom uspona selo u brdu izgleda pektakularno isto kao i Volos iz sela kada se popne gore. . Selo se nalazi na preko 600 mnv i kuće su izgrađene jedna iznad druge poput amfiteatra. Iako nije na moru, ovo nekada bogato selo je popularno među turistima tokom cele godine. Njegove uske, kaldrmisane ulice i vodene fontane stvaraju savršenu atmosferu. Većina POI se nalaze u jednoj dugačkoj pešačkoj kadrmisanoj ulici oko koje su stare kuće sa kamenim krovovima. . Na početku ove turističke ulice su prodavnice rukotvorina i začina praćene drugim sadržajima i ugostiteljskim objektima. Selo ima Muzej folklora, sagrađen 1844. godine u staroj palati Topali. Njegove sobe su opremljene tradicionalnim pokućstvom i pružaju uvid u način života iz prošlih vremena. Ispred je divna fontana i trg sa ogromnim platanom ispod kojeg je taverna, na terasi odakle puca pogled na Volos. Ovakav trg sa stolovima tipičan je za brojna sela na Pilionu. Sledeće selo je Portaria, najpopularnije selo Piliona u zimskom periodu- zbog blizine ski centra. Kao i Markinitsa-u karakterišu ga tradicionalna arhitektura i bujno zelenilo. Treba obići i baziliku Sv. Nikole iz 19. veka i njenu interesantna spoljašnjost naročito sa prednje strane. Portaria je poznata po svojoj prelepoj arhitekturi i živoj atmosferi. Ima mešavinu kafića, restorana i prodavnica. Pilion ima dvadesetak ovakvih sela koje krasi tradicionalna lokalna arhitektura. To su kamene kuće zgrade sa kamenim krovovima. Tu su i obavezna crkva i trg sa ugostiteljskim lokalima kao i turističkim sadržajem. Svako selo je slično ali u isto vreme priča svoju priču. Sela su utvrdjena na padinama i iz mnogih puca sjajan pogled na more. Na putu ka vrhu zastajemo za jedan selfi sa zalivom. Dok motamo serpentine ka vrhu, dolazimo do raskrsnice na 1020 mnv. Pravo vodi do skijaškog centra Agriolefkes, savršeno smeštenog između Pagasteičkog zaliva i Egejskog mora! Nema mnogo staza, ali verovatno je najlepši skijaški centar u Grčkoj. Levo, put vodi ka Zagori i Egeju- gde mi idemo, dok se desno ide ka Lavrentisu, jednom od lepših sela Piliona, poznatom po antičkim kućama koje se savršeno uklapaju u prirodu. Tu je i manastir Agios Lavrentios, sagrađen 1378. godine u vizantijskom stilu. Kažu nam da se sredinom avgusta cela Grčka sjati ovde. . Sledi vožnja po vrhovima Piliona. Divna vožnja stazama kroz hrastove šume. Proseci kroz šume hrasta i kestenjaka su hladni tuneli prirode, gde sunce probija krošnje u treperavim šarama, a nagli zavoj otkriva iznenadne prizore: kamene česme obrasle mahovinom, stare čobanske kolibe, stada koza koje preživo gledaju u prolaznika. Već sada se današnja ruta pokazala odličnom. Vreme super, put odličan, okolina interesantna, sa puno POIs. I sama staza je obilovala usponima i padovima kao i brojnim zavojima. Sve što motorista može da poželi, tu je. Problem, koji je čest, da ne možeš dovoljno često da staneš koliko bi voleo, odnosno koliko te krajolik, detalji, i panorame vuku da zastaneš i opušteno blejiš okolo. A na dole ka Egeju još veće serpentine, divna priroda, put popravljen, prolazimo pored vodopada Plakotoura i Poros. Več uveliko osećamo prijatnu mešavinu planinsko-morske klime. Pilion je planina prepuna šuma. Jedna od najlepših planina u Grčkoj sa najvišim vrhom od 1610 mnv. Karakterišu ga uglavnom šume hrasta, bukve, javora, ali i kestena i platana. Kesteni su takodje sazreli i svuda su na zemlji, odličnog su ukusa, probali! Ćud prirode je neverovatna. Sa strane zaliva je lepo vreme, medjutim sa Egejske strane stuštila se najneobičnija magla, magla koja miriše, ali zaista- miriše na prirodu i nekakvu lepotinju. Udarilo more u planinu pa se mikroklima ošamutila. Silaznom vožnjom ka Zagori zapravo uranjamo u maglu koja nas ne napušta narednih 50ak km. Znači, nema viste na Egej, bar ne još uvek. Prolazimo pored voćnjaka jabuka, zastajemo da se poslužimo; lepota rane jeseni- sve sazrelo a nešto nije i prošlo. Inače, Zagora i ceo ovaj kraj poznati su po ovoj specijalnoj vrsti jabuka (Firiki), kiselo-slatka, savršena za rakiju. U selu, bakina prodavnica prodaje domaće sirup od kestena - kupujem flašu za "medicinske svrhe". . Sa leve strane posećujemo selo Zagora, poznato kao značajno savremeno Grčko prosvetiteljsko i ustaničko središte iz 18. i 19. v. Ovde je prva škola osnovana 1712., danas muzej koji čuva rukopise i mape Rige Fere, O Pravima Grčkog Naroda. Selo je dom i niza važnih bogomolja iz 18. v. Zagora je čuvena po bogatoj istoriji, ima lepe trgove i tradicionalne taverne. Ovo selo je poznato po bujnoj okolini i poznato je po voćnjacima jabuka. Ima prelep trg i tradicionalne kamene kuće. Obilizimo i spomen dom Rige od Fere, najs. Iz Zagore se vozi kroz oblake na visinama, sledi spust ka Egeju i Choreftu. Honda juri nizbrdo kroz vlažni vazduh koji se lepi za jaknu, a vidik se smenjuje iz čistog sunca u beli mamac gubitka orijentacije – dok odjednom ne izletiš iznad oblaka sa pogledom na pučinu. Magla se razilazi otkrivajući plažu Papa Nero - tirkizna voda, beli šljunak. Parkiramo motor na 10m od mora, bleja. Iz sela Zagora se pruža fantastičan pogled na Chorefto i nekoliko plaža. Jedna od njih je Agii Saranta. Duga, peščana i vrlo lepa plaža. U sezoni na plaži postoje barovi, tuševi i ležaljke. Na kraju plaže je visoki greben super za skakanje u more. Ima dosta prirodne senke. Ako vozite Pilion tokom sezone kupanja ne propustite zadivljujuće plaže kao što su Papa Nero, Agios Dimitrios i Plaka, poznate po kristalno čistoj vodi i prirodnim lepotama. Tokom najvećih žega spavajte u brdskoj hladovini ispod ćebeta a danju se kupajte se po ovim plažama. Divna kombinacija, iz planinske ladovine samo stepenicama do plaže! Ubrzo stižemo u Makrirachi na Egejsim obroncima Piliona. Simpa selo, mada smo nekako više očekivali. Još jedan u nizu starih gradića sa kamenim kućama, crkvicama i strmim uličicama. Svaki ima svoju neku priču, da li iz opusa neobičnih predanja iz starogrčke mitologije u kojoj ova planina zauzima posebno mesto, da li iz perioda oslobodjenje Grčke od Osmanlija, odnosno vremene stvaranje nacionalne države. Pilion ima za svakoga po nešto interesantno. Zatim se na ruti redjaju odvajanja sa magistrale, silasci do mora. Nema šanse svaki da se ispita i vidi. Prati nas sporadična magla te ne silazimo u primorsko selo Chorefto, ostavljamo ga za drugi dan. To vazi i za plaže Potistika, i Fakistru- sa vodopadom. Tu je i skretaje dole ka moru do Damouchari, malo ribarsko selo poznato po kristalno čistom moru i slikovitoj lepoti. Tu su i delovi filma "Mamma Mia!" snimljeni. Agios Ioannis je najveće selo na Egejskoj strani Piliona i najveći letnji turistički centar. Gradska plaža je povezana stepenicama sa šetalištem, na kraju je i mala marina. Pored sela je vrlo komercijalna već spomenuta plaža Papa Nero. Sitan šljunak u vodi a peska na samoj obali. Na početku je veći kamp. Plažu Papa Nero sa gradićem Agios Ioannis povezuje lep most. Plaža ima brojne kafiće i taverne. Prirodnog hlada zilion! Stajemo na vidikovac, gledam u pravcu Egeja ali ga od sada manje magle ne vidimo onako kako bi voleli. Da nije tako jasno bi se u daljini videla Sporadska ostrva, Skijatos i Skopelos- glavno mesto snimanja filma Mama Mia. Prema Grčkoj mitologiji, Pilion je bio letnje utočište 12 olimpijaca. Bacajući kamene gromade odavde i dole u more, Zevs je stvorio prelepa Sporadska ostrva, Skijatos, Skopelos i Alonisos. Bravo i za šefa Zevsa a i za olimpijce! Nastavljamo kružnu turu po Pilionu, vozimo ka selu Cagkarada. Čuvena po svojim vekovima starim platanama i tradicionalnim kamenim vilama, Cagkarada je mirno selo sa prelepom crkvom i lepim stazama za šetnju. Smešteno u planinama, ovo selo ima zadivljujuću arhitekturu i živopisno okruženje, uključujući čuvenu crkvu Sv. Paraskeve sa stotinu stepenica. Najpoznatije selo Piliona, prelep krajolik prepun drvećem kestena koji zreli po svuda padaju- jestivi su, i hiljadugodišnji platan! Mesto ima čak 4 glavna trga prepnih hrizantemama. Obližnji kameni most koji prelazi preko jednog od kanala kojim se sliva voda sa Piliona zaštitni je znak ovog mesta. Obišli i čuveno najstarije drvo u Evropi, bar tako kažu da je tako. Nastavljamo dalje, turističke atrakcije na Pilionu su brojne ali raštrkane, a putevi veoma krivudavi, mora obazriva vožnja sa dobrim gumama i pločicama. Prolaz preko drevnih mostova su hit na ovoj turi. Kameni lukovi iz osmanlijskog doba nadvisuju korita vodo spustova, okruženi hrastovima i kestenima prave prolaz ispod njih koji donosi trenutak hladovine dok se eho motora odbija od vlažnog kamena, dok sa strane dominira prizoro brzih rečnih tokova kroz male i veće klisure. Predivno, staneš, udahneš. Nasmeješ se te nastaviš. I tako ceo dan. Terapija! Ovde blizu je plaža Milopotamos. Sa parkinga se silazi stepenicama na samu plažu gde je velika stena u sredini, koja je deli na dva dela, jedan deo ima plažu sa pećinom. Sa stene može da se skače u more. Ovde može i ronjenje, sa sve podvodnim lavirintima. Iza su stenovite plaže. Svega ima na jednom mestu! Okasnio za ručak, treba nešto lepo pojesti. Jedan moj drug Grk kaže da samo paori klopaju morsku klopu u Grčkoj, odnosno siromašni ribari. To nasledio od dede koji nije doživeo turizam. Elem, složih se i nadjoh pevca u super lepom a jeftinom restoranu tik nakon Cagkarade, tik pored džade. Taverna Itamos ima lep vrt, lepu panoramu, a i lep pevac, sve lepo za manje od 20 jura sa sve pićem. Klincu sa susednim stolom jako se dopala moja kaciga. Šteta što nemam fotku, bilo mnogo simpa. Naredna je plaža Fakistra. Do plaže vodi strm i uzak put, spust skroz vredan jer je plaža top! Uzbrdo je još teže. Ovo je prelepa divlja plaža, šljunkovita i ima prirodnog hlada, posle podne je cela u hladu. Ovde se završava jedan od kanala sa Piliona pa je ovde baš bio potop prošle godine. I ovde ima pećina, iznad plaže. Čudo je Pilion! Sada je vreme lepo, zato gas! Nakon Fakistre, ide plaža Limnionas je šljunkovita plaža sa velikim stenama uz obalu. Voda tirkizna i čarobna. Na kraju plaže je pećina. I ovde ima izvora slatke vode. Tokom sezone radi fensi bar. Kažu top usluga. Pitam se da li ću ikada izgustirati sve ove mikro destinacije. Nastavljamo vožnju divnim brdsko morskim putem, pravi panoramski. Morska vista, krivina, gas i vetar u kosi, za ovo smo se borili! Naredno je selo Kisos, gde se nalazi trobrodna bazilika Agia Marina koja je pravo čudo, iz 1745. godine i u njoj možete videti jedinstveni ikonostas Sv. Marina i hagiografije iz 1802. Vozimo dalje ka Kalamaki i Miliesu, stajemo na parking. Beremo Irske divlje jagode i blejimo u Egej koji se sada već po malo nazire kroz maglu. Pilion je i kraj meda. Košnice po njemu postavljene su i pored puteva i na parkinzima. Nebrojeno ih ima. Sada već ide plava panorama iznad oblaka. Na visinskim deonicama, more postaje apstraktna akvarelna mrlja – plavičasto-zelena ravan koja se topi sa horizontom, dok se put penje gde vazduh mirise na borovu smolu i morsku sol. Baš doživljaj. Sjajna vožnja! Zatim ide poesta selu kao iz bajke, Miles – selo je kao zaustavljen čas u prošlosti. Uske ulice, zidovi kuća "grebu" retrovizore, a kafanske terase punjene jasminom bacaju senku na put koji se spiralno spušta ka obali. U Milesu, na brdu iznad našeg kampa, je posebna bazilika Pamegistoi Taxiarhes sa sjajnim ikonostasom, iz 1741. Ona je jedina pretekla kada su Nemci 1943. spalili ovaj kraj. Miles je danas živo turističko mesto. Pored restorana na lepom trgu po platanima ima još nekoliko POI. Tu su i stara biblioteka u kojoj se čuvaju retke knjige i Muzej folklora. Tu je i ergela konja. I selo Miles je izgrađeno kao amfiteatar u prelepom zelenilu na zapadnim padinama planine Pilion. Ispod njega na obali zaliva je selo Kale Negra. I ovde su jabuke čuvene kao i izvori slatke vode i pregršt česmi i fontana. Inače, priča ide da je baš ovde u okolini pećina gde je živeo Hiron. Miles je poznat po turističkom uskotračnom vozu. Pilionska železnica, poznata i kao Moutzouris, je istorijska pruga uskog koloseka koja prolazi kroz živopisne predele poluostrva Pilion. Železnica je izgrađena početkom 20. v. da bi povezala grad Volos sa planinskim selima, olakšavajući transport robe i ljudi. Zapravo, uska pruga iz 1903. vodi kroz kestenjake. Voz sa drvenim klupama izgleda kao iz filma o Harryju Potteru. Baš šteta, danas nije bilo vožnji. Kažu da putovanje vozom nudi prekrasan pogled na bujne šume, strme obronke i šarmantna sela. Te da je odličan način da doživite prirodne lepote regiona. Danas je voz uglavnom turistička atrakcija, a posetioci tokom sezone mogu uživati u nostalgičnoj vožnji na starinskoj parnoj lokomotivi. Spuštamo se nazad u zaliv pa mali detur na jug do mesta Afisos, dvadesetak km JI od Volosa. Ovo je veće morsko turističko mesto sa istom arhitekturom kao planinska sela, predivno. Sve kuće su na brdu ka moru, sa divnim pogledom na zalazak sunca. Pre toga mala pauza na spektakularnoj terasi kafića Kazelo. Abovos plaža je najveća u Afisosu. Dugačka plaža sa sitnim šljunkom, vrlo komercijalna. Ovde je more tirkizno i vrlo čisto. Na kraju plaže su stene za skakanje. Iza ove plaže postoje još dve plaže ali nisu organizovane, za neke goste još bolje ovako. Izmedju Afisosa i našeg sela ostalo je još selo Kala Nera, nekada ribarsko selo, danas poznato letovalište. Primorsko selo sa lepom plažom, odlično za opuštanje i uživanje u svežim morskim plodovima. Kao na celom Pilionu i ovde ima dosta slatkovodnih izvora, ovde izvire iz same plaže. Plaža je redom platana odvojena od reda sa tavernama i radnjama. Nije ni čudo da su bile onakve poplave kada se Pilion ovako oslobodja svojih voda, sve ide pravo dole! Iz našeg kampa ovde nam je najbliži giros, svega na par minuta moto vožnje. Za danas je to sve—kružna brdska džada, savršena ruta od otprilike 150 km. Uživali smo u čarima Pliona, ispraćam Pucija dok narednih dana planiram da još detaljnije obidjem neka od ovih mesta. A sada, vreme je za morsko osveženje ispred šatora—iz brdskog u morski raj! Dan #6: 100 km Keto Gaze, Camping Hellas -> Argalasti Budjenje, divno jutro, prelepi jučerašnji utisci. Doručak i kafa uz more. Malo čitanje, malo pisanje. Milina! Novi dan donosi temperature vazduha i mora koje su kao da su se zakovale. Internet tvrdi da je danas temperatura mora u našem zalivu 24,2°C. Na osnovu desetogodišnjih istorijskih podataka, najtoplija voda zabeležena ovog dana bila je 2020. godine i iznosila je 23,9°C, dok je najhladnija zabeležena 2008. godine, s 21,1°C. Dakle, danas imamo rekordnu temperaturu mora! Idemo na kupanje, pa sunčanje! Nakon ručka vožnja se nastavlja. Danas vozim još južnije od Afisosa. Tamo je grad Argalasti, drugi po veličini na Pilionu. Stari trg sa tavernama je naročito impresivan. Vidi se da je ovo nekada bilo važno mesto. Tokom Osmanskog perioda bio je središte celog zaliva. Poznat je po jagnjetini i ergelama, gde ima časove jahanja ili jahanje po prirodi. Lokalna škola odiše grajom dece iz dvorišta a samo mesto je vrlo živo. . U ovom kraju dve su plaže odlične. Potistika i Paltsi. Prva je velika peščana plaža na ušću još jedne od reka, kanala sa Piliona. U sezoni je prepuna ležaljkama za goste taverni. Ovde je sitan beli pesak na delu gde su kamperi. Susedna Paltsi je uvala zaštićena od standardnih JI vetrova. Ima dosta hlada. Kraća tura, nakon nekoliko sati vraćam se u kamp. Vožnja praznom stazom kroz šumu sa pogledom na Pilion imala je svoje posebne draži. Naišo na dosta kamenorezačkih radionica koje rade te čuvene kamene krovove na kućama po Pilionu, pitam se da li država to subvencionira ili su svi puniše. Opet šetam kampom, ovoga puta znatiželjno zagledam skupocene kampere. Upravо je stigao Švajcarac s kamperom veličine autobusa—šta li sve nosi sa sobom, pitam se. Iz prikolice izlazi veliki bagi na 4 točka, a iz gepeka skuter. De, de! Ja bih se zadovoljio i sa skromnim Fiat kamperom na koji bi mogao da se nakači motor. Valjda bi tada i Nataša htela da dodje. Živi bili pa videli. Svakako, na ovakvoj plaži i mestu pored mora, svaka varijanta je super! . Jedan od retkih ovakivih kampera ovde je od starijeg para iz Austrije u skromnijem Fiat kamperu. Gospodja Bernadeta je poreklom iz Hrvatske i vrlo smo prijatno ćaskali u više navrata. Sedeli su ovde skoro dve nedelje. Kažu, to je to, nema dalje što se njih tiče. Noćas baš duva, nadam se da će ujutru šator da još uvek bude iznad mene. Kratak sam sa kanapima, temu poslao a Pošte Srbije me izdale, te je šator prizemljen onako, tek amaterski. Dan #7: 50 km Keto Gaze, Camping Hellas -> Makrinica I danas se vozi, o da! Jutarnja rutina, brč, spremanje, pa na džadu. Opet ka Volosu pa u brdo ka statui Hirona, do Portarie pa onda ne opet pravo u brdo već levo do obližnje Makrinice koja se šepuri iznad Volosa kome je u medjuvremenu delegirala važnost. Morao sam opet da posetim ovaj dragulj Piliona, detaljnije. Predivno mesto, taverne, panorama, istorija, sve! Uz poteškoće parkiram motor na ulazu u pešačku zonu i obilazim ovaj dragulj Piliona. Staza vodi iznad kamenih krovova do glavnog trga pod senkom platana. I opet, taverne, mir, panorama, neprocenjivo iskustvo. . . Svi dućani i turstički sadržaji su širom otvoreni. Po svemu zaključujemo da sezona turizma na Pilionu traje cele godine. Mnoštvo vidjenih turističkih sadržaja to i potvrdjuju. Pored predivne brdske moto vožnje tu su i šetnje šumskim stazama, planinarenje, kajakarenje, jahanje, turistički vozić, pa i skijanje. A kojekakvo domaće i šumsko meze vas čeka na svakom koraku. Pilion ima sve, a cene nisu strašne, zaista! Na putu nazad rešio sam da detaljno obidjem i Lavrentos, i to je bio pravi pogodok. Mesto i manastir su očaravajuči i utopljeni u jesenje boje kestena i okolnu prirodu. Manastir Agios Lavrentios, sagrađen 1378. godine u vizantijskom stilu. Kažu da retko imaju posetioce iz Srbije. Manastirske odaje su najllepše koje sam ikada posetio. Ma, sjajno! Nisam neki pilgrim, ali ova poseta mi je baš legla, kao djir do Kovina- relaks na kub! Dan #8: Povratak za Skoplje (446 km) Ranim, kada sam na turi to mi nije teško. Pijuckam prvu jutarnju kaficu pored mora opčinjen utiscima iz obilska sela po Pilionu. Sve ke lepše nego što sam očekivao, toliko toga za videti da je teško odoleti, i toliko lepo za vožnju da bih sve opet iznovao to mogao. Medjutim, naredna sela nismo stigli da posetimo a čujemo da su sva super, Agios Dimitrios, Milonas sa vidopadima, Dafnoudi, Lafkos, Anilio, Pelana, Agios Joanis i Pindos. Eto izgovora da se vratimo na Pilion Ostatak dana provodim uživajući u poslednjem morsku danu i pakovanju. Red kupanja, red pakovanja. Poslednje kupanje za ovaj put. More je još uvek na 24.3c. s tim da je sada napolju 22 a ne 28c. Nestvarno. Joj, još bih ostao. Sistematičnost pri pospremanju čini ovaj proces prihvatljivim, par koraka odradim pa odmorim, i tako u krug. Kao kada u kancu pa na red posla se zaletim pa napolje na pljugu i kao pauzu zapravo mozak dalje fercera, pa onda brže bolje nazad jer imam novu ideju za akciju, i tako u produktivan krug. Završio sam sve do kraja jutra, na placu kao da nikoga nije bilo, samo natovareni Šarac čeka da krene na sever. Pozdravljam se sa lokalnom ekipom, ispostavlja se da je Aleksis bolestan. Ostavljam mu želje za brzo ozdravljenje. Jesen i zima mogu da krenu- mada ide još jedna tura, Tatre. Eto mene opet ovde, uskoro. Pozdravljam se i sa Volosom i zalivom. Uveče opet druženje u Skoplju, divota. Što je lepo imati dva doma. Vožnja do Skoplja je bila laganica, delom vozio magistralom da vidim kako to izgleda. Super bilo, ljudi znatiželjni i ljubazni. Standardno. Milina. Dan #9: 447 km Skoplje -> Beograd. Nakon druženja i dobrog spavanja ujutru se hitro vraćam za Beograd. U dahu. Kraj ture! Obišli smo Pilion, letnjikovac bogova sa Olimpa, gde žive Kentauri. Nismo nahvatali Kentaure ali smo saznali za Hironov tužan i herojski kraj. Priča ide ovako, kada je Herakle odrastao, goneći divlje kentaure - junak je slučajno ranio svog mentora otrovnom strelom. Hiron je utekao u pećinu i zamolio Zevsa da liši života njega a ne Prometeja, što je šef uslišio. Tako je ovaj mudri, plemeniti Kentaur postao spasilac najvećeg dobrotvora celog čovečanstva. Otuda je Hiron uvek predstavljen poput ostalih Kentaura, ali sa nasmejanim izrazom lica- kao što je moj nakon ove avanture. Nazad u realnost….divna destinacija, ima sve!.... probajte, nema greške! Pilion je Toskana na steroidima - kombinacija alpskih serpentina, egejkih plaža i mitova koji oživljavaju na svakom koraku. Najbolji trenuci? Jutarnja kafa uz šum talasa u Camping Hellas. Voznja kroz maglu iznad Zagore - osećaj kao da juriš kroz Oblake sa Zevsom. Giros u Kala Neri koji sam jeo dok su se lokalne bake zurile u moj motor. Savet: Ako idete u oktobru, ponesite kremu za sunčanje ali i jaknu - Pilion igra na oba fronta! Živeo Hiron i lepote Piliona! Živeo moto camping & touring! Vidimo se opet narednog oktobra, ili ranije! ©Mladen Momčilović, 2025. Budžet: Putarine: 45 EUR (Srbija 2400 RSD, MKD 10 EUR, GR 15 EUR) Kamp: 144 EUR (8 x 18 EUR) Gorivo: ~190 EUR Hrana i piće: ~220 EUR Ukupno: ~620 EUR 15 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
lordMilos 501 Napisano pre 10 sati Svrati ponekad, 125 postova Lokacija: Ваљево- Valjevo Motocikl: CFMOTO 800MT Explore Edition Prijavi odgovor kao problematičan Једна реч, ДОКТОР! Доктор путописа, хедонизма, описа, фотографија, ма чега већ! Живот вредан живљења, браво Млађо, наш Епикур, баш бих волео да ухватим неку туру са тобом. Позрав велики, знам твоје планове за Мај, ако буде шанса, 10. Мај, знаш где треба, али разумећу одсуство. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Petre 863 Napisano pre 10 sati (promenjeno) Zainteresovan, 689 postova Lokacija: Skopje Motocikl: SV650A Prijavi odgovor kao problematičan Top, bolji opis Peliona ne postoji. Bravo. PS za sledeci putopis obuhvati i Sarandu (Agii Saranta). Dobra. Promenio pre 10 sati član Petre Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
maxmladen 549 Napisano pre 9 sati Svrati ponekad, 169 postova Lokacija: Novi Beograd Motocikl: Honda NC 750 XD, 2020. Prijavi odgovor kao problematičan 1 hour ago, lordMilos said: Једна реч, ДОКТОР! Доктор путописа, хедонизма, описа, фотографија, ма чега већ! Живот вредан живљења, браво Млађо, наш Епикур, баш бих волео да ухватим неку туру са тобом. Позрав велики, знам твоје планове за Мај, ако буде шанса, 10. Мај, знаш где треба, али разумећу одсуство. Hvala Miloše! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
maxmladen 549 Napisano pre 9 sati Svrati ponekad, 169 postova Lokacija: Novi Beograd Motocikl: Honda NC 750 XD, 2020. Prijavi odgovor kao problematičan 29 minutes ago, Petre said: Top, bolji opis Peliona ne postoji. Bravo. PS za sledeci putopis obuhvati i Sarandu (Agii Saranta). Dobra. Hvala Petre! Imaš i Sarandu, ne mnogo ali dovoljno za ovaj format. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Petre 863 Napisano pre 9 sati (promenjeno) Zainteresovan, 689 postova Lokacija: Skopje Motocikl: SV650A Prijavi odgovor kao problematičan Pa ja sam , definitivno i oficijalno, izlapeo . Ali i prednost, citas ponovo i uvek novo . Promenio pre 9 sati član Petre 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Gajo Sevojno 1839 Napisano pre 7 sati Drug član, 1391 postova Lokacija: Staze i planine Motocikl: Suzuki gsxs1000, kawasaki zx6r, Beta 350rr Prijavi odgovor kao problematičan Bravo kralju. Ovo se zove vožnja i uživanje Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
doktor 4976 Napisano pre 6 sati Ne silazi, 5593 postova Lokacija: Kraljevo Motocikl: XT1200Z Super Tenere Prijavi odgovor kao problematičan Pilion, definitivno nešto posebno. Destinacija za ljubitelje aktivnog turizma. Kada sam bio na letovanju, pre nekoliko godina, bili smo smešteni pored Tsagarade u mestu Mouresi. Istovremeno si na planini i na letovanju. Za pokrivanje smo imali jorgane. Ostaje želja da u nekom narednom putovanju obiđem jug Piliona. Svaka čast za ovako lepo složene utiske! 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
