Rumunija-Semenik, a bez Booking-a

[aleksandarr 101 Napisano Avgust 15, 2023]

Kada osvane subota, i kada iznenada shvatite da ste ceo vikend oslobođeni roditeljskih i drugih obaveza, a pri tome je vremenska prognoza više nego povoljna, mora se brzo razmišljati. Dobro, u našem slučaju ne baš tako brzo, ali do podneva smo bili spremni. Pravac Rumunija, nacionalni park i vikend skijalište Semenik i put koji spaja Rešicu i Slatina-Timis i zove se (a kako drugačije) „Trans Semenik“.

Zatim bi se spustili preko Karansebeša do Oršave na Dunavu, pa rumunskom stranom nazad do graničnog prelaza Kaluđerovo. Relacija je oko 600km, a pred sobom imamo dan i po.

Polazimo dobro poznatim putem prema Beloj Crkvi, uživajući (kao i svaki put) u vožnji kroz pejsaže Deliblatske peščare. Brzo prolazimo carinske kontrole i stižemo u obližnju Oravicu, odakle put ulazi u nacionalni park i postaje izuzetno zanimljiv, dobrog je kvaliteta, krivuda kroz šumu i pored napuštenih radničkih naselja vodi do rudarskog grada Anina. Uz put saznajemo da se tu održava moto skup, ali ovog puta imamo druge planove.

 

 

Od Anine prema Rešici uporno pokušavamo da pronađemo način da nekom prečicom stignemo do Semenika.

Kod mesta Karašova, na obali Karaša (protiče i kroz naš deo Banata) pored puta vidimo kafanu sa puno motora ispred i, naravno, to je mesto za brejk i lagani ručak. Tek tada vidimo da su tablice na motorima nemačke, da na jednom piše „Romanian tour 2023“ i da ih ima 20-ak. Ubrzo se pakuju i odlaze a ja koristim priliku da jednog domaćeg bajkera pitam za put koji tražim. Gleda u moj teški BMW natovaren sa nas dvoje, vrti glavom, vidim da baš nije voljan da me pošalje u tu avanturu, ali na moje insistiranje pristaje…uhh . Prvi pokušaj se završio posle par kilometara kada je ispred lokalne prodavnice prestao kakav-takav asfalt. Ljudi piju pivo i gledaju dvoje entuzijasta koji su stižu na motoru . Srećom, jedan je Srbin i objašnjava nam da je to put težak i za džipove i da motorom nemam šta tu da tražim. Na levo krug, idemo dalje…

Inače, ovo je kraj gde srpski jezik još uvek prolazi (konobari, muzika u kafani…).

 

 

Ne odustajemo, pa u sledećem selu Doman, pokušavamo ponovo. Ovde ne pomažu navigacije, Google mape…pitamo za put (kartu čitaj, seljaka pitaj ), a čovek nam na čudnoj mešavini rumunskog-engleskog-nemačkog jezika kaže da je to „drum forest“, pa zaključujemo da je to šumski put i opet na levo krug.

Ipak se mora u Rešicu kako Bog zapoveda, tj. kako su nas svi upućivali. Od Rešice put postaje pravi planinski, to je početak Trans Semenika koji je dugačak oko 60 km i završava se kod mesta Slatina-Timis. Negde na polovini je skretanje za skijalište, oko 7km groznog puta…delimično asfalt, delovi pod  kockom, izbrazdani beton… ako imate nekog R-a ili niski kruzer ovo nije za vas, poispadaće vam plombe iz zuba, idealno je za izbacivanje kamena iz bubrega .

Pravo čudo da ništa nije otpalo sa BMWa (ili sa nas), bar se nadam??

Za ovaj deo kažu da je bogat snegom, nadmorska visina je preko 1400m, ume da padne i po dva metra pa je verovatno ovaj put takav da bi mogao da se prođe i po snegu i ledu?  

Samo „skijalište“ (dva zarđala ski lifta, nisam siguran da uopšte rade) je više kao neka kombinacija Peštera i Zlatibora, liči na visoravan ima lep pogled na okolinu, nije napadnut objektima, samo ogromnim antenskim stubovima koji baš  ruže ambijent.

 

 

Uživamo u miru i tišini, ali shvatamo da će Sunce brzo da zađe, da smo u Nedođiji a da nemamo nikakav smeštaj za noćas (!?). Ideš u inostranstvo, a nisi ni kliknuo na Booking.com…baš pametno 

Krećemo u potragu za smeštajem ali naravno, postaje sve hladnije (ipak se vozimo kroz šumu), vadi se iz kofera sve što se može staviti na sebe. Možda bi i sve bilo lakše da posle desetak km nismo naišli na neki sređeni kamp i veliki parking prepun automobila (opet!?) nemačkih tablica. Šta li su navalili na Rumuniju, zna li neko?? Pravi nemački vašar u sred Rumunije, toči se pivo , peku kobaje, orkestar u kožnim bermudama svira, Švabe tancuju…da ne poveruješ.

Stajemo, gledamo to čudo, ali moramo dalje treba obezbediti spavanje. Vozimo sada već po mraku, po krivinama, planinskim putem koji je solidan ali se često pojavljuju baš velike rupe pa treba biti oprezan. Palim moja nova dodatna svetla (made in China), dosta mi pomažu i vidim da nisam džabe dao čitavih 7 evra po komadu.

U par lepih pansiona pored akumulacionog jezera pokušavamo da nađemo sobu ali ćorak, Švabe sve "okupirale" (zar opet ). Očekivanja od mesta Slatina-Timis su ipak bila nerealna, to je smo malo veće selo u kome ne radi ništa, nema žive duše na ulici…a subota veče, leto!?

Na kraju ipak stižemo u Karansebeš, grad na obali Tamiša (koji teče i kroz moje Pančevo), već je 22h i uz pomoć lokalne gospođe taksiste koja govori samo rumunski nekako pronalazimo hotel koji nas prima na konačište. Dobro je, nećemo spavati na klupi u parku. Ista situacija i ovde, subota veče, letnje doba a u 23h ništa više ne radi, nemaš gde da sedneš, gde da jedeš…mi iz Srbije to ne razumemo!? Sreća, nađosmo jednu non-stop prodavnicu tek da ne spavamo gladni.

 

Ujutru krećemo prema Dunavu, kupujemo uz put lokalne specijalitete (u BMW-ovim koferima se uvek nađe mesto za koju flajku rakije ), ali svraćamo u Banju Herkulane koja je poznata još iz doba Rimskih imperatora po toplim izvorima lekovite vode. Koristimo priliku da se „bućnemo“ u toplu vodu (idealno za koske matorog bajkera), ali i u hladnu reku Černu (dok smo još mladi) .

 

 

Dobrim putem brzo stižemo u Oršavu, koja podseća na morsku rivijeru, veliki Dunav, dugačko šetalište, gužva, kafići, čamci...

 

 

Rumunskom obalom Dunava sam prošao pre desetak godina, ali sada ništa ne prepoznajem? Od privatnih vila i lux pansiona ne vidi se Dunav (!?), kapital EU se ovde nije štedeo. Deo oko Decebalovog lika u steni je pretvoren u priličan vašar, gužva, ulični prodavci svega i svačega, vožnja čamcima. Jedva nalazimo malo mesta za motor, slikamo se i bežimo iz tog haosa.

Takođe, jedva nalazimo mesto gde se služi riba (na samoj obali Dunava??), valjda je i to uticaj EU…bitno je da je fancy, nema više prave riblje kafane. Naše kafane u okolini Bele Crkve su zakon, keva.

 

Gledamo preko Dunava majku Srbiju, promiču Donji Milanovac, Golubac…i po mraku stižemo u Kaluđerovo.

Palim moja nenaštelovana „made in China“ svetla, osvetljavam avione na nebu, svi mi blicaju, ali rutinski, dobro poznatim putem stižemo do kuće .

Za manje od 36 sati, prešli smo 630km kroz nacionalni park Semenik, banjali se u banji i hladnoj reci, vozili se Đerdapskom klisurom pored Dunava…to može samo motorom, ipak je to druga dimenzija putovanja. Ko ne veruje, neka proba !

 

 

[the_doctor 8642 Napisano Avgust 15, 2023]

Odlična ruta. Lepa priroda, putevi i krivine. 

Bili smo manje više na istim mestima u isto vreme, s tim što smo žena i ja to tukli u danu, i bez Semenika.

Moj putopis na istu temu OVDE. 

 

Mi ponavljamo prvom prilikom uz proširenje rute. Vredi.

[aleksandarr 101 Napisano Avgust 15, 2023 (promenjeno)]

Vredi svaku paru, a možda smo se i sreli u subotu. Bilo je puno motora, valjda zbog tog moto skupa kod Anine?

Nacionalni parkovi Nera, Semenic, banja Herculane, ima se šta videti. Rumunija kao deo EU više nije tako jeftina, ali je još uvek prihvatljiva za džep prosečnog srpskog bajkera.

Sad kada ste "skinuli nevinost" nebo je granica.... 

Preporučujem tri trans-a...nakraći i najbliži Transemenik, malo dalju i fascinantnu Transalpinu (bio, treba bar vikend+) i najdalji Transfagarašan (kod mene pod MUST TO DO u najskorije vreme, ali treba produženi vikend+),

 

Pozz, 

Promenio Avgust 15, 2023 član aleksandarr