Tuđa Jadranka

[nafetS 3817 Napisano Jul 27, 2023 (promenjeno)]

April 2023.
Podsećamo se kako je bilo prošle godine na prvoj vožnji između 2 uskrsa. Oćemo opet.
Idemo opet isto, ili bar slično, krug po Bosni, @maxx, Vlajko, ide u tazbinu… Al sad nas ne ide trojica, raste broj polaznika.

Uroš (momak koga smo upoznali prošle godine na Štrbačkom Buku, a spletom (srećnih?) okolnosti i moj prvi komšija, na malom stromu.
Radošević, znate ga iz epizode “Urmašica” od prošle godine, momak koji je u moru stromova (3 je već mnogo stromova), išao sa cfmoto.
Antić sa curom.

E pa njih dvojica kako su se prijavila, tako su se i odjavila. Iskrsle su obaveze.
Antić je skontao da ne može i zimovanje i vožnja motora, odmora je malo, a želja je mnogo…

Pade knjiga na 2 slova (mene i Vlajka). I jednu reč:

JADRANKA

Doslovno je to bilo dovoljno da krenemo da Vlajko i ja razmišljamo na tu stranu. Pravimo planove, rutiramo, gledamo vremensku prognozu koja se toliko menja da ja nemam reči, bukvalno iz sata u sat. Idemo, šta god da bude, pa ćemo usput menjati planove.

Nedelju dana pred put, žurka u firmi, obojica se razbolimo sutradan, hladno piće, a mi nežne dušice. Samo što je mene prošlo za 2-3 dana, a Vlajko zglajznuo, drži ga, dve bakterijske infekcije.
Za sada je dogovor da se nađemo u četvrtak i da vidimo šta nam je činiti. U slučaju da idem sam ambicije su pogoleme.

U međuvremenu cimam Milana @MilanS i predočavam mu plan, ali previše je blizu datum i mnogo mu je to dana odmora, prosleđuje Šukiju @Shoocky info i sa njim se u 2 minuta sve dogovaram, jer ne radi i ima vremena na pretek i hoće da se vozi bilo gde. Odlično. Milan će se javiti neki dan, da vidi gde smo i ako krene na tu stranu da se nađemo.
Imamo plan, to je: nemamo plan. Odlično, sve smo sredili.

 

Ovo mi je prva tura na koju krećem iz ovog stana, pakuj se, nosi stvari dole, šta si zaboravio, vraćaj se gore, dole, gore, dole. Pravac Beograd.


Kako otići na put, a ne posetiti neku radionicu da se malo čeprkne motorić. Stefana @ProMaster, ime moje, cimam i urgiram da konačno opravimo maglenke, ponedeljak uveče smo u Rakovici i šrafimo i kabliramo i relejiramo. Naravno, relej iz Pežoa!


Posle obavljenog posla, zalivamo sa sokićem i kući.

Opet krećem iz Bg, dogovor je da se ujutru nađemo u Šimanovcima na pumpi.

U 1 ujutru ja se prepakujem, podmazujem lanac, ležem u 2 i neće san na oči.
U 7 ustajanje, i ekspresno sam na motoru, pun gas. Ček, nije, koči. Zelena karta mi treba. Možda. Što zelena karta? Treba za Albaniju. Svraćam do osiguranja

Ako neko pita, Jadranka jeste u Hrvatskoj, ali isto tako je ideja da se spustim do Igala, pa se odvoza i Cg i Albanija i nazad kući… Sve to u 5 dana. Od utorka do subote. Put se završava u nedelju, Uskrs se provodi sa porodicom.

 

To je plan. To je organizacija puta. Nepostojeća. Idemo, dan za dan, vozamo se, pa ćemo videti na šta će sve to ličiti.

Promenio Jul 28, 2023 član nafetS

[ProMaster 8511 Napisano Jul 27, 2023]

Najneizvesniji putopis i pitanje svih pitanja.

 

Da li smrt prelazna bolest ?

 

Hoće li francuski relej, izdržati do Šimanovaca....  Ili će da ubije Suzanu...

 

 

Stay tuned ....

[nafetS 3817 Napisano Jul 27, 2023]

Nalazim se sa Šukijem na NIS pumpi kod Šimanovaca, mršav doručak i kafa, pumpamo gume i sviramo pokret.

Mrtvi autoput.

Vrlo brzo granica.

 

Mrtvi autoput.
Stajemo na pumpi iza Slavonskog broda da se malo osvežimo.
Normalan čovek sa ove slike vidi da se jede tuna salata.

Da, normalan čovek, ali ne i Vlajko. 

Vlajko vidi i koja je pumpa, i pogađa tačnu lokaciju (“nema dve takve do Zagreba”).
Mali detour, zašto “Tuđa Jadranka”.. Pa zato što osoba iz pasusa iznad nije tu, i zato što sam ukrao njegovo putovanje, privatizovao, prisvojio.. Takođe i tuna salatu koja služi kao brzi obrok kako ne bi gubili vremena na ručak i stajanja, treba dobaciti do Senja u cugu.

Jesam li rekao mrtvi autoput?
50km pred Zagreb svi u jednu traku, radovi... "Radovi", nit ljudi, nit raskopano, ništa. Peglamo tako, opet dve trake, ali sad zastoj. Kad kažem zastoj, to je više desetina kilometara, bez preterivanja, mi smo svirkali, provlačili se. Zanimljivo, kad svirnemo kamiondžije se u većini slučajeva pre sklone nego putnička vozila.

Sve saće pa saće pauza, dolazimo do Jastrebarskog. Tankamo gorivo. Još sat vremena.

Šuki je već nahuškan, zna (ili ipak ne) šta ga čeka. Autoput do Ogulina perfektan, aha, ovo je već poznat teren. Stajemo na klopu. Sad sam prikladno obučen.

 

Sve daj isto kao prošle godine. Medved i srna.

 

Šuki usisava, ne diše. Ubrzo kaže da je pun. Ček, druže, nije stiglo drugo glavno… Štrukli.

 

Posle klope i podsećanja prošlogodišnje vožnje kreće odličan magistralni put Josipdol - Senj. Taman kreće polako sumrak. Umorni, ali raspoloženi za malo krivinica. Op, vidikovac. Pogled na Brinje.

Tamo iza ovih brda je moreeeeee. Razumemo i nije nam teško!

 

Cik, cak, levo, desno, gas, koči, gas, koči, eto nas u Senju.. Iju, kakva deonica, milina.
Smeštaj je u brdu, brige nas, motorima smo. Ima i garažu. Savršeno.

 

To se isplatilo jer je pogled sa terase…Malo je reći predivan.

 

Konzum je blizu, idemo u nabavku. Šteta bi bilo da se ne popije neko vino na terasi.
Kad smo već se raskomotili, ajde krugić po gradu, pa ajde malo i da izađemo van samog Senja, idemo ka Rijeci, uska magistrala do Sv. Jelene, daleko je Novi Vinodolski jer smo umorni, ovo je samo da zagrebemo malo. Okrećemo se nazad ka Senju, kažem Šukiju “ovo je tek početak, sutra ćemo ceo dan ovako krivinama pored mora, jedva čekam".
Dolazimo u smeštaj i napadamo malvaziju.


Čujem se sa kumom @DjordjeMijailovic koji baca jako dobar fazonić.

“Koje je ovo ostrvo prekoputa?”
“Krrrrrrrk”
Kraj vica.

Tuš i u krevet.
Sutra je novi dan, već naslućujem da će biti dobro, pa ko oće da nas prati.
 

[maxx 1204 Napisano Jul 27, 2023 (promenjeno)]

Samo sipaj soli na ranu  sunce li ti

 

Bas me zanima dal ce relej izdrzat do kraja 

Promenio Jul 27, 2023 član maxx

[Bruno 68 2710 Napisano Jul 28, 2023]

Super si Stefane, samo cepaj.

Inace jos od prosle jeseni Buzin - Lucko je u radovima. A u toku leta obilaznica je narocito opterecena.

Za one koji neznaju, Lucko je veoma zajebano mesto gde se racva put za Jadranku.

Savet: Sipajte benzin na PETROL mnogo je jeftiniji.

[Bruno 68 2710 Napisano Jul 28, 2023]

Mislim, na Buzinu (Velika Cesta 31) mi je firma, pa ja tako.

[DjordjeMijailovic 2644 Napisano Jul 28, 2023]

8 hours ago, nafetS said:

Fali zlatokosa!

[maxx 1204 Napisano Jul 28, 2023]

Tu je na fotki, ali se ne vidi (čitaj: pojeo ju je)

[Drinkero 726 Napisano Jul 28, 2023]

Mrtvi autoput, posle ZG je sve ok, do ZG sam vise puta razmisljao da se ritualno izbodem 

[sehrz 8 Napisano Jul 29, 2023]

A zasto od osijeka nejdete lokalnom cestom do slavonskog broda,pakraca,slatine,durdevca,bjelovara,durdevca,ludbrega,varazdin brega,trakoscana, i dalje po zelji slovenija do mora ili stara zagorska do zagreba

Sent from my SM-S918B using Tapatalk

[nafetS 3817 Napisano Jul 29, 2023]

@sehrz jer je plan bio da se za jedan dan dobaci do Senja, što je ceo dan vožnje i nije bilo mesta baš za okolišati, isprati dalje, pišem zašto Senj, a ne Rijeka, Pula, Slovenija.

Trenutno sam u čukanje-putopisa-uz-ladan-nes-modu

[nafetS 3817 Napisano Jul 29, 2023 (promenjeno)]

Jutro u Senju, poranio sam, tek sviće. Istrčavam iz sobe i saplićem se preko Šukija u pokušaju izlaska na terasu. A tamo… 

 

Pakujemo se, dogovor da popijemo kafu u hotelu na obali, doručak sa nogu i da se pegla. Motorići čekaju strpljivo da se mi natočimo kofeinom.. Crveni zna, ja znam. Ostaje da Versatilović i Šuki spoznaju


Krećemo, pun gas. Stani, nismo doručkovali.. Preparkirasmo motoriće 20m pored, skidaj sve opet, pekara.
Krećemo, pun gas. Stani, Šuki zaboravio hidropak ranac u smeštaju. Ajmo nazad ubrdo (jedna reč).
Krećemo, pun gas. Jedna krivina, druga krivina, kliknuo sam. Gledam retrovizor, Šuki se drži za glavu sa obe ruke i maše levo desno…
Stajemo.
“Jel sve ok?”
“Brate, slagao si me, ni približno nisi dočarao kako je.”
“Znači možemo peglamo?”
“Može, teraj.”

 

Ok, obojica smo u elementu, ne može bolje. Bio sam ovde prošle godine, al u kontra smeru. Krivo mi je jer @maxx nije tu, da zajedno odvozamo ovaj smer. Držalo me je to osećanje “nedostajanja”... paaa… u četvroj brzini već nemaš vremena da misliš o nečemu što nije sledeća krivina. Praštaj, Vlajko, vozićemo! 

Stižemo u Karlobag, desni migavac i na mol. Pauza kratka za cigaru. Imamo jedan problem, Šukiju se tresu ruke, ne može da zapali. On oduševljen, ja ga slušam i simpa mi je. Ovako sam i ja posle prvog puta

 

Šta ćemo dalje nego do Maslenice da se preturamo levo desno po krivinicama, ja sve više pokušavam da smirim ritam, da stignem da malo i u more da gledam.

Taj osećaj kad dođeš negde gde ti je poznato, pa znaš šta te očekuje daje ti slobodu da se posvetiš detaljima koji su ti promakli, gledam uvale, pamtim plažice. Znaš gde ima hladovine sa lepim pogledom.

 

Dogovor odavde je autoputem dalje, opet preskačem Zadar i Split, sa obećanjem sebi da ću doći opet.
Pred naplatnu rampu menjamo motore. Žao mi je Šukija da se pati opet na autoputu sa vetrom, a meni će biti zanimljivo. 

Krećem, njega nema, stajem na uključenju na petlju, pomeram se do zaštitne ograde, idem nazad peške, očekujem da ću videti motor zaglavljen na rampi. Očekujem da je zaboravio da ima bočne kofere i da je zakačio kućicu... Ne znam ni ja šta da očekujem..

Evo ga, rampa se nije podigla kad je uzeo karticu, nije htela ni na dugme, pa je tu bio zastoj.

Stajemo na jednu od pumpi da natočimo gorivo i da se malo istegnemo. Ja koristim trenutak da zakunjam na klupici, 5 minuta samo, koliko je saputniku trebalo da omaže čips sa tartufima (možda vozimo ekonomy motore, ali zato grickamo samo skupo)
Silazimo sa autoputa, pravac Baške Vode, da nađemo neko mesto za dužu pauzu, da se lepo okafi.
Vozimo uz obalu, pogled levo i vidimo kafić u hladu četinara, na samoj plaži. Pogledom smo se razumeli da je to to. Okreći mašine, parkiraj, skidaj opremu i ide najteži deo…

 

 

Jedna za instać, kako drugačije

 

Nema ovde žurbe, vreme dolaska nam je upravo postalo nebitno, punimo baterije.

Ređaju se Makarska, Tučepi, Zaostrog, idemo na novi most, Zaton Doli....

Dubrovnik samo vidimo sa magistrale. Vuče me da odem na Cavtat opet, prošle godine sam jako lepo večerao tamo. Volim da idem na poznata mesta kao što volim i da otkrivam nova. Vreme je taman za večeru, al restoran od prošle godine ne radi. Zalazak sunca kao prošle godine, to radi.

 

Sedamo u restoran pored. Mušlje odlične. Lignje još bolje. Flan karamel, perfektan. Šuki ide na siguricu, brancin, mada hrabro proba od mene klopu i zaključuje da uopšte nije loše.

 

Poslednje točenje u Hrvatskoj pred granicu, i lagano zaleđem preko Molunata i Prevlake do granice.

Policajcu na prelazu je dosadno, jedini smo tu. Pored su lisica i mačka. Fino društvo, nema šta.

 

Par kilometara, eto nas doma. Da ne bih raspremao kuću, uključivao vodu, struju, dok se bojler napuni, zamolio sam komšinicu za sobu. Tj, malo smo zakomplikovali pre polaska.

Mama je zvala, dolaze dva bajkera, moji drugari, ona garantuje da su momci na mestu (taman pomisliš da te majka poznaje).

Kad su me videli u komšiluku, prvo šok, teta Gospava na ivici suza (nadam se od sreće). Ubacujemo stvari i kreće zaplet.

Stani, zaplet u 22h, posle 540km puta?

Pomislio bi čovek "aj na spavanje".. E pa nećemo, uinat (jedna reč)
Šuki: "e, tuš i idemo u Budvu, to je tu, zar ne? Drugarica je tamo i ide sutra ujutru, jako bih voleo da je vidim".

“Aloebre, pa vidite se u Beogradu.”
“Ne možemo, ko će se cima, ja na Vidikovcu, ona sa Ceraka.”

Žao mi je što nemam sliku moje facijalne ekspresije.
“Ajde, biće i neko društvo tamo, sa drugaricama je, biće kul.”
Ma ne vredi objašnjavati, već smo na motoru, u pola 11. Posle celog dana vožnje. Juče sam bio u Bg, danas 1300km kasnije... Gas. Trajekt.

Gas opet.

Neki paćenikopaljevinarejser, fr tablice, krenuo da pretiče, blica, uleće u makazice. Pomerio sam se, i krenuo lik ples po one dve krivine kod Lastve Grbaljske, siluje kočnicu, pusti idiota...

...Do penjanja posle jaza, tu su dve trake, samo da budem siguran da ne seče.. iii ide stroooom, vruuuum.

Stižemo u Budvu, nalazimo se sa drugaricom. Jednina. Ostale su odustale, kasno je. Ustvari, da je drugarica ne bi bio problem, problem je što sam zapravo bio treći točak, a da nisam ni znao kad sam kretao. Svi znamo da na motoru treći točak je čist višak.

Idemo na piće, šetnja do Starog grada, do Slovenske plaže, krugić, podsećam se malo, bio sam kao dete u Budvi, nije bilo ovoliko izgrađeno. Slovenska plaža mi okida uspomene.
Lepa šetnja koja je imala 3 razloga da se ne desi.

1. ja sam i dalje u opremi, adv čizme koje baš nisu za šetanje, i počinje skočni zglob da me boli sa svakim korakom.

2. preumoran sam

3. totalni sam višak
    

 Ja ostajem kod motora, nešto da “namestim”, ajde samo ti, Šuki, budi džentlmen, otprati je kući
Navukao sam kacigu, digao motor na centralni, popeo se, zavalio glavu na kofer i zaspao. Zašto kaciga? Zato što na komunikaciji tiho peva Džoni Štulić.

 

U 3 krećemo, Šux se smrzava jer je šmeker, farke i patike. Idemo na trajekt. Iiii upravo je otišao, šta ćemo, čekićamo, nekih 40ak minuta. Ne pričamo mnogo, iz dva razloga:
1) umorni smo

2) osmeh jednog anđelčića koliko ume da razvali muški mozak, nemam sagovornika trenutno.

 

 

Lagano do Igala, i na doručak u smeštaju, vadimo iz frižidera šta smo nosili ovih dana po koferima.

Svanulo je, zaspivamo uz cvrkut ptica i zoru.

Promenio Jul 29, 2023 član nafetS

[maxx 1204 Napisano Jul 29, 2023]

2 hours ago, nafetS said:

Praštaj, Vlajko, vozićemo! 

Hmm... ček da razmislim... ne! Ni malo ne mogu da budem srećan za tebe tj. vas na mom putovanju dok sam kuci izmrcvaren u krevetu vec ko-zna-koji dan pod temperaturom. Aj rećićemo da je petišesti (jednareč).

[sehrz 8 Napisano Jul 29, 2023]

@sehrz jer je plan bio da se za jedan dan dobaci do Senja, što je ceo dan vožnje i nije bilo mesta baš za okolišati, isprati dalje, pišem zašto Senj, a ne Rijeka, Pula, Slovenija.

Trenutno sam u čukanje-putopisa-uz-ladan-nes-modu

Mah komentar se nije odnosio na tebe vec na cicu iznad jer vidim da vecina samo projuri autoputem a ustvari i nije toliko lose proci kontinentalnu rvacku ima dosta ok cesta i lokacija o klopi ne pricamo

Iako morski dio prednjaci naravno

Sent from my SM-S918B using Tapatalk

[nafetS 3817 Napisano Jul 31, 2023 (promenjeno)]

Propušten poziv. Keva. Zovem je.

“Halo, što se ne javljaš?”
“Pa spavamo, što, koliko je sati?”

“11.”

 

@Shoocky, ustaj.

 

Kuc kuc, Tanja, komšinica.

“Dobro jutroooo, Stefi, čula sam glasove, da ste ustali. Gospava vam je spremila doručak, sad ću vam doneti.”

Domaći uštipci i urnebes sa sremušem i još nešto od sremuša (kao pesto sos), sa kiselim mlekom. Ljudi moji... Ne postoji restoran gde ovako slatko se može doručkovati!

 

Posle fruštuka idemo na kaficu tu blizu, lep je pogled.

Google Photos

PHOTOS.GOOGLE.COM

 

Čujemo se sa Milanom, kućemo, gdećemo, štaćemo... Ja mu ponavljam da mi je plan da Uskrs budem kući, sa porodicom. On viče bićeš u ponedeljak. Ja vičem nedelja, on viče ponedeljak.
Ja srknem kapućino i kažem nedelja.
On kaže ponedeljak, ja pogledam preko zaliva na Novi, vičem nedelja, on opet…
Ijao ušao sam u tunel, prekinula se veza.

 

Dogovor je da krenu večeras posle posla za Igalo, pa sutra da krenemo polako na neku stranu, jugoistok ili severozapad, videćemo. Pravim sa Šukijem plan za danas, nije ideja da se vozamo... Iiiii vozamo se.

Idemo oko zaliva, prolazimo Risan jaaaako polako. Ne mogu samo projuriti, sve natenane, da što duže osetim taj miris. Pogled desno, hotel Teuta, nekad je tu bio noćni klub, iz HN se dolazilo u izlazak. Levo slušam zvuke koji dopiru sa pjace. 

Opet desno, mala marina, nekad se sedelo na doku, pričalo do kasno u noć. Hm, da li se ona seća tih razgovora? Brzo su proletele te godine kad smo bili klinci, ništa nam nije bilo bitno sem druženja, nestašluka. Nije bilo briga oko posla, oko računa, obaveza, raspust je. Idemo u grad, skupimo džeparce, nađe se za par piva, suncokret i nešto slatko. Bilo je samo bitno ko je pored tebe i da je nasmejana. Gledate u more, mrak okolo..

(slika iz arhive )

 

Tih par metara pristaništa, a toliko uspomena.

Bacam pogled u levo, u brdo, gore je ortopedska bolnica. Prisećam se kako sam se jedne godine okliznuo na šetalištu na Toploj i udario koleno, pa sam sa mamom išao u Risan, tj skakutao na zdravoj nozi.

Sa desne strane opet prolazim pored bolničke plaže. Gas, koji je ionako bio skoro na leru, još smanjujem, polako. Opet mi je kaciga puna mirisa soli, borova, puna svih onih misli koje sam imao prošli put na ovom mestu, koje su opet deo ovog putovanja, i koje ću zadržati za sebe. Sebično, znam. Setite se vi vaših simpatija i šetnji uz more, ovo je moje!

Moto putopis, vraćamo se na temu, kako ono ide: clutch, drop a gear, dissapear.  

Da se iskupim drugaru za “gnjavljenje” kroz Risan, sedamo u Perastu na kafu, pričam malo Šukiju o Gospi od Škrpijela, kako je nastalo ostrvo, o samom Perastu, o Risnu, sve ga interesuje, voli da zna gde je došao. Utisak sa vožnje po tom delu zaliva: 'ooooodlično'

Razglednica:

 

Kotor je blizu, Stari grad, parkiramo ispred, logično.

Šetnja okolo naokolo, jurimo neki sladoled da izguštamo.

Uuuu, ručak, čoveče, već je dobrano popodne.

Zovem restoran Nadovezu, imaju samo teletinu. Može, eto nas za satak.

Krećemo preko Mua, Stoliva... Provlačimo se kroz jadranksu "magistralu". Negde je usko i za jednosmernu ulicu. Vožnja, ne pored, nego uz samo more, na pola metra, čuješ talasić kad udari, ma milina. Lagano do Tivta, sedamo na klopu, daj salate, daj soka, daj svega.

Svima želim da ih neko gleda kao Šuki hranu. To je ljubav štogod.

 

Prebili smo se od hrane, vreme otići do kuće, imam par obaveza koje mi je baba zadala oko kuće, i malo da proluftiram sobe.

Ajde da Šuki sad predvodi, prošao je ovuda već, sad je stari znalac. Patkica se slaže.

 

Na brzaka obavimo sve i do HN, lokal turizam i (odgovorno tvrdim) najbolji sladoled na primorju.

Spuštamo se pored Kanli kule, silazimo na šetalište. Ajao, al sam bahat, idem pored poslastičarnice da parkiram.. hm, zašto se pakuju, štaaaa???

Brzo naručujemo par kugli i mljackamo.

Prošetali tu malo po okolini, imali malu tonsku probu (ne odgovaram za štetu nastalu slušanjem snimka)

Google Photos

PHOTOS.GOOGLE.COM

 

Ajmo kući lagano, lepo proveden dan.

Ha, naseli ste. Ne idemo kući. Stajemo na prazan parking supermarketa, dva duksa na asfalt i vrti se u krug, malo kočenje, pa opet vrti, pa koči i tako dok nam ne dosadi.
.

 

Čujem se sa Milanom, oni (Milan i Nikola, dva 'trejseraša') su na Žabljaku, pauza za kafu i kreću uskoro. Oke, čekam vas, za 2-3 sata ste ovde…

 

Malo sam zakunjao i cimnuo se kad je vetar oborio stočić na terasi, ček da vidim šta se dešava sa putnicima.

“Evo prolazimo luku”
“Kakvu luku?”

“Ovo gde je trajekt.”
“Ma daj, kakva je to luka, Milane. Ništa, čujemo se kad uđete u HN, imate par km.”

 

Ne mili mi se da izlazim do motora po kiši, pa da ih navedem pored kuće. Utom, prestaje pljusak i kao dobar drugar kome je žao što su se smrzli i kisnuli žrtvujem se i prevaljujem 20m do motora.

Brzo raspakivanje, tuširanje, kratak "izveštaj". Aj odmarajte, vidimo se sutra oko 10.

Promenio Jul 31, 2023 član nafetS

[nafetS 3817 Napisano Octobar 11, 2023]

I ustajemo, neki od nas (Šuki i ja) naspavani, neki (Milan i Nikola) poluodmrznuti

Ja uživam u pogledu, kotkuće (jedna reč)

 

A ostali suše opremu od sinoćne avanture


Mislim da su je 3-4 puta sklanjali i vraćali jer svako malo krene kiša pa stane.
Komšinica iznosi doručak, kaže ne možemo da odemo gladni dalje, tako da klopamo domaći pesto od sremuša i vruću pitu. Ma bogovski, hvala Tanja, hvala teta Gospava!

Brzinsko pakovanje na motore, krećemo... a možda i nećemo... Yamahe poslate na pumpu, 2km dalje, ja koristim priliku da skočim do "moje" plaže, da kažem dobar dan i doviđenja ovom lepom gradu. Par minuta tišine, uživanja i prisećanja.
Prvi kraul.
Ponos kad sam u cugu isplivao 2x50m do bova delfin stilom. Mučnina to isto veče jer sam se nagutao vode.
Mama koja skuva kafu, naseče voće i dođe popodne po hladovini.
Spavanje popodne pored mora kad zađe sunce za brdo i svi se pokupe i odu sa plaže.



U dnu se vidi granje i trava koje je more izbacilo, ali će vlasnik malog hotela i ostali meštani to srediti do početka leta, kao i svake godine za ovih 30ak koliko pamtim unazad.
 

Spoiler

Mali zadačić za @DraganNS, čisto zanimacije radi, ako opet budeš u Igalu/HN, da pronađeš koja je plaža u pitanju

Vraćam se na parking. Odatle smo za par minuta na granici. Prolazimo kolonu polako, nebo se zacrnilo. Momak u crnom mercedesu viče i maše rukama jer su ova trojica prošla pored njega. Stajem i pokušavam da objasnim da se naoblačilo i da samo što ne krene pljusak, da bi bili jako zahvalni da prođemo što pre, da smo nekoliko puta od jutros već pokisli i da nije prijatno. Ma jok, ne dopušta ni da ga zamolimo, vrišti. Policajac izlazi iz kućice, smiruje situaciju, postavlja se kao autoritet. Traži nam svima dokumenta, objašnjava da smo napravili prekršaj jer smo preticali kolonu vozila u zoni graničnog prelaza, da nas razume, ali zakon je zakon.
Ja se već pomirio da će sad da krene gnjavaža, u najboljem slučaju, ako ne i kazna. Ovaj u mečki i dalje viče, izašao iz auta, tera svoju priču kako on mora da čeka, a da za nas motoriste ne postoji zakon i da policija ne radi svoj posao.
U tom trenutku, vidim policajca koji više nije smiren, okrenuo se ka njemu, nalaktio ruku na opasač
"Slušajte, ako njima budem pisao za ovo što su uradili i vama sleduje kazna za remećenje reda i opstrukciju rada policije na graničnom prelazu. Vratite se u auto ovog momenta i reč da nisam čuo. Momci će sačekati svoj red i to je to, nemojmo na ovaj praznik da pravimo probleme."

Ništa, sačekamo malo, što kažu, ćuti, kriv si... Dolazim na red i policajac krene drugarski, sa nekim poluosmehom
"Ti si, Stefane, najspremniji bio na kavgu."
"Kriv jesam, al ima malo olakšavajućih okolnosti na mojoj strani, vidite nebo, a čeka nas dalek put."
"Izvoli dokumenta i srećan put."
"Hvala na razumevanju i na tome što ste nam progledali kroz prste. Srećan veliki Petak i Uskrs!"

Posle Hr granice (gde smo opet pretekli kolonu i onog mučenika, koji je sad ćutao ), stajemo da popakujemo dokumenta. Dok sam se okrenuo, sva trojica stoje u kišnim odelima, ja u fazonu "zar nije plan da stanemo negde na kafu dok ne prođe pljusak?". I jeste i nije. Ah, ne mogu sad da se oblačim, ajmo. Usput mokro, pljusak 10ak minuta, nije bilo strašno. Opet stajemo da se momci sad skinu. O živote, stalno čekam nekog, ajmo voziti do Neuma, do mora na fotosešn.


I na ručak, razume se. Šta ćemo? Ribu. Može. Šta ima lepo, od jutros? Konobar me zove do vitrine, ekipa veruje u moj izbor. Gledam, lepa ponuda, par velikih orada, ima jedna srednja, taman. Šta? Šta se crveni ispod leda, ček ček? Jao, pagar, može i to da se pridoda, snaći ćemo se nekako. Uz prilog blitvu sa strane, klopa perfektna. Dok momci napadaju "krtinu" sa sredine ribe, ja se mučki borim sa koskicama odmah iza glave, pagar u tim "šupljim" koskama ima najsočnije komade mesa. I krckava koža sa repa. (za više gastro saveta, zapratite moj jućubinsta fan page ).

Dok smo klopali ide ubeđivanje što se vraćam kući, što ne idem sa njima za Istru i Italiju... Plan za sad je da idem Jadrankom (opet) sa njima donekle, pa da savijem na Mostar... Planovi su tu da se menjaju, nastavljamo vožnju, uživancija čista uz more, stižemo u Makarsku kasno, oko 19h. Sedamo na rivu da popijemo kafu, temperatura već nije prijatna, namrčilo se nebo u zaleđu, ka Imotskom i Mostaru... Ok, svi spavamo u Makarskoj, pa se sutra rastajemo. Milan odradio super posao oko smeštaja, blizu je mora. Jedino što smo kasno izašli do grada, nema ništa od klope, restorani ne rade. U lokalnoj prodavnici uzimamo pecivo i neke mazalice i u smeštaj na večeru.

Za sutra oni ne znaju gde će dalje. Ja mislim da ću za Mostar, Sarajevo, pa Beograd.
Nadam se.
Videćemo.

[maxx 1204 Napisano Octobar 12, 2023 (promenjeno)]

Ma da, samo se vi vozajte i uživajte. Ali znajte da je meni lepše! Ja ne kisnem. Ja se ne umaram vožnjom po krivinama Jadranke. Ne ne! Ja se po ceo dan izležavam u krevetu.

 

. . . doduše sa višednevnom temperaturom koja ne spada . . . zato verovatno i buncam . . . zato sam verovatno i pazario preko neta mx cizmice u ovoj boji . . .

 

Promenio Octobar 12, 2023 član maxx

[DjordjeMijailovic 2644 Napisano Octobar 12, 2023]

@maxx od tada poznatiji kao Bitchy Boots medju kolegama prasinarima.

[nafetS 3817 Napisano Octobar 12, 2023]

Ustajemo ujutru, lepo vedro jutro.
Milan, kao što rekoh, odradio vrh posao oko smeštaja, veliki stan, a odmah iza zgrade..

A na praznoj rivi, uživamo u jutarnjem suncu. Kapućino i ceđena. Guštamo.

 

U skorije vreme stalno pominjem kako bih voleo da mi ovako penzija izgleda.. Ima još da se delje do tad, ko zna gde će život odvesti, al bitno da se mašta...

 

Vreme je da se kreće, pakujemo se na motore, u Baškoj Vodi se rastajemo, dugo sviramo jedni za drugima Ekipa dalje uz more, a ja idem u brda. Penjem se do Imotskog i prelazim u BiH, očas posla poznat ambijent.

 

Tu, naravno, šta drugo ako ne urmašicu i kafu.

 

Naoblačilo se i kreće kiša. Šta ću, stajem na pumpu i oblačim kišno odelo. Biće ovako da se smenjuje vreme, lakše mi je u kišnom da peglam dalje.
Gledam mapu, da li ići na Gacko i Sutjesku, da li na Jablanicu i Sarajevo?
Hm, preko Sarajeva i dalje je kiša, preko Višegrada i Užica imam neke šanse da ostanem polusuv.

Očas posla stižem preko Nevesinja i Gacka do jezera Klinje uz mestimično kvašenje. Obavezna pauza.

 

Patkica kaže "debilu jedan, bežiš od kiše, a ovde ima i snega"

 

Skidam gornji deo kišnog odela, ostavljam pantalone, hladnjikavo je.
Tu je blizu NP Sutjeska.. hm, pomešana osećanja, volim da prođem ovuda, asfalt klizav, put uzak, vožnja je na nož, stalno gledaš oće li neko seći... Al volim. Baš volim.

 

Svaki put zastanem na nekom drugom mestu, posmatram okolinu, uživam. Toliko uspomena.

 

Toliko puta prošao ovuda autom, išli ili se vraćali sa mora. Pa onda kad sam sa svojim autom krenuo da idem na more. Pa motorom. Pa... Svake godine se prolazilo i na hotelskoj terasi kafa. Ovaj put preskačem, kratak je dan, a već je dobro odmaklo popodne.

 

Hitam do ćuprije. The Ćuprije.

 

Javlja se stomak, glad me mori. Tu rešim da preparkiram motor prekoputa kod Anike i rastočim jedan čorbuljak i ćevape. Salata? Može.
Šta sad? Pa ništa, rutinski, pumpa pred granicu, granica jedna, granica druga.
Sad jedna zanimljivost, pošto je dan pred Uskrs, nema nigde nikog na putu. Imam osećaj da menjač nisam dodirnuo od Tare do semafora u Stepojevcu, nigde nisam morao da kočim, doslovno nisam 5 automobila pretekao, nestvarno.

Pauza nula bodova, još malo sam kući, poznat put, poznato svako mesto. Mali de-tour do Rakovice, Tamari je bio rođendan, a ja nosim darove iz Mostara. Izlazi po kutiju sa urmašicama, i smeje se.. Kaže "izgledaš kao saobraćajni stubić u tim pantalonama, hi hi". Okrutna je, ali je to istina, fluo pantalone sa onim srebrnim reflektorima

Parkiram i gledam par minuta Avalski toranj kako sija u mraku.

Raspakovao kofere i skočio do perionice, valja sprati ove stotine bubica sa Zukija.

 

Mapa kaže danas 580km, čista magistrala. I ja i mašina smo bezbedno došli kući.

Javlja se i ostatak ekipe, opet isti smeštaj u Senju, samo što sad Šuki priča Milanu i Nikoli vic o ostrvu.

 

On 28. 7. 2023. at 1:04, nafetS je napisao:

“Koje je ovo ostrvo prekoputa?”
“Krrrrrrrk”
Kraj vica.

Ako su momci raspoloženi da napišu (a ima o čemu da se piše), ostavljam otvoreno.

Moj putopis se završava ovde. Stigao sam kući, gotovo je još jedno putovanje, povezao sam meni bitna mesta, družio se sa super ekipom, i opet vozio solo deo. Svega je bilo i ništa ne bih drugačije.

[DjordjeMijailovic 2644 Napisano Octobar 12, 2023]

11 minutes ago, nafetS said:

Javlja se i ostatak ekipe, opet isti smeštaj u Senju, samo što sad Šuki priča Milanu i Nikoli vic o ostrvu.

Jako je lepo čuti da se ovakva umetnost širi! Ponosan!

 

14 minutes ago, nafetS said:

gotovo je još jedno putovanje

Ne bih se slozio jer kod tebe "kraj" jednog je samo uvod u naredno điranje!

[maxx 1204 Napisano Octobar 13, 2023]

10 hours ago, nafetS said:

ništa ne bih drugačije

Ja bih! Ali samo jednu stvar. Da zapravo i odem

 

Pre godinu dana se samopozvao (ali bukvalno!) na moju izmedjuuskršnju turu. Ove godine se nije samopozvao. Ove godine je preoteo moju turu. Za da ne poverujem kakav se preokret dogodio u samo godinu dana! Ovo se ne sme ponoviti, reče Vlajko i ode da kupi neke vitamine za imunitet.

 

Par dana posle Stefanovog povratka i mog ozdravljenja, sedimo mi na kafi dok mi Stefan prepričava dogodovštine sa ture (mislim da mi je svaki drugi komentar bio: pa vi ste idioti; realno to je zavist govorila iz mene jer znam da im je bilo super).

 

 

- V: Ima neka konferencija u Portorožu za mesec i po dana. Izgleda ok pa sam kontao ići. Ono malo se voziti po Sloveniji.

- S: Kako si kontao ići do tamo?

- V: Pa zna se, Jadrankom. Sad sam je propustio te moram nadoknaditi.

- S: Zasada ne mogu ništa da obećam. Tek sam se vratio. Ali . . .

[maxx 1204 Napisano Octobar 17, 2023]

On 7/28/2023 at 1:04 AM, nafetS said:

“Koje je ovo ostrvo prekoputa?”