Jadranska magistrala 2022 (April/Maj)

[davidloki 1341 Napisano April 28, 2022 (promenjeno)]

Treći putopis po redu, za manje od godinu dana.

Daću sebi za pravo da i ovaj nazovem početničkim.

 

Ideja je uzeti dva dana odmora, spojiti sa prvomajskim praznikom, i otići do mora. Dugo planirano je da se provozamo obalom Jadranskom mora, od granice Crne Gore do Slovenije. 

S obzirom da smo prošle godine u ovo vreme vozili kroz Albaniju, zaključio sam da je zapravo u sezoni nemoguće voziti i uživati pored mora. Predsezona je po meni pravi trenutak.

 

Vremenska prognoza ovih dana je dosta promenljiva, stalno se očekuju neke padavine. Da li oni u prognozi greše ili ne, svejedno, mi kišu na motoru nismo upoznali i nemamo iskustva.

 

Donosimo odluku, četvrtak ujutru krećemo, neka i kiša pada.

 

Grubi plan podrazumeva da se prvog dana dovezemo do mora (Herceg Novi), sledeći dan vozimo i noćimo na pola puta između HN i Rovinja, i nakon toga dva noćenja u Rovinju.

Kao i u prethodnim putopisima, već vidim da će biti promena 

 

Pravimo poslednje pripreme, vreme se čini da ne ide baš po našoj želji.

 

 

Idemo dalje.

Pakovanje stvari.

To smo videli da smo za Albaniju usavršili. Sada imamo verovali ili ne još manje stvari.

 

 

Kofer i tank torba normalno napunjeni.

Krstarica na putu, zajedno sa nama već dosta iskusnija, već je pregazila preko 70 000km.

Spremna za putovanje, spremni mi, krećemo.

 

Za početak idemo Ibarskom magistralom, što dalje od autoputa. Kod Stepojevca vešto izbegavamo radarsku kontrolu zahvaljujući učesnicima iz suprotnog smera koju su blagovremeno signalizirali. Hvala.

 

 

Držimo dobar tempo, oblaci nas konstantno prate. Temperatura ne može se reći idealna, jer je svega 12-13 stepeni bez sunca. Malo je hladno.

 

 

Međutim, neposredno ispred Gornjeg Milanovca, jave se i prvi sunčevi zraci.

 

 

Izmamilo nam je osmeh na lice a takođe praktikujemo i da mahnemo u pravcu sunca kao znak zahvalnosti 

 

Ibarska magistrala bez gužve, ali i tada naravno treba biti oprezan

 

 

Na ovom ruletu ne važe pravila saobraćaja već pravilo VEĆEG.

Pažljivo nastavljamo dalje, izletanja sa svih strana i pod svim uglovima su konstantno prisutna.

 

Ponosni dobrim tempom i očekujući prvu mini pauzu za sipanje goriva u Užicu, neposredno pred Ovčar - Kablar nalazi se kolona.

 

 

 

Dugačka svega "par kilometara"...

Uključujem sva četri i polako prolazim pored kolone. Iz suprotnog smera takođe nema vozila. Dolazimo i do razloga za to.

 

 

Montaža konstrukcije.

Zauzet je put tako profesionalno, da ni biciklista ne može da prođe.

Gasimo motor, i lagano istezanje posmatrajući majstorluk.

Gledamo pažljivo hoće li "ubosti" više ovih 20 vijaka. U jednom trenutku čuješ "Kontra smo okrenuli"...

 

 

Bravo.

Idemo iz početka, skidaj, rotiraj, okreći pa montiraj.

Vozači kamiona prišli, iz iskustva savetuju da izvođači provere odmah i stubove, da i tu nije došlo do rotacije 

(Naravno zna se kakav je bio rečnik, iz nekog razloga spominjali su i predsednika, itd...).

Nakon dobrih 40min oslobađa se put za prolazak bicikliste, i mi to na kvarno koristimo.

Ljudi sa suprotne strane u koloni dugoj 6km ne znaju šta ih čeka...

 

 

Polako stižemo i do Užica, na pumpi sipamo gorivo. Okej.

Nego da li nešto pojesti?

Da je brzo?

Da je dobro?

Da je jeftino?

Da nas dugo drži?

Može!

 

 

Dobro poznata komplet lepinja kod Šuljage.

S obzirom da nas čega blagi uspon ka Mokroj Gori, prijaće nam ova "malo jača" hrana. Telesna temperatura se podiže, temperatura vazduha opada, eto nas na Mokroj Gori.

 

 

Granicu prelazimo brzo bez ikakvih problema. 

Na redu je i Višegrad.

 

 

Ne planiramo da se zaustavljamo jer smo baš dosta puta bili u poslednje vreme.

Međutim, odmah na prelasku Drine, zasutavljaju nas organi reda.

Stariji policijski službenik nije bio baš najbolje raspoložen to se odmah videlo. Ja se nisam upuštao u razgovor, nego počeo da skidam rukavice i da tražim dokumenta. Izgleda da oni očekuju neki razgovor, jer čim je video da to radim, otišao je iza motora pogledao tablicu (nema skrivanja brojeva), pitao da li imam dozvolu (naravno), na kraju rekao srećan put i doviđenja.

 

Hvala lepo, idemo dalje. Kad su nas već i zaustavili hajde i noge da protegnemo...

 

 

Nastavak, pa kako lepše nego uz Drinu!

 

 

Ovde kreće naša današnja "tunelijada". Sada dosta oprezno, jer se u tunelima nalazila poprilična količina vode.

 

Dosta saobraćajnih patrola tokom današnje vožnje, do Foče čak 4 kontrole. Ovog puta nisu nas zaustavili.

 

U trenutku neposredno nakon Foče, donosimo odluku da prelazimo u Crnu Goru preko Šćepan polja. Ja incijator, Ivana prati.

Stajemo na skretanju za rafting centre i sipamo gorivo. Gorivo u Bosni više nije najbitnija stvar (nije jeftinije ili je neprimetno) tako da konačno prestajem sa kalkulacijama. Cena za litar benzina 95 je 170din.

 

 

Kolege isto prave pauzu, vidi se da su prošli putem kojim mi nastavljamo dalje.

 

 

Više godina za redom sam išao na rafting ali ovaj put je sve gori i gori. Ovo je postao jedan klasičan off road.

Bez previše fokusiranja na put i gubljenja živaca, uživmo i prirodi. Znao sam da nas ova deonica čeka ako krenemo ovde, ali iskreno ne baš u ovakvom stanju.

 

Bilo kako bilo, polako ali sigurno, ulazimo i u CG.

Kanjon reke Pive je nešto neopisivo. Prvi put smo na ovoj deonici motorom, i to nije za poređenje ni približno sa automobilom.

 

Uživajte...

 

 

 

 

U daljini pogledi koje se ne mogu opisati

 

 

 

 

Stajemo kod skretanja za Žabljak (Bobotov kuk).

 

 

 

Okrećem se ka Ivani, da naravno dam predlog za kratko skretanje sa rute, ka Žabljaku. Tad uočim da njoj nedostaje jedna rukavica 

Kaže da ne zna u kom trenutku je ostala bez nje, dok je fotografisala, ali joj se čini sigurno pre 15-ak minuta. Okej, nema šanse da se vraćamo, ruku stavi u džep a mi idemo malo ka Žabljaku. Rukavicu ćemo rešavati što pre, ali nikako sad (ja spomenuo u Splitu...)

 

 

 

Ovog puta stvarno malo, svega par kilometara ka Žabljaku, jer nas očekuje još puta do mora. Tako je i bilo, ali još jedna zapisana stvar uraditi ove godine, Durmitorski prsten odvesti.

 

Nastavljamo nazad našom rutom.

Asfalt, krivine i vreme postaju kao izmišljeni, mi dalje ka Nikšiću.

 

 

Smeštaj smo za prvu noć rezervisali na samom izlasku iz Igala. U privatnoj kući, "dosta jeftin". Kao vreme dolaska stavio sam između 17-18h. 

Jasno je, sa našim dodatnim aktivnostima nećemo stići.

 

Nakon Nikšića, stajemo da sumiramo utiske na kratko. Dve jagnjeće čorbe, hleb, kafa i limunada 6.60 evropskih.

 

 

Koristim priliku i da pozovem vlasnicu smeštaja, kojoj se izvinjavam unapred i kažem da pomeramo za sat vremena naš dolazak. Ona kaže da apsolutno nije problem, i da ima dosta radova na putu kod Herceg Novog tako da je to i očekivala.

 

Ja iznenađen za te radove, jer mi je samo još to trebalo, ali dobro dok mi stignemo do tamo.

 

Izlazimo iz restorana Stara kuća, i nastavljamo. Tempo dobar, tako da svega par fotografija pravimo.

 

 

 

 

Jedna od boljih deonica koju sam odvezao u skorije vreme. Apsolutno bez gužve na putu, bez rizle, bez rupa, sa dobrim suncem i suvim asfaltom. Mislim da ne može biti bolje. Pejzaži ostavljaju bez teksta.

Naravno tu se krije i moreee.

 

 

 

U ovom trenutku rekao sam sebi. Gasa je bilo dosta, dosta i previše za danas dobrih krivina, sada zamisli "da voziš pored mora".

Iskreno tako je i bilo, bez ikakve žurbe, sasvim lagano, sa delimično podignutim vizirom da osetim sve te mirise koji se mešaju u mojoj glavi.

 

 

Prestajemo sa fotografisanjem, uživamo do Herceg Novog. Radova stvarno dosta na putu u samom gradu, treba biti obazriv. Prolazimo Igalo i dolazimo do smeštaja.

 

A tu novo iznenađenje. Čekamo vlasnicu 30min na ulici ispred kuće, zovemo je dvaput, oba puta kaže da neko dolazi za 5min. 

 

U tom trenutku osetili smo da to nije za nas. Jednostavno nešto treba promeniti. Kako je već 20:15h, treba odreagovati brzo.

E tu smo vrlo dobri. 

Brzo pronalazimo smeštaj.

Brzo donosimo odluke.

Brzo sebe ubedimo da je to itekako prava odluka.

 

Pomeramo se u Cavtat, Hrvatska 

Odmah preko Bookinga vršimo uplatu, sedamo na motor, palimo svetla jer je pao mrak i idemo još 35km do našeg novog smeštaja.

 

Sada još dosta pažljivije jer kombinacija mrak plus lokalci na moru može da bude jezivo.

Granicu prelazimo dosta jednostavno.

 

Put u nastavku dobar, na svakih 2km znak za divlje svinje . Ok nadam se da nam bar to večeras neće trebati.

 

Ono što ja primećujem a to je da nekako "malo duva vetar". 

Pitam ja Ivanu, ona kaže da se i njoj čini. Međutim, to sve jače i jače udare ima. Držim se ja čvrsto, ali to iznenada kad zvizne, prosto imaš osećaj da će te baciti (u tim trenucima prođe mi kroz glavu da sam gledao snimak da negde u Hrvatskoj baca ljude sa motora i obara motore, ijao pa nisam valjda u to upao ).

Na svu sreću biva sve dobro. Stižemo ubrzo i ljubazna gospođa nas dočekuje. Smeštaj i više nego dobar, što je najbitnije uredan i čist, sa parkingom.

Odlučujemo da ove večeri stvarno nećemo izaći iz apartmana jer je bolje odmoriti.

Dok se raspremamo, ja malo istražujem o vetru, da vidim o kakvim brzinama govorimo...

 

 

Stvarno duva.

 

Motor stavljamo u zavetrinu, da bude na sigurnom. Čak je i ispod našeg prozora.

 

 

Što se tiče pređene kilometraže za danas, skromnih 618km. Iskreno više nego planirano, ali smo uživali. Sloboda za promenu plana je dodatna lepota na putovanju.

 

 

Ovim završavamo naš prvi dan. Ponovo dočekujem ponoć dok ovo pišem, a u regularnom danu odavno bih zadremao. Putopis ima svoju čar...

Nadam se da je ovo zagrevanje i za nas i za ovaj putopis, pravi dani su apsolutno pred nama!

 

Nastaviće se...

Promenio April 28, 2022 član davidloki

[Eol 966 Napisano April 29, 2022]

Super pocetak .....cekamo nastavak

[travelman 14037 Napisano April 29, 2022]

Ako je ovo pocetnicki putopis kakav li ce tek biti onaj profi ....

 

Odlican 5+ ...  ...

 

 

[Drelens 377 Napisano April 29, 2022]

Odlican tekst. Cekam nastavak.

[jovan.v 149 Napisano April 29, 2022]

Lepo napisano, tako da je zadovoljstvo čitati. Posebno mi se dopao deo od benzinske pumpe kod mosta na Drini. Tu sam preko puta spavao u motelu pre 3 godine. Videvši sliku puta prema CG granici mislio sam da

ga konačno popravljaju. Kad sam ja tuda vozio na jednom mestu se neki potok cedio preko puta, a rupe

su bile kao "dečiji grobovi". 

[mickeyZ 1241 Napisano April 29, 2022]

Sta kaze saputnica, kako se pokazalo to jastuce sto imate preko sedista? 

Vredi li cemu? 

Hvala unapred! 

[davidloki 1341 Napisano April 29, 2022 (promenjeno)]

Dan 2

Petak

 

Teška noć po pitanju odmora, gotovo bez sna. Glavni uzrok za to, nenormalna buka koju pravi bura (vetar). Na terasi konstantno nešto puca i pada, direktno me asocira na motor koji zamišljam da je pao. Tri puta sam se dizao da pogledam sa terase da li je motor i dalje na mestu. Jednostavno nije bila noć za spavanje.

 

Budimo se nešto pre 06h.

Uz jutarnji čaj, a pre šetnje pored obale, planiramo gde danas idemo, to jest, gde ćemo danas prenoćiti. Nakon kraćeg razmišljanja dolazimo do zajedničkog dogovora Novalja-Pag 

To je nešto o čemu pričamo da bi posetili još od fakulteta. Sada nas dodatno vuče put i krivine za koje znamo da su kao izmišljene, a pre par godina naravno da je glavna asocijacija bila plaža Zrce i party (festivali).

 

Sve u svemu krećemo na jednu kraću šetnju. Vetar duva dosta slabije. Sunce prži već ranom zorom. Miris mora.

 

 

 

Obalom šetamo mi i po neki penzioner. Malo nas čudno ljudi gledaju sa kacigama u ruci.

Da nismo dobro spavali još jedan dokaz u prilog.

 

 

Završavamo polako krug i tražimo da li negde može da se popije čaj/kafa.

Nailazimo i na prvog radnog i vrednog ovog jutra.

Lovilo se.

 

 

U obližnjem restoranu na obali vidimo da se rasprema bašta, prilazimo da pitamo za piće, ljubazna gospođa odgovara da ona nije konobar već spremačica, ali rado će nam napraviti jutarnju kafu.

 

 

Zahvaljujemo se i uživamo u tišini.

Diskutujemo o današnjoj ruti, jedino znamo da:

1. Idemo sve uz obalu

2. Prvo ćemo svratiti do Dubrovnika

3. Noćimo u Novalji

 

Tačka 1. se znači podrazumeva, krećemo od tačke 2.

 

Smeštaj napuštamo danas malo laganije obučeni, iz razloga što je već u 09:00h 17 stepeni sa suncem bez ijednog oblaka.

 

 

Smeštaj nam je udaljen svega 15-ak kilometara do Dubrovnika, dok trepneš tu smo.

 

 

Za prvi utisak magistrala poprilično opterećena saobraćajem. 

Odmah na startu sebi izbacujem iz glave termin krivine, krivinarenje, "peglanje", i ostalo. Jednostavno smo na putu na kojem je osnovni cilj uživati uz laganu vožnju i u predivnim pogledima.

 

U Dubrovniku smo bili pre 3 godine automobilom na tačno sat vremena, u avgustu, i rekao sam sebi da se nikad više neću vratiti. Ipak rekoh sad hajde da dam drugu šansu.

 

Dobra stvar je što ima dosta parkinga za motore (koji se čak i ne naplaćuje) a onu težu stvar u tom slučaju a to su stvari koje vučemo sa sobom, smo rešili kod ljubazne gospođice koja radi u agenciji za vožnju brodićima. Zamolili smo je da nam stavi stvari iza svog štanda, što je vrlo rado prihvatila.

Hvala još jednom!

 

 

 

Apsolutno bih pogrešio da nisam dao drugu šansu, jer Dubrovnik danas izjutra nije imao ja mislim ukupno 100 turista koji su se kretali po gradu za razliku od pre tri godine gde je bilo 10 000 turista.

 

 

Uživali malo u pogledu, na kratko obišli uličice, svratili i da se rashladimo. 

 

 

Idemo polako po stvari i spremamo se za polazak, rutu koju smo usput dogovorili od krupnijih tačaka obuhvata: Makarska, Split, Biograd na Moru, Zadar, Pag, Novalja.

 

Dubrovnik napuštamo preko mosta Franja Tuđmana u 11:30h.

 

 

 

Do sledećeg viđenja, ali na više dana.

 

 

Put ispred nas pored dosta saobraćaja ima i znakove sa obaveštenjem o kontroli brzine. Primećujem visoko podignute kamere, koje snimaju. U početku sam razmišljao šta ću i kako, a onda odlučio da malo preko ograničenja idem a čim vidim znak da se meri odmah poštujem, makar to bilo i 30 km/h dok ne prođem kameru.

 

Radova na putu dosta, i treba biti oprezan.

 

 

 

Pre svega oprezan jer sam ja imao odmah neprijatnu situaciju. Nekako kod nas u Srbiji se dosta puta desi da se odrade radovi na nekoj deonici, i jednostavno znak za smanjenje brzine ostane još neko vreme. Naviknut na to, u većini slučajeva ja nisam poštovao taj znak, nego malo prilagodim brzinu. Ovde sam primenio slično, nakon znaka upozorenja za radove i smanjenje brzine, ja nastavio bez smanjenja gde me je iza krivine dočekala kolona vozila koja uredno prati postavljenu svetlosnu signalizaciju. Ok, na dalje je jasno, znak je znak. Iskustvo.

 

Pejzaži od samog starta obećavaju.

 

 

"Granicu" kod Neuma prelazimo bez problema. Što se tiče goriva, sipali smo u HR, ali je cena dosta visoka 12.35 kuna (približno 210din po litru).

 

Odmah nakon ponovnog ulaska u HR, predivan most koji mislim da je još uvek u izgradnji. Pelješki most.

 

 

Dalje već hvatamo ritam i tempo. Vrlo brzo stopili smo se sa predivnim pogledima, krivinama i ograničenjima. Interesantno je da više nema toliko saobraćaja, a pogotovo ne u smeru kojim mi idemo. Iz suprotnog smera dosta je veća gužva i puno kolega sa stranima tablicama koji u grupama prolaze pored nas. Leva ruka dole to je jasno.

 

 

Kako je temperatura dostigla 23 stepena u hladu, zastoj od po 2minuta predstavljao je mini problem.

 

 

Idemo dalje ka Makarskoj, odlučujemo da ćemo tamo napraviti pauzu za topli obrok.

 

 

Dosta potencijalnih razglednica.

 

 

 

 

Stižemo u Makarsku, parkiramo se kod šetališta.

 

 

Tražimo mesto za ručak i nađemo u neposrednoj blizini, udaljeno 350 metara od nas. Kako sam već skinuo kacigu, jaknu i ostalu opremu kažem da idemo pešaka. Druga strana dobacije da je ipak lakše motorom. Odgovaram da ako je lakše neka ona sedne da vozi, jer dok ja obučem jaknu, kacigu, vrućina, bla bla bla, i na kraju krenemo pešaka...

 

Neposredno pred restoran gde ćemo jesti, shvatim da je ključ od kofera ostao u koferu, i to greškom shvatim pričajući na glas. Ok, jasan je sledeći potez. Druga strana sedi u restoranu i naručuje piće, a ja se vraćam pešaka istog trenutka po motor zbog bezbednosti i mira u kući (na motoru) 

 

U međuvremenu, saputnica mora biti zdrava. Ovaj prizor me dočeka.

 

 

Ja distanciran poručujem cedevitu.

 

Restoran u kome smo ručali se zove Kalalarga i interesantan je po tome što ima 4 jela dana u ponudi, nema klasičan jelovnik. Mi se odlučujemo za Grah sa hobotnicom.

 

 

Jedna vrlo dobra, čak šta više odlična kombinacija.

 

 

Procija obilna, i više nego dovoljno za prosečnu normalnu osobu.

Cena za sve ovo 160kuna. Sasvim korektno.

 

Ovaj ručak nas je povratio u život. Nismo ni na pola puta, vrućina nas je dosta umorila. Šta bi bilo da je Jul...

 

Tačno je 15:00h i krećemo dalje. Planirali smo da svratimo na kratko u Split, da kupimo za Ivanu rukavice, ili barem jednu desnu koja nedostaje 

Ona kaže da nema potrebe, ok, tako da ćemo pored Splita i Zadra samo proći. Nemamo vremena za zasutavljanje. Biograd na Moru biće poslednja kratka stanica za predah.

 

Put nas dalje vodi sve uz obalu i vrlo brzo stižemo do simpatičnog Omiša. 

 

 

 

Sve do sada stvarno nas je pratio perfektan put po pitanju kvaliteta. Dok smo ručali uočili smo da se pneumatici po malo i troše 

 

Od Omiša pa sve do Splita i dalje do Zadra, situacija je drugačija. Put u dosta lošijem stanju. Kad kažem u lošijem ne mislim da ne valja, ali naravno poredim sa prethodnim deonicama. Radova i to ozbiljnijih dosta više ima.

 

 

Što se tiče i samih pogleda, manje atraktivnije. Jednom rečju skoro pa standardno. Nama nije smetalo jer smo zapravo hteli sve da vidimo, i perfektno i ono standardno.

Vrlo brzo smo u Splitu, velikom gradu za razliku od do sada viđenog.

 

 

 

Gužva i kolone sastavni deo grada, na svu sreću ponovo u suprotnom smeru. Obilaznicom polako izlazimo iz Splita.

 

 

I ovo smo uhvatili 

 

 

Konačno malo i oblaka. Osvežio nas je kratak period bez sunca, jer smo već dosta na drumu. Razlika u temperaturi bila je sigurno bar 10 stepeni.

 

 

Ponovo smo uz more.

 

 

A sada i na moru.

Biograd na Moru.

 

 

Protegli noge laganom šetnjom po fino uređenom šetalištu. Svratili na kratko osveženje, i nakon toga polazak ka finalnoj destinaciji.

 

 

Što se tiče prolaznog vremena, na drumu i više nego dobri, ekskurzije nas ponovo vode u foto finish.

 

Biograd na Moru napuštamo u 19:00h, očekuje nas još 107km do smeštaja.

 

Sunce je tu, prati nas i ne napušta.

 

 

 

U Zadru slično kao u Splitu, što brže napuštamo grad. Na samo izlasku u daljini vidimo ogroman planinski venac. Slika ne može da dočara ni približno kako je to u realnosti izgleda.

 

 

Stajemo na Petrolovoj pumpi, punimo rezervoar jer idemo ka mestu gde bih najmanje želeo da razmišljam o tome.

 

Skrećemo sa magistrale i krećemo se užim seoskim putem. Asfalt nije loš, ali je na dosta deonica "izgreban". Iako nemamo baš puno vremena, ne smemo žuriti.

 

 

Table sada jasno govore, pravac Pag.

 

 

Svakim sledećim pređenim kilometrom osećam sve veće uzbuđenje. Jednostavno ispunjene malog sna je otići na Pag, a velikog sna je odvoziti Pag motorom.

 

Planine su sve bliže.

 

 

Sunce je sve veće.

 

 

Sunce + more + planine = čarolija

 

 

 

 

 

Dolazimo i prelazimo Paški most. To je pa posebno čudo. Na svu sreću vetar je duvao umereno, tako da je prelazak bio bezbedan.

 

 

 

Bilo mi je potrebno da se vratim, i pešaka pređem deo mosta.

 

 

Imalo je dosta za preći 

 

 

Odavde pa na dalje, potrebno je samo prepustiti se. Put je fenomenalan. Stvari oko vas nestvarne, a vreme je jedino nešto na šta sam želeo da utičem, da probam da zaustavim.

 

 

Desna pa leva.

 

 

 

 

 

Pa ovo je zapravo čuveni znak Televisia Presenta 

 

 

Sunce je zašlo, i mi stigli u Novalju. Smeštaj preko Bookinga rezervisali. Google maps kaže da smo stigli, a mi ispred vile gde se nalazi parkiranih preko 30 motora.

 

Da li je moguće da smo baš tu pogodili? 

Da da.

Okej, tražimo parking jer je čitavo dvorište puno.

Uočavam sledeće, jednu polovinu dvorišta su zauzele kolege iz Slovenije sa svim tipovima motora (naked, touring, maxi scooter, itd) a drugu polovinu dvorišta su zauzele kolege iz Poljske sa isključivo super sport motorima od 200+KS. 

 

Vidim da smo na meti 

 

I pored toga mi ponosno ulazimo unutra, jer što se nas tiče nama je previše dobro. Kulturno se svima javljamo.

Poljske kolege zatičemo sa jakom muzikom i velikom količinom alkohola, a lako ih je prepoznati jer svi nose isto obeležje kao da su deo neke organizacije.

Ljubazna gospođa na recepciji nam objašnjava da su oni zapravo došli isto danas, ali da su motore dovezli sa tri kombija, i da ih još nisu vozili. Okej, tek mi sad ništa nije jasno 

 

Mi idemo svojim putem. Odlučujemo da se kratko osvežimo i idemo na večeru. Mrak je već uveliko pao.

 

 

Smeštamo se u dobro popunjen restoran da sumiramo utiske.

 

 

Sa ljubaznim konobarom koji radi već 23 godine u tom restoranu ulazimo u malo dužu konverzaciju, između ostalog preporučio nam je picu Novalja, koja kao glavni sastojak ima paški sir. Preciznije, to je  domaći ovčiji sir odavde poznat po svojoj jačini i aromi. Na osnovu njegove priče, krda ovaca koje smo i mi imali prilike da sretnemo u dolasku, živi u veoma teškim uslovima po pitanju vode. Sve oko njih je slano, od biljaka koje pasu pa sve do kamenja u prirodi sa kojim imaju direktan kontakt. Rezultat toga je vrlo specifičan miris i ukus toga. 

 

Nama se apsolutno svidelo, čak šta više ova pica je bila pravi specijalitet. Nakon našeg pozitivnog komentara, konobar nam otkriva tajnu da je pica majstor zapravo iz Čačka 

Dva balona vode mislim da će biti adekvatna da se ugasi ovaj specijalitet.

 

Povratak u smeštaj usledio je odmah nakon toga. Već je odavno vreme za spavanje. Kolege iz Poljske i dalje piju, a dok ja ovo piše jedan je već zgrejao mašinu da budi pola letovališta. Nadam se da će svi preživeti noć.

 

Iza nas jedan poseban dan. Toliko lepih stvari je bilo za videti a i probati. Ispunjen u potpunosti u trajanju od punih 15 sati.

 

Današnja kilometraža i ne tako mala 491km.

 

 

Već smo prešli četvorocifren broj u ukupnoj pređenoj kilometraži za manje od 36h.

Dolazi period da malo smanjimo kilometre a pojačamo "odmor".

 

Mišljenja sam da dani neće biti ništa manje interesantni.

 

Nastaviće se...

Promenio April 29, 2022 član davidloki

[davidloki 1341 Napisano April 29, 2022]

7 hours ago, mickeyZ said:

Sta kaze saputnica, kako se pokazalo to jastuce sto imate preko sedista? 

Vredi li cemu? 

Hvala unapred! 

Kolega,

Ja sam ti merodavniji jer sam se više žalio nego saputnica 

Oboje imamo pozitivne komentare, mnogo je udobnije ovako.

 

[Nebojša S 73 Napisano April 30, 2022]

Bravo, odlično,svaka vam čast..ima i puno korisnih informacija za sve koji planiraju nešto slično. Uživam čitajući i na google mapi pratim toponime koje navodiš.

[Drelens 377 Napisano April 30, 2022]

Sve si pravo rekao @Nebojša S. Putovanje jadrankom mi je jedana od zelja koje treba da realizujem, a ovakvi putopisi su pravi izvor informacija. Hvala jos jednom @davidloki na trudu da to podelis sa nama.

[davidloki 1341 Napisano April 30, 2022 (promenjeno)]

Dan 3

Subota

 

Dosta bolja noć po pitanju sna od prethodne. Ovo se sad već može nazvati odmorom.

 

Budimo se ponovo rano, i krećemo sa razradom plana za danas. 

Danas je konačna destinacija Rovinj. 

Istovremeno, dogovaramo i kupujemo karte za posetu amfiteatru u Puli (vrlo bitan podatak za mene). Kada se raspakujemo u Rovinju, nakon kraće pauze otići ćemo do Pule.

 

Za početak gledamo termin za trajekt koji će nas odvesti sa ostrva. Polazak je u 09:40h, taman imamo dovoljno vremena za jutarnje aktivnosti.

 

Pre odlaska na plažu ja silazim da proverim stanje pritiska u pneumaticima.

 

 

Pored sitnog alata na putovanje sam poneo 12V kompresor i utičnicu za ne daj Bože. Pritisak ne promenjen tako da je izvršena samo kontrola.

 

Ljute mašine koje sam spominjao su tu. Dok se momci naspavaju.

 

 

Spuštamo se do mora na jednu kraću šetnju i jutarnje osveženje.

 

 

 

Dva ceđena miksa i kafa 47 kuna.

 

 

Približava se vreme da krenemo, pakujemo stvari i pozdravljamo se sa domaćinom. Vreme fantastično, temperatura 16 stepeni, mogu da kažem idealna. Iz smeštaja do trajekta u mestu Žipljen imamo 11 kilometara.

 

 

Put i predeli perfektni. Ima po koje vozilo na putu, jasno se vidi da svi idemo na trajekt.

 

 

 

 

 

Povodom priče o paškom siru, i njegove specifičnosti, evo i fotografije.

 

 

Zanimljivo je šta ovde ima toliko da se pase? Od čega li je tako slano?

 

Stižemo i do mora. Dobar deo motora je tu, kasnije se taj broj utrostručio. 

Cena za motor i dva putnika je u predsezoni 66 kuna. S obzirom da nemamo toliko vremena, a i da nam skraćuje put za 100+ kilometara ovo još i ima računicu.

 

 

Velika većina motorista je iz Slovenije. U razgovoru sa njima zaključio sam da su često na drumu u Hrvatskoj kraj mora. Možda i logično s obzirom da je to njima relativno blizu.

 

 

Trajekt isčekujemo ali moram priznati da nisu ispoštovali vreme. Umesto u 09:40h došao je u 10:00h.

Bilo kako bilo ukrcavamo se. Prvo puštaju nas sa motorima, kasnije popunjavaju i ostalo.

 

 

Vožnja traje oko 15-ak minuta, sasvim dovoljno, po mom ukusu.

Vetar je dobro duvao, tako da su za palubu trebale kacige 

 

Na palubi dogovoramo mesto za ručak, a danas će to biti u Rijeci. Nakon toga plan je da se dohvatimo i malo autoputa kako bi smo stigli sve za danas.

 

Nakon iskrcavanja kreće prava moto avantura. Prvi zadatak bio je obići kolonu vozila koja je izašla sa trajekta, s obzirom da su nas ostavili za kraj na iskrcavanju 

 

 

 

 

Put kao iz filma. Vozimo kraću deonicu sa kolegama. Iskreno malo me je namamilo, pa se opustila i ruka na gasu.

Vrlo brzo sam malo usporio ritam kako bi ispred nas odmakli, jer sam uočio da mi fokus beži mnogo više na put odnosno krivine umesto na prelepe predele.

 

 

 

 

 

 

Na ovom delu magistrale dosta više se vozi u prirodi. Manje smo prošli kamera za kontrolu brzine, što je prijalo. Saobraćajne policije Ninu tragovima.

 

Danas je dan gde je iz suprotnog pravca prošlo barem hiljadu motora. Da su bili samo motori bilo bi fino, ali je pored njih isto toliko i automobila. Mislim da je pravac vožnje dosta bolji od "juga" ka "severu".

 

Stižemo do Senja, koji je bio prepun motociklista, zapravo to je kao polazna tačka.

 

 

Nastavljamo dalje, Rijeka i ručak nas zovu.

 

 

Do Rijeke takođe par ekstremno dobrih deonica. 

 

 

 

Ulazimo u Rijeku. Prijatno iznenađeni onim što vidimo. 

 

 

 

 

Jedino što bih malo zamerio uopšteno je ponašanje vozača automobila. Naši susedi jednostavno ne žele ni centimetar da se pomere u stranu kako bih vas propustili da prođete.

Da nemaju toliko motora u saobraćaju razumeo bih, ali ovako mislim da to rade iz principa.

 

Dok sipamo gorivo u gradu pretražujemo restorane. Odlučujemo se za restoran Barbacoa koji se nalazi malo van grada, neposredno uz magistralni put koji će nas kasnije odvesti do Rovinja.

 

Restoran ima terasu sa fantastičnim pogledom. Naravno to treba rezervisati unapred. Mi zadovoljni što smo i unutra našli slobodan sto.

 

 

Konobar izuzetno ljubazan.

Startujemo sa bistrom goveđom juhom.

 

 

Pa prelazimo na platu Barbacoa za dve osobe, malo konkretnije.

 

 

Sve je bilo stvarno fantastično. Cena 28eura.

Ovde bih takođe posavetovao da pre svega nosite keš. Neverovatno je da na tako posećenim mestima ne možete platiti karticom. U ovom slučaju prihvatili su eure, a imali smo spar slučaja gde smo morali i do menjačnice da idemo...

Zato razmeniti kune apsolutno.

 

Nakon obilne hrane (ručak pa do sutra ništa) očekuje nas još oko 90kilometara do Rovinja. Odlučili smo se da ne idemo još jednu kraću deonicu pored mora, već da idemo autoputem. Videli smo da on vodi kroz planine, i krivudav je.

 

Na izlazu iz Rijeke poprilično je gužva. Mi se polako probijamo, pazimo da ne budemo previše upadljivi...

 

 

Na naplatnoj rampi uzimamo karticu i pravac kroz tunel koji je ja mislim dugačak 3 kilometra i prav kao strela. Ne baš tako zanimljivo jer je dvosmeran saobraćaj u njemu, pa i po malo se čini nebezbedan.

 

 

Nakon prolaska tunela dosta radova, nema naznaka autoputa još uvek. Već vidimo i prve BG tablice od ulaska u Hrvatsku.

 

 

Približio se i završetak radovima, kreće autoput.

 

 

Uz autoputu je zanimljiva priroda. Dosta oštrijih krivina, pa ograničenja idu i do 80km/h. Naravno svi drže putnu brzinu veću, pa se neki i precene. Oni su najopasniji jer imaju tendenciju da izvezu krivinu na dva umesto četiri točka...

 

Cena putarine do isključenja za Rovinj je 37 kuna.

Nakon isključenja nov put vodi za Rovinj sa takođe lepim krivinama.

 

 

 

Stižemo u smeštaj koji smo rezervisali putem preporuke. Nalazi se na 1.3km od centra Rovinja ali nama to ne predstavlja problem. U Rovinju već poprilično naših tablica.

 

Dočekuje nas prijatna baka, koja nam daje dalje instrukcije. Mi se brzo raspremamo, tuširanje i pravac na ležaljke u dvorištu da uhvatimo malo sunca i napunimo baterije pred Pulu.

Ivana je vrlo nestrpljiva zbog posete amfiteatru, a ja zbog nečeg drugog...

 

Oblačimo deo zaštitne opreme i idemo u laganu vožnju od svega 34km do Pule.

 

Prolazimo kroz prelepu prirodu i plantaže.

 

 

 

I brže nego što smo mislili eto nas. Pravo ispred amfiteatra. Nakon 1400 kilometara pređenih iz Beograda.

 

 

Uredno plaćamo parking za motor u iznosu od 4 kune po satu (platili smo odmah za dva sata da ne razmišljamo). Zanimljivo da papirni isečak iz automata je potrebno postaviti "sa unutrašnje strane vetrobranskog stakla"? 

 

Imamo sreću jer stižemo u 16:40h. Na  ulazu stoji obaveštenje da će danas amfiteatar raditi za posetioce do 17h. Razlog tome je neka bussines konferencija koja se održava unutra. Bezobrazno je što to obaveštenje ne stoji na sajtu, gde smo i kupili karte, već stoji da radi do 19:30h.

 

Inače cena karte je 70 kuna po osobi. Na ulazu nas je redar pitao da li želimo "jeftinije" karte? Tako da se čak možda i više isplati kupovati od proverenih na licu mesta 

 

Dozvoljavaju da se unutra ostane do 18h, okej nije loše, a ujedno je i tonska proba grupe koja će kasnije nastupati. Malo oslušnuti muziku je dodatni plus.

 

Amfiteatar stvarno izgleda moćno. 

 

 

 

Pre sledeće fotografije malo ću se zadržati.

Poslednji dan pred polazak iz Beograda bio je dosta dinamičan za mene.

 

Siguran u isto vreme i nesiguran.

U poslednjem trenutku biram.

Ipak odlučio.

Na granici govorio "za prijaviti ništa".

Nisam znao gde ću.

Nisam znao kad ću.

Osećao da će se pravi trenutak pojaviti sam.

 

Možda i nema potrebe više.

 

Ja ga sakrio tu.

 

 

Ona je rekla DA!

 

 

Apsolutno nešto što nema potrebe a i teško je opisati. Treba doživeti.

Emocije su na trenutak okupirale amfiteatar u Puli.

 

Odlazimo do mora na piće, da se bar malo sve to slegne.

Odlučujemo se za povratak u Rovinj.

Pogledali bi zalazak sunca.

 

Rovinj nas oduševljava.

 

 

Hodamo sitnim ulicama, još sitnijim koracima.

 

 

Daleko negde ko zna gde...

 

 

Ovde se polako završava naš treći dan na proputovanju. Upisali smo se u klub osvajača Jadranske magistrale. Upisali sebi bitan dan u magistrali života.

 

Sutra je dan za odmor, i više nego zasluženi.

 

Nastaviće se...

 

Promenio April 30, 2022 član davidloki

[Eol 966 Napisano April 30, 2022]

Bravo @davidloki....i cestitke naravno za njeno DA,a mi cekamo nastavak putpisa....

[Drelens 377 Napisano Maj 1, 2022]

Čestitam. Svaka čast za ideju. Neka vas sreća prati u daljem zajedničkom životu.

[DraganNS 8194 Napisano Maj 1, 2022 (promenjeno)]

Krele jedan......naterao si mi suzu na oči poslednjim postom...neka vam je sa srećom!  

Šta reći, osim da lepo pišeš, da su fotke prelepe i da pratim sa zadovoljstvom.

Promenio Maj 1, 2022 član DraganNS

[ivchaNB 506 Napisano Maj 1, 2022]

Bravooo, čestitam!

[VelikaBeba 493 Napisano Maj 1, 2022]

Svaka čast!

[zaludan 8919 Napisano Maj 1, 2022]

Bravo i čestitke

 

[overtone 1443 Napisano Maj 1, 2022 (promenjeno)]

Super tekst i slike, lipa priča ma bravissimo! Puno ljubavi, zdravlja i sreće u zajedničkom životu želim!

 

Više ste ti i Tumbe napravili za promociju Hr turizma nego cijela Hrvatska turistička zajednica... 

Promenio Maj 1, 2022 član overtone

[davidloki 1341 Napisano Maj 1, 2022]

Dan 4

Nedelja

 

Nedelja,

Dan sam po sebi predviđen za odmor.

Budimo se danas nešto kasnije. Prema vremenskoj prognozi najavljena je kiša.

 

Na prvi pogled, ne deluje tako.

 

 

Plan nam je svakako da danas što više odmaramo. Ideja je ići na plažu u Rovinj.

 

Danas drugačije jutro od prethodnih po pitanju jutarnje kafe i čaja. Pripremamo i uživamo u dvorištu smeštaja.

 

 

Izgleda da su u prognozi ponovo pogrešili, sunca sve više ima.

Pakuj stvari u tank torbu, pravac na more.

 

Danas se krećemo oko parka-šume Zlatni Rt.

Parkiramo se, i krećemo.

 

 

Na samom početku nailazimo na workout park, što nas je poprilično obradovalo. Odlučujemo da ovo jutro započnemo sa 30min treninga.

 

 

Svežina u ovom parku, raznorazni mirisi, cvrkut ptica je nešto što se ovde ne može na pravi način opisati. Prosto za nas nezamislivo da se ovo nalazi neposredno pored mora.

Da se u staru razumemo ovaj park je ogroman.

 

Nakon dobrog treninga i razgibavanja, što je itekako prijalo posle pređenih toliko kilometara, idemo do mora na "plažu".

 

 

Plažu stavljam pod znacima navodnika jer je plaža ovde gde god vi postavite svoje stvari. To je nešto što me je posebno obradovalo.

Sa jedne strane more a sa druge prirodna hladovina.

 

Odlučujemo da istražimo sve oko parka. 

Istraživači kreću.

 

 

 

 

Nakon par plažica, stižemo i do mesta gde vidimo potencijalno malo duži odmor. Sunce prži, tako da će biti i sunčanja.

Ležaljka spremna.

 

 

Dok ponovo odmaramo, slušamo zapljuskivanje mora o stene, ptičice, nekako nas mami da se malo pokrenemo i danas.

-Ej šta misliš da se pustimo do Poreča?

(Nakon 3 sekunde)

-Dobra ideja. Idemo do smeštaja uskoro i krećemo.

 

Tako to kod nas ide. Tražimo odmor, ali nam je zapravo malo potrebno da odmorimo...

 

Krug oko parka se nastavlja.

Ima naravno mesta i za one koji žele biti usluženi.

 

 

Mislim da je Rovinj jedino mesto gde bih ja imao dovoljno mesta da se sakrijem od sunca .

Pomisao na to da se krijem ispod suncobrana na 40 stepeni mi se smučila, ovako sebe vidim 15% vremena u vodi i 85% vremena u debeloj hladovini.

 

Pripreme za 1. Maj i ovde su u toku.

 

 

Mi polako završavamo naš krug u parku.

Hvala za ovu lepotu!

 

 

Idemo do smeštaja, uzimamo stvari i pravac Poreč. Imamo 35km lagane vožnje.

 

O putu procenite sami.

 

 

 

 

 

Približavamo se polako. Na putu ponovo dosta naših registracija.

Uživanje je praviti ovakve izlete. Mislim da je motorom doživljaj 1.5x u poređenju kada ste u ovim krajevima automobilom.

 

 

 

 

Stigli. Parkiramo se propisno, na šetalištu.

 

 

Sreća pa nismo izjutra ovde. Pisali bi o jednom danu u Veneciji (neplaniranom).

 

 

Krećemo u šetnju.

Prvo uz vodu, posle uz stari grad.

 

 

 

 

Work in progress.

 

 

 

Ne jednoj mini raskrsnici primećujemo popriličnu gužvu u objektu gde prodaju fast food hranu.

 

 

Reč je o Tunaholic Fish Bar.

Hmmm dobro zvuči, hajmo!

Tunaholic hamburger.

 

 

Malo detaljnije.

 

 

Jedna, mogu slobodno da kažem, od boljih stvari koju sam na ovom putovanju probao.

 

Poreč, takođe jedno prelepo mesto. Još jedna destinacija koja je zabeležena za "obići detaljnije".

Vraćamo se ka motoru, idemo nazad za Rovinj. Popodnevni odmor a onda večernja šetnja u Rovinju.

 

Odmor popodnevni je prijao. 

Skoro pa je sunce zašlo. 

Uskači u sedlo.

Rovinj čeka.

 

 

 

Večeras znatno manje turista. Grad je poprilično pust. To nam i prija.

 

 

Kućna atmosfera.

 

 

Malo i fotografija (iz mog ugla).

 

 

 

 

Tražimo mesto gde ćemo se smestiti. Ideja je da ja uz piće opišem 4. dan.

Okej, dobro zvuči.

Ni manje ni više.

Havana cocktails bar 

 

 

El Patron (David)

 

 

Sex on Varadero beach (Ivana) 

(Bez fotografije bliže ).

 

Muzika prati koktele.

Cuban cigarillos na sve strane.

Maestro, ova dva su pri kraju. Miksaj dalje.

 

Tu bih završio današnji dan.

Još jednan potpuno ispunjen.

Plan za sutra je pravac ka Beogradu, približiti se.

 

Idemo preko Rijeke, Senja, Plitvica, Bihaća, Manjače do Banja Luke.

 

Vreme ne ukazuje na najbolje.

Očekuje nas kiša od Plitvica do Banja Luke.

Videćemo da li će se i to na kraju desiti.

 

Banja Luka je grad dobro poznat za nas.

Barem smo 4-5 puta godišnje u njemu.

Tamo živi rođeni brat.

Tamo živi super baka.

Tamo je mesto gde se uvek rado vratim, i što je najbitnije, mesto na kojem ima ko da te dočeka!

 

Nastaviće se...

 

[Tumbe 3535 Napisano Maj 2, 2022]

Uh uh, @davidloki kako mi praviš remetu u životu. 

Od kada smo se vratili u avgustu, svakodnevno razmišljam kada ćemo ponovo na HR Jadran...

Sa tvojim putopisom,  pundravci postaju neizdrživi...

Malo šale, super je putopis i siguran sam da će ove godine mnogo više naših kolega otići da isproba čari Jadranke....

Čuvajte se i srećnooo na drumu...

[davidloki 1341 Napisano Maj 2, 2022]

Dan 5

Ponedeljak

 

Plan za ustajanje 06:00h.

Ponovo se ispostavlja da nema potrebe za budilnikom. Budimo se prirodno oko 05:45h. Kokteli nisu poremetili jutarnje rituale, to jest mi im nismo dozvolili.

 

Za danas se očekuju padavine. Izlazim da proverim stanje.

Hladno, rosa ali se i sunce probija.

 

 

Danas se oblačimo slojevito. Očekujemo prohladno vreme, pogotovo nakon odvajanja iz Senja ka Plitvičkim jezerima.

Stvari već spakovane, pozdravljamo se i put pred noge. Obećavamo ponovno viđenje, uskoro.

Oko 07:30h napuštamo smeštaj.

 

 

Do Rijeke koristićemo deonicu sa autoputem. Od ukupno 84km koliko je potrebno do Rijeke, oko 60km je autoput, ostalo magistralni.

 

Na autoputu bez većih iznenađenja. Interesantno je da sam u jednom trenutku, dok smo krstarili autoputem, pomislio na kofer i to da li je zaključan. Kroz glavu mi ne prolazi da sam ključ stavio u džep. Dajem polako desni žmigavac i stajemo. Imamo šta i da vidimo, na svu sreću ključ stoji u bravi. Ovo je drugi put da mi se desilo to, i na dalje je potrebno da nešto osmislim kako neću ponoviti i treći put. Najbitnija stvar je zapravo bezbednost, koja ja mogla biti narušena, a to ne smem dozvoliti.

 

Dosta dobrim tempom stižemo do Rijeke. 

 

 

Sunce ovo jutrs putuje sa nama. Priželjkujemo da otera oblake koji se u pozadini kriju.

 

 

Odlučujemo da nastavimo obilaznicom oko Rijeke, i uključimo se tek kod industrijske zone Bakar. Koliko je moguće da izbegnemo jutarnji radni dan.

 

 

Dosta brzo spuštamo se ka industrijskoj zoni. Pratimo na dalje put za Split.

 

 

Očekuje nas već poznata deonica samo iz suprotnog smera. Ovog puta držaćemo tempo i na to se fokusirati. Vreme perfektno, oko 16 stepeni, bez jačeg vetra. Gužve gotovo da nema uopšte na outu uz more. 

 

 

 

Sa desne strane sunce je tu, sa leve ne zna se šta dolazi odnosno šta se tek sprema.

 

 

 

Trudimo se da na to ne obraćamo pažnju. Još danas treba iskoristiti ovu fantastičnu deonicu. Idemo iz leve u desnu, iz desne u levu.

 

 

 

 

Za nepunih dva sta stižemo do Senja. Zanimljiv je stil vožnje koji inače praktikujem.

Nisam ljubitelj kočenja, a sa druge strane i ne tako slabog tempa. Vožnju na autoputu ne računam.

Mislim da spadam u srednju kategoriju po pitanju tempa. 

 

Uživanjem mi je kočenje motorom i ranije pripreme kako za krivine tako i za okolnosti koje se mogu blagovremeno predvideti.

Dobar pokazatelj stila vožnje mog i prethodnog vlasnika je da su posle 72 000km i dalje prednje pločice na kočinicama fabričke 

 

 

 

Stajemo da sipamo gorivo i kraću pauzu pravimo. Oblaci su sve jači, pravimo se da ih nema. Putokaz pratimo za Plitvička jezera.

 

 

U podnožju uslovi za vožnju i priroda prelepi.

 

 

Što se više penjemo, temperatura drastično opada. Rosa je velika, kolovoz je potpuno mokar. Već počinje da bude dobro hladno. U krivinama dosta obazrivije.

 

I njima takođe nije svejedno...

 

 

Tempo ne opada drastično, ubrzo smo na vrhu.

 

 

Evo i ulaza u NP Plitvička jezera. Iako smo bili pre 3 godine i obilazili Plitvička jezera, da je bilo lepšeg vremena danas bi sigurno to ponovili. Razlog za to je sličan kao za Dubrovnik. Pre 3 godine na Plitvicama u trenutku posete smo bili mi i 10 000 ljudi. To nam je ostalo u lošem sećanju a mislimo da je bio samo pogrešan termin obilaska. Treba dati drugu šansu, ali jasno je ne ovog puta.

 

 

Do granice nemamo još mnogo. Obazrivi smo jer su uslovu na putu otežani. Iskustva po ovakvom vremenu nemamo. Dodatno otežavaju i učestali radovi na putu.

 

 

 

Stižemo do granice.

Na samom izlasku iz HR pribojavao sam se da slučajno nema opomena za brzu vožnju. Na svu sreću, bez ikakvih komentara puštaju nas dalje. 

BiH službenici takođe maksimalno korektni, stajemo sa strane i pravac Bihać.

 

Samo mesto Izačić kod graničnog prelaza je vrlo interesantno. Lepi pejzaži uz dobar put. Mini radova takođe ima, ali sve je dobro obeleženo.

 

 

 

Kamere za kontrolu brzine dosta su prisutne i u BiH. Prepoznati ih nije teško. Ispred svake deonica koja se snima, postoji jasno postavljen saobraćajni znak. To poštujemo, ostalo prema uslovima na putu.

 

Iza Bihaća počinje najteža deonica puta. Gusta magla koja je poprilično smanjila vidljivost. Temperatura se kreće oko sve 6-7 stepeni. Uslovi za sve samo ne za vožnju.

 

 

 

Da smo se dobro smrzli jasno je. 

Povremeno se uslovi drastično promene u svega par kilometara.

 

 

Posle još jednog stajanja u Bosanskom Petrovcu za sipanje goriva i kratko osveženje toplim napitkom, nastavljamo dalje.

 

Sledeći na redu, grad Ključ.

 

 

Prolazimo kroz grad.

Prolazimo pored zgrade.

 

 

Skrećemo u sokak i stajemo.

Zamolio sam za jednu solo fotografiju, jednu bitnu uspomenu.

 

 

O ovome se takođe može dosta napisati, ali suština je jednostavna.

 

Jedan od junaka ovog putopisa je ovde rođen, "davne 1995".

Roditelji su u tom trenutku živeli u ovoj zgradi.

Priliku da u rodnom gradu budem imao sam svega 3 meseca, nakon toga pravac Srbija.

 

O Ključu znam vrlo malo. 

Nema više "naših" ljudi.

Tako kažu.

Nisam puno istraživao.

 

Srce je danas malo jače zalupalo.

Osetio sam potrebu da na trenutak budem tamo. 

Nisam se uplašio, već naprotiv, osećao se ponosnim.

Ovom fotografijom sebi odgovorio na mnoga pitanja.

Gledaću na nju kao uspeh, ne samo lični, već uspeh čitave porodice.

 

Put nastavljamo dalje. Prolazimo pored starog grada.

 

 

Ova poseta ostavila je jak utisak na mene.

Ispod kacige smenjuju se osmesi, a i po neka suza. Ne ne, nije to samo od magle koja nas prati ka usponu na Manjaču.

 

 

O ovom delu puta nemam puno komentara. Uvek ću se rado vraćati. Da je dobro hladno jeste, ali vredi. 

 

 

 

 

Dok su se sve kockice sredile, eto nas stižemo. Pred gradom u kojem je uvek bilo dobro provedeno vreme.

 

 

Očekuje nas baka ali malo kasnije.

Najavili smo dolazak između 16-17h, ali danas nije bilo neplaniranih izleta, hladnoća je na to uticala 

Kilometar sat broji sledeće:

 

 

460km mora, gora, šuma i planina

Provedeno vreme u putu 6h 30min.

I više nego zadovoljni, s obzirom na sve okolnosti.

 

Dok raspremamo stvari, već se oseća: supa, sarma, proja, pita jedna, pita druga, i sve ostalo što možete zamisliti da može imati kod bake.

Ritual je poznat, bez čašice ručak ne startuje.

 

Kako to obično i biva, kasnije se prelazi na "lakša pića".

Vremena za odmor nema, jer je dan kratak.

Puno toga za podeliti.

 

Razgovor se kasnije nastavlja u fantastičnoj pivnici The Master Craft Brewery. Domaće pivo, u prijatnom ambijentu.

 

 

Pića ima dovoljno, tema za razgovor previše ali vremena ne tako mnogo. Nećemo preterivati.

 

 

Još jedan poseban i uspešan dan.

Novo iskustvo i borba sa maglom po prelepim planinskim predelima. 

Uspešno!

 

U globalu danas: Spojiti nespojivo.

 

More i planinu.

Sunce i kišu.

Sreću i tugu.

 

Dokaz da je sve moguće, pa čak i u jednom, ovakvom danu.

 

Nastaviće se...

[davidloki 1341 Napisano Maj 3, 2022]

Dan 6

Utorak

 

Poslednji dan na proputovanju.

Slobodno se može reći "skoro pa gotovo".

 

Porodično jutro za razliku od prethodnih.

Super baka sprema sve po želji.

Za početak naravno čaj/kafa.

 

Inače, super baka i ja, tandem.

 

 

Na ovoj slici, 2019. godine, baka je prvi put sela na motor. 

S obzirom na 70+ godina srce joj je zalupalo.

U tom trenutku ona kaže da je baš uz uzbuđena, i kaže da ne zna da li će srce izdržati. Tu zajedno dolazimo do zaključka, ako je suđeno da stane, neka bude to sa unukom na motoru 

 

Za doručak se izmišljamo, tako je to kod bake. Odlučujemo se za jači doručak, tako da u obzir ovog puta ne dolaze Stanišić, Avlija i ostale mogućnosti koji se nalaze neposredno uz granicu.

 

Plan je krenuti najkasnije do 09h, tako da imamo vremena u Beogradu za raspremanje i ostale aktivnosti.

Put Banja Luka - Beograd i više nego poznat. Ne raduje nas toliko, jer inače nije zanimljiv, a kamoli sada kada dolazimo sa ovakvog puta. 

 

Očekuje nas oko 370km puta. Deo ćemo ići autoputem a ostalo magistralnim.

 

Kišu nemamo ni danas, prosto da čovek ne poveruje. Iako su sve prognoze govorile, da će više dana tokom ovog putovanja biti kiše, nas ni kap nije uhvatila. 

 

Stvari spakovane, krećemo tačno u 09:00h.

 

 

Danas odlučujemo da nećemo fotografisati, jer ruku na srce nemamo šta ni uslikati.

 

 

Putarina na autoputu Banja Luka - Doboj u iznosu od 3.5KM.

Odmah nakon isključenja sipamo gorivo i nastavljamo dalje ka Modriči.

 

Deo puta Johovac-Modriča (uz reku Bosnu) je jedini zanimljiv, ali ne može se naravno porediti sa prethodnim danima.

Dalje nastavljamo Šamac-Brčko-Bijeljina.

 

Ovi međugradski putevi poprilično su opterećeni, pogotovo jer je radni dan.

Alternativna nam je bila da se kod Modriče ili Šamca uključimo na autoputu u HR, ali to smo hteli što više da izbegnemo.

 

Danas dve patrole radarske i jedan policajac na motoru koji u pokretu zaustavlja. Na svu sreću ne nas, ali to do sada nisam imao prilike da vidim. U okolini Bijeljine je patrolirao. 

 

Gorivo plaćamo 2.88KM što je dosta jeftinije nego u Hrvatskoj.

Rezervoar punimo na Nešković pumpi, neposredno pred  granični prelaz Rača.

 

Na granici je bila manja kolona, nas su propustili čak ni kacige nismo skidali 

 

Još 130km i eto nas kući. Uključujemo se vrlo brzo na autoput kod naplatne rampe Kuzmin, i juriš ka Beogradu. 

Putarina u iznosu od 160din.

 

Beogradska gužva, na trenutak smo zaboravili šta je to. Provlačimo se i nešto nakon 13h stižemo ispred zgrade.

 

BRAVO!

Snažan zagrljaj i obostrana zahvalnost za jedno prelepo putovanje. 

Jači od kiše.

Jači od hladnoće.

 

Danas brzih i manje zanimljivih 378km.

 

 

Ukupno na proputovanju 2346km.

Prosečna potrošnja 4.6 l.

 

 

Solidna kilometraža za 6 dana.

 

Raspremamo stvari i svako ide na svoju stranu.

Moja strana svakako vodi ka onome na čemu smo bezbedno i sa osmehom na licu proputovali ovih 6 dana. Ocena za Yamahu ovog puta 10+.

 

Za početak idemo u zamenu ulja.

 

Nakon toga detaljno čišćenje, pranje i podmazivanje.

Nakon 3h aktivnog sređivanja vraćamo prvobitno stanje i izgled.

 

 

Rezervoar pun do čepa.

Motor je spreman i za mirovanje i za novih 5000km. Videćemo šta će se desiti 

 

Zaključak:

6 dana (5 noćenja)

Nešto više od 2300km.

4 zemlje (Srbija, BiH, Crna Gora, Hrvatska).

Preko 900km pređenih neposredno uz more, glavni povod zašto smo i krenuli na ovo putovanje.

 

Očekivanja i više nego ispunjena.

Neprijatnih situacija ni blizu, kamoli da su se desile.

Vreme kao izmišljeno, iako je prognoza govorila drugačije.

Hrvatska nudi stvarno dosta mogućnosti.

Mi smo sada na brzinu "protrčali".

 

Da li ćemo se vratiti ponovo? 

O da! Verovatno već pred kraj ove letnje sezone!

 

Posada ne promenjena, ali sa jednim dodatkom u odnosu na početak puta.

Posada zvanično opredeljena za budući zajednički život!

 

Hvala na lepim komentarima.

Nadam se uskoro novom, dužem i detaljnijem putopisu.

 

Do sledećeg puta

David

[el classico 6083 Napisano Maj 3, 2022]

Preporučujem na hrvatsko primorje otići početkom devetog miseca.
Turista nema, gužvi nema, sve još radi i dostupno, more toplo, o ovom sam maštao godinama, zadnjih 5-6 godina mi ti polazi za rukom.


Poslato priko Ténéré

[Vroc-Kapo 2142 Napisano Maj 4, 2022]

Hvala na lipom putopisu, cestitke na prosidbi, a ja i dalje ne znam kako vi izgledate :-) Nema vas nigdi na slikama...

 

[sale125 680 Napisano Maj 4, 2022]

Super pricica, nije mi trebalo da procitam punu temu da bih planirao slican putopis, samo bez prstena