misa-pei 10293 Napisano Sreda u 21:40 Drug član, 3388 postova Lokacija: Beograd, Tresnja Motocikl: CBR 1000F - Bedevija, Stromčina - Šarac Prijavi odgovor kao problematičan Maki, samo još motorku natovari na Betu i apsolutno si nezaustavljiva. Da se ne provlačiš. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
makikt 4892 Napisano pre 9 sati Zainteresovan, 901 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Lucifer Prijavi odgovor kao problematičan 22.05.2026. Liješnje, Jasenova, Kokića strane dužina rute 76 km, najviša tačka 1376 mnv Danas sam se malo provozala po brdima i šumi tu u kraju, pa se na kraju sakupila fina kilometraža. Dan je bio neki baš sumoran, sa tendencijom da padne kiša, duvao je pomalo i vetar, ali je na kraju ostalo suvo. Nije bilo vruće, pa je prijatno bilo voziti se. Odavno nisam išla do Liješnja. Od kada je urušen put iz Velje Dubokog ka Kapetanovom jezeru, u tom pravcu ređe idem. A ima jedan baš fin putić kroz šumu koji spaja Cerovicu i Liješnje, pa volim tuda da se ponekad provozam. Posebno zbog toga što put ide veoma blizu litice kanjona Mrtvice pa je i pogled lep. A od Liješnja takođe postoji zanimljiv , šumski put, lepe dužine, od oko 20 km. Njim se na kraju silazi na magistralu blizu Manastira Morača. Kako sam još uvek imala energije za vožnju, rešila sam da proverim i kakvo je stanje puta uz Kokića strane. To je lokalni put koji se ne koristi puno, a ide izohipsom ispod magistralnog puta od Mioske do Crkvina. Put se svake zime na jednom mestu uruši. Tu potok prelazi preko njega, a zimi bude jako puno vode koja nanese veliko kamenje i stene. Meštani u proleće to čiste jer put koriste za prolaz do svoje šume. Prijatno sam se iznenadila što je ne samo potok očišćen, već je i put popravljan, pa se dosta lakše vozi uzbrdo serpentinama. I umesto da tu završim vožnju i krenem nazad kući, padne mi na pamet da se popnem nekim zemljanim putem koji je uvek u pojedinim delovima izbrazdan vododerinama, do Dolskog brda. Eh, to crno brdo. Sad kad razmislim , ne znam da li je prošao makar jedan uspon na njega bez problema. Prošle zime, tamo mi je ispalo staklo od migavca, pa sam se par dana kasnije uputila da ga tražim, ali nisam do njega stigla jer sam proklizala na ledu i polomila stopalo. A prošle jeseni pri spustu sa njega sam baš nezgodno pala. Srećom bez povrede. Baksuzno brdo. E, a danas, sve fino sam se popela do gore, ali kad sam izašla na čistinu počeo je strašno da duva vetar, sa jakim udarima. Delovalo mi je da neće stati, već će se pojačati, i možda me čak može i oboriti. Htela sam da se okrenem i na trenutak spustim motor na ćopavu, suprotno od smera u kom je vetar duvao, da kratko fotografišem. Ali, pre nego sam uspela da spustim ćopavu, naišao je novi udar vetra i nećete verovati, prevrnuo me je sve sa motorom. Potpuno neverovatno! Mislila sam da tako nešto ne može da se dogodi. Doduše, jednom mi je vetar oborio motor. Ali sada je oborio motor sa mnom na njemu! Haos. Noga mi je naravno ostala ispod, jedva je izvukoh. Scena je bila skroz nerealna. Iz onog relativno mirnog vremena, dolazim u situaciju da ležim ispod motora na vrhu brda, a vetar strahovito fijuče sve jače i jače. Odmah je bilo jasno da će biti problem podići motor. Trebalo je naterati sebe da ignorišem oluju i fokusiram se na podizanje motora. Bila sam već umorna, a i motor je malo pao u minus , pa nisam mogla da ga podignem bez pomoći one moje dizalice. Zamislite koliko je duvalo da sam morala kacigu rancem da pritisnem da je ne oduva niz stranu. U takvim situacijama, gde okolnosti otežavaju i prete da je još zakomplikuju, jedino rešenje je da se panika svede na minimum, fokus maksimalno stavi na ono što treba uraditi i raditi to što se mora. Već sam bila u takvim situacijama, pa srećom znam šta mi je činiti. Nema tu nikog drugog da eventualno pomogne, moram sama. Kad je to jasno, brzo se i reši problem. Podigla sam motor, sve ponovo popakovala, sve na toj vetrometini, i čak napravila tu jednu fotku. A čim sam zašla u šumu, vetar se smanjio. Kad sam stigla dole na put, kao da sam sišla u neki drugi svet. Ni daška vetra nije bilo. Ipak, ove promene vremena, osim što na mene utiču, izgleda utiču i na životinje. Nećete verovati šta sam sve videla danas, ali nemam ni jednu sliku. Ne, nije medved . Videla sam ponovo divlju mačku. I to sam je baš lepo videla na tom Dolskom brdu. Prelepa je bila, i baš velika. A onda u povratku naletim opet na srnu. Trči putem ispred mene i ne skreće u šumu čitave dve krivine. Stvarno neverovatno. Očekivala bih da se više uplašila i brže pobegla. I na kraju, već blizu kuće ugledam lepog sivog divljeg zeku. Odavno zeca nisam videla, a njih ima ovde dosta. Na kraju dođoh i kući. Tako se ova vožnja, koju sam zamislila kao laganu i relaksirajuću, pretvorila u sve drugo, samo ne u mirnu. Ali u tome i jeste draž. Kada bi sve bilo po planu i kontrolisano, gde bi bilo avanture . Od Cerovice ka Liješnju iznad kanjona Mrtvice. Ova strana kanjona koja se vidi na slici, je na Maganiku Lukanje Čelo Liješnje Tu negde je najviša tačka kanjona, oko hiljadu i koji metar. Na horizontu su Moračke planine i Kapetanovo jezero, do koga nažalost sa ove strane više ne može da se dođe. Jasenova i Ocka gora Dolsko brdo i vetrometina, slikano posle podizanja motora Lep krug 4 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
_20200816_193321-01.thumb.jpeg.10166342d70cfbe91609ae4086d87952.jpeg)
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
