U potrazi za Nedođijom

[makikt 4259 Napisano pre 10 sati]

10.10.2025. Maganik - Katuni Maganik i Poljana

dužina rute 40 km, najviša tačka 1653 mnv

 

I ovaj lep dan, od preostalih još par dana ovogodišnjeg kratkog Miholjskog leta, koristim za kratku vožnju.

Želim još jednom da se popnem do Maganika, i katuna smeštenih u njegovom podnožju. Da se pozdravim sa njima za ovu godinu, dok je još lepo i suvo vreme.

Pa, ako bude još koja prilika za vožnju do gore, to je samo bonus.

 

Isti pejsaži u različito doba godine, na fotografijama mogu izgledati značajno drugačiji.

Iznova volim da slikam ista meni draga mesta, i čini mi se da ni jedna fotografija nikada nije identična.

Nisu samo boje u prirodi te koje daju posebnu notu godišnjem dobu, već se i svetlost različito prelama, nebo ima drugačiju nijansu plave, senke drugačije padaju...

Pa tako i Maganik.

Stočari su sišli, katuni su prazni.

Sve se primirilo pod poslednjim toplim zracima sunca, pre nego snegovi zaveju ovaj hladni maganički kamen.  Pre nego  priroda utone u san do sledećeg proleća.

Volim taj mir koji jesen donosi planini, prirodi, pa čak i ljudima.

Posebno kada je dan ovako vedar, nebo svetlo plavo, a boje tople i jasne.

 

Pogledalo.

Koliko puta sam samo napravila fotografiju sa ovog mesta

 

Ka Maganiku

 

 

 

Katun Maganik u podnožju Maganika

 

U ovom katunu još uvek izdiže stoku jedna porodica. Leti , po obroncima planine bude preko trista ovaca, ali i krava i konja.

Sada je sve utihnulo. Priroda se sprema za počinak.

 

 

Pozdrav Maganiku do nekog narednog viđenja...kad god to bilo

 

Povratak nazad ka katunu Poljana

 

 

Katun Poljana, takođe u podnožju Maganika

 

Odavde počinju planinarske staze za uspon na Međeđi i Trešteni vrh.

Trešteni vrh je ostao za mene još uvek nedodirnut.

Zove me i mami, ali nisam ove godine bila spremna za njega.

Nadam se da će i taj trenutak doći.

Kažu da je gore potpuno nestvarno.

Nešto što se vrlo retko viđa.

Nadam se da ću imati priliku to da vidim.

 

 

I ovaj katun je leti živ.

Sada je pust. Ostali su samo tragovi da je tu do nedavno bilo ljudi i životinja.

 

Karakteristične kamene maganičke ploče i korito za pojenje stoke

 

 

 

 

Još jednom pogled na Maganik sa ove gole, kamene strane .

Impozantna kamena gromada!

Ovako surova i hladna, uvek zagreje moju dušu kada se nađem u njenoj blizini.

 

Povratak, i ponovo Pogledalo u malo drugačijim tonovima nego u dolasku

 

Pogled na razne vrhove preko puta, i kanjon Platije

 

U podnožju, mesto Granice, i put kojim silazim dalje ka kući

 

 

Lep dan.

Pozdravila sam se sa Maganikom za ovu godinu.

Sad i da ne odem gore još koji put srce će mi biti mirno.

A ako odem, biće to dodatna radost.