Bolje motorom do Sicilije nego peške do frižidera!

[Nikola1112 30 Napisano April 10, 2020]

Svaka cast. Dok citam imam utisak da te ja pratim svojim motorom i uzivam.... 

[Nebojša S 73 Napisano April 10, 2020]

[Nebojša S 73 Napisano April 10, 2020]

Pre sat vremena, Jovan Ristic je napisao:

Avanutra ne zavisi od toga kojim prevoznim sredstvom putuješ, već koliko znaš da uživaš.

upravo sam to i rekao na drugi način.. Znači,pod avantura ne spada samo uživanje, nego malo i neizvesnosti, ali nećemo sad dalje o tome , čekamo nastavak...

[pedjacupavac 193 Napisano April 10, 2020]

'ajde, taman da imamo šta da čitamo za vreme ovog policijskog vikenda 

[sdpunk 190 Napisano April 10, 2020]

On 9.4.2020. at 13:15, DraganNS je napisao:

Sjajno, skroz si me uvukao u priču! Imaju ove lonely wolf putešestvije neku posebnu draž... Naravno - lakše, zabavnije, bezbednije, praktičnije etc.  je putovati u (probranom) društvu ali kada si sam onda ti se otvara mogućnost da se, kao sunđer, potpuno utopiš u avanturu i upiješ utiske duboko u sebe. 

Jeste bolje u društvu. Jbg, ovo je bilo silom prilika. Ali zna da bude moćno kad ideš sam. Pisaću još o tome

[sdpunk 190 Napisano April 10, 2020]

Pre 8 sati, Zivko je napisao:

Mozes li napisati posto je bio trajekt i koliko je kostala (ako se placalo bilo sta od ulaznica) neka od ulaznica za pompeju?

Trajekt sam platio 250e povratnu kartu za mene i motor. U oba pravca sam imao kabinu u kojoj sam bio sam. U Pompeji nisam ulazio u muzej i iskopine tako da ne znam cene. Ulaz u dolinu kraljeva u Agriđentu  je oko 15e.

[sdpunk 190 Napisano April 10, 2020]

Pre 4 sati, Nebojša S je napisao:

upravo sam to i rekao na drugi način.. Znači,pod avantura ne spada samo uživanje, nego malo i neizvesnosti, ali nećemo sad dalje o tome , čekamo nastavak...

Prevozno sredstvo nikako nije uslov za uživanje. Skroz se slažem sa vama. Bilo je i promene prevoznog  sredstva. Silom prilika. Otkriću uskoro

[Zivko 299 Napisano April 10, 2020]

Hvala ti puno na pravoj informaciji. Vrlo korisno

[sdpunk 190 Napisano April 10, 2020]

Treći dan je najduži (Treći dan, petak 17.05.)

Salerno – Paestum – Agropoli – Marina di casalvelino – Sapri – Lagonrgro – Tropea

 

O čoveče. Ustajem prebijen kao mačka. Moj “skromni” plan dolazi po svoje. I juče sam prešao skoro 500km. Važno je da sam “skroman” sa planovima i da “realno” sagledavam svoje mogućnosti. Srećom danas sam planirao znatno manje. Tek nešto oko 450km.

 

Sad mi dolazi na naplatu to što sam sezonu počeo tek pre 10 dana i što sam skoro ceo april preležao.

 

Kako izlazim na terasu vraća mi se osmeh na lice. Predivan pogled, plus vazduh koji je mešavina morskog i mirisa borove šume u kojoj se pansion nalazi. Kafu pijem na terasi. Ma danas ću lagano baš me briga.

 

Vlasnici pansiona se samnom ponašaju kao da sam im sin. Ugađaju mi, non stop me zapitikuju šta mi odgovara, kakva je kafa, šta hoću da jedem, non stop mi nešto donose. Baš mi je neprijatno. Čini mi se da su neki intelektualci koji su ovo pravili za svoje uživanje pa su na kraju preuredili za izdavanje kad su otišli u penziju. Vidi se velika ljubav koju ulažu u sređivanje i održavanje ovog mesta. Gospođa mi je spremila doručak kao da sam njeno dete. Svega i svačega i sve je domaće, što sami proizvode. Jaja sa ukusom jaja, pršuta, razni sirevi, pa slatkiši...

 

Juče nisam sipao gorivo i baš mi je frka koliko ću izdržati. Još nisam testirao motor koliko može na rezervi. Generalno malo troši al ko će ga znati. Objašnjavaju mi da je najbliža pumpa na nekih 10 km. Čini mi se na drugom kraju grada. Ništa, idem lagano pa ću videti. Srećom do grada je sve nizbrdo. A da, dobijam od njih sjajan savet, da obićem gradić Paestrum. Arehološko nalazište, muzej i predivne vile pored mora. Za to mesto nikad nisam čuo a i ne stižem da pogledam malo po guglu. Svakako odlučujem da svratim i pogledam. Uklapa se u moje planove.

 

Do grada se spuštam bez gasa a onda nalazim pumpu u gradu. Kakav divan osećaj kad je rezervoar opet pun. Zbog moje izuzetne “odgovornosti” ovoj osećaj ću upoznati više puta tokom ovog putovanja.

 

Krećem dalje. Postoji veliki auto put koji ide kroz celu zemlju pravo do Reggio Calabrie, onda neki manji auto put koji ide kroz Salerno i kroz ove gradove u blizini i naravno neki lokalni putevi.

 

Naravno odlučujem se za lokalne puteve.

 

 

Idem nekih 40-tak kilometara lokalnim putem pored mora do Paestruma. Vrlo zaniljiv kraj. Turistički deo sa malim porodičnim hotelima sa jedne strane i plažom sa druge. Ovako van sezone mi izgleda kao iz nekih starih filmova. Sa sve drvenim kabinama za presvlačenje koje se nalaze na plaži. Jako simpatična deonica. U jednom trenutku se malo menja pejzaž, tj. sa strane gde je plaža pojavljuju su šume. Od hotela pređeš put, prođeš 100m šume i izlaziš na plažu. Zanimljivo.

 

Ovo su fotke iz predgrađa Salerna. Posle me jedan deo dana mrzelo da fotkam. Samo sam uživao

 

Na ovoj deonici se pojavljuje još jedna zanimljivost. Prodavačice ljubavi, koje su postavljene na svakih otprilike kilometar. Vozila skoro da nema, 10 sati je ujutru a one stoje namontirane kao da su redovno došle na posao. Moram priznati da je cela scena malo cripy. Povezujem sliku sa nekim sumnjivim automobilima koji ih verovatno nadgledaju, Dodajem gas. Nemam fotke da dokumentujem ovaj deo puta. Logično haha...

 

 

Paestrum, jako simpatično mestašce. Vile sakrivene po šumarcima i mali hoteli. A sam centar onako, jedna ulica sa suvenirima, arheološke iskopine i muzej. Nisam se zadržavao. Malo sam prokrstario gradićem i krenuo dalje. Interesantni su mi ovi mali hoteli koje viđam duž cele obale. Ušuškani među drvećem sa parkinzima, bazenima, terenima, velikim dvorištima za šetnju. Deluje mi da je namenjeno porodicama iz srednje klase. Evo sad kapiram da to nisam istražio po netu kad sam se vratio.

 

 

 

 

Sledeće mesto Agrikoli. I njega sam malo prokrstario. Sviđa mi se što su mi svi ovi gradići koje sam do sad video nekako na drugačiji fazon. Kao da nisu u istoj državi. Paestrum me je podsećao na Pompeju a Agrikoli ima deo pored obale, kao neki grčki gradići i deo prema kopnu koji me podseća na neke naše gradove. Ovde stajem da uradim par fotki a dve bake koje su sedele na klupi se sve vreme smeju. Reko ajd bar da me slikaju. Ne znaju reč engleskog. Al me poteralo sve neke babe haha... A i bolje 

 

 

Idem dalje lokalnim putevima uz obalu. Put je uživanje a hoću da dođem do jednog dela koji sam video na netu sa krvinama i usponima da ga malo poteram. Čisto da me mine želja.

 

Prolazim kroz prelepa mesta ali sam ovde već smanjio fotkanje jer mi se jednostvno uživalo u putu. Malo me ovaj deo podseća na grčku.

 

 

Taj mali uspon i krivine pored mora kreću od mesta Caprioli do mesta Sapri. Nekih 50-tak kilometara, krivina, uspona i spuštanja. Baš super. Za ovu priliku sam selotejpom zalepio držač kamere koji sam juče polomio i napravio ok snimak. Malo trese al ok. Međutim, slabo se snalazim sa ovim alatima za sređivanje videa i kad god ubrzam snimak, baš mnogo izgubim na rezoluciji.

 

 

Ako se snađem sa tim, ubaciću ga negde pri kraju. U svakom slučaju ovde sam ga dobro poterao. Nema mnogo saobraćaja a put prelep, pa dušu dalo za malo zezanje po krivinama.

 

 

Pri kraju ove deonice stajem malo da odmorim. Provaljujem da je već 15h a ja nisam zakazao spavanje i još sam prešao jako malu deonicu puta. Odjednom me tako neka depresija hvata da to nije normalno. Treći dan ne pričam nisakim. Ako izuzmemo konobare haha... Ja jednostavno nisam navikao da budem sam. Ceo život, uvek društvo i puna kuća. Ćutanje mi nije prirodni ambijent.

 

 

Ajde da se čujem sa mojima i taman da vidim kako Jeleni ide pakovanje , obzirom da sutra dolazi. Imam šta da čujem. Klinci se svi razboleli. Imaju temparaturu i povraćaju. Vodila ih je kod doktora, kaže stomačni virus. Nije strašno, traje dan dva. Dan dva kad ona treba da dođe. Odluku o tome da li otaje kući ili dolazi, ostavljamo za sutra. Da vidimo kako će im biti. Nije problem, niti ozbiljna bolest, ali ne može babama da ostavi troje dece pod tempraturom. Svakako ima let sutra popodne pa ćemo se ujutru dogovarati šta i kako.

 

To me je tek dotuklo.

 

Zakazujem smeštaj u Tropei i odlučujem da odustanem od ovog zezanja pored obale i da izađem na auto put. Tešim se time da koliko god lepo pored obale, opet se vozi relativno sporo i nema šanse da stignem do mraka. Baš sam se oneraspoložio.

 

Taj deo, od Saprija do auto puta je oko 20 km a meni se čini da vozim satima. Ovaj deo puta će se pojaviti još jednom u priči ali o tome kasnije . Da ne otkrivam unapred.

 

 

 

Imam još 280 km i to većinom auto putem. Stižem za nekih tri i po sata. Nikad teža vožnja. Čini mi se da vozim danima. Kilometri tako sporo prolaze da to nije normalno. Baš me nešto spucalo sve. Pokušavam da napravim rezervni plan ali mi ne ide.

 

Inače je ovo novi auto put i nigde se ne plaća. U Kalabriji se inače nigde ne plaća putarina.

 

Silazim sa auto puta i poslednjih 30km vozim nekim lokalnim putem. More predivno, predivne vile pored mora, parkirani besni automobili a put kao kroz njive. Ja ovoliko loše puteve nisam video ni kod nas. Rupa do rupe, zakrpe, pored puta divlje deponije. Osećao sam se kao kući. Bez zezanja, deluje mi gore ne go kod nas. Te divlje deponije su pored glavnog puta, plus ovako gomila đubreta. Kao da svako izbaci kesu đubreta gde stigne. Posebno mi je zanimljivo što se kosi sa opštom atmosferom. Mora, plaža, besni auti. Čudno.

 

U Tropeu stižem oko 19h. Ovo mesto sam izbrao jer sam video da ima lep stari grad koji mi je delovao zanimljovo. Deo grada u kojem sam smešten je šou.

 

Put je rupa do rupe.

 

Brzo se smeštam i idem do grada u šetnju i na večeru. Provozam se do centra i tamo je već druga priča, ali nije mngo bolje. I sve je u haosu od gužve. Nema mesta da parkiraš trotinet a kamoli motor. Na kraju vidim pandure i oni mi objasne gde se nalazi parking za motore. Ima mesta i na samom je ulazu u stari grad. Za motore se ne plaća.

 

 

 

 

 

 

E sad. Stari grad i ta stena na kojoj je podignut su stvarno prelepi. Prvo sam malo šetao. Pa večerao i popio pivo, dva i onda još šetao. Upoznao sam ceo grad. Plus sam bezobrazno prisluškivao razgovor nekih italijana za susednim stolom pa pokupio dobrih informacija.

 

 

Koliko sam skapirao lik je lokalni biznismen ili političar i došli su mu rijatelji iz Engleske. Pričao im je celu istoriju mesta i preporučio neke lokalne specijalitete i vina. Naravno naručio sam što i oni a za vino sam zapamtio pa drugi put. Ovog puta sam pio pivo.

 

 

Ova šetnja i večera su me baš opustile. Čuo sam se sa mojima i ostaje samo da se nadam da će sutra sve biti u redu.

 

Idem na spavanje, sutra je novi dan.

 

[Zivko 299 Napisano April 10, 2020]

Exstra.

Pratim sa uzivanjem.

[djuka015 109 Napisano April 10, 2020]

Odlicno,pratim sa uzivanjem


Sent from my iPhone using Tapatalk

[Kadezi 1229 Napisano April 10, 2020]

Odličan putopis i ideja za putovanje kada prodje ova frka. Italija, melem za oči i za dušu.

Sent from my Mi 9T using Tapatalk

[X8 Vračar 4860 Napisano April 10, 2020]

Odličan putopis. Maj je bio kišovit, dole južnije malo bolje stanje (isto smo videli kod kolege koji je bio u Španiji).

 

Meni je Salerno jedan od najlepših gradova u tom delu (ne računajući Amalfi gradiće).

 

Inače, leđa nikada ne bole na motoru, pukne adrenalin i to izleči sve ali hoće posle.

 

 

[bmwgs 56 Napisano April 11, 2020]

Sicilia je super isplati se otici i vidjeti..

[Stevan85 121 Napisano April 11, 2020]

Pratim avanturu i kupim informacije.. Ove godine mi je u planu Sicilija, kada prodje ova prehlada. Samo napred..

[Zivko 299 Napisano April 12, 2020]

Ima li sta novo? Hoce li biti nastavka u skorije vreme? Da se nadamo ili?

[PremieRacing 2989 Napisano April 13, 2020]

On 10.4.2020. at 19:02, sdpunk je napisao:

Treći dan, petak 17.05.

 

...Na ovoj deonici se pojavljuje još jedna zanimljivost. Prodavačice ljubavi, koje su postavljene na svakih otprilike kilometar. Vozila skoro da nema, 10 sati je ujutru a one stoje namontirane kao da su redovno došle na posao. Moram priznati da je cela scena malo cripy. Povezujem sliku sa nekim sumnjivim automobilima koji ih verovatno nadgledaju, Dodajem gas. Nemam fotke da dokumentujem ovaj deo puta. Logično haha...

 

...Al me poteralo sve neke babe haha... A i bolje  

.

...

 

Čekaj, znači jeste ili nije pao BJ za BJB  

 

Aha - dodaješ gas, babe, žena doleće, sve jasno   

 

[sdpunk 190 Napisano April 13, 2020]

Pre 8 sati, PremieRacing je napisao:

 

Čekaj, znači jeste ili nije pao BJ za BJB  

 

Aha - dodaješ gas, babe, žena doleće, sve jasno   

 

Hahah... veruj mi druže, da si ih video na šta liče i ti bi bežaoHteo sam da izbenem te gadne detalje da ostavim putopis koiko toliko zanimljiv

[sdpunk 190 Napisano April 13, 2020]

Izvinjavam se što pravim ovolike pauze ali jednostavno ne stižem

 

Dan bez heppy end-a (Četvrti dan, Subota 18.05.)

Tropea – Villa San Giovanni – Messina – Palermo – Carini

 

Ustajem odmoran i čio. Malo duže sam spavao, obzirom da danas nisam planirao nikakvu žurbu. Ako ide sve po planu, večeras dolazi Jelena.

 

Omah se hvatam za telefon, da vidim kakva je situacija kući. Jelena je raspoložena. Kaže da nema vremena da priča, čujemo se kasnije. Ne mora ništa ni da mi priča, čuo sam po tonu glasa da je sve u redu. Danas planiram da samo pređem deonicu do Palerma. Bez zadržavanja, obilazaka... Samo tačka A i tačka B.

 

Ipak odlučujem da ne izađem odmah na auto put, nego ću da se provozam tim lokalnim putevima do auto puta.

 

Zanimljiv deo. Sa jedne strane klasično primorje a čim se pomerim i zađem par kilometara od mora, ima osećaj kao da sam kod nas u Šumadiji. Taj neki teren. Njive, putevi, sela... još sa onim lošim putevima, imam osećaj da sam negde u Srbiji haha...

Tu u nekom selu sipam gorivo i nastavljam dalje. Zapamtiti ovaj detalj, zbog kasnije priče.

 

 

Izlazim na auto put i pravo Villa Sen Giovanni, na trajekt. Vreme je fenomenalno, međutim kako dolazim do Sen Giovannia, tamo neki vetar čudan skroz. Topao a duva ako lud. Nabija mi pesak u oči, moram da držim kacigu na glavi i dok stojim u redu. Inače na trajektu kao i svud, fenomenalna organizacija. Brzinsko ukrcavanje, red.. sve super. Ne mogu sad baš da se tačno setim cene karte ali znam da je ako se uzima povrtatna nekih 50% jeftinije. Mislim da je povratna bila 12e ali ne držite me za reč.

 

 

Trajekt je baš lep. Dole su vozila a gore je predivan deo za putnike. Restoran, terasa sve u staklu. Izbor klope je fenomenalan i cene su baš niske. Kapiram da je to neko odlično isplanirao. Većina ljudi ide dalje, i tačno je ovo vrhunsko vreme i mesto da se nešto pojede i popije, pre nego se nastavi put. Inače se za 15 min stiže do Messine. Bilo je baš velikih talasa ali zanimljivo.

 

 

Sa trajekta se čujem sa Jelenom. Dobre vesti. Klinci su svi super. Imali su temperaturu sinoć a preko noći je bio sve ok. Često ih proveravala. Jutros su ustali raspoloženi. Kreće brzinski da se sprema jer u 13h kreće. Nije spavala prethodnu noć zbog njih, ali nema veze spavaće u avionu. Ne oseća se nešto sjajno ali to je sigurno zbog nespavanja. Ok, kako ti kažeš. Vidimo se oko 19h.

Sreći mojoj nema kraja!

 

 

Pristajemo.

Čoveče na Siciliji sam!!!

Nema razgledanja. Idem pravo za Palermo.

 

 

 

Sinoć sam bio malo sluđen pa nisam gledao google maps. Pitam nekog lika na skuteru za put . Kaže, prati me. Da li je išao u mom pravcu ili ne, svakako me izveo iz grada. Hvala mu. Tu se srećem sa nečim što mi je prijatno iznenađenje a sretaću se sve vreme svog boravka na Siciliji. Sicilijansko gostoprimstvo. Sicilijanci su potpuno isti mentalitet kao i mi. Reakcije ljudi na koje sam nailazio na svakom koraku su mi bile tako poznate da to nije normalno. O tome ću dalje kroz pisanje.

 

Svakako, lik mene izvede iz Messine i idem dalje. Desna strana ostrva, auto put, putarina se plaća klasično. Ne mogu da se setim cene, ali nije nešto mnogo.

 

Lepa mesta ali realno nisam baš oduševljen, a i koliko mogu da vidim sa auto puta koji prolazi iznad naseljenih mesta.

 

Jedina dva smeštaja koja sam unapred zakazao na celom putovanju su danas i dan kad Jelena ide nazad. Hteo sam da budemo što bliže aerodromu da ne bi gubili previše vremena. Danas mi je plan da stignem ranije u smeštaj i da malo obiđem mestašce u kome smo. Planirao sam za večeras neku romantičnu večeru pored mora. Mislim, prvi dan smo na Siciliji, malo da ispadnem frajer.

 

Po mom planu, večeras večera i šetnja, a sutra što ranije da krenemo. Napravio sam baš gust raspored.

 

Lepo ja to planiram i šibam onim auto putem a lapica za gorivo počinje da svetli. Nema problema sipaću negde usput.

 

Šibam dalje a lampica, svetli li svetli. Prelazim već 60 km tako, i polako me hvata panika. Sve se nadam sad će pumpa. Nema nikakvih oznaka za pumpu ali se i dalje nadam.

 

Situacija postaje baš ozbiljna i silazim sa aut puta.

 

Al sam izbrao mesto. Ima do mesta još 5-6 km, plus neke raskrsnice, zbunjivanja, a ja skoro 80 km na rezervi.

 

U svakom slučaju ulazim u mesto Santo Stefano di Camastra. Nikad čuo.

Sa auto puta izgleda neugledno. Čoveče, kad sam ušao u glavnu ulicu nisam mogao da verujem. Kao da sam ušao u studio gde se snima neki stari italijanski film. I ovo oko mene nisu kuće i zgrade nego kulise. Mesto kao iz bajke. Nalazi se na uzivšenju sa kog se pruža predivan pogled na Tirensko more. Na brzaka samga prokrstario. Što da nađem pumpu, što da uživam u lepoti.

 

Naravno pumpe nigde. Naiđem na nekog dedu. Jedva se objasnismo. Pumpa je naravno na kraju grada. Inače opet flešbek. Kao da sam kući. Deda neki raspoložen, pričao bi, pa me pita odakle sam, pa se nervira što se ne razumemo. Čoveče, kao da sam sreo mog komšiju deda Dragoljuba. Sjajan osećaj.

 

Vraćam se na auto put i gas. Idemo dalje.

 

Stajem tek ne nekoj pumpi ispred Pelerma. Da popijem kaficu a i malo da odmorim. Nisam pravio pauzu od Messine.

 

Nervira me ovo njiho pijenje kafe na eks, pa se lepo izvlačim do nekih klupica i lagano.

 

Inače zanimljiva stvar koju sam primetio na pumpama u Italiji je da su sjajno snabdevene igračkama i generalno raznim zezalicama za decu. Trudim se da sa svakog putovanja donesem deci neke poklončiće, i uvek gledam da to bude nešto zanimljivo što nema kod nas. Uvek imam problem sa tim. Globlizacija uzima danak. Tako da gde god sam išao sve je isto ili slično kao kod nas. Pumpe u Italiji su dobro snabdevene svim i svačim i to stvarima koje ne viđam po prodavnicama igračaka.

 

Možda je ovo moj subjektivni osećaj, ali mi se stvarno dopalo.

 

Kroz Palermo samo prolazim, u planu mi je za neki drugi dan. Danas mi je cilj mesto Carini, koje je oko 5 km od aerodroma. Inače, aerodrom Punta Raisi je nekih 30km udaljen od Palerma. Ovaj deo puta sam jedno 3 puta prošao kroz Google Street View, tako da odlazim pravo na adresu smeštaja. Inače kroz Palermo sam prošao autoputem i samo jednim delom kroz grad. Tako da ne mogu da ga komnetarišem, ali Carini je raspad. Malo ribarsko mesto 25km od grada. Ulice raspadnute, ne mogu da proteram motor kolike su rupetine. Obala divna, vazduh lepo miriše a kuće, raspad. Neki prevrnuti čamci.

 

 

Posle pričajući sa gazdama smeštaja saznajem da je to bilo malo ribarsko naselje koje je vremenom postalo vikend naselje za žitelje Palerma. I to one sa tanjim džepom koliko mi se čini. Inače centar mesta je sa druge strane auto puta. Tamo nisam ni išao. Malo prođem mestašcem da ga upoznam i da nađem jedan fini restoran koji su mi preporučili. Posle se vratim nazad do smeštaja, da se malo odmorim pre nego što odem za Jelenu.

 

 

Dobio sam samo kratku poruku iz Rima daje ušla u avion. Treba da stigne oko 19h. Ja tu dodajem minimum sat vremena dok izađe prođe kontroli i to.

 

Stižem pred aerodrom oko 19.15. Pogledam telefon, zvonio je već dva puta. Stigla je. Kontole na lokalnim letovama su nikakve, tako da se ulazi skoro kao u autobus. Motor ostavljam kod glavnog ulaza. Jelena je već stigla. Nalazimo se posle 2 minuta.

 

 

Čoveče imam šta da vidim. Ne liči na sebe. Sedi na žardinjeri bleda kao krpa!!!

Presekao sam se. Šta se desilo? Prolaze mi najgore misli kroz glavu. Kaže stani u redu je , uhvatio me virus jedva sam izdržala put od Rima. Povraćala je dva puta u avionu. O čoveče, vidi kako si bleda. Pipnem joj čelo, pa ti goriš. Polako me hvata panika.

 

Kaže da se osećala slabo ali ništa strašno. Mislila je da je zbog nespavanja. Već pred ulazak u avion u Beogradu kreće da joj bude loše ali se sve nadala proći će kad odspava. U Rimu je brzo je prošla kontrole za Palermo, jer je lokalni let. i tu u avionu kreće haos. Neću da širim priču o neljubaznosti stjuardesa Air Italije koje je jedva namolila da joj donesu kesu za povraćanje. Bile su jako neljubazne.

 

U svakom slučaju, gde ću je ovako na motor. Ovde nema ni lekara ni apoteke, ništa ne radi u ovo vreme. Krenemo auoputem prema Palermu, pa ćemo nešto smisliti. Vidim neki tržni centar na nekih 10km od aerodroma. Srećom tamo ima neka apoteka i žena nam super izađe u susret i preporuči nam par lekova. Koji se kasnije pokazaše sjajno. Vidim da nema ništa od večere pa kupujemo neku hranu, mada nerado. Šta ću sa tim posle i kako da je nosim ionako već imamo previše stvari. Jelena jedva sedi na motoru a ja se unervozio samo da što pre stignemo u smeštaj.

 

Kreće luda noć. Ona gori od tempreture, ja kuvam čajeve pravim obloge i u glavi smišljam plan B. Ujutru do 11 moramo da izađemo iz smeštaja. Gde ćemo ovakvi. Čujem se sa gazdaricom i dogovaram par verijanti, šta bi bilo kad bi bilo. U svakom slučaju možemo da ostanemo još jednu noć ako joj baš ne bude bolje. Čoveče dal ćemo provesti ove dane na Siciliji zatvoreni u sobi.

 

 

Znam da nije ništa strašno ali nismo kući, i treba smisliti šta dalje. Pola noći provodim na netu i pokušavam da napravim plan B a bogami i plan C.

 

 

Sutra je novi dan.

 

 

[pedjacupavac 193 Napisano April 13, 2020]

U jbt  Korona  !!!! 

[Lazar991 14 Napisano April 14, 2020]

Svaka čast, čekamo dalje 

[nemo 3153 Napisano April 14, 2020]

Pratim i budim uspomene...

 

[sdpunk 190 Napisano April 14, 2020]

Nije važno šta voziš, već koliko uživaš u putu (Peti dan, Nedelja 19.05)

Palermo – Agrigento – Licata

 

Novo jutro.

 

Jelena je bolje ali još uvek ima temperaturu. Nema groznicu i čini se da virus prolazi. Svakako za vožnju nije. Još noćas sam doneo odluku. Nema vožnje motorom ovih dana. Ili uzimam smeštaj u Palermu pa lagane šetnje, ili uzimam auto pa kratim planove da bar nešto da obiđemo.

 

Ovo sa autom mi se više dopada, bar ćemo biti u pokretu ali gde ću motor a moram i dobro da isplaniram finansijski momenat. Gledao sam sinoć renta car agencije i deluje mi da ću lako naći auto, obzirom da nije sezona. Međutim na netu nema ovih parkinga i nemam pojma koliko će me koštati ostavljanje motora. Sinoć sam poslao nekoliko mejlova i niko mi još nije odgovorio.

 

Razvlačimo se još malo po apartmanu, ona definitivno nije ni da je cimam autom, ali biće bolje, nadam se. Dogovorim se sa gazdaricom da ostanemo što duže u apartmanu, da vidimo kako će joj biti. Ja svakako uzimam auto. Pa posle razmišljam šta ću sa motorom.

 

Na bukingu mi se stalno pojavljuju ponude nekih popusta za renta car agencije. Cene su neverovatno male. Ja kao svaki srbin ne verujem baš mnogo u te priče al ajd da probam. Šta mogu da izgubim. Nalazim auto za 40e 4 dana. Sa kompletnim osiguranjem mi izlazi 71e za četiri dana. Auto je najmanje klase, bez dodatne opreme, al koga briga. Tri puta proveravam da nema nekih skrivenih troškova. Deluje mi ok. Zakazujem.

 

Sedam na motor i idem za auto. Snaći ću se negde da ostavim motor ako ništa ostaviću ga na aerodromu pa koliko košta nek košta. Šta da radim.

 

Usput svraćam na jedan od onih parkinga koji se nalaze po ovim mestima oko aerodroma. Dogovorim 4 dana za motor, da me odvezu na aerodrom i dovezu kad bude trebalo, sve za 16e. Odlično sam prošao. Motor spakujem u ugao parkinga ispod nekog drveta da ne bude na suncu, uvežem ga lancima i katancima. Pomazim i rastanemo se kao prijatelji.

 

Odveze me neka luda riba kombijem. Pričala je 100 na sat, jedva sam je pohvatao sa ovim mojim skrnavim engleskim. Najzad neka da nije baba hahaha....

 

Na aerodromu malo gužve ali za nekih sat vremena završim sve. U agenciji mi se izvinjavaju, nemaju auto koji sam platio ali mogu da mi daju klasu više i full opremu za istu cenu, ako se slažem. Ma daj šta daš. Evo vam dokumenta klučevi, auto vam je na parkingu.

 

O majstore moj. Gde da se snađem na onolikom parkingu. Nađem ja auto, on otključan ja ubacim stvari sednem neće da upali. 10 minuta sam se zezao i ukapiram da sam promašio zonu parkinga. A isti auto na mestu R16. Hahah... nisam baš vičan ovim akcijama. Ja se zezao 10 minuta sa autom a niko nije prišao da vidi šta radim. Mogao sam da ga oteram bez problema.

 

I tako dobijem glanc novi citroen C4 kaktus sa full opremom koji je prešao tek 3800 km. Koj će mi ovo novo sranje da ga ja ogrebem sa ovim ludacima. Jeste da imam full osiguranje al mi žao brate.

 

 

Promenio sam prevozno sredstvo za sledeća 4 dana. Tu sad izlazi na videlo da nije važno šta voziš ako znaš da uživaš u putovanju.

 

Dođem pred apartman, Jelena kad je videla da sam uzeo auto odmah joj bilo bolje. Spakujemo stvari popije lekove za temepraturu, oborimo sedište da može da spava i krećemo.

 

Od ovog trenutka krećem neki potpuno izmenjeni plan. Jbg, nemam vremena da budem skenjan što sam ostavio motor, jer u svetlu novih događaja važno mi je da se samo krećemo.

 

 

Za danas sam planirao: plažu San Vito Lo Capo, Trapani, Marasalu i Agrigento. Krećemo u 13h i nema šanse ništa od toga da obiđemo. Dogovor pada da idemo samo u Agrigento da obiđemo dolinu hramova, da posle nastavimo prema Sirakuzi i da nađemo smeštaj negde na pola puta.

 

 

Jelena prespava ovih dva sata vožnje i bude joj bolje. Prođemo kroz prelepe predele i obećam sebi da ću ovde doći ponovo. Ovaj kraj moram da prođem kako sam i planirao. Motorom. Moram da osetim mirise.

 

 

Stignemo u Agrigento, njoj je dosta bolje. Obiđemo mesto, islikamo se i odemo do nekog restorana na laganu klopicu. Posle toga pravo, dolina hramova.

 

 

Dolina hramova je skup očuvanih hramova, amfiteatara i ostalih pratećih sadržaja iz antičke Grčke. Ovo je mesto koje definitivo treba videi jednom u životu. Tačno bi se pojeo da nismo došli.

 

 

Utisak je neverovatan. Dva sata nam je proletelo kao minut. Audio guide je urađen fenomenalno i odlično provedu čovek kroz istopriju hramova. Čini mi se da sam. mogao da zamislim ljude koji su tu živeli.

 

 

Agrigento - Wikipedia

SH.WIKIPEDIA.ORG

 

Piti il ne piti, pitanje je sad

 

Jeleni je dobro, bar smo tako tad mislili. Tek kad smo se vratili i gledali slike, ukapirali smo koliko je loše i bolesno izgledala. Možda previše pišem o ovom njenom virusu, ali realno mi je odredio tok i način putovanja sledeća 4 dana.

 

 

Zakazujemo smeštaj u Licati i tamo stižemo za nekih sat vremena. O Licati ništa ne znamo, jednostavno nam je na putu jer sutra plairamo da obiđemo Ragusu i Modicu pa nam je ovo usput.

 

Ali...

 

Igrom slučaja u Licati dobijamo jedan od dva najbolja smeštaja koje sam imao na ovom putovanju i mesto mi je ostavilo fenomanalan utisak.

 

 

Smeštaj nam je nekih 5-6km od grada. Izgleda kao stara buržujska vila sa pčetka prošlog veka koja je pretvorena u mali porodični hotel. Ogroman apartman, terasa preko celog aprtmana, pogled na more, visoki plafoni, mermer, palme oko hotela, privatna plaža.... Sve za 50e. Nije sezona. Ovo nam se toliko dopalo da smo rapsitali za porodične aparmane. I neverovatno kako je jeftino. Oni se nalaze van kuće i nisu toliko ekskluzivni ali su vrlo pristojni i vleiki. U sred sezone 60e. Treba li da pričam koliko mi ovo plaćamo u grčkoj? Jedini problem je dođi sa petočlanom porodicom do Likate hahah...

 

 

Posle kafice u malo uživanja na terasi idemo do grada na večeru.

 

Gradić je feneomanalan. Mali ribarski gradić, malo industrije i skoro bez turista. Samo lokalci.

 

 

Grad je pun ljudi. Izgleda da je neki njihov praznik jer smo videli neku liturgiju na ulicama.

 

Čoveče, ne možemo da nađemo slobodan sto u restoranu. Svi viču, smeju se, automobili trube... Osećao sam se kao na vašaru. Dopalo nam se kako su ljudi nasmejani i raspoloženi. Od sveg onog haosa, nemaš ni jedan loš pogled, niti nekog nervoznog. Galama, guranje za stolove a sve uz neki poluosmeh.

 

 

Jedva nalazimo sto u bašti negog restorana. Ovde sam prvi put probao aranćine. Sicilijanski specijalitet. Ima ih sa svim i svačim. Fenomenalne su. Dosta su masne i jake što nisma očekivao. Mogu da spavam u snegu posle ovoga. Bogami sam šibnuo par piva, da se malo opustim od svega. (Ovo par, shvatite uslovno. Nikad ih ne brojim hahaha...)

 

Vraćamo se u smeštaj. Kraj jednog ludog dana, i miriše mi na nastavak dobrog zezanja. Sve ide na bolje.

 

[pedjacupavac 193 Napisano April 14, 2020]

Znaš šta... svaka čast i Jeleni i tebi ... Ne žuri, lagano... hoćemo sve da čujemo (čitamo)... slobodno budi detaljan  

[Bokes 2982 Napisano April 14, 2020]

Njihov srednjevekovni kamen ima razvodnu kutiju?!? E šta ti je ta Jevropa i standard...

Šalim se, super to ide, samo cepaju! Čekamo...

Послато са Mi 9T помоћу Тапатока