SRBIJA-CRNA GORA-BOSNA I HERCEGOVINA-SRBIJA

[Bojan Budjevac 447 Napisano April 6, 2020]

Pre 12 sati, symon je napisao:

Putovao sam više puta u Budvu Ulcinj na more uopšte , bilo autom, motorom, busom. Uvek iznova drndaju trnci doživljaj je neponovljiv, Motorom je najbolje, Baš ste uživali a i mladost je tu...

Slažem se u potpunosti. 

[Bojan Budjevac 447 Napisano April 6, 2020]

Pre 12 sati, Dane Deda je napisao:

Kad ja ovako mator uzivam ovim putevima (nekoliko puta u sezoni) sta reci za tebe, vidi se po faci, ili je to doprinela (siguran sam) ova lepa suvozacica. I jos nesto; bolje si izabrao zenu nego motor.

Suvozačica je "kriva" za sve. 

[Bojan Budjevac 447 Napisano April 6, 2020]

Pre 10 sati, Satelis je napisao:

Vozi vozi dalje, cekamo nastavak.... samo napred 

Kad vidim vodu, more, sav poludim, batrgam se, pevam, urlam od srece  neki mandrak me obuzme, totalno ludilo mozga.

Hahahahha, poznato stanje uma. 

[Bojan Budjevac 447 Napisano April 6, 2020]

Pre 2 sati, popovich je napisao:

Sjajan putopis i fantastične slike Boka! Pogotovo slike Višegrada i mora. A taj potez od Trebinja na sjever motorom je milina voziti. 

Ja sam iz Dubrovnika mog pastuva gonio na servis u Bijeljinu pa sam išao tom istom dionicom kroz nacionalni park Sutjeska. Jednostavno da ostaneš bez daha, prelijepo sve! I put odličan ili se barem meni tako činilo tada. Ja sam iz Dubrovnika pošao u cik zore negdje oko 5, pola 6 pa sam na Sutjesku stigao u najbolji dio dana - sunce prži, nebo plavo i krivina za krivinom sa ljepotama oko tebe.

Hvala za izdvojeno vrijeme i trud, pročitao sam sve u komadu. 

I još da se složim sa @Dane Deda da si ljepšu curu izabrao od motora, ali neko mora i BMW da voli.  

Hvalaaa puno!

Slažem seee... 

 

[dtesic 387 Napisano April 6, 2020]

hvala

[Luckygsxr 766 Napisano April 6, 2020]

Bojane svaka čast,lepa tura.

[zika56 17562 Napisano April 6, 2020]

Pre tri godine sam (sa suprugom) iz Banja Luke sišao do Mostara, pa onda preko Nevesinja, Gacka, Foče, Višegrada i Užica se vratio kući u Aleksinac. Sve za jedan dan. 

Put izmišljen za vožnju motora i nemoj da ti je krivošto si promašio put i otišao do Nevesinja. da si produžio i do Mostara još bi lepše predele za vožnju motora video.

A pre dve godine sam iz Igala isto otišao prvo do sela Petrovići (da drugaru zapalim sveću na grobu), pa se opet vratio do Trebinja i preko Bileće prošao ovaj put kojim si i ti išao.

Predivni predeli i dobar put. Hercegovina i Crna gora su za mene najlepše deonice za vožnju motora i ove sezone je u planu par dvodnevnih i trodnevni tura na tu stranu.

 

[srbac 2815 Napisano April 6, 2020]

 Odličan 5

[Vroc-Kapo 2652 Napisano April 6, 2020]

Pre 2 sati, Bojan Budjevac je napisao:

Ako budes prolazio zlatiborskim krajem, znaš šta ti je činiti. 

Zato su i korisni ovi putopisi, i jos jednom hvala

[stari roker 4681 Napisano April 6, 2020]

Skontao sam u kasnijim poslovima da je petak u pitanju. Ja sam malo pobrkao datume. Kad si ti krenuo na more ja sam se već vratio. Išli smo preko Mostara i na Jablanici nas je okupala kiša. Taman da svrnemo na jagnjetine vruće.  

[Dane Deda 2875 Napisano April 6, 2020]

E sad Bojane pripremaj da na Garaskom jezeru to sve proslavimo.

[Papisha 218 Napisano April 6, 2020]

Pre 3 sati, stari roker je napisao:

Skontao sam u kasnijim poslovima da je petak u pitanju. Ja sam malo pobrkao datume. Kad si ti krenuo na more ja sam se već vratio. Išli smo preko Mostara i na Jablanici nas je okupala kiša. Taman da svrnemo na jagnjetine vruće.  

Mogao si rokeru i ti neko štivo sa tog putešestvija skrojiti 

[Bojan Budjevac 447 Napisano April 6, 2020]

pre 32 minuta, Dane Deda je napisao:

E sad Bojane pripremaj da na Garaskom jezeru to sve proslavimo.

Racunaj da smo se dogovorili. 

[Bojan Budjevac 447 Napisano April 7, 2020]

Pre 23 sati, Vroc-Kapo je napisao:

Zato su i korisni ovi putopisi, i jos jednom hvala

Nema na čemu. Da napomenem, uz komplet lepinju ide + domaće kiselo mleko iz zlatiborskog okruga. To cini taj cudesni komplet.  

[Budja 177 Napisano Octobar 22]

Posle pet i po godina od kada je putopis sačinjen, u malo drugačijim okolnostima ponovili smo sličnu turu.
Više nismo momak i devojka, sada smo muž i žena, imamo troje dece, a motocikl više nije BMW 1150 sada je KTM 1290.

Posle prvog putovanja koje je opisano stvari su se malo bržim tempom događale i ušle u neke svoje prirodne procese.
Ušli smo u brak, dobili decu, nove poslove i nove životne obaveze i dešavanja.
Supruga se više nije vozila, a ja sam nastavio da koristim prilike kada se ukaze vreme (nekada vise - nekada manje).
Posle R1150 GS, kupio sam R1200 GSA, a nakon toga KTM 1290 Super Adventure.

U ovoj godini sa ekipom sa kojom se vozim, napravio sam nekoliko većih tura i pregazio lepu kilometaražu. Jednog dana na pamet mi pada kako Gaga i ja odavno motorom nigde dalje nismo isli i kako bi mogli da napravimo neki krug u tri dana, jer su deca malo porasla, a trenutno je tu i suprugina majka koja boravi i radi u inostranstvu pa može da ih pričuva.
Saopštavam plan i dogovor brzo pada.
Plan je u tri dana da se preko Jabuke, Žabljaka i Djurdjevića Tare spusti u Boku, tu prenoći dva dana, a odatle treći dan preko Durmitorskog prstena, Foče, Višegrada i Zlatibora vratimo kući.
Sve ide po planu i programu.

Dan ranije preko Bookiga u Kotoru rezervišem smeštaj, a u sredu ujutru 16 jula godine krecemo na put.

Motor natovaren sa moje strane 20%, a ostalih 80% je moje saputnice.
Krenuli smo iz Aranđelovca i prvu pauzu za kafu pravimo u Uzicu.

 

Iz Uzica krećemo, vozimo preko Zlatibora u jutarnjim časovima kada nema gužve.
Junsko jutro, miris planine, asfalt čist, nema guzve i ja nesvesno podizem tempo... Dragana me opominje, ne prija joj baš jer se dugo nije vozila i ja popuštam.
Penjemo se uz Jabuku i tu ispred graničnog prelaza pravimo pazu da pojedemo nesto što smo poneli i popijemo nesto tečnosti.
Granični prelaz prelazimo brzo i bez puno zadrzavanja i nastavljamo voznju put Pjevalja gde cu sipati gorivo.
Kako jutro odmiče, dan je sve topliji i lepši, a voznja nam odgovara.
Sledeću pauzu pravimo odmah posle mosta na Djurdjevića Tari u restoranu na terasi poviše samog mosta.
Pijemo piće i pozivamo kući da vidimo kako su deca i šta se radi... Fotografisemo se tu na terasi i oko mosta, a zatim nastavljamo putovanje put Zabljaka.

 

Vozimo kroz prelepu prirodu na koju sam ja inače navikao jer godišnje prodjem bar tri - četiri puta, ali Gaga nije motorom duže prolazila pa joj sada više godi nego meni.
Prolazimo Žabljak i Šavnik i krece spuštanje ka Nevesti Jadrana Bokokotorskom zalivu.
Stajemo na vidikovac poviše Risna i svaki put iznova i iznova se divimo tom plavetnilu, lepoti mora, neba i kamena.

 

Ubrzo dolazimo do kružnog toka u Morinju i idemo levo ka Kotoru.
Guzva je vec svuda pa se provlacimo koliko to bezbedno možemo, a jaknu raskopcavan da ne bih izgoreo od sunca i isijavanja toplote od asfalta.
Malo teže nalazimo smeštaj jer nas je navigacija malo izvrtela, a ulice su sve na nekom usponu pa otezano okrećem motor i ispravljam svoje greske.
Smestamo se u Aparman, relaksiramo i krecemo do Plaže na plivanje i večeru.
Bočne kofere sam skinuo, tako da raskomoceni i opusteni silazimo do plaže.
Nalazimo restoran na plaži, smestamo se na terasi do same obale i narucujemo piće i klopu.
Voda me kao i uvek mami da cim je vidim ja moram da uletim u nju... Ulazimo u vodu, plivamo i uživamo.
Nakon kupanja i večere vraćamo se u apartman da se spremimo za gondolu i obilazak Lovćena.

 

Motorom se provlačimo kroz večernju guzvu Kotora i nastavljamo ka žičari gde kupujemo karte i krecemo da se vozimo na žici.
Izlazimo na Lovćen i uz kafu uzivamo u panormskom pogledu.... Ja sam ranijih godina obišao motorom Kotorske serpentine i nacionalni park Lovcen, ali ovoga puta obilazak je nešto drugačiji.
Planirao sam da probam Bob na šinama, ali kada sam video red od +-100 ljudi da čeka i da se međusobno svađa odustao sam.
Mrak je vec pao i među poslednjima se vracamo nazad... Ponovo jahanje motora i nazad u apartman gde cemo motor parkirati i presvući se i srediti za izlazak na večeru.

 

Junsko veče toplo i prijatno i uživamo u šetnji i veceri... Dan je bio veoma dinamičan pa nas umor polako stiže.

 

Svanuo je drugi dan suncem obasjan, a miris mora dopire u sobu.
Ne kaze se džabe da je pola zdravlja biti pored mora, a druga polovina biti u moru.
Gledamo vremensku prognozu, najavljuju od 14h promenu vremena i naredna dva dana celodnevnu kišu.
Pozivamo taštu da vidimo kako su deca i kakvo je vreme, ali ubrzo dobijamo očekivan odgovor "vreme kisa iz neba i zemlje, a deca haos prave"...
Razmisljam se sta i kako i shvatam da nema sta da trazimo u kotoru ako dva dana bude padala kiša.
Donosim odluku da krenemo danas posle doručka i kafe nazad.
Ponovo gledam prognozu, pratim oblake i shvatam da mi ne odgovara da idem preko Durmitora jer je od prilike baš u to vreme očekivan prolaz oblaka i kiša, a na Durmitoru ako krene neko vece nevreme nemam gde ni da se sklonim.
Ne ide mi se ka Budvi preko celogodisnjih radova, a dve nedelje pre ovog putovanja sam se vratio sa Jadranske magistrale i vozio Kanjon Morače.
Odlučujem da idemo na Plužine - Šćepan polje - Višegrad.
Krecemo ka Morinju, vozimo pored mora po prelepom vremenu čak i previse toplom.
U Perastu stajemo da se slikamo i tu na namagistrali upoznajemo meštanina koji izdaje apartmane, a inače je moj kolega vatrogasac u penziji pa se baš lepo ispričasmo.

Kako vozim napred, navigacija mi daje predlog za skretanje desno u Risnu, a ne u Morinju... To je inace uzak stari put koji takodje vodi ka Vilusima, a tim putem mislim da ne prolazi više niko. Zapusten i oronuo, ali zanimljiv jer nikada tuda nisam prošao.

 

Izasli smo na glavni magistralni put i vozimo ka Nikšiću.
Ispred Nikšića, pravimo pauzu za odmor na Slanskom jezeru i vec vidimo oblake u daljini kako se preklapaju i slažu...

 

Krecemo put Plužina i kanjona Pive i zatičemo radove po putu... Motorom gazimo lagano sve malo sporijim tempom, a u glavi se mislim jos mi kiša fali da nas kupa dok lagano vozimo.
Prolazimo te radove i i kreće spuštanje ka Plužinama gde kiša već počinje ozbiljnije da pada.
Stajemo pre samomg mosta na jedno odmaraliste pored puta i tu cemo se obuci i doruckovati... Za nama staje i ekipa Poljaka koja isto oblaci kisna odela.
Doruckujemo, oblacimo se i sto se nas tice moze kiša da pada do kuće.
Ali kiša retko ide bez vetra pa tako kako smo krenuli preko mosta, vetar duva tako da moram da mu drzim kontru na motoru ne bi li bio u balansu.

 

Kako je krenuo kanjon, više nema vetra ali kisica pada i to nam nista ne smeta.
Mic po mici i eto uz malo provlačenja i eto nas na granici.
Ulazimo u Bosnu, a rafting je u punom jeku...
Komentarisemo kako ne mozemo Bosnu motorom da prodjemo a da ne pokisnemo i tu se smejemo.
U Foči na pumpi sipam gorivo, pravimo pauzu za piće i da pojedemo po neku ledenu kocku.
Gas i nastavljamo dalje ka Višegradu.
Tu se malo zadrzavamo na mostu čisto noge da protegnemo i koju sliku da napravimo jer smo odmorni i siti, a bili smo puno puta tu tako da nema potrebe za dodatnim zadržavanjem.

 

Kiša je vec od Foče prestala i vozimo sa uživanjem i pojačanim tempom od Višegrada ka Srbiji.
Na granici neka guzva, ali oper malo provlacenja, malo lepog obraćanja i pusti nas čovek napred.
Vozimo kroz prelepu prirodu i dobro poznat put Mokra gora - Kremna.
Kiša je iza nas, a vidi se da je i ovde padala.
Uvozali smo se i navikli pa nam kilometri i ne predstavljaju problem.
Brzo stizemo do Rudnika i vec smo pred kucom.
Na Rudniku na koti 555 (gde u vecini slucajeva kada se vracam sa puta pravim poslednju pauzu pred dolazak kuci) stajemo sumiramo utiske i ubrzo srećni i ispunjeni stižemo kuci.
Deca nas dočekuju, smejemo se malo svi zajedno jer su baku za dva dana "potrosili" i psihički i fizički.