ISTOK ISTOKA TURSKA 2019

[Sveta 5. 1985 Napisano Octobar 26, 2019]

Na 80km od Gaziantepa  skrecuci levo put vodi do mesta Hafeti koje se nalazi na obali reke Eufrat .Hafeti se ustvari nalazi na obali velikog akumulacionog jezera stvorenog izgradnjom brane. Inace Eufrat je  prirodna granica izmedju dva regiona Gaziantep i Sanliurfa i otprilike vecinskih Turaka u prvom i Kurda u Saliurfi.Preko Eufrata je Istorijska teritoja nekadasnje Mesopotamije koja se prostirala izmedju reka Tigar i Eufrat.Teritorija zbog koje su se mnogi ratovi vodili i kecevi padali iz istorije u nasim skolama.Po cemu je cuven Hafeti ? Hafeti je jedino mesto na svetu gde uspevaju i rastu neobicne ruze,  crne ruze.

 

 

 

 

U prolece ne bas toliko crne ali kako se leto priblizava dobijaju svoju definitivnu boju

 

 

      Pokusaj da se na nekom drugom mestu posade i zadrze boju ne uspeva. Tumaci se specificnim sastavom zemljista i PH vrednosti podzemnih voda  Eufrata.Svojevremeno je lokalno stanovnistvo  takve ruze smatralo nekim losim predznakom pa im je opstanak bio ozbiljno ugrozen.Hafeti selo je zbog izgradnje brane premesteno za desetak kilometara od prvobitne lokacije  i tu vise crne ruze ne uspevaju tako da se u specijalnim uslovima gaje kako bi se spasle od nestajanja.Hafeti takodje  ima i tu nesrecu da im je bogomolja ,dzamija potopljena izgradnjom brane .Slicno sudbini  naseg  Donjeg  milanovca i moguce jos nekog mesta pored Dunava.Pa evo da pomenem i ostrvo Ada Kale koje je bas Turcima bilo naseljeno.

 

 

Inace celim putem od Gaziantepa do Sanliurfe protezu se nepregledne plantaze pistaca.Ta oblast je najveci proizvodjac pistaca u Turskoj.Na moju zalost postoje osim Hafetija jos nekoliko mesta u Turskoj koje nismo imali vremena da obidjemo.Ostavljamo ih za neki drugi put ukoliko ga bude bilo.

 

[forest gamp 46 Napisano Octobar 27, 2019]

Veliki pozdrav za ekipu iz Bora. Veliko hvala za ovaj putopis i sjajne fotke.Sjajna destinacija.Hrabro.Prelepo.Šatori, bez navigacije, razgovor sa ljudima,e, to je ljudi prava sloboda, nemam reči. Bogatstvo. Znam kada si bio tamo i dugo sam čekao ovaj putopis.Ja sam onaj novi europaš koji je bio sa Žikom u Vršcu za vikend.Pratim.. 

[Sveta 5. 1985 Napisano Octobar 28, 2019]

     Iz Harana pravac Gulizal hotel u Sanliurfi. Jos na ulaznim vratima hotela docekao nas je menadzer hotela i pozeleo dobrodoslicu rekavsi da su putnici na motorima njegovi omiljeni gosti.Uzgred nas pitao da li imamo neku nasu nalepnicu . Nalepnicu koju bi on zalepio na ulaznim vratima hotela pokazavsi nam pri tom na vec postavljene nalepnice koje su zalepili nekadasnji  gosti hotela. Na zalost zbog promene plana nismo stigli da ih napravimo. Ince hotel je bio rezervisan jos u Gaziantepu.

 

Gülizar Otel Şanlıurfa

WWW.GULIZAROTEL.COM

---

Gülizar otel şanlıurfa

 

 

Motore smo po njegovoj instrukciji parkirali  ispred samog hotela na trotoaru kako bi ih sa recepcije videli.Pokriveni su i video kamerama tako da su bezbedni.

 

 

Cena dvokrevetne sobe sa doruckom koji je  standardno u Turskoj svedski sto 180TL.Nisam zapazio a ni gledao u koju kategoriju spada po broju zvezdica .Po meni spada u kategoriju "sasvim pristojnih hotela"

    Urfa, ime grada kome je kasnije dodat prefiks sanli "slavna" pa se sada zove Sanliurfa.Zaslugom joj se pripisuje  sto je posle prvog svetskog rata proterala sa svoje teritorije francusku vojsku.Naime kao zemlja gubitnica u ratu predvidjena je  za podelu izmedju velikih sila pobednica tog rata.Teritorija na kojoj je Sanliurfa pripala je Francuzima koje su kako sam vec napisao proterali ratnici tog kraja. Urfa je naseljena najvecim brojem Kurdima zatim Turcima i nesto Arapima spada medju najstarije naseljene gradovie na svetu.Grad ima bogato kulturno nasledje sto potvrdjuje prvi Islamski Univerzitet na svetu.......

       Ako se upletem u zamku da pisem o istorijski bitnim stvarima vezanim za ovaj grad zauzece  mnogo stranica ovog putopisa sto mi nije cilj.

        Posle smestaja u hotel i izlaska pocinju prvi kontakti sa ljudima .Jesu natovareni motori atrakcija i izazivaju znatizelju ali ovakvu neposrednost do sada nismo doziveli.S druge strane ulice neki mladici petljaju nesto oko skutera i cim su nas videli glasno su nas pozivali  da se pozdrave sa nama i pricaju.Izao sam sa fotoaparatom o ramenu pa zeleli i da se slikaju sa nama.

 

 

I to se ponavljalo  svo vreme nase setnje po gradu.Tog dana sam bio dezurni fotograf u gradu .

 

 

Sama ,nije verovatno htela da joj kvarimo sliku

 

 

 

  Prvo sto je izazvalo nasu znatizelju ..pusionica ali ne ona za proterane pusace.Ovde se pusi nargila.Svi manje vise imamo iskustva iz nekih kicerajskih, za turiste napravljenih  pusionica ili u domacoj radinosti probajuci kao egzoticni suvenir kupljene nargile.Ovo je prava sto i u samoj Turskoj polako nestaje. Prava se po tome poznaje sto u njoj necete zateci turiste i zene.Ovde se muskarci skupljaju da sa prijateljima odigraju neku partiju domina i bar za kratko pobegnu od svakodnevnice i uz nargile i solju caja meditiraju.U njoj se koliko sam primetio ne prica mnogo a ni glasno jer zahteva u pocetku ritmicno uvlacenje duvana dok se dobro ne raspali a velikom sramotom se smatra i da ti se nargila ugasi.Nargilu nazivaju ne bez razloga kraljicom pusenja ali ona je kao i svaka kraljica zahtevna  jer trazi vreme i koncetraciju sto u ovom brzom tempu zivota nedostaje.Tom sadasnjem tempu zivota vise pogoduju kafici i ekspresno pusenje cigarete.

 

 

   Odmah po ulasku  prilazi nam gazda i odvodi nas do stola koji on sam  bira bez naseg ucesca, zatim bez pitanja donosi nargilu  a neki decko caj.Orasasti plodovi bademi, pistaci i jos nesto tome slicno je vec bilo na stolu.Gledamo neznajuci ritual koji se ocigledno rutinski odvija pred nama.Gazda pusionice stavlja zar na predvidjeno mesto i pripaljuje nargilu.Tu se nista brzo ne desava taj ritual paljenja traje neko vreme mozda 15 ili 20 minuta.

 

 

Tek posle potpaljene nargile podelio nam je higijenske navlake za mustikle i sa ukazanim postovanjem predao nargilu.Do tada ozbiljna faca razvukla se u osmeh dobrodoslice i otpoceo konverzaciju sa nama ko smo odakle dolazimo zasto dolazimo  i tome slicno. Potvrdno sam odgovorio na pitanje  da li zelim da vidim celu pusionicu. Pricao je o istoriju tog  ocigledno starog objekta o tome da je to nekadasnji hamam. Pa da krenemo u obilazak  dok moj drug meditira u opojnom mirisu nargile .

 

 

 

 

 

Smenjuju se prostorije vece ili manje za diskretne razgovore

 

 

Ovo je sve u podzemnom delu tako da je prijatna temperatura u odnosu na spoljasnju

 

 

Skoro da se izgubim u spletu tih prostorija nisam ih brojao ima ih najmanje deset mozda i vise.Ukrasene su slikama njihovih umetnika.

 

 

 

U povratku zaticem Dragana  u oblaku dima

 

 

Dok sam obilazeci prostorije i pravio fotografije oko mene su trckarala neka deca i kad sam posao ka izlazu molila  me da ih slikam, sto meni nije tesko palo

 

Kurdska deca

 

 

Interesantno da od malena imaju svoja zaduzenja ona drska u rucu je metla

 

Najveseliji medju njima ovako u gro planu ozbiljno ih je nasmejao kad sam im pokazao sliku 

 

 

Najmladji i najozbiljniji "mudrac"

 

 

Cigarete sam  ostavio pre 6 god ali  privucen  mirisom duvana iz nargile zeleo sam da probam taj prefinjeni miris.I uradio sam to.

   Izlazimo ponovo  na ulice  grada u susret raspolozenim, vedrim i uvek nasmejanim gradjanima.

 

 

Mozda sam suvise prostora posvetio nargilama ali je to zaista bio jedan lep  i autentican dozivljaj koji sam zeleo da podelim sa vama.

 

 

[el classico 6068 Napisano Octobar 28, 2019]

Pošto ste bili u istočnoj Turskoj zanima me postoji li tamo još koja Armenska obitelj ili tragovi istih.



Vozim motor, nisam bajker.

[Marko81 1013 Napisano Octobar 28, 2019]

Bravo! Pročitah sve u dahu!

[Sveta 5. 1985 Napisano Octobar 28, 2019]

Pre 8 sati, el classico je napisao:

Pošto ste bili u istočnoj Turskoj zanima me postoji li tamo još koja Armenska obitelj ili tragovi istih.



Vozim motor, nisam bajker.

Tragova zivota Jermena u istocnoj anadoliji ima na pretek bice o tome kasnije u putopisu.Da li ih sada ima  ne znam ,pretpostavljam da ima ali to je moje nagadjanje. 1915-ta god je bila kobna za njih

 

[DraganNS 8110 Napisano Octobar 28, 2019]

Odlično pišeš, sjajan putopis! Posebno mi se dopada kad, onako usput, provučeš neki istorijski i dr. kuriozitet 

[Sveta 5. 1985 Napisano Octobar 28, 2019]

Pre 21 sati, forest gamp je napisao:

Veliki pozdrav za ekipu iz Bora. Veliko hvala za ovaj putopis i sjajne fotke.Sjajna destinacija.Hrabro.Prelepo.Šatori, bez navigacije, razgovor sa ljudima,e, to je ljudi prava sloboda, nemam reči. Bogatstvo. Znam kada si bio tamo i dugo sam čekao ovaj putopis.Ja sam onaj novi europaš koji je bio sa Žikom u Vršcu za vikend.Pratim.. 

Za tebe ne brinem u dobro si drustvo upao i sa dobrim motorom.Hvala na lepim recima

[Sveta 5. 1985 Napisano Octobar 29, 2019]

Napustiti Sanliurfu u pisanju ovog putopisa nije jednostavno,ne moze se izbeci cinjenica da je prepuna zanimljivosti.Od kapitalnih u istorijskom i verskom smislu do sasvim jednostavnih svakodnevnih nista manje zanimljivih.Evo na primer sajam golubova sto nije nista neobicno samo po sebi, ali ptice koje oni izlazu su nesvakidasnje.Sa kojom strascu i ljubavlju oni to rade vidi se po njihovim ukrasenim golubovima za nas neobicnog izgleda.

 

 

 

 

Turci su inace pasionirani golubari i u medjusobnoj trgovini sa ovim pticama cena goluba moze da dostigne za nas nepojmljive iznose. Ne retko se za dobrog goluba u zamenu nudi i dobar auto.Na jednoj od tih izlozbi par golubbova je prodat za preko 8000 evra.

           Ali ono sto se ne sme propustiti i cemu se mora posvetiti duzna paznja je to da je Sanliurfa  grad star 12000god  poznat kao "Jerusalim iz Antalije" Jevreji ,hriscani i muslimani smatraju ga svetim mestom pa ga kao hodocasnici rado posecuju.Urfa je grad Alahovih poslanika sto je sasvim dovoljno za postovanje od strane muslimanskih vernika.Na tu temu postoje mnoge legende  i mnogi verski objekti su sazidani u cast tom verovanju.Najznacajnija licnost u tom verovanju je prorok Avram (muslimanski Ibrahim) tako da je i najznacajniji verski objekat u Urfi njemu u cast posvecen . 

 

Jezero  Balıklıgöl  sa svetim ribama i kompleks medrese sa dzamijom Rızvaniye Vakfı Camii ve Medrese.

 

 

   Snazan verski osecaj je da se hrane te ,Avramove ribe" koje igraju centralnu ulogu u legendi o Avramu. Tako da vernici to u velikom broju rade.

 

 

Ne daj boze  da neko ribi  nesto lose uradi,  zla sudbina ga ceka jer zameriti se takvoj licnosti nije pametna stvar......legenda o Avramu (Ibrahimu) i kralju Nimrodu.

    Urfa je puna verskih objekta .Slikajuci jedan od njih Husein pasinu dzamiju, upoznajem  mladog Turcina iz Istambula koji  kao i ja seta po dzamiji u  ranim jutarnjim satima i fotografise interesantne detalje.

 

 

  Dao mi je neobican predlog, da zamenimo fotoaparate i da se medjusobno slikamo..... a u Istanbulu rece da drzi zlatarsku radnju.

 

 

Husein pasina dzamija , u blizini naseg hotela, sagradjena je 1728g na crkvi Sv.Device Marije iz vizantijskog perioda

 

 

 Na telu minareta vidljivi su tragovi srapnela i metaka kao posledica mnogobrojnih ratova  vodjenih na

tim prostorima

 

 

 

 

 

Obavezno pranje nogu pre molitve

 

 

[forest gamp 46 Napisano Octobar 29, 2019]

Ma sjajno,ovo još malo pa ide u naslov -national geografic

Sve pohvale,svaki dan isčekujem nastavak,kao neki ljudi sledeću seriju igre prestola

Samo napred,idemo dalje

[Sveta 5. 1985 Napisano Octobar 31, 2019]

    Ako je Gaziantep kraljevstvo slatkisa Urfa je grad poznat po specijalitetima od mesa i crvenim feferonima ciji  miris u starom gradu dopire sa svih strana .Jagnjetina je na vrhu piramide ishrane stanovnika ove regije i cebapi na hiljadu nacina.Kuhinja koju je mesanje civilizacija i masta pojedinaca kroz vekove dovela do savrsenstva .

   U Urfu retko ko putuje pogotovu s one strane Bosfora tako da su turisti ovde retkost.Cudno im je da vide strance pa smo jos i obuceni u bajkerskom fazonu neka vrsta atrakcije.To pravilo je vazilo i na dalje kako smo napredovali prema istoku.Vecina mladih bi da skrene paznju na sebe ,progovori neku rec sa nama  ili u najmanju ruku nam samo mahne u prolazu. Fotoaparat se ispostavio kao magicno sredstvo za uspostavljanje kontakta .Da li stvarno vole da se slikaju ili im je to samo nacin da stupe u kontakt sa nama.Bez obzira na motiv  rado sam im izlazio u susret . 

 

  Ovakav osmeh se retko vidja

 

 

Perfektan sladoled  po njegovom izboru u njegovom  lokalu.Usli smo u lokal i ispred one rashladne vitrine sa sladoledima zapoceli,kugla ovog kugla onog bla,bla  bla....On nas hladno gleda i kad smo zavrsili rece uz osmeh  merhaba a  .ebi ga  merhaba  odgovorismo.Nije hteo da nas uvredi nego da nas onako mangupski izradi.Posto je tu rundu dobio nastavio je i dalje pa je predlozio da nam on izabere sladoled a ako nam se ne svidja  ne moramo da platimo. Sta da se radi predali smo se.U toj jednoj  reci ,merhaba , sadrzana je sva filozofija zivota u ovom kraju ...gde se zuris polako

 

 

  Prosecna plata ovde nesto malo premasuje 300evra mesecno,cene priblizne nasim nesto je cak malo i jeftinije nego kod nas .Medjutim ne treba prevideti cinjenicu da zive u mnogobrojnim porodicama sa 5+ dece tako da se ovde skromno zivi

         Posto uglavnom rano ustajem volim da prosetam po gradu koji se tek budi i fotografisem .

    Splet sokaka u starom gradu vuce me sve dublje i dublje u svoje lavirinte.

 

 

 

 

 

 

 

Pekari "Nocne ptice"

 

 

 Sveze pecivo u rano jutro,cela ulica mirise

 

 

Ejjj slikaj i mene !!   haha

 

 

 

 

 

Nemam pojma sta je ovo

 

 

    Ostavljamo Urfu grad koji nam je predstavio Kurde u najboljem svetlu.Mnoge predrasude se sruse na ovakvim putovanjima i meni je drago sto je to tako.Sledece mesto Mardin je cilj do koga danas treba stici a deli nas oko 200km.Nije velika kilometraza pa ne zurimo ni sa polaskom ni kasnije sa voznjom.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[piki 11724 Napisano Novembar 1, 2019]

Sta reci nego svaka cast,preneli ste nam sve,dok citam putopis osecam mirise u nosu,kao da sam s vama,eto jos jedan dokaz da je neko u tim godinama kao mladic,a sa duge strane imamo i primera staraca od 30 godina(ali oni uglavnom ne voze motore).Ne mogu da se otmem utisku kako su svi ljudi lepi dok se smeju i kako bi bilo da nema sranja od ratova i ostalih ljudskih zlih izmisljotina.Meni je zelja Iran i ta komunikacija s ljudima-sve sto ste opisali u ovih par strana,jos jednom hvala na ovom putopisu.

[Sveta 5. 1985 Napisano Novembar 4, 2019]

U susret gradu

 

 

 

 

            Treci i najmanji od  tri kurdska grada koje za sada u nizu obilazimo je Mardin.Smatralo se da je prvi grad u kome su do tada nomadi skitajuci prostranstvima Mesopotamije rekli ovde ostajemo i nesto posadili .Mada su ovde takvi istorijski podaci relativni jer svako novo otkrice demantuje prethodno. Mesopotamija kao izraz znaci "medjurecje" prostor izmedju dve reke Tigra i Eufrata, da se podsetimo malo istorije. Takodje prostor izmedju Kavkaza i Persijskog zaliva. Smenjivali su se narodi koji su vladali tim prostranstvima i sa njima dolazile i odlazile njihove vere.Naravno sve su to pratili krvavi ratovi. Nekadasnje crkve postajale su dzamije, jednog boga smenjivao je drugi i tako hiljadama godina.Taj prostor  je oduvek privlacio imperije tako da se i sada u njemu lako gube zivoti kao na primer u napacenom Iraku i Siriji. Prostor koji prikazuje i lice i nalicje ljudske civilizacije.  

    Tvrdava na vrhu brda je usledila kasnije i kako je vremenom postajala tesna grad se sirio preko njenih zidina i spustao u nize krajeve.Sa tog brda mogli su da vide dolazak neprijatelja a mi sada gledamo nepregledne zitnice bivse Mesopotamije vlasnika najstarijih arheoloskih nalazista na svetu mada ona i dalje krije tajne i misterije  koje i dan danas nisu razresene.   

 

 

       Mardin su gradili  razni  narodi.I hriscani imuslimani. Prvi stanovnici su bili sirijski pravoslavni  hriscani a najveci uticaj u njegovom razvoju imala  je arapska arhitektura.Gradjen je uglavnom od krecnjaka oker boje sa kojim obiluju nalazista sirom regije .

   U Mardinu u slozi  zive tri naroda Kurdi ,Arapi i Turci paralelno su u svakodnoevnoj upotrebi  sva tri jezika.U verskom smislu opstaju bez ikakvih problema sve tri vere ,muslimani ,katolici i pravoslavni hriscani i svi slobodno ispovedaju svoje vere. Ovde se moze slusati pravoslavna sluza na arapskom jeziku

   Pronalazenje prenocista,hotela, je prvo sto radimo.U Mardinu je to hotel  Numan, na prometnoj lokaciji u blizini dzamije sa cetiri visoka minareta i velikim platoom ispred nje.U vecernjim satima je steciste naroda koji tu provodi vreme u razgovoru sa prijateljima,setanju dece ili ispijanju caja. Dzamiji su sirom otvorena vrata pa je ulazak u dzamiju i za nas bio primamljiv.Po smestaju u hotel obilazak  zapocinjemo obilaskom te dzamije i desavanjima oko nje.

 

 

  Dosta naroda za mesto svog vecernjeg izlaska  bira trg ispred dzamije.Okruzen je brojnim lokalima koji nude razne poslastice .

 

Kroz duborezom ukrasena vrata pruza se pogled na pedantno uredjenu unutrasnjost dzamije

 

 

 

 

 Stativ  za fotoaparat ostao u hotelu pa ove nocne slike nisu nesto

 

Nastavlamo dalje  uskim ulicicama starog grada nacickanim ponudama svega i svacega u nameri da nesto prezalogajimo.Interesantan susret  imali smo u jednom malom restoranu.Majka vlasnica elegantna gospodja i dve cerke.Starija cerka kada je saznala odakle smo samo je ponavljala .. I love Srbistan, inace engleski ne govori .Opcinjena  Srbijom  samo je tu recenicu  vrtela.

 

Gospodja mama

 

 

I njena lepa cerka fan Srbistana, inace ucenica medicinske skole.

 

 

Cela ekipa 

 

 

Sve slike koje sam po Turskoj pravio uredno sam svima slao po povratku u Srbiju.Instagram je najzastupljenija drustvena mreza pa prebacivanje sa fotoaparata  moralo je da saceka  dolazak u Srbiju.

 

    Udobni hotelski kreveti omogucili su nam lepo prespavanu noc.Posle obilnog dorucka pakovanje i namera da se obidje brdo na kome je stari deo grada , eventualno muzej i tvdjava ukoliko ne zahtevaju neki poseban napor, hocu reci ako nije komplikovano stici do njih.

 

Pakovanje mog motora ovako izgleda, sve to mora da se smesti

 

 

Uglavno uspevam  sve to da natovarim povezem ,uvezem da mi u putu ne pravi problem.Najglomaznija je kamp oprema  a na njoj nije pametno  stedeti .

Ulica koja vodi do vrha brda je jednosmerna .Neznajuci za to prosli smo pored  skretanja vozili  ispod starog grada i stigli na drugi kraj ulice .Uz malo lutanja i pomoc mestanina pronasli smo pravo skretanje.

 

 

Pravo tom ulicom i koliko pamtim negde smo skrenuli i dosli do kraja ulice, dalje se ne moze. Gledajuci gde da se parkiramo,dodjosmo do same zgrade i kroz uzani prozorcic vidi se prostorija,sede neki ljudi , jedan u uniformi i gledaju u nas .Onako rukama im pokazem da zelimo tu da ostavimo motore na deset minuta dok ne vidimo gde cemo.Kao po komandi svi su nas glasno i rukama pozivali da udjemo i pokazivali na caj.Gde da odbijes vlast kad ti jos i caj nudi.Kako smo usli s vrata pocelo je zezanje.Jedan od njih je pokazujuci na moj bajkerski lanac i one parakord pletenice koje osiguravaju od gubljenja svasta po mojim dzepovima pitao sta ja radima kad imam to sve na sebi.

 

 

Elektricar,  penjem se na bandere odgovorio sam  , na sta su svi prsnuli u smeh i krenuli njega da zafrkavaju i lupaju po glavi.Tesko je prepricati sta se tu sve desavalo u sat i nesto vise vremena koliko smo se druzili.

  Uglavnom to nisu bili policajci nego obezbedjenje Starog grada, njihove video kamere i monitori imali su u svakom momentu uvid  sta se i u najskrivenijim delovima grada desava.

 

Kad je krenulo to zezanje i slikanje uniformisani dezurni  otisao je da se presvuce u civilnu belu majcu,za svaki slucaj.

 

 

Inace kao i u samom gradu sastav je internacionalni

 

 

Skroz levo na slici Turcin,do njega brka koji stoji Kurd i desno od Dragana mali Arapin.Za brku kurda kazu da je pukovnik i da ima gomilu dece.Stavio sam ga ispod turske zastave radi slikanja sto je on istrpeo ali je posle toga pokazao da se toj zastavi bas ne divi mnogo

 

 

 

Ispratili su nas uz pozdrave pozeleli srecan put.Do tvrdjave visoko i daleko pesaka ko ce da se penje  muzej jos nije otvoren i sa te visoke pozicije napravismo nekoliko slika i idemo dalje prema jezeru Van koje nas ceka.

 

 

 

 

 

Mardin nocu

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[nemo 3154 Napisano Novembar 5, 2019]

Ozbiljna destinacija.

Odličan putopis.

A još i moja generacija... savršena kombinacija 

 

[Bruno 68 2712 Napisano Novembar 5, 2019]

Kad bi ovo jos pratio glas ne bi morao da te uporedjujem sa Micicem iz Kontikija

[Sveta 5. 1985 Napisano Novembar 5, 2019]

Pre 3 sati, Bruno 68 je napisao:

Kad bi ovo jos pratio glas ne bi morao da te uporedjujem sa Micicem iz Kontikija

Ha,ha ,malo je preozbiljan?

[Sveta 5. 1985 Napisano Novembar 8, 2019]

    Iz Tatvana planiramo izlet do ugasenog vulkana i jezera u njemu Nemrut krater. U Dijarbakir koji se smatra glavnim gradom  pokraine Kurdistan ne svracamo.Vec smo dosta dana utrosili od predvidjenih 25 dana za ovaj put a ocekuju nas jos dosta destinacija ciji obilazak planiramo.  Kao i prethodna tri grada Dijarbakir  sa vise hilada godina dugim istorijskim nasledjem obiluje  istorijskim i verskim znamenitostima.On se takodje smatra glavnim gradom pokraine "Kurdistan" i u njemu se povremeno ,ne tako cesto desavaju sukobi kurdskih pobunjenika i turskih snaga bezbednosti.Nailazili smo na dosta policijskih punktova koji su nas uglavnom propustali kada vide registacije nasih motora.Naoruzani su kratkim automatima izraelski UZI i nemacki Hekler i nisu svi bili uniformisani.Na jednom takvom punktu radi provere postavljana su trik pitanja uz pomoc gugl prevodioca na telefonu.Dragana ,koji je bio prvi izmedju ostalog pitali su cime se ja bavim. Kad je on prosao i mene su pitali cime se bavim ,da nam se nisu slozili odgovori ne znam dali bih vam ovo sada pisao.Salim se naravno, da budem iskren bili su vrlo ljubazni i profesionalni .Rutinski su obavljali svoj posao u tom nestabilnom podrucju u blizina granica ratom zahvacenih teritorija

     Pomenucu jednu stvar koja nam se vrlo cesto desavala na ovom putovanju.Negde oko podneva izmedju uglavnom dvanaest sati i jedan sat stigne nas takva pospanost da je rizicno voziti .Svasta smo probali odmori,umivanje, caj,voda nista ne pomaze.Odlucili smo da kada nam se to desi nadjemo neko mesto i odspavamo.Na ovom putu prema Tatvanu isti problem.Dragan posto je isao prvi na jednoj raskrsnici stade jer je ispod puta video neko zdodno mesto ,hladovinu.Razapnemo satorska krila i ajd da spavamo.Nesnosnu vrucinu kad se sidje sa motora u podne ublazio je povetarac tako da je bilo podnosljivo. Sa sporednog puta ubrzo posle toga stade  auto iznad nas iz koga je izasao jedan mladji covek.Verrovatno ga dovezli do glavnog puta da saceka  prevoz na dalje.Covek radoznalo gleda motore gleda nas u onom zbunju,vidi se prisao bi nam. U prvo vreme nismo mu poklanjali neku narocitu  paznju samo pozdrav podizanjem ruke.Mi nista turski za bilo koji razgovor on samo turski verovatno, gledasmo se neko vreme  vidimo ne odustaje i hajde  pozvasmo ga da nam se pridruzi.

 

 

 

 

     Kaze da je posao u Dijabakir ,po struci je rukovaoc gradjevinske mehanizacije ..utovarivaci ,rovokopaci i da je jedno vreme i u Bugarskoj radio.Vrlo simpatican i komunikativan covek a zove se Kadir Yaşıçok.Posto od spavanja nema nista ponudismo ga kafom .Kada smo mu dali onu instant 2 u jedan zbunjeno je gledao u nju pa u nas.Morao sam prvi da otpijem malo pa je tek onda on nastavio.Ocigledno da mu je to bila prva takva.Dok smo ispijali kafu zaustavi se jedan dzip veliki oni stari kockasti americki i iz njega izadjose cetri coveka.Malo stariji, obuceni onako prepoznatljivo kao ovi nasi stari albanci nekada sako,bereta,kosulja koja se ne slaze ni sa cim zakopcana do kraja stofane pantalone sa ostacima nekadasnjeg sava.Pricaju sa nasim novim poznanikom. On je ekspresno ustao i tako stojeci sa njima vodi razgovor.Kad je zavrsio rece nam da je jedan od njih glavni u selu, staresina i da nas poziva na rucak i prenociste..i dan danas zalim sto nismo prihvatili.Selo je inace udaljeno oko 20km od te raskrsnice.

 

 

  Jedva sam se ocistio od one sasusene trave ciji delovi onako putuju u jednom pravcu dok se ne zabodu negde  u mom slucaju u carape.Od spavanja nista ali nam se vise i ne spava pa nastavismo dalje.

      Na zapadnoj obali jezera Van nalazi se Tatvan.Sa oko sto hiljada stanovnika ne spada u veliki grad za turske pojmove ali je i pored toga glavni grad istoimenog okruga.Stigli smo taman da pred mrak potrazimo mesto za prenociste.Izbor je pao na hotel Tatvan Kardelen ..cena dvokrevetne sa doruckom 170 Tl oko 30 evra.Sledi klasicna procedura raspakivanje motora ,nosenje stvari do sobe i parkiranje motora kako bi se sa recepcije videli.

 

 

Hotel je nekada imao 4 zvezdice (vidi se na fasadi) ali je necijom zaslugom izgubio jednu/

 

Preko puta hotela kasarna puna specijalnih vojnih vozila. Iz nase sobe se sve to lepo vidi ali nisam slikao sta znam ....Kej i setaliste je blizu hotela pa smo izasli da se promuvamo.U vodi na desetak metara razvucen kanap  paralelno sa obalom i na jednakom odstojanju zakaceni baloni  i gadjanje iz vazdusne puske.Dragan se proslavio kao strelac ja slabo.U blizini cujemo neku muziku ajde da kazem kafana je ,velika basta ,ziva muzika nije kafana ,kafic "Liman kafe"Privuklo nam je je paznju da je puna zenskog sveta bez muske pratnje , uglavnom sa burkama.

 

 

Imam video snimak ali ne mogu da ga prebacim.

 

Uz tursku muziku pili caj  i soba. Glavni dozivljaj je sutra obilazak kratera ugasenog vulkana i Nemrut jezero u vulkanu.

     Jutarnje slike pre polaska

 

 

  

Jedna interesantna gradjevina u istocnjackom stilu

 

 

Na preko 2000m sneg u junu je uobicajen

 

 

 

  Sam Tatvan nije nesto posebno interesantan posluzio nam je samo kao mesto predaha na putu za Nemrut krater.Uz pomoc lokalca ,prateci njegov auto dosli smo do skretanja za jedan dosta kraci put. 

Slikano iznad grada jezero Van i Tatvan

 

 

 

 

 

Nemrut krater i jezero

 

 

 

Najveci vrh vulkana je  2948 m a povrsina jezera na  2247m n/v

 

 

Maleni parkng postaje tesan za nadolazece kombije i minibuse  sa turistima

 

 

 

 

  Lepa priroda osvaja ali ugostiteljske usluge  se svode na   jednu improvizovanu bastu pokrivenu  najlonom. Bez obzira na sve dosta je poseceno. Krater obilaze i osvajaju alpinisti a na jezeru ljubitelji prirode dolaze na

visednevno kampovanje.

 

 

 

 

[Nikola-Pera 190 Napisano Novembar 8, 2019]

Ozbiljna avantura i putopis.Ne tako daleko a daleko,čitao sam sa zadovoljstvom.

[Sveta 5. 1985 Napisano Novembar 9, 2019]

       Od Nemrut  kratera nazad preko Tatvana i obalom  jezera Van idemo dalje na istok prema gradu Van.

 

 

 

         Jezero Van nastalo je kada je lava iz Nemrut vulkana sprecila oticanje voda sa okolnih planina.Ono je najvece jezero u turskoj i slano je.Hemiski sastav vode nije pogodan za pice i navodnjavanje okolnih plantaza. U  njemu zivi samo jedna vrsta ribe, koja je slatkovodna ali se prilagodila na zivot u slanom prostoru.Ipak radi mresta poput lososa izlazi u slatkovodne pritoke. Iz jezera Van voda  se ne izliva a pune ga slivovi i otapanje snega sa obliznjih planina.Mi idemo juznom stranom jezera cije obale na pojedinim mestima imaju uredjene plaze koje su u letnjem periodu prepune kupaca.

 

 

 

Jezero se nalazi blizu granice sa Iranom,na slicnom rastojanju ali sa druge strane granice nalazi se takodje veliko slano jezero Urmija.Jezero Sevan u Jermeniji sa prethodnim jezerima  bilo  je trece  jezero nekada velikog Jermenskog carstva.Na jezeru postoji nekoliko ostrva mislim da ih ima cetiri ali najpoznatije je ostrvo Akdamar.Nalazi se na cca 100km od Tatvana putem prema Vanu.Poznato je po staroj Jermenskoj dobro ocuvanoj crkvi na njemu,crkvi Svetog krsta. U istocnoj turskoj Jermenski tragovi su na svakom koraku.Nekada veliko Jermensko carstvo kroz istoriju gubilo je svoje bitke ,teritorije a najzalosnije sto je i njihov narod mnogo krvi ostavio na ovoj teritoriji.Prvi svetski rat i period neposredno po zavrsetku rata bio je fatalan za jermenski narod.U tom periodu je i Turska kao gubitnik rata ostala bez velikog dela svojih teritorija.

 

 

Kroz istoriju vise puta rusena ali je prilikom zadnjeg renoviranja pretvorena u muzej.Za posetu crkvi saobracaju brodovi koji po  svom redu voznje prevoze putnike do ostrva i nazad.

 Sledece interesantno u tom kraju su Vanske macke.

 

 

Vrlo cesto sa razlicitom bojom ociju, dve sare na glavi a inace  bele boje. Specificnost macke je i to sto za razliku od ostalih macaka ne zazire od vode, voli da pliva a u potrazi za plenom ,ribom, roni i do devet metara dubine.Vrlo specificna macka o kojoj bi moglo jos puno  da se pise.Njih ne vidjamo po ulicama grada moguce i da su po kucama retke gaje se i cuvaju od nestajanja  u institutu za Van macke

 

 

       Sam grad Van je tipicno istocnjacko mesto.Ulice pretrpane ducanima  sa ponudom svega i svacega.Roba  prosto kulja iz unutrasnjosti prodavnica na trotoare i  dekoracijom i veselim bojama skrece paznju i mami prolaznike.Rodjeni trgovci koji dozivaju sa svih strana da probate najbolji kebab,neku poslasticu ili sta ja znam sta vise.Ako pogresis i zastanes tesko ces se provuci da ti ne uvale nesto trebalo ti to ili ne,jos ako pristanes i caj da popijes oprosti se od para i kad god pomislis da si cenjkanjem ucario nesto  vidis kasnije da ima i dasta jeftinije.  Oni u tom nudjenju nisu agresivni  samo obavljaju svoj posao na nacin na koji se decenijama to radi.

 

 

 

       Prenociste, hotel , pronasli smo u jednom da ga nazovem sokaku.To je slepa ulica vise se moze reci  prolaz u kome nema nikakvog saobracaja.Zato je neko opusteno parkirao svoj auto  i prepreci ulaz u ulicu.Digla se citava frka i dreka da pronadju vlasnika Tojote  koji je to uradio.Do hotela smo se motorima provlacili izmedju stolova gde su ljudi sedeli i ispijali caj.Niko se zbog toga nije bunio niti nas nervozno pogledao cak su se sa stolicama pomerali da prodjemo.Ti Turci ili Kurdi sve jedno su uopste jedan smiren i opusten narod svidja mi se ta nihova osobina.Do hotela nema drugog prolaza osim izmedju stolova nervirao se neko ko sedi na prolazu ili ne...oni biraju ovo drugo i jos vise ako mogu nekako da pomognu ucinice to.

   Umalo da zaboravim hotel se zove Suit Hotel odnosno zvanicno RealSuit hotel cena za dvokrevetnu dosta povoljna 120TL. 

 

 

Ovo je ustvari apartman sa kuhinjom i dnevnom sobom namenjeno turistima koji dolaze na visednevni odmor .Postavljam cene jer se uvek postavlja pitanje  koliko sta kosta na ovakvim putovanjima.Dragan je sacuvao racune svih hotela u kojima smo prespavali, meni to obicno ne uspeva.

  Kao i na prethodnim mestima motori su u vidnom polju recepcije

 

 

   Izlazak i razgledanje grada zapocinjemo jednim restoranom na uglu nase ulice.Meni je tog dana u Vanu bio rodjendan 69' pa smo u njemu proslavili.

 

   Setajuci po gradu videli smo i spomenik jedinoj vrsti ribe koje zivi u jezeru zove se Inci kefali.

 

 

U povratku motore zaticemo na svom mestu

 

 

 

[Sveta 5. 1985 Napisano Novembar 10, 2019]

     Priroda krajnjeg  istoka Turske je vrlo neobicna ni malo slicna onim predelima srednje i zapadne Turske koji nas pozivaju  sa turistickih reklama . Sa zelenih prostranstva izmedju  reka Eufrata i Tigra dosli smo do skoro bezivotnih predela istocne Anadolije .Sa nadmorskom visinom  od  1600 m pa sve do   3500m ulazimo u  planinski kraj sa golim brdima i pozutelom travom.Istocna Anadolija je regija u Turskoj sa najvecom prosecnom nadmorskom visinom, najvecom geografskom povrsinom i najmanjom gustinom naseljenosti.Vise lici na deo pustinjskih zemalja gde je jedva primetna granica izmedju pustinje i predela gde to vise nije. Kao da se  persijska pustara zapadnog Irana prella preko granice na teritoriju Turske .Retke oaze zalenila vise su izuzetak nego pravilo i ljudi ih  zaposedaju praveci svoje naseobine, koristeci to malo milosti koje im je surova priroda udelila. Ipak i u takvoj prirodi vide se stada koza i ovaca posebne vrste.Ovce koje na zadnjem delu tela praveci grbu gomilaju  masne naslage ,loj ,koji se u muslimanskoj ishrni obilno koristi.Od koza se proizvodi specijalna vrsta zacinskog sira  na poseban nacin . Oplemenjen je  aromaticnim travama koje rastu samo u tom kraju.Smatra se visoko cenjenim specijalitetom tog kraja.Zove se Otlu pejnir , pravi se u razlicitim oblicima u zavisnosti od tradicije i maste pojedinca ali ih sve povezuje jedinstveni specifican ukus.

 

 

Gola brda sa ponekom zelenom povrsinom

 

 

 

Pustare sa dobrim putevima

 

 

 

 

 Van nije posebno privlacan grad .Grad koji je posle I sv. rata razrusen do temelja i ponovo  napravljen nalik na desetine drugih slicnih gradova u Turskoj .Harizma je u neverovatnoj prirodi punoj ostataka Osmanskih tvrdjava i ljudi koji tu zive.

Planine podrucja  Van su vlasnik nekoliko najvisih puteva u Turskoj. Oni su veliki izazov i poslastica za svakog "off road" vozaca .Jedan od njih je Mount Tendürek  blizu granice sa Iranom na nadmorskoj visini od 2928m.Ko nije vican takvoj voznji ili ima vrtoglavicu ne bi trebao da se iskusava.

 

 

  TakodjeKarabet Geçidi juzno od jezera Van koji se penje cak na 2985m asfaltiran je pun krivina i prelepe prirode. Do izgradnje tunela na kriticnom delu bio je zimi neprohodan ,sada vise taj problem nema.Prohodan je svih 12 meseci kazu.

 

 

Sa visinom prelaza od 2913  Çalyan Tepe nimalo ne zaostaje  takodje je u okrugu Van.Na vrhu te planine nalaze se i mala jezera

 

 

Inace najvisi put u Turskoj, put nad putevima je  Erciyes Dağı , nalazi se u centralnoj Turskoj na Taurus planini istocno od grada Nevsehir.Najveca visina na koju se penje je cak  3330 m 

 

 

  Za ove prelaze , jasno vam je, potrebni su posebni motori i posebne vestine koje ja ne posedujem.Njihovim pokazivanjem hteo sam samo da docaram prirodno okruzenje jezera Van i istocne Anadolije. A od tih opasnih puteva mi smo odabrali dva u nastavku puta. Kod njih mozda i imamo neke sanse ali o tome cemo kasnije.

     Istocna Anadolija spada u nasiromasniju regiju u Turskoj  pa je njihovo neslaganje sa turskom politikom verovatno iz toga proisteklo.

 

Siromastvo tog kraja upadljivo skrece paznju, vidi se cim se iz grada predje u seoska podrucja

 

 

Ali su oni ipak jedan gostoljubiv i raspolozen narod .

 

 

 

 

 

 

 

   

 

 

[poka 43 Napisano Novembar 12, 2019]

strašan putopis! hvala!!! 

pratim i dalje

[Sveta 5. 1985 Napisano Novembar 12, 2019]

Ne znam sta se desava ali ne mogu vise da postavim slike  ,kad pokusam izlazi mi .You are only allowed to upload 430,08kb.Da li sam ispunio kvotu po pitanju mega,giga kilo   byte .....i sta sada  

 

 

 

 

 

[drtommy 549 Napisano Novembar 12, 2019]

pre 29 minuta, Sveta 5. je napisao:

Ne znam sta se desava ali ne mogu vise da postavim slike  ,kad pokusam izlazi mi .You are only allowed to upload 430,08kb.Da li sam ispunio kvotu po pitanju mega,giga kilo   byte .....i sta sada  

 

 

 

 

 

Možeš da proveriš na svom profilu, link moji fajlovi. Odmah na vrh imaš ispunjenost kvote

 

Urednicima foruma

Ovo je jedan od boljih putopisa i ako ste u mogućnosti da omogućite Sveti da ga završi bilo bi jako lepo

[forest gamp 46 Napisano Novembar 12, 2019]

Molim admine za podršku, siguran sam da ima rešenja za ovaj problem. 

Sveto,shvati ovo kao da ti je tiraž prve knjige prošao kad čitalaca, pa čekaš štampanje novog tiraža

Hvala još jednom za divan putopis.Za svaki istorijski podatak,za svaku fotku. Na licima ljudi koje si slikao vidi se sve što nisi stigao da napišeš.Remek delo. 

Pozdrav

[Sveta 5. 1985 Napisano Novembar 12, 2019]

....Iskoristili ste 483 MB od 488 MB koliko imate na raspolaganju za dodavanje fajlova..... steta, prava zabava tek nastaje

 

Kameni put pored Eufrata

 

 

Bajburt D 915