ISTOK ISTOKA TURSKA 2019

[Deki Katana 1781 Napisano Decembar 9, 2019]

Sto rece Djolji@ ... sve interesantnije.

[Sveta 5. 1984 Napisano Decembar 11, 2019]

  Bayburt je grad univerziteta i grad zanata, spoj nauke i tradicije. Pored uobicajenih  proizvoda, razboja za tkanje i zenskih ruku,cilima,tepiha,molitvenih tepiha ovde postoji i jedan poseban proizvod zove se EHRAM.to je specijalno rucno pravljena tkanina za izradu tradicionalnih odevnih predmeta koja se samo u ovom kraju pravi.

 

 

  S obzirom da je opalo interesovanje za takvom vrstom garderobe i da zanat ne bi otisao u zaborav angazovali su devet najpoznatijih turskih modnih kreatora koji su uklapanjem kultnog materijala  u savremene predmete odrzali tradiciju izrade.Ehram se  pravi specijalnom tehnikom,rucno, uglavnom  u provincijama  Bayburta i Erzeruma.Danas je on neizostavan modni detalj na mnogim savremenim  odevnim predmetima.Koferi ,zenske torbe pa i kravate  sa potpisom eminentnih turskih kreatora imaju detalje od ehrama ili su celi od njega napravljeni.Obnova izrade ehrama dozivljava povratak i narod uklucen u njegovu izradu radi pod sloganom "Od proslosti zivecemo u buducnosti"  Muskarci se drze starih tehnika ukrasne obrade kamena i izrade raznih predmeta od metala u cemu se izdvajaju gravure u bakru.Glavne delatnosti Bayburta su poljoprivreda i stocarstvo i razvoj zimskog turiza po okolnim planinama.Ne treba zanemariti ni rafting na reci Araks. Jos jedan kuriozitet kraja,selo Kikpinar udaljeno tridesetak kilometara od Bayburta putem prema Trabzonu.Selo je cuveno po lecenju raznih bolesti tretmanom sa zmijama. Narocito isticu efikasnost u lecenju koznih bolesti,raznih ekcema pa navodno i psorijaze.Podsecanja na Dede Korkut legendarnu licnost svih turskih naroda kroz kulturno zabavni program odrzava se svake godine u Bayburtu.Pod sirim pojmom turskih naroda podrazumevaju se narodi Azerbejdzana ,Kazahstana zemlje centralne Azije i svi oni "stanovi" sa Kavkaza.Oni i danas neguju kult licnosti Dede Korkut i zive u skladu sa  moralnim ,etickim i drugim zivotnim principima koje je on utvrdio .Njegov duh je duboko utkan u dusu i karakter turskog naroda gde god da zive. Smatra se da je on u  Bayburtu i sahranjen.

 

 

  Blize Trabzzonu nego Bayburtu ali ipak tu u komsiluku treba pomenuti pravoslavni manastir Carigradske patrijarsije Panagija Sumela.Sa usponima i padovima u svojoj dugoj istoriji sacuvan je idanas .Sakriven u vrletima Kackar planina , na velikoj visini ukopan u strmu liticu . Istorjski spisi kazu da ga je napravio monah Varnava u periodu  375-395 godine , koristeci delimicno i  vec postojece pecine.  Otvoren je ponovo za posete 2010 god. posle osamdeset osmogodisnje pauze.

 

 

       Sa puno lepih uspomena oprastamo se od novostecenih prijatelja i ovog u svemu interesantnog grada o kome bi se jos sto sta moglo pisati.Grada koji su svako u svoje vreme posetili Marko Polo  i na nasem forumu pomenuti Evlija Celebija.

 

Idemo dalje, na zapad,prema nasoj sledecoj destinaciji a to je mesto Kemaliye na reci Eufrat.

 

Ispraca nas ista ekipa koja nas je i sacekala

 

 

I "svedski sto" pozeleo nam je srecan put i zatrazio sliku za uspomenu

 

 

 

U Draganovom slucaju tok snimanja je bio malo dinamicniji

 

 

    Taj srednji prst je nasa nezeljena zasluga .Prvi put kad je video zbunio se , posle se nije odvajao od njega.

 

 

Na nekoj od pumpi na koje smo usput stajali radi odmora srecemo momka na velikom enduro motoru. Honda Afrika.

 

 

 Na prvi pogled dok je jos imao kacigu, mislio sam da je Nemac zbog tablice.Kad je skinuo  pomislih Turcin.Ustvari on je iz Indije a kao IT strucnjak radi u Nemackoj.Interasantno  je bilo da nam se ruta kroz Tursku skoro u celosti podudarala.Ispricao je da je ljubitelj Honde Afrike i da mu je motor ako me pamcenje dobro sluzi otac kupio.

 

 Meni najzivopisniji deo puta  je deonica izmedju Erzincana i Kemaliyea.Put kojim se krecemo je na preko hiljadu metara nadmorske visine. Okruzen je visokim planinskim vrhovima sa jos zaostalim proslogodisnjm snegom.

 

 

Pokusacu fotografijama da opravdam svoj utisak 

 

 

Ponovni susret sa Eufratom. Dosta je manji u odnosu na Eufrat koji smo imali prilike da vidimo u jugo-istocnoj Anadoliji na putu izmedju Antepa i Urfe.Njegovu lepotu umanjuje i ova braon boja , posledica nedavnih padavina.To treba smatrati kao prolazno stanje .On u normalnim uslovima sasvim drugacije izgleda

 

 

Ubrzo stizemo i do nekog istorijskog spomenika

 

 

 

 

 

 

 "Dvorac ni na nebu ni na zemlji"... Bezao od necega ili hteo da dodirne nebo ?

 

 

 

Mozda sam preterao malo sa postavljanjem fotografija ali ova neobicna priroda za moj pojam zasluzuje svoje mesto ovde

 

 

Prolazimo na tom putu kroz neka mala mesta moglo bi se reci sela

 

 

Na jednom predahu, seli smo na klupu ispred ograde nekog industriskog postrojenja van svakog naseljenog mesta. Fotografiju nismo napravili.Ubrzo pored nas prodje neki mladji covek,zastade i zapoce razgovor.  Da skratim pricu on je rudarski inzinjer i kaze da mi sedimo upravo ispred ograde rudnika bakra.Ponudio i doneo caj odnekud iza ograde  posedeo malo s nama i vratio se na posao a i mi nastavismo svojim putem.Komentarisali smo da vidjamo dosta onih trenaca Dacija.Objasnio nam je da se u nekom gradu u Turskoj zaboravio sam u kom, u industrijskoj koperaciji sklapaju,pa su zato toliko prisutni.Nedaleko odatle posto smo krenuli nailazimo na zastoj na putu.Kolona stoji a gradjevinska masina rovokopac prokopao kanal preko celog puta.Nema mesta ni za provlacenje motorom.

 

 

Turci bez nervoze strplivo cekaju .

 

 

Postavljaju neku cev,mislio sam da ce citavu vecnost da traje medjutim oni su to vrlo brzo zavrsili.

 

 

Vec smo blizu naseg cilja ,delovi puta zbog kojegg smo dosli  se naziru

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

     

[forest gamp 46 Napisano Decembar 12, 2019]

Sveto,svakako nisi preterao sa postavljanjem fotki(dok ima mesta da se kače).To nam,kako jedan kolega reče,dočarava celu priču-kao da smo u njoj.Priroda je nestvarno lepa,svaka slika predobra i istoriski dopunjena rečima naratora.Svaka čast i hvala..

[MaxiS 2548 Napisano Decembar 12, 2019]

Bog te... Na trenutak sam pomislio da onaj krenuo kuci u Indiju motorom

[mirorab 64 Napisano Decembar 12, 2019]

Ništa me ne bi začudilo.... Ja sam upoznao jednog koji je peške, 70-tih, došao iz Indije u Nemačku (i ostao)

 

"usput", putopis je STRAVA!

[el classico 6017 Napisano Decembar 12, 2019]

I ja isto.


Vozim motor, nisam bajker.

[srbac 2376 Napisano Decembar 12, 2019]

Prelepo. Bogata isorija, dobri ljudi... priroda,,,

[Sveta 5. 1984 Napisano Decembar 16, 2019]

         Iznenadjenje na samom prilazu.Zip line preko Eufrata , u redu, vec vidjeno na mnogim drugim mestima.Ali mlada devojka tradicionalno obucena u hidzab i u crni hidzab odevena familija koja netremice prati pripreme ne vidja se cesto.Srecom sve je proslo u najboljem redu  devojka prezivela a preziveo je i ovaj sto je gurnuo prema mracnim dubinama mutnog Eufrata.Za krato vreme koliko smo se zadrzali prilican broj ljudi je cekao ili je vec leteo  preko reke,uzbudjeno prepricavajuci dozivljaj

 

 

 

Do grada ima jos oko kilometar voznje , ulazimo u mesto koje je uredjeno i cisto.Nema oronulih fasada sparusene i izgazene trave sve je onako "taman" kako bi Turci rekli.Udeseno cisto i uzglancano.

 

Takav je i prvi hotel na koji nailazimo zove se Bozkurt hotel sa varljive tri zvezdice.

 

 

 

   Spolja sasvim obicna fasada krije elegantnu unutrasnjost.Enterijer od punog drveta tamnocrvene bordo boje sa mesinganim elementima  odaje ukus graditelja a naslucuje i cenu boravka u njemu.Kao sto smo i pretpostavili, cena  je visoka potrazicemo nesto jeftinije.Pomeramo  motore pedesetak metara  dalje da oslobodimo skroman hotelski parking.Poreda aparata za pallacinke ili krofnice nisam zagledao grupa ljudi  koja ceka svoje porudzbine.Stajemo da se raspitamo oko naseg smestaja. Dok jos nismo sisli sa motora prilazi jedan mladic i  pita izmedju ostalog i odakle smo .Kad je cuo Srbija raspricao se da ima dosta prijatelja iz Beograda i da cesto tamo ide.  Veterinar po struci pa su mu putovanja u Srbiju vezana za njegovo zanimanje,koliko sam uspeo da razumem.Pokazivao nam na mobilnom FB prijatelje iz Srbije i rece da sacekamo malo resice nam nesto

 

Ova devojka i mi cekamo istog coveka, njenog oca koji ima sobe za izdavanje

 

 

Posle nekog vremena evo i njega .Izbegavao je uporno da nam kaze cenu nego kao kada budemo videli.Znam nastavak te price ali hajde da vidimo.Vozili smo za njim  mozda 4-5km,kao lud je jurcao po krivinama da smo ga jedva pratili. Smestaj nam se nije dopao. Do nase sobe prolazimo kroz terasu na kojoj se rasprostrte suse dudinje i oko njih roj osica ili pcela zatim kroz kuhinju gde neka baba lezi na krevetu, cena skoro  kao u hotelu i vracamo se nazad u grad.Tek sto smo zakoracili u grad krajem oka,sasvim slucajno  vidim oznaka kamping.Jedna strma ulica nizbrdo i stigosmo ispred velike kapije sirom otvorene. Nesigurni,sporo prolazimo kroz kapiju ocekujuci da se iz portirnice neko pojavi . Posto nikoga nije bilo pored bazena odosmo skroz na drugi kraj.To je komples Havuzbasi, gradski bazen sa kampom u produzetku,nekada lepo zdanje.

 

 

Unutra veliki bazen delimicno napunjen vodom i nigde nikoga  .Portirnica pored koje smo prosli takodje prazna.U kamp se ulazi preko uskog,pesackog mosta , vozilom se ne moze jedino pored njega preko reke.

 

   

Kamp kao iz bajke, pored bistrog planinskog potoka 

 

 

 

 

 Sto je do prirode ona je dala svoj maksimum ,ljudi su omanuli.Kamp je  neuredan  izgleda napusteno.Cista suprotnost  gradu kroz koji smo prosli. Razbacani iscepani i polutruli satori nekada postavljeni  u kamp, verovatno za izdavanje svedoce o boljim vremenima . Ceo kamp je u hladovini  grane koje  su padale sa drveca godinama niko nije uklanjao.Kroz guste krosnje drveca sunce nije moglo da prodre pa je podloga  vlazna.Mi smo jedini gosti kampa i jedino sto  je radilo  restoran  sa velikom bastom.Doduse WC je uredan i u improvizovanoj kabini za tusiranje na iznenadjenje ima tople vode.

 

 

   Gazda nije imao nista protiv da satore postavimo ispred kampa na  delimicno suncanoj galeriji bazena.

 

 

  Kampom gazduje mlad bracni par savremenog izgleda.Kazu da su skoro dosli sa puta. Obilazili su Srbiju ,hvale Novi Sad,obisli su i Mostar i  jos neka mesta bivse Jugoslavije.

     Inace Kemaliye  je grad sa skromnim resursima,Nema ravnicu na kojoj bi se razvijala poljoprivreda,nema ni sirovine  za razvoj industrije.U zaledju grada visoke stene ispod grada Eufrat tako da nemaju prostora ni  za sirenje.Ali zato imaju prekrasnu prirodu pa sansu za razvoj grada traze u turizmu.Pored "Mracnog kanjona" na reci Eufrat,raftinga i voznje sandolina po njemu imaju uslove za adrenalinski turizam.Skokovi sa visokih litica i spustanje padobranom,bandzi dzamping i ostale vratolomije za njih postaju izvor prihoda. Izgradnja viseceg mosta "SIRAT ON FIRAT"dug 600m i na 550 iznad Eufrata  bice tek izazov za hrabre skakace.Sa tim dimenzijama smatra se da ulazi u Ginisovu knjigu rekorda i   zamenice celicno uze koje sada sluzi za skokove.Grad je usled nedostatka posla doziveo veliki odliv stanovnika .Sa 20 000 koliko ih je nekada bilo sada su spali na svega 7 000 gradjana.Razvojem turizma ocekuju da vrate nekadasnje stanje.Kuce stare  150 i vise godina renoviraju i pretvaraju u hotele zadrzavajuci prvobitni izgled.

 

 

Najinteresantnija je kuca pretvorena u hotel na samoj steni zove se "Uciteljska kuca" .Za slobodno mesto u njoj treba dosta srece,kao i hrabrost da se do nje dodje.Ponose se sa preko 200 kuca izgradjenih u tradicionalnom stilu i ljubomorno ih cuvaju i brane od  razigrane maste tvoraca savremene arhitekture. 

    Oko uredjenja grada postoje dve suprostavljene struje.Tradicionalisti i druga grupa koja bi da unese savremene elemente  prosto receno ugradi svoj biznis vodeci pritom racuna samo o tom svom biznisu.Navijam za ove prve,za mene je veci dozivljaj okupati se u pravom turskom hamamu nego u tus kabini sa muzikom .Tu velicanstvenu drevnu kulturu treba ostaviti da zivi

 

 

Prvobitno ime Egin nedvosmisleno otkriva Jermensko  poreklo.Jos uvek poneko od starijih gradjana koristi taj stari naziv. Do promene je doslo 1922,naziv je promenjen u Kemaliye  u cast oca nacije  Kemala Ataturka i da bi se  izbrisali  jermenski tragovi.

  Da se vratim na trenutak prici o tradicionalisti vs modernisti,nema veze sa Turskom .

 Prilikom ovogodisnjeg obilaska Rumunije i Bukuresta jedan zanimljiv podatak.Radi ocuvanja starih gradjevina i imidza starog grada donet je zakon da lice gradjevine okrenuto ka ulici mora da zadrzi staru gradjevinu a nova mora da se uklopi u prema njoj.Na sta to lici procenite sami.

 

 

Mislim da je na prvoj slici zgrada pozorista

 

 

Surta nas ocekuje obilazak "Mracnog kanjona"i voznja "Kamenim putem" pored Eufrata zbog cega smo i dosli u ovo mesto.

 

 

 

 

 

 

  

 

 

 

 

 

 

 

[Sveta 5. 1984 Napisano Decembar 21, 2019]

     Pravi razlog dolaska u ovaj grad je poseta "Tamnom kanjonu" Karanlink kanyon i voznja po takozvanom "Kamenom putu",Tas yolu,  smestenom u planini Munzur pored reke  Eufrat.Velicanstveno delo prirode i nista manje spektakularnom proizvodu ljudskih ruku.Vecina ljudi ne zna da je ovaj kanjon drugi najveci kanjon na svetu,posle Grand kanjona u Arizoni.Zove se tamni zato sto zbog visine klanca vrlo kratko sunce dopire do njega ,uglavnom je u senci .Deo Eufrata u tamnom kanjonu turci nazzivaju "Crna voda". Na najvisem delu visina kanjona iznosi preko 500m.Sam put je spektakularan.Zemljana,kamena podloga vodi nas na stine metara udaljenosti od reke bez ikakve zastite.Put je za hrabre ali i iskusne,greske se ovde ne prastaju.

 

Odavde se polazi na Kameni put

 

 

Na slici se vidi i kontrolna tacka vojske ili policije koja je u ovom momentu bez posade .Turska ima velike probleme sa migrantima a sa Kurdima nerasciscene racune. Nisu retki upadi na njihovu teritoriju i teroristickih grupacija,oni to znaju i ne prepustaju se slucaju

 

 

Izgradnja puta zapocela je 1870 god.  da bi bio  zavrsen  posle vise od jednog veka 2002god.U izgradnji je imao i velike pauze, ponekad i dvadeset godina duge.Ubraja se medju deset najopasnijih puteva na svetu.Tu titulu dodelio mu je WWW.dangerousroads.org sajt  koji razmatra preko 10 000 puteva na celom svetu za ljude zeljne avanture koji zele da otkriju najspektakularnije,najlepse i najopasnije puteve.

 

 

Pri samom izlasku iz tunela nailazimo na bracni par koji  na cetvorotockasu zavrsava obilazak kanjona. Na licima im se vidi izraz zadovoljstva.

 

Mutna od kise voda Eufrata mesa se sa bistrim planinskim pritokama.

 

 

 

Na centralnom delu slike  rupe koje se vide  su "prozori tunela" a nasatavak puta je u daljini, desno na slici

 

 

Na pojedinim delovima puta nailazimo na uske klance izmedju visokih litica

 

 

Nailazimo na prve tunele . Svaki tunel ima svoje ime i dobija ga po zasluznim gradjanima.Ovaj je nazvan po istaknutom ekonomisti ,profesoru i nekadasnjem ministru rodjenom u Kemaliye

 

 

Ovde sve ima svoje ime.Pomalo zapustena cesma nudi osvezenje hladnom planinskom vodom. 

 

 

 

Sa strane se vide otvori koje sam nazvao prozorima.Ima ih u skoro svakom tunelu.

 

 

 

 Ponekad pomislim da li ovo treba nazvati putem ili je mozda ispravnije reci da je to jedan ogroman tunel .

 

 

 

 

 

 

Iz vazduha jedan deo puta ovako izgleda

 

 

Put je dug sedam kilometara,  u sebi sadrzi briojne krivine i uspone . Sa svojih 38 tunela i strmim klancima kroz koje prolazi sada je turisticka atrakciju.Za komercijalnu upotrebu napravljeni su drugi bolji i brzi putevi.Prvobitna sirina dovoljna samo za prolaz pesaka naknadnim radovima prosirena je da  mogu i vozila da  koriste.Put je zapocela i vecim delom napravila ruska vojska za svoje potrebe. Namera je bila da poveze mesta Kameliye i Divrigi .Skoro ceo je napravljen  bez ikakve mehanizacije ,rucnim alatima.O kakvom se putu radi mislim da sam uspeo delimicno da docaram opisom i fotografijama.    Nezaboravan  utisak se stice kada u hladovini pored ugasenog motora sedis, posmatras orlove koji visoko na nebu kruze i slusas tisinu.Mir moze  da poremeti samo poneki kamen koji se otkotrlja ispod nogu uplasene divokoze ili neke druge zivotinje u cijem se carstvu nalazimo.

 

 

 

  Evo nas ponovo na domak grada ,nasa namera je da se se spakujemo i nastavimo dalje .To dalje je vecini poznata , popularna  Kapadokija

 

 

Kao sto sam ranije napisao u zaledju grada su visoke stene

 

 

      Napustamo Kemaliye ,oprastamo se od Mracnog kanjona i Kamenog puta ,nastavljamo put dalje.Pocetni problemi oko pakovanja satora su davno prevazidjeni.Sada to radimo vrlo brzo uvezbano,rutinski. Na tom putu Kemaliye - Kapadokoja nailazimo na mesto poznato kinolozima .Zove se Kangal.Kangal je rodno mesto stare turske rase istoimenih ovcarskih pasa.U njegovu cast na ulazu u grad postavljena je bista  proslavljenoj rasi.Do skoro kod nas malo poznata rasa pocela je zbog svojih osobina bezkompromisnog cuvara da stice sve vecu popularnost i brojnost.

 

 

 

 

U vekovnoj selekciji gorstaci i surova priroda  izrodili su ovakvu rasu.

 

 

U poverenom zadatku ni vukovi mu nisu dorasli protivnici,on od njih ne zazire. Naprotiv kao da ceka da se pojave kako bi usao u sukob sa njima.Velika stada koja se krecu po ovim prostranstvima u pratnji imaju vise ovakvih pasa da bi bili bezbedni ako se i copor vukova pojavi.

 

 

   Kangal nije pas za svakoga.Potreban mu je iskusan vlasnik sa autoritetom koji zna da se ponasa sa ovakvim psima.Laicima nije mesto pored njih.On ima  potrebu da dominira pa se iskustvom treba suprostaviti tom njegovom  urodjenom nagonu.Vazno je da pas zna svoje mesto u porodicii ,da su svi ljudi u toj hierarhiji  iznad njega.Ta pravila moraju da budu stroga sa jasno postavljenom granicom i bez ikakvih kompromisa.

  U samo mesto Kangal nismo svratili .Zadovoljstvo mi predstavlja i sam prolazak pored njega i biste ovog velicanstvenog psa.

        Do Kapadokije imamo nesto malo manje od 300 km , nastavljamo u tom pravcu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[el classico 6017 Napisano Decembar 21, 2019]

Drugi najdublji kanjon je sa 1600m kanjon rijeke tare.

 

Ovi je mozda drugi najduzi?

 

 

Vozim motor, nisam bajker.

 

[Lunja 81 Napisano Decembar 21, 2019]

Tačno je da je kanjon Tare drugi na svetu po dubini posle Velikog kanjona u Koloradu, ali sa tačnom najvećom dubinom od 1333 metra i sa dužinom od 60 kilometara. 

[Sveta 5. 1984 Napisano Decembar 21, 2019]

Pre 8 sati, el classico je napisao:

Drugi najdublji kanjon je sa 1600m kanjon rijeke tare.

 

Ovi je mozda drugi najduzi?

 

 

Vozim motor, nisam bajker.

 

Podatak je uzet iz turskih izvora.Ne znam cime su se rukovodili Turci kada su to objavili.Izgleda da je velika trka u zauzimanju prvih mesta najvecih kanjona.Ali ako vec razradjujemo temu kanjona, postoje jasne granice u odredjivanju sta se smatra  kanjonom a sta je  klisura .Po toj podeli kanjon u Koloradu je ustvari klisura jer je polovina njegove sirine veca od njegove dubine( tako nauka kaze).Da ne postoji takva podela  svaki potok koji tece izmedju dve planine mogao bi se proglasiti kanjonom.Citajuci o kanjonima i prerastima shvatio sam da je najveci kanjon onaj koji se najvise reklamira.Klisura reke Kolorado se smatra najvecim kanjonom na svetu ali nisu uzeti u obzir zbog nepristupacnosti na primer kanjoni na Tibetu i Himalajima koji se smatraju jos vecim.Bakarni kanjon u Meksiku  tvrde da je jos veci.Kolka kanjon u Peru je duplo dublji od Grand kanjona.Onda se postavlja pitanje i drugog najveceg  kanjona.Ne znam kojom metodologijom Turci  opravdavaju svoju tvrdnju.Mozda uskim sa svega 500m razdaljine zidovima kanjona zbog cega ga nazivaju i mracnim ,skoro vertkalnim stenama koje ga obrazuju a moguce i da je samo propagandao u pitanju.U svakom slucaju atraktivnost mu ne nedostaje  a "kameni put" je jos jedan ukras  vise.Ubuduce cu biti oprezniji kad su ti podaci u pitanju, malo sam se i umorio od pisanja jer je vec treci mesec  kako pisem ovaj putopis.

[eduardo 210 Napisano Decembar 21, 2019]

Samo ti nama piši Sveto, naravno ako se ne vozaš negde, meko je vreme.
Jedno od najvrednijih štiva na bjb-u.
Svaka vama čast na avanturi, željno iščekujem nastavak, pozdrav iz Bele Crkve.

Hi you road birds, now you listen the radio station BJB.

[el classico 6017 Napisano Decembar 21, 2019]

Jedno od najvrednijih štiva na bjb-u.
Svaka vama čast na avanturi, željno iščekujem nastavak

Hi you road birds, now you listen the radio station BJB.

Definitivno



Vozim motor, nisam bajker.

[Bruno 68 2708 Napisano Decembar 22, 2019]

14 hours ago, el classico said:

 

 

Definitivno



Vozim motor, nisam bajker.

 

Apsolutno se slazem

[forest gamp 46 Napisano Decembar 23, 2019]

Pa najbolje bi bilo da izmere ponovo kanjone po novim EU standardima

I ovako smo svedoci menjanja istorije kako kome odgovara,tako da,koji je dublji manje je bitno od ovih nestvarnih fotografija i fenomenalnog putopisa.Čuj Sveto,umorio si se od pisanja,pa sva velika dela su zapisivana čak i godinama dok nisu bačena na papir i našla put do čitalaca.Ti si brzo našao svoju armiju obožavalaca

Hvala

 

[jorga83 112 Napisano Decembar 24, 2019]

Turska metodologija vezana za crni kanjon je verovatno slicna onoj vezanoj za Vikos,jer po Grcima to je drugi najdublji na svetu,tako da nema mnogo svrhe prebirati poretke velikih kanjona,vec energiju usmerite na nastavak ovog sjajnog putopisa... 

[Sveta 5. 1984 Napisano Decembar 29, 2019]

      Kapadokija ..Zemlja lepih konja...Jedinstveno cudo prirode koje samo bezgranicno mastovita priroda kao vrhunski stvaraoc moze da napravi.Nestvarni pejzazi u obliku velikih kamenih stubova koje je priroda vekovima stvarala.Igra prirode sa oblicima i bojama.Tornjevi ,obelisci i stubovi koje su vetrovi i voda stvarali erozijom vulkanskih stena. Talasasta brda u slojevitim nijansama  bele ,oker i roze boje, eto to je Kapadokia.Priroda  ovde jos nije odjavila gradiliste jer pored tri vulkana u Kapadokiji  vulkan Erdzijas u blizini i dalje je aktivan.

    Voznjom po kvalitetnim putevima do Kapadokije  reltivno brzo stizemo.Vozeci opusteno po poznatom putu  ocekujem skretanje za Goreme , mesto u kome  cemo boraviti par dana koliko smo odvojili za Kapadokiju. Dok vozeci ocekujem skretanje primecujem da se dosta stvari izgradilo pored puta .Novi objekti su nikli da skoro ne prepoznajem put.Prepoznajem ustvari da sam promasio skretanje i da se tu nista revolucionarno nije izgradilo osim onoga sto je i bilo.To mi je postalo jasno posle prvog putokaza na koji smo naisli. U mesto ulazimo  malo duzim,zaobilaznim putem sa severozapadne strane preko mesta  Uchisar.Ulaskom u grad iz tog pravca prolazimo pored Panorama kampinga ali nastavljamo dalje prema Kaya kampingu koji mi je  poznat od ranije.On je sada skroz na drugom kraju grada  i lako ga nalazimo jer sam u glavi slozio kordinate.Na domaku kampa, krecuci  iz pravca grada ima nekoliko neprijatnih, povezanih ostrih krivina sa velikim usponom i  udubljenjima na kolovozu. Udubljenja su duboka treba ih zaobici  ali problem pravi gust saobracaj i uzan put na toj deonici.Opstoj guzvi na tom delu puta doprinosi i prisustvo muzeja pod otvorenim nebom,Open-air museum ili Açık hava müzesi pun turista i vozila.

     Mesta u kampu ima na pretek, skoro da je prazan ali sa cenom koju su odredili ,kao u hotelu i nije za cudjenje. S obzirom da zelimo nekoliko dana da provedemo i da su nam finansije kao i put pri kraju nismo zeleli  da se tu zadrzimo.Kaya kamping je jedan veliki i uredjen kamp, ima lepu lokaciju,blizu je skretanja sa glavnog puta.Nalazi se na uzvisenju iznad grada i pogled se prostire na nepregledna polja te kamene arhitekture zbog koje se i nallazimo ovde .Uzvisena lokacija na kojoj se nalazi zgodna je za jutarnje snimanje balona, sto oni siguran sam imaju u vidu kada formiraju  cenu. Jos pri pripremi puta zapamtio sam da postoji i jedan kamp dole u gradu.

   I evo 

Goreme camping +akva park

 

Cena pristojna oko 40TL po osobi, travnata podloga u hladovini, veliki bazen,tobogan sta ces vise.E sada uvek ima i ono, ali, da ne precutimo.Prilaz do kampa od glavnog puta nesto vise od 100m mestimicno prekriven dubokim (10-20cm) peskom po kome nasi motori vrlo tesko idu.Bezi zadnji tocak levo-desno,izmice se ispod nas, tako da se motor tesko odrzava u zeljenom polozaju. Rasirene noge u dubokim cizmama  vise na petama oslonjene koristio sam kao skije da bih odrzavao ravnotezu.Dragan u nekim fensi mrezastim patikama nije mogao tako ali smo morali posle svakog dolaska u kamp da istresamo pesak iz nase obuce.Satore spretno i brzo postavljamo da bi smo obisli novu sredinu u kojoj  se nalazimo.

 

 

      Materijal za oblikovanje ovakvog pejzaza nastao je od erupcije vulkana  Erciyes pre 60 miliona godina.Materijal strucnim ljudima poznat kao Stuff sastoji se od vulkanske lave i vulkanskog pepela.Godinama su erozija,vetar i kisa oblikovala takve stene i rezultat toga je ovo sto sada vidimo.

 

Nesvakidasnji kameni oblici

 

 

 

 

 

 

Kako su vremenom nastajale ove bajkovite figure  ljudi  su shvatili da je materijal vrlo lak i pogodan za obradu.Pocele su da nastaju prve prostorije za boravak u tim "Vilinskim dimnjacima" kako se ponekad nazivaju.Prostranstva sa ovakvim pejzažima su nepregledna,prostiru se na sve četiri strane.Kraj im se ne nazire,neobične kamene skulptore učinile su Kapadokiju najuzbudljivijom i najposecenijom  destinacijom u unutrašnjosti Turske.

 

 

A zatim se kopalo svuda redom

 

 

Osim pecina za stanovanje koje su prvim hriscanima sluzile za zastitu od rimljana koji su ih u to vreme proganjali u tim pecinama formirane su i prve hriscanske crkve.Crkve na cijim su zidovima osvanule i prve freske posvecene hriscanskim svetim ljudima.Neke freske su i do dana danasnjih ocuvane zahvaljujuci golubijem izmetu koji se godinama gomilao na zidovima pojedinih pecina  i uspesno ih sacuvao.Druge nisu imale tu srecu i ako su vekovima opstajale nemilosrdno su oskrnavljene auto lakom.Ulazu se veliki napori da se postojece sacuvaju a ostecene na neki nacin vrate u prvobitno stanje koliko je to moguce.

Najocuvanije freske su u takozvanoj Crnoj crkvi.Nazvana tako zbog nedostatka prozora.Zahvaljujuci  toj tami freske nisu bile izlozene suncevim zracima pa su sacuvane sa minimalnim ostecenjima .

 

 

 

Crna crkva i jos nekoliko znacajnih crkvi cine Muzej na otvorenom,jednu od glavnih atrakcija ove regije.U njemu je predstavljena sva raskos vizantijskog stila religiozne umetnosti kao i graditeljske sposobnosti. tog vremena.Pored Crne crkve tu je i crkva Sv.Barbare,Tokaliska crkva ,crkva nazvana Jabuka ..itd

Crna crkva kao najvrednija stiti  se time sto je za njenu posetu potrebno posebno doplatiti cime se smanjuje broj posetioca.

 

 

Vecina crkvi u kapadokiji kojih ima bezbroj sagradjeno je izmedju XI i XIII veka .Tada je vizantijsko sarstvo bilo na zenitu svoje snage i najdominantnije carstvo u Anadoliji.

             Na nekoliko kilometara od Goremea nalazi se jos jedan muzej pod otvorenim nebom Zelve se zove. U njemu su godinama ziveli u slozi hriscani i muslimani sve do 1924 god.Te godine su hriscani  zbog cuvene razmene stanovnistva izmedju Grcke i Turske morali da napuste svoje vekovno staniste. Grad Zelve sada je kao grad duhova, njega su napustili  1950 g. i muslimani zbog opasnosti od erozije.U blizini su sagradili novo moderno selo po nazivu Yeni Zelve ,(Novi Zelve).U tom muzeju na otvorenom pored ostalih isticu se tri crkve Geyikli  Kilise crkva s jelenima zatim Uzumlu kilise crkva s grozdjem i Balikli kilise crkva s ribama sto u zbiru pored krsta predstavlja rane simbole hriscanstva.

              Cetiri hiljade pecinskih stanova i stotinu u kamenu uklesanih crkava sa manje ili vise ocuvanim freskama nalazi se u dolini Ihlara.

 

 

Dolina je blizu regije Aksaraj ali se jos uveka smatra kao deo juzne Kapadokije. Klisura koju je ukopala reka  Melendiz Stream tokom hiljada godina duga je 16km.Njena visina od 100 m kvalifikuje je kao najvisu ili najdublju klisuru  u ovom delu Turske.

 

 

Put kojim se od Goremea ide ka dolini Ihlara prolazi se pored impozantnih podzemnih gradova Kaymakli i Derinkuyu.Kaymakli, podzemni grad opisao  sam u svom ranijem putopisu Kavkaz  2014 pa cu navesti samo neke opste stvari. Otkriven je posle zemljotresa 1964god. Zauzima povrsino od dva kilometra kvadratna ,ima osam nivoa ali nisu svi za sada otvoreni za posetioce

 

 

Podaci govore da je u ovom gradu zivelo 20 000 ljudi sa svom potrebnom infrastrukturom,vodovod ,kanalizacija ,crkve,skole ...

 

 

 

 

               U ranim jutarnjim satima ,pred sam izlazak sunca kada je vreme najmirnije i bez vetra vredni posetioci  Kapadokije mogu da uzivaju u jednom nesvakidasnjem dogadjaju. 

 

 

Za ljubitelje fotografisanja praznik i ispit vestine i znanja u igri svetlosti i boja.

 

 

Kao da izviru sa svih strana

 

 

Podsecaju na izmisljene  zmajeve iz bajki dok u njihovim ogromnim trbusima nestaje vatra sisteci pritom iznad nasih glava

 

 

Prvi balon u Kapadokiju je doneo Amerikanac.Dosao kao turista dopalo mu se i resio da  tu i ostane.Kapitalisticki gen ne da mira. Umesto da uziva i planduje primecuje da bi najlese  razgledanje Kapadokije bilo iz vazduha .Doneo je prvi balon i ostalo je kako fraza kaze istorija.

 

Sada ih ima na stotine

 

 

 

 

Kao da izviru sa svih strana

 

 

Fotografisanje ovih balona stvara zavisnost.Okolna uzvisenja su prepuna ljudi sa fotoaparatima koji vrebaju trenutak za fotografije svog zivota

 

 

Asocijacija na Porse ili na persijski naziv Kapadokije ...Zemlja lepih konja

 

 

 

 

Ostajemo jos u Kapadokiji

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

   

 

 

[damjandugi 52 Napisano Decembar 29, 2019]

Konj ne asocira na Porše nego na Ferrari.

[DraganNS 8001 Napisano Decembar 29, 2019]

Znamo, nebitno...

[Sveta 5. 1984 Napisano Decembar 30, 2019]

[Bruno 68 2708 Napisano Januar 1, 2020]

On ‎12‎/‎29‎/‎2019 at 4:02 PM, damjandugi said:

Konj ne asocira na Porše nego na Ferrari.

ne to levo nego ono drugo levo

[Baki Vrsac 234 Napisano Januar 3, 2020]

Sveto hoce li biti nastavka i dolaska u Srbiju 

[Sveta 5. 1984 Napisano Januar 3, 2020]

Pre sat vremena, Baki Vrsac je napisao:

Sveto hoce li biti nastavka i dolaska u Srbiju 

Kako da ne ,nego ovih dana neke obaveze pa nisam imao vremena.Kapadokija jeste lepa ali ne ostaje mi se u njoj 

 

[Sveta 5. 1984 Napisano Januar 4, 2020]

     Dok je uzletanje balona obavlja u dostojanstvenoj  tisini koju remeti samo povremeno  sistanje ogromnih gorionika sletanje je susta suprotnost

 

https://youtu.be/xraLkfnUzY4

 

https://youtu.be/jYq7Dxfla-M         

 

Jurnjava mocnih terenaca  sa prikolicom obavijenih oblakom prasine u potrazi za svojim balonom.Njihov zadatak je da prilikom spustanja balona podmetnu prikolicu ispod korpe  i odvezu na svoju lokaciju.

 

https://youtu.be/X8fR_TS1NBg

 

U tovarnom sanduku je oprema kojom "pumpaju" vruc vazduh i pripremaju balon za poletanje

 

 

 

Vesela lica putnika opravdavaju tvrdnju da je  let balonom u Kapadokiji jedan od najlepsih dozivljaja u Turskoj.Da bi ste to ostvarili morate pre svega da ustanete rano. Po mraku  pre izlaska sunca.Minibusi cekaju  putnike na dogovorenom mestu i voze do mesta za ukrcavanje.Neke agencije obezbedjuju dorucak pre puta na mestu okupljanja a neke cak i u toku same voznje.Korpe mogu biti za 25 putnika  a mogu biti i za cetiri .Sve to odredjuje i cenu koja se krece izmedju 120 i 150 evra.Pre samog poletanja putnici dobijaju instrukcije o ponasanju za vreme boravka u korpi balona.Posebno se napominje sta u slucaju nepredvidjenih okolnosti.Treba voditi racuna i o  izboru garderobe jer na 700m ujutru ume da bude jako hladno. 

 

 

Osim balona koje je doneo u Kapadokiju amerikanac je za sobom doneo  jedan obicaj koji se i sada postuje.Posle svakog uspesnog leta   nazdravlja se sampanjcem. 

 

 

Tradicija se  odrzava i dalje,to je obicaj svuda gre se koriste baloni.

 

 

Kinezi,kinezi i kinezi...to je Kapadokija danas  Na slici ispod cim neko uperi aparat prema njemu dize  ruku u pozu za slikanje

 

 

Tu je i fotomodel, nije meni pozirala ,ukrao sam sliku

 

 

Jos nekoliko slika balona i dosta je druzenja sa njima

 

 

Vec sam napomenuo da je slikanje balona zarazno

 

 

 

   Predstava za nas koji iz publike posmatramo dogadjaj  uglavnom je zavrsena .Jos poneki zakasneli balon ili terenac sa prikolicom zure ka mestu susreta.Sve to traje oko sat i nesto  vise vremena. 

   Dan je tek poceo,pred sobom imamo dosta vremena potrebno je samo da osmislimo kako da ga  najbolje utrosimo .

    Pripremu dorucka u kampu prekinuo je skoro iznad nasih glava u preletu jedan zakasneli balon.U njemu se cuje glasan razgovor nekog mladica sa devojkom.Iznenadjuje me brzina kojom se po horizntali balon krece.Pozurio sam da trenutak ovekovecim fotografijom i u prolazu pored kombija sa bugarskim tablicam ispred koga u kamperskoj stolici zavaljen sedi neki covak na srpskom sam se javio i produzio prema balonu.

 

 

U toj nameri nisam bio usamljen jos jedna zena je zelela da zadrzi uspomenu na taj dogadjaj.Jurili smo po kampu kako bi smo izmedu drveca koje je zaklanjalo vidik uspeli nekako da uslikamo balon. Ponovo smo se sreli kod onog bugarskog kombija

 Pri povratku zapocinjem razgovor sa onim iz kombija racunam Bugarin je, razumemo se .Kaze da nastavimo razgovor na engleskom..Zbog cega,pitam...   pa kaze zato sto sam ja englez. Dean Bailey i Tamara Hawes u obicnom kombiju obilaze Tursku.U njemu i putuju i spavaju.Dean sleze ramenima i kaze dok su putovali po Bugarskoj Tamara je zavolela  tu zemlju i oni u njoj zive vec dve godine.Sada je na nju jos veci utisak ostavila Turska .Koliko po slikama koje na svoj FB profil postavlja vidim  da u mestu Didim na obali mora prave svoj novi dom.To su englezi ,kad su oni u pitanju nista ne iznenadjuje.Ali iz toga sledi naravoucenije, treba voditi racuna gde se ide sa zenom.

   Malo vremena sam odvojio da prosetam oko kampa izmedju onih tajanstvenih stena u blizini

 

 

 

 

 

Ispred mojih nogu uzlecu divlje ptice kod nas poznate kao  "morke"ili "biserke " zavisi od podrucja i  zive kao domace zivotinje po dvoristima.

 

 

      Nastavak dana odlucujemo da provedemo na bazenu.Kao sto sam na pocetku napomenuo bazen je prostran,veliki  sa toboganom.

 

Uzrok ove uzburkane vode ispod tobogana je Dragan

 

 

Draganu se dopalo ,

 

 

Najtopliji deo dana proveli smo u kampu i na bazenu.

 

  Kapadokija nudi organizovan dozivljaj za ljude sa razlicitim interesovanjima.Ovde jednostavno ne mozes da se dosadjujes.Cetvorotockasi i voznja po interesantnim predelima je vec klasicna ponuda u Turskoj.Ima ih svuda

 

 

Postoji organizovana obuka za njihovu voznju sa instruktorom u grupi ,pojedinacno ili kako ko pozeli

 

 

Ako ne smes da vozis i za to postoji resenje,cetvorotockas sa vozacem

 

 

Jos je lepsi dozivljaj,obilazak ovih nestvarnih predela na konjima

 

 

Ko zeli trekingom  da se bavi ni to nije problem .Vidimo jednu grupu po vencu ovog brega

 

 

Popodne koristimo za obilazak jos jednog grada koji se takodje smatra  simbolom Kapadokije i vaznim mestom u toj regiji.To je Ugrup.Do njega se silazi jednim dosta strmim putem i vec na samom ulazu vidimo nekadasnje naselje ukopano u steni puno turista koji radoznalo ispituju sve one supline.

 

 

Ugrup je najbogatije mesto u regiji i puno je  trgovina.To je prvo mesto u koje  svracaju sa svojom robom trgovci sa istoka.Sa ukusom dekorisani izlozi i sarenolika ponuda nikoga ne ostavljaju ravnodusnim.Prosto te mami  da udjes u radnju  i pazaris nesto.

 

 

Ugrup je i grad hotela.Dosta njih je smesteno u supljinama vilinskih dimnjaka.U njima je prijatno tokom leta .Zbog debelih kamenih zidova,dobrih izolatora nikada  nema vrucine.

 

 

Ovo su pripreme  za buduci hotel

 

 

Restoran je u ovoj kamenoj kuli

 

 

Centar grada ,kafa i nazad u Urgup

 

 

Tragovi grka su svuda prisutni.Oni su ovde sve do 1923 god. i velike razmene bili prisutni.Prilikom moje prethodne posete jedan decko prodavac suvenira kada je cuo razgovor izmedju mene i jednog Bugarina zamolio me je da sacekam nekoliko trenutaka.Otrcao je negde ostavio nam svoju radnju na otvorenom i vratio se sa jednom dosta starom zenom obucenom u salvare.Zena je govorila srpski........

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

.