Dva od dva i jedan od 125

[root012 191 Napisano Jul 19, 2018]

Brat i ja posle nekoliko uspešnih putovanja po Evropi, koja su se odvijala samo u našim  glavama, odlučili smo sprovesti jedno novo. Ovo je doduše, pukom srećom pronašlo put sa druge strane oka, u realnost koja se ovaj put odvija ispred naših očiju.
Naravno ne bi ovo putovanje bilo zanimljivo ukoliko bi krenuli nekim uobičajenim prevoznim sredstvom, te iz toga razloga glavnu ulogu u našem putovanju prepuštamo drugu, Italijanu Leonardu iz dobro poznate porodice Aprilija.
Uloga ovog četvorotaktnog niskoletača na dva točka bi trebala trajati 5 dana tačnije oko 1600km i odvijala bi se rutom Zabela-Kragujevac-Zlatibor-Prijepolje-Podgorica-Budva-Ostrog-Budva-Herceg Novi-Dubrovnik-Neum-Mostar-Sarajevo-Zlatibor-Kragujevac-Zabela.
Leonardo je obavio sve potrebne preglede i provere.  Doktor  mu je zamenio ulje, filtere, pakne na kočnicama, kao i ulje u kočnicama, te ga tako pripremio  i dodatno osvežio za putovanje. Ostaje još samo da se spremimo i sutra u cik zore polećemo.

 

 

 

[BRCHA 79 Napisano Jul 19, 2018]

Svaka cast.... Odlicna ruta. Bravo Bravooo

Sent from my BLA-L29 using Tapatalk

[MilanM88 164 Napisano Jul 19, 2018]

Čestitam,svaka cast,i srecan put. Okupajte se i za nas :-)

[bdada 15357 Napisano Jul 20, 2018]

Sretno momci 

[FreeBird 198 Napisano Jul 20, 2018]

Nek vam je sa srecom. Velika je to kilometraza za 125cc dvosed. Moja preporuku da ponesete rezervni kais pa makar bio i polovan...jer se desava na tako dugim putovanjima da se kais toliko pregreje da pukne...a ne mozes da ga kupis na svakoj trafici.

Sent from my LEX626 using Tapatalk

[DonToni 570 Napisano Jul 20, 2018]

Sve najbolje... Nadamo se lepom putopisu... Srećan put.

[Stole_018 70 Napisano Jul 20, 2018]

Svaka vam cast momci, srecan put pa izvestavajte kako je, i ja sam planirao slicnu rutu po primorju

[Scholesy198 2311 Napisano Jul 20, 2018]

Uzbudljivo, jedva čekam nastavak.

[root012 191 Napisano Jul 20, 2018]

Dan prvi - Šta to krcka?

Jutro ko i svako jutro, sunce se diže lagano, a mi ga polako pratimo. Proveramo da li nismo zaboravili nešto, tovarimo Leonarda, i na kraju ga budimo, doduše iz drugog pokušaja. Pozdravljamo se ja sa tetkom, brat sa majkom, a zatim krećemo na naš pohod.
Vreme kretanja je bilo 04:36. Pri izlasku na  magistralu primetili smo da Leonardo dosta ševa( ko da je stuko litar stomaklije pre polaska), dolazimo na pumpu, sipamo gorivo i razmatramo šta bi sem ovoga prvog moglo biti problem.
Dolazimo do zaključka da je možda problem u neravnomernoj raspodeli težine, te zatim testiramo našu hipotezu. Prvo probamo bez mene na Leonardu, međutim ista stvar, zatim skinemo ranac sa givi kofera i za divno čudo ševanje je prestalo. Vežemo ranac nekako u prednjem delu između bratovljevih nogu i krećemo dalje.
Autoputem Leonardo lagano 100-tku bije i za čas stižemo do Velike Plane, gde kasnije nastavljamo seoskim putevima do Batočine. Tu zamalo ne završismo naše putovanje, jer kamion ispred nas odjednom staje, mi stajemo, i on bez upaljenih svetlosnih pokazivača kreće unazad, sva sreća pa smo mali, te ga lagano uspevamo zaobići. Dolazimo do Čačka, gde napajamo Leonarda i krećemo ka Zlatiboru, prvom većem usponu za našeg Leonarda.
Zaboravio sam reći da nas je do Čačka pratila dosta gusta magla, a kasnije kada je ona  nestala, pojavio se problem, problem koji se celo vreme skrivao u toj magli. On se manifestovao u vidu neprijatanog zvuka krckanja, iz nama nepoznatog dela Leonarda. Stajemo sa strane, krećemo sa lociranjem izvora zvuka i ubrzo ga pronalazimo. U pitanju je ležaj na zadnjem toćku a mi rezervni deo nemamo. Zovemo najbližeg majstora, ovaj doktora, obaveštavamo ga o problemu, a zatim se upućujemo ka njemu.
Pri dolasku kod majstora, deo puta se radio, te smo išli dosta lošijim putem sa puno kolotraga  i za divno čudo zvuk se prestao čuti posle prelaska ove deonice. Kada smo došli kod majstora, čovek je uzeo okretao zadnji točak, udarao međutim ništa se nije čulo, kao da uopšte nije pokvaren. Čovek je posumljao da je možda kamenčić upao te da je on krckao, a zatim ispao pri vibracijama kada smo prolazili lošijim delom puta. Tako da smo se mi zatim mirne glave upitili dalje ka našoj sledećoj tački za odmor Zlatiboru.
Prvi veći uspon prošo je bez problema, tera Leonardo sporo ali uspešno. Na Zlatiboru pravimo pauzu, da se malo razdrmamo, a Leonardo malo da predahne. Popričasmo tu sa našim drugom na brzinu, a zatim krenusmo dalje. Kod Zlatarskog jezera pravimo malu pauzu za uživanje u prirodi, a zatim  nastavljamo dalje ka granici.
Na granici se zadržavamo kratko, i nastavljamo preko Mojkovca i Kolašina do Podgorice pažljivo osluškujući zadnji deo Leonarda. Taman što smo se ponadali da je problem rešen, zvuk se ponovo krenuo čuti. Sva sreća pa smo bili na ulazu u Podgoricu, te se tu raspitasmo za majstora. Jedna žena nam objasni, ali za svaki slučaj se ponudi da krene sa nama autom kako ne bi zalutali, i tako dođosmo do majstora.
Tu smo mu objasnili naš problem, a zatim sačekali dok ne dođe red na nas.  Kada je majstor izvadio zadnji ležaj imali smo šta i videti.  Izgleda da je brat Leonardo prošlu noć vežbao brejkdens. Pozdravljamo se sa majstorom i krećemo dalje ka našoj poslednjoj destinaciji danas, Budvi.
Posle jedno sat vremena vožnje more je pred nama, kao i svetla Las Vegasa, ovaj Budve. Polako se spuštamo ka moru, pronalazimo druga gde treba nociti(tačnije pronalazi on nas), lagano se ispravljamo i krecemo u setnju dok Leonarda ostavljamo da odmara, ipak je brat zaslužio.

                        

                            Leonardo 04:36 spremni za polazak                            Magla koja nas je pratila do Čačka

                         

                             Zlatarsko Jezero raj za oči                                             Granica Crne Gore

                         

                            Ležaj koji nam je pravio problem od Čačka                       Pogled na Podgoricu

 

 

 

[abarth_maniac 6040 Napisano Jul 21, 2018]

Nije mi jasno samo kako prvi majstor nije primetio problem... 

[root012 191 Napisano Jul 21, 2018]

Pre 8 sati, abarth_maniac je napisao:

Nije mi jasno samo kako prvi majstor nije primetio problem... 

Liku nisam mogao da objasnim da je problem do lezaja on uporno prica da je neki kamen upao i da je to problem i da treba da nastavimo i nece biti problema, i reko ajde idemo dalje ako krene opet da zeza u sledeci grad trazimo majstora i sledeci grad je bio podgorica, do tamo nas nije zeao

[jovan.v 151 Napisano Jul 21, 2018]

Dosta baksuzan početak puta. Svaka čast na hrabrosti da na takav put krenete dvojica na jednom motoriću. To mogu samo mladi. Majstora je verovatno mrzilo da radi pa vas okačio.

 

[abarth_maniac 6040 Napisano Jul 21, 2018]

Kamen upao u lezaj!? I pritom ispao a sve ok!? Zrno peska u lezaju napravi ringispil a ne kamen! Sreca vasa pa ste do sledeceg majstora odvezli bezbedno....

Cekam nastavak! 

[nedokazani 446 Napisano Jul 21, 2018]

Bravo!

P.S. kakav ležaj...

Sent from my SM-J320F using Tapatalk

[root012 191 Napisano Jul 22, 2018]

Pre 2 sati, nedokazani je napisao:

Bravo!

P.S. kakav ležaj...

Sent from my SM-J320F using Tapatalk
 

Na zadnjem točku imam nosač auspuha i na njemu ima dva ležaja koji su se raspali.

Ovaj nosač  

Sva sreća pa smo našli majstora koji nam je rešio baš brzo problem. 

[root012 191 Napisano Jul 22, 2018]

Dan drugi - Odmor

Posle prvog dana vožnje, drugi dan smo odvojili za odmor i vraćanje naših tela u prvobitan položaj. More je ovaj dan bilo malo hladnije, ali našim umornim guzicama je dobro poslužilo za oporavak, te smo kasnije napravili čak i kraću vožnju do prvih serpentina kako bismo videli ljepotu Budve i iz druge, više perspektive. Kasnije obiđosmo stari grad i na kraju dana izvedosmo Leonarda u noćni provod.I tako dok mi pijemo pivo, on pije bezolovni 95. U Budvi smo jos sutra planiramo za sutra da obidjemo Ostrog i Lovćen. Javljamo se sutra sa novom pričom i novim slikama. Prekosutra smo u Duborvniku

Leonardo se drži muški.

 

 

 

[miryu 160 Napisano Jul 25, 2018]

Gde ste braćo? Šta se dešava?

[root012 191 Napisano Jul 26, 2018]

Dan Treći. 

 

Za treći dan smo planirali posetu manastiru ostrog i u povratku da odemo na lovćen, ustajemo oko 10 sati, dogovor je bio za 8 ali od toga naravno nema ništa, ustajemo pijemo kafu jedemo i ne možemo nikako da se namolimo da krenemo, ali krenusmo nekako oko 11 sati. Teram ja Leonarda stotku lagano ali prc krenuše brda i brda samo se penješ i penješ. Leonardo polako ali sigurno gura,  najgore je tek sledilo penanje do ostroga uff lakat krivine i tako sve do gore neko ko je bio zna o čemu pričam, nas dvojica od dva metra i Leonardo sa onim njegovim malim točkovima nije baš prijatno ali izugrasmo mi to, stigosmo mi do ostroga stigli smo u 13:20 parkirali našeg leonarda u ladovinu, i krenusmo u obilazak manastira tu smo se zadržali nekih sat vremena, ja sam u jednom trenutku otišo do skutera da uzmem novčanik i tu gde je skuter bio parkiran bila su dva lika sa motorima i gledaju me i pitaju kao odakle dolaziš ja reko iz Srbije ovaj drugi me čudno gleda i pita koliko kubika ima taj skuter ja reko 125 kubika, ljudi su se me pogledali i pitali me, 125 kubika iz Srbije? i ja im ponovo odgovaram da 125 kubika ja i burazer na skuteru iz Srbije došli ovamo, ljudi su se oduševili, pružili ruku rekli samo napred svaka čast likovi oduševljeni. Nakon toga kupili familiji brojanice i polako pravac lovćen, polako vozimo dolazimo do skretanja ka lovćenu i ajde jovo nanovo, opet penjanje penjali smo baš dugo dosta kola je išlo pa moraš da čekaš ali put je fenomenalan pogled neopisiv, a mi jedva čekamo da stignemo na vrh razmišljam kakav je tek tamo pogled, vozimo polako i od jednom nema asfalta, vidim da su neki radovi proširuju put nabacan pesak i gledam sad ja taj put i razmišljam dal da krenem dal da se vratim, i reko ma kad sam došo dovde idem do kraja i polako vozi, put sve gori i gori neki ljudi prolaze kolima gledaju me smeju se predpostavljam da pričaju gledaj ove budale gde krenuli skuterom  i posle nekh 2,3 kilometra kreće toliko loš put da stvarno nije moglo dalje da se vozi, okrećemo se smoreni jebiga nismo otišli a toliko smo hteli da odemo do gore, ali nema veze biće prilike neki drugi put, valjda će do tada put biti sređen. U povratku samo napravili nekoliko slika i krenuli ka Budvi, na samom ulazu u Budvu je bila tolika gužva da smo se jedva provlačili, stigli smo negde oko 20h, večerali i pravac plaža da se okupamo poslednji put jer sutra krećemo dalje čeka nas dubrovnik. 

 

[Stevan85 122 Napisano Jul 26, 2018]

Svaka cast momci..

[miryu 160 Napisano Jul 26, 2018]

put do Lovćena i do mauzoleja je odličan i asfaltiran. vi ste verovatno skrenuli na put za Kotor koji se radi i ide preko Lovćena.

[root012 191 Napisano Jul 27, 2018]

Dan četvrti - Putevi šverca

Došao je i taj dan, Leonardo, brat i ja trebamo upoznati nama dve bliske države, Hrvatsku i BiH. Krecemo u popodnevnim časovima, namazani kremama za sunčanje, pošto je brat prošli dan izgoreo ko licna, a ja čisto da me ne dočeka ista sudbina. Dolazimo do Tivata, i tu trajektom idemo preko mora jedno 3-4km kako bi uštedeli oko 40tak kilometara našeg puta, zatim do Herceg Novog, pa do granice sa Hrvatskom. Na Crnogorskoj granici nije bilo gužve, graničar je pogledao dokumenta i na kraju nas je samo upitao jel švercujemo nešto, a ja mu odgovorim benzin samo. On se nasmeja, vrati nam dokumenta i tako krenusmo ka Hrvatskoj granici. Na njoj je bila manja gužva i posle dvadesetak minuta čekanja, prošli smo granicu i uputili se dalje ka Dubrovniku.  

Na ulazu u Dubrovnik stajemo i u tom trenutku prilazi nam jedan dekica, gleda u tablicu, i kaže zbunjeno:" Zar ste ovim došli iz Požarevca", i tu mu u glas odgovaramo pozitivno. Deda se krenu krstiti, i reče:"A u ku.r.c, Vi niste normalni, za ovo Vam treba hrabrosti, da znate", i tako smo tu malo popričali sa dekicom, i on nam tu ponudi prenoćište, a mi mu kažemo da moramo dalje ići. U Dubrovniku smo prvo obišli stari grad, zatim ručali i posle nastavili naše putovanje. Malo smo omašili put te dođosmo do trajekta za Italiju (izgleda da Leonardu nedostaje rodno mesto), pa smo se posle iz drugog puta uboli pravo skretanje.   Posle sat vremena vožnje stižemo do Neuma. Kod Neuma smo mislili da postoji prava granica, ali zapravo te puste bez dokumenata. I tako ja predložim bratu da skrenemo kod Neuma desno za Mostar.   Put je bio dobar, sve dok nismo došli do table gde je Mostar precrtan, a posle jedno 300 metara puta više nema. Skrećemo desno, a tu svaki drugi auto bez tablica, a put sve lošiji i lošiji. Tu se već prelamo da li da se vratimo nazad, i na kraju odlučujemo ići dalje. Prolazimo kroz nekoliko sela, e sad mene je tolika jeza uhvatila kada smo prolazili kroz ta sela, ljudi te gledaju čudno, reko nedo bog da nam stane ovde negde skuter najebasmo ga ali prođosmo mi taj put  i dolazimo do Hutovog blata. Kod skretanja levo za Mostar zaustavlja nas  granična  policija. Pregledaju nam dokumenta, krećemo pričati odakle smo, gde idemo, i kako smo dovde došli. Tu nam Policajac govori  da ovim putem u većini slučajeva prolaze oni koji nemaju dokumenta ili pak šverceri. Zatim nastavljaju sa pretresanjem, znači ispreturali su nas baš baš, razmišljam koliko će nam samo trebati vremena da se ponovo spakujemo a jedva smo stvari nagurali u kofer. Kad su videli da smo čisti, registruju nam ulaz u zemlju, vraćaju dokumenta, mi se pakujemo vraćamo sve stvari burazer udara u onaj kofer ne može da ga zatvori pa ponovo vadi pa guraj pa udaraj pa opet vadi i nekako ga zatvorili, tu se pozdravljamo i krećemo a burazer vozi i jebe majke GPSu kud nas posla ovim putem, idemo dalje preko Čapljine do Mostara. 

Od Čapljine kreće opet lep put do Mostara, i za jedno sat vremena stižemo do naše desetinacije za danas. Preko neta rezervišemo sobu za nas dvojicu, ali objekat nikako da pronađemo. Posle pola sata traženja odlučujemo se za jedan hostel u blizini. Zvonimo na vrata, ulazimo i tu čekamo vlasnika. Posle 1-2 minuta vlasnik dolazi, upoznajemo se i pitamo ga da li ima mesta za nas dvojicu. Govori da nema, i tu posle krenusmo pričati o našem putovanju dok nas je on ispraćao do skutera.  Dolazimo do Leonarda, a on nas u tom trenutku upita gde nam je motor, a mi mu pokazujemo prstom na Leonada.  Čovek nije verovo da smo došli skuterom ispričali se s njim i kao gde ćemo šta ćemo čovek nam izašao maksimalno u susret pa nam sredio prenoćište u studenskom hotelu za neke smešne pare zahvalili mu se i uputili se do hotela, prvo Leonarda smestili pa onda nas, nismo hteli da obilazimo grad bili smo dosta umorni pa je dogovor bio za sutra, kada ustanemo da obiđemo grad i posle toga pravac Srbija. 

 

 

 

[root012 191 Napisano Jul 27, 2018]

pre 59 minuta, miryu je napisao:

put do Lovćena i do mauzoleja je odličan i asfaltiran. vi ste verovatno skrenuli na put za Kotor koji se radi i ide preko Lovćena.

Da preko kotora, kada smo kretali trebalo je ici preko podgorice ali reko moze i ovim drugim putem da se ode do lovcena ali nismo ni znali da se put radi i tako se zajebali malo ali nema veze sledeće leto sam tamo

[root012 191 Napisano Jul 27, 2018]

Dan peti - Kiša i bušna patika

Ujutro je 8 sati, a mi već spremni za obilazak Mostara, pošto prošlu noć nismo uspeli stići. Budimo Leonarda iz sna i krećemo u stari grad.
Posle obilaska, došlo je vreme i za naše stomake, i šta drugo jesti no ćevape. Posle našeg doručka, vodimo Leonarda na njegov, naravno mi ga častimo ovaj put, a zatim krećemo ka Sarajevu. 
Put do Sarajeva je bio odličan, a pogotovu je Neretva ostavila jak utisak na nas. U Sarajevu pravimo kratak odmor za kafu, a zatim krećemo dalje ka Višegradu.
Ulazak u Republiku srpsku doneo je malo lošije puteve, i oblake. U Romaniji smo već imali i prve tragove kiše na asfaltu, te smo za svaki slučaj obukli naše bele mantile.Na pumpi u Rogatici smo morali praviti pauzu dok nismo namestili crevo diferencijala koje se vuklo po putu mene nije to toliko nerviralo ali burazera koji vozi baš ga je nerviralo pa je morao da namesti crevo da stoji kao što je i stojalo pre, od slinih rupa držač tog creva je spao negde u putu, međutim desilo se ono neminovno kiša nas je stigla. Naravno, pre toga smo skinuli mantile misleći da smo uspeli umaći kiši. Tako da kreće i naš prvi "veći" put po kiši, koji za divno čudo nama nije predstavljao veći problem, jedino što su se kacige maglile, ali do Višegrada ima dosta tunela, te smo lako iskoristili tu pogodnost za brisanje.
 Dolazimo do Višegrada, kiša lagano staje, još malo pa granica. Pri samoj granici dočekala nas je kilometarska kolona, doduše mi smo mali, pa uspevamo brzo doći do prve granice, gde nas odmah bez gledanja dokumenata puštaju , a zatim obilazimo nastavak ove kolone, dolazimo do granice i opet smo tu, u Srbiji. S obzirom da je babina kuća odmah prvo levo od granice, odlučujemo otići do kuće. 
Put je bio pola u asfaltu, a pola samo makadam, međutim Leonarda opet muški izdržava i dovodi nas do nje. Međutim čim smo sišli videli smo i stanje zadnje gume, ovaj Leonardove patike, koja se uspela probušiti. Obišli smo kuću, posedeli sa rođacima, a zatim smo se setili jedne stvari, brat je zaboravio poneti pumpu. Pitamo komšiju za pumpu, on i brat se spuštiše do motora, te je brat zakrpi. 
Pozdravismo se sa rođacimo i krećemo dalje kući, doduše za početak ja sam krenuo trčećim koracima nizbrdo, dok me je brat pratio sa Leonardom, ipak nismo smeli rizikovati da se prethodni kvar dogodi. Dolazimo do asfaltiranog dela puta, a ubrzo i do Mećavnika, međutim vidimo da guma nije lepo napumpana, barem smo misli tako. Brat dolazi do prve kuće sam, a ja ga pratim pešaka. Čovek mu pozajmljuje kompresor i tu smo napumpali gumu nekako. 
Misleći da smo rešili ovaj problem krećemo dalje, ali čujemo pucanje gume, te stajemo odmah kod prve kafane. Čep ne deluje, nije izdržao. Brat pita tu ljude da li ima neko pumpu, ali svi mu odgovoraju negativno. Onda odlučuje ići pešaka do sledeće najbliže pumpe, međutim ona je oko 2km od nas, on kreće sam, a ja ostajem sa Leonardom 
Posle sat vremena čekanja, krećem da mislim, da li mu se nešto nije desilo, a ne mogu ga pozvati da proverim. Odlučujem da spakujem stvari i krenem njemu u susret, ali eto u tom času  eto ga brat moj lijepi sa pumpom u ruci, i tako sa kezom na faci krećem njemu u susret. 
Zakrpismo opet gumu, dolazimo do te pumpe čisto kako bi proverili da li je dovoljno napumpana. Gledam ja onaj čep dal se lepo zalepio, okrenem ga malo kad čep popusti i opet dođosmo na staro. Sva sreća pa sam čačkao inače ko zna gde bismo opet stigli. Tako tu krećemo u priču sa radnikom pumpe, kad se ono ispostavi da je vulkanizer, te nam čovek uradi sve sa svojim alatom i tračicama. Častimo ga pićem i krećemo sa velikim zakašnjenjem dalje. 
Stajemo zatim u Čačku da napojimo Leonarda, a posle uspevamo preći bez odmora 150km do Požarevca.
Brat me odvozi kući, rastajemo se planirajući naše sledeće putovanje. Možda ovaj put ispunimo Leonardu želju i uputimo se ka njegovom rodnom mestu, ipak je bar toliko brat zaslužio od nas. 

 

I odgovor na često pitanje "Jel moguće sa 125 kubika otići na putovanje"

DA! Moguće je!

Pa do sledećeg putopisa. Živeli. 

 

 

 

 

                                                                             

 

 

[Darko 012 1051 Napisano Jul 27, 2018]

Svaka cast sugradjani, za ovo stvarno trebaju m*da.

Poslato sa ALE-L21 uz pomoć Tapatoka

[Toreador 736 Napisano Jul 27, 2018]

E svaka vama cast,odlican krug ste napravili.