Krajnji istok Evrope

[severian 17014 Napisano Jul 11, 2017]

Izmail-Tulča, 170 umesto 17km! – ukrajinska strana i granice

Измаи́л, Рені (Ukrajina) – Moldavija – Galați, Tulcea (Rumunija)

Etapa: 170 km

piše Violeta

 

 

Današnja ruta je neobična. Krećemo iz Izmaila u Ukrajini, a završićemo u Tulči u Rumuniji. Oba grada su velike luke na Dunavu i oba grada se nalaze tamo gde se kopno završava i počinje delta, jedan sa jedne (severne), a drugi sa druge (južne) strane. Udaljeni su nekih 17 km vazdušnom linijom, pozicionirani su jedan naspram drugog preko Dunava, ali puta između nema. Između je voda, močvara, šuma, trska…

 

Iz Izmaila krećemo uz najseverniji kanal Dunava Kiliju, pa zatim uz sam Dunav ukrajinskom stranom. Granica između Ukrajine i Rumunije ide sredinom Dunava, ali nigde nema međunarodnog prelaza. Zato moramo kroz Moldaviju (ukupno svega 1,5km!). Dalje idemo kroz Rumuniju uz Dunav do prve skele, skelom preko, a onda niz Dunav sa rumunske strane do Tulče.

 

Ko nam je kriv kad nismo ptice, kojima je delta dom, pa moramo okolo. Uzvodno pa nizvodno, ukupno 170km! I četiri granična prelaza, joooj!

 

Bilbord delte Dunava, na šetalištu u Tulči (REW 2016)

 

 

***

 

Put od Izmaila uz Dunav je mešovit: pomalo dobar, pomalo kao juče.

 

Prolazimo kroz lagune Dunava, veoma je lepo. Dobrim delom su zatravljene, ispred granice su pretvorene u polja kukuruza i suncokreta. Povremeno je put izgrađen na samoj potpori (nasipu), tako da dok se vozite sa obe njegove strane nalaze se jezera.

 

 

Vodene površine sa obe strane puta (REW 2016)

 

 

Ovo nije reka, ovo su lagune Dunava (REW 2016)

 

Predeo kroz koji vozimo je veoma lep (REW 2016)

 

 

 

Često nailazimo na grupe parkiranih automobila pored puta.

To su pecaroši. Voda je plitka i ima dosta ribe (REW 2016)

 

 

 

 

 

***

 

Iako se sve vreme vozimo uz Dunav, reka se uopšte ne vidi, jer je izgrađen visok nasip između puta i reke. Nasip štiti plodna polja od plavljenja.

 

Pauziramo kratko i penjemo se na taj nasip, moramo da bacimo pogled na veliku reku. Ovde je Dunav još uvek reka, još nije kročio u deltu.

 

 

 

Dunav je levo od nas, iza trske (REW 2016)

 

Ovde pecaroši parkiraju

pa kroz trsku prolaze na Dunav (REW 2016)

 

Zatravljena polja koja nasip

štiti od izlivanja Dunava (REW 2016)

 

 

Pogled sa nasipa na veliku reku (REW 2016)

 

Put je malo loš, malo dobar (REW 2016)

 

Detalj pored puta (REW 2016)

 

 

***

 

Ispred granice prolazimo kroz Reni, još jednu luku na Dunavu. Luka je u lošem stanju, kranovi zarđali. Mesto je uspavano u odnosu na Izmail, razlikuju se kao “nebo i zemlja”. Kasnije ćemo videti da je rumunski Galaci u još (mnogo) boljem stanju od obe ukrajinske luke.

 

 

 

 

 

Siromašno mesto Reni (REW 2016)

 

 

***

 

Ispred granice se pruža pogled na Dunav i tipičan ukrajinski predeo sa poljima suncokreta.

 

Pogled na Dunav ispred ukrajinske granice (REW 2016)

 

Polja suncokreta…

 

…i polje solarnih ćelija (REW 2016)

 

 

***

 

Na ukrajinskoj strani granice policajac podiže rampu i kaže: “Samo napred kroz zonu, zajednička granica!” Mislimo u sebi: “U bogte, integrisana granica”, radujemo se, brzo ćemo proći – e, ali neće biti!

 

Parkiramo se i prvo prilazi ukrajinski policajac, (to je onaj ulazni policajac, ako se sećate procedure na ulasku u Ukrajinu), pita odakle, kuda i slično, dobro se sporazumevamo, pa sa njim lako završavamo. Onda prilazi carinik, pita standardno za cigare i alkohol, nemamo, mislim se gde čoveče da ih stavimo, svaku šupljinu u koferima je popunila ona hrana što se snabdesmo u super supermarketu. Al’ carinik bi još malo da razgleda kofere, pita za tablete, valjda vidi da smo malo iznenađeni, hvata se rukama za glavu, nakreće glavu levo-desno, kaže “glava boli”. Situacija je smešna, a moraš da ostaneš ozbiljan, Sev kaže: “Imamo kafetin”. Uključi se carinik: “Koliko?”, a Sev: “pa za 5-6 dana”. Hoće da vidi tablete. Srećom lekovi su pri vrhu, pa mu pokazujemo kafetin, lepo zapakovan u žutu foliju, nije više sumnjiv. Pregleda sve lekove redom, Sev objašnjava šta je šta, kad ču “Ovo je fervex”, naljuti se čovek: “Znam fervex” i odustade od daljeg pregleda…

 

Na redu je pasoška kontrola, ima jedna kućica zajednička za oba smera, završismo tu, ja mislim gotovo. Kaže S. “Ne, nije gotovo, to je bila samo Ukrajina, sad tek ide Moldavija. Sede zajedno, ali nisu integrisani.”

 

A sve se dešava na 5-6m širine puta, sa šalterom pasoške kontrole na jednoj strani puta i malecnom upravnom zgradom sa druge strane, natkriveno je, svi putnici se guraju pod krov i svi tu stoje dok ne završe ovu proceduru iz tri koraka, a ukrajinska policija i carina izigravaju strogoću.

 

Kadgod se setim ovog graničnog prelaza, uvek se nasmejem, toliko je bilo živopisno, sa sve mimikom kojom carinik objašnjava glavobolju, sa ljutnjom za fervex, sa voditeljskom spravkom (vozačka dozvola), sa integrisanim prelazom koji to nije, svim ljudima koji se guraju pod krov (toplo je bilo veoma tog dana), sa policajcima koji im nešto kao traže i raspoređuju ih, pa ih ovi kao mole, sa nama su bili korektni i relativno brzi, ali eto, ostali su mi u sećanju kao jedno duhovito mesto.

 

 

 

***

 

Na moldavskoj granici nemamo problema. Pitaju gde smo izašli, S. kaže: “Ne znam kako se zove, išli smo Kišinjev, Tiraspolj, Odesa”, to im je dovoljno, vide da imamo ispravnu odjavu (sećate se policijskog punkta ispred PMR granice?) i brzo završavamo kod njih. Eto kako malo pažnje i razmišljanja unapred veoma ubrza stvari naknadno!

 

Kroz Moldaviju ćemo se voziti čitavih 1,5km! Na tom potezu ima 6-7 benzinskih pumpi, jer je moldavski benzin najjeftiniji (Mol, Ukr, Rum), pa i mi kupujemo benzin za preostale moldavske pare, koje smo mudro za tu svrhu sačuvali.

 

Na brdu smo, vidi se Dunav i kako se grana ispod nas, praveći lagune sa obe strane, dok ulazi polako u deltu. Najbolji pogled na Dunav je sa ukrajinsko-moldavske granice, ali je na granici, naravno, zabranjeno fotografisanje.

 

Ponovo u Moldaviji (REW 2016)

 

Pogled na Dunav sa Moldavske teritorije.

Odlično se vidi i ušće Pruta u Dunav (REW 2016)

 

Omiljena pumpa Lukoil (REW 2016)

 

Idemo napred, ka Galaciju. Desno je put za

Kišinjev koji obilazi Pridnjestrovlje (REW 2016)

 

 

***

 

Na moldavskoj izlaznoj granici (ka Rumuniji) zatičemo spuštenu rampu. Čekamo na suncu, dosta je toplo. Putnici sa EU tablicama, a ima ih, prolaze pored rampe bez čekanja. Napokon se podiže rampa i ulazimo u zonu sa još 10-tak automobila. Svi čekamo zajedno, dolazi policajac, uzima sva dokumenta i odlazi u šalter kabinu. Carina pregleda automobile, nas preskače. Onda čekamo i smaramo se dok policija na šalteru proziva redom ljude i vraća dokumenta, a to traje. Nastavljamo, najzad i mi, kroz izlaznu rampu. Granični prelaz je moderan, veliki i sređen, potpuno različit od onog “integrisanog”, udaljenog svega 1,5km.

 

 

 

Između moldavske i rumunske granice prelazimo most preko reke Prut, koja se tu ispod mosta uliva u Dunav. Reka Prut ide granicom Rumunije i Moldavije, prešli smo je već jednom, na putu od Jašija za Beljci.

 

 

 

Rumunsku granicu prelazimo najbrže. Dolazi policajac, pokupi dokumenta, zapiše tablice, ode, vrati se. Carina za to vreme pregleda automobile, nas preskače, samo pita za cigare… Nema pitanja gde, kuda, odakle i tako to, trajalo je 10-tak minuta i gotovo. Ipak je ovo EU.

 

 

 

Sve ukupno na granice i sipanje goriva odlazi nam sat i 45 minuta. Nije to tako puno, uvek bi želeli da je manje, ali bi moglo da bude i duže (ako se nešto iskomplikuje, uvek treba računati na to).

 

 

[severian 17014 Napisano Jul 11, 2017]

Izmail-Tulča, 170 umesto 17km! – rumunska strana

piše Violeta

 

 

***

 

Nastavljamo da vozimo uz Dunav, do Galacija, gde idemo na skelu.

 

Galaci (rum. Galați) je velika luka, a ujedno i prvo mesto gde se Dunav može preći i to skelom, mosta nigde nema, i udaljeno je nekih 140km vazdušnom linijom od ušća.

 

Pravimo kraću pauzu u centru. Grad je veći nego što smo očekivali, 250-300K stanovnika. Vrlo je moderan. Uređene ulice i pešačke zone, sređene fasade ili se sređuju, velika luka i veliko brodogradilište, i naravno, veoma važan transportni centar na Dunavu i preko Dunava. Zapisujemo sebi mentalnu zabelešku da jednom prespavamo ovde i upoznamo ga bolje.

 

I opet, Galaci je za nas bio iznenađenje. Jedno od onih mesta koje biste preskočili da vas put tuda ne vodi, a onda se ispostavi još jedan biser koji čeka da ga prolaznik upozna. Pa se desi da se zainteresuje, da bi ga ponekad i zavoleo i preporučio nekom novom putniku.

 

Ulice u dobrom stanju, grad obećava (REW 2016)

 

 

Centar grada (REW 2016)

 

Pozorište. Rumuni vole pozorište, u svakom gradu

nailazimo na veliku pozorišnu zgradu (REW 29016)

 

Čuje se hor sirena,

najavljuje dolazak svadbene povorke (REW 2016)

 

Svaki hlad je dobar po ovako toplom danu (REW 2016)

 

Popločana šetališta, sređene ulice,

renovirane fasade (REW 2016)

 

 

 

Moderni hoteli… (REW 2016)

 

… i ovako simpatični objekti…

 

 

… i ulična umetnost (REW 2016)

 

Pored Dunava idemo ka pristaništu… (REW 2016)

 

Ovo je veliki prelaz na Dunavu,

pa je i gužva u saobraćaju (REW 2016)

 

 

***

 

Stižemo u luku, iskrcavanje je u toku. Kupujem kartu za skelu: 11,50 leja (2 čoveka x 1,5 lej + 1 moto solo skuter – to je njihov termin, da znate koju kartu da tražite  ).

 

Sa skele se vidi odlično city scape, na brdu po vencu novi moderni soliteri, sa jedne strane brodogradilište, sa druge luka, ofarbani kranovi. Brodogradilište privatizovano, radi, dobro izgleda. U Rumuniji je tranzicija izvršena i završena. Ono što smo videli da je privatizovano od tih velikih industrijskih fabrika, danas dobro izgleda (fabrike cementa u Transilvaniji, ovde brodogradilište), mada smo videli i neke propale fabrike (npr. fabrike tekstila u više gradova). Kasnije ćemo videti ispred Tulče fabriku aluminijuma (radi dobro, vazduh se oseća na kiselinu  ).

 

Skela vozi brzo. Za čas smo preko Dunava.

 

Neki se iskrcavaju, neki ukrcavaju.

Gužva u svakom slučaju (REW 2016)

 

Ukrcasmo se, al’ treba naći

dobro mesto za ćopavu (REW 2016)

 

Čekamo da se ukrca teretni kamion. On uđe pravo i tako stane.

Zauzme ceo trajekt po širini (REW 2016)

 

Luka, velika i moderna (REW 2016)

 

Moderni soliteri uz reku i brodogradilište na periferiji.

Galaci je moderan lučki grad (REW 2016)

 

Dunav je ovde širok, ali skela vozi brzo (REW 2016)

 

Sev uživa u pogledu i nadzire motor,

podloga je neravna, a skela brza i ljulja… (REW 2016)

 

Ovo sam ja, mrzi me da se raspremam (REW 2016)

 

Boja Dunava u Galatiju. Ne mogu da verujem

da je ovo onaj naš plavi Dunav (REW 2016)

 

Mala skela, naša je mnogo veća… (REW 2016)

 

…mi imamo ceo kamion (REW 2016)

 

Stižemo na drugu stranu (REW 2016)

 

Sev k’o zapeta puška, dugo nije vozio  (REW 2016)

 

 

 

… ali prvo idu pešaci… (REW 2016)

 

… pa mi, pre kamiona, aleluja (REW 2016)

 

Iz ugla vozača (REW 2016)

 

 

***

 

Za razliku od Galacija koji je veliki i savremen grad, sa ove južne strane Dunava je malo selo I. C. Brătianu. Od njega, koji je u visini Renija u Ukrajini, krećemo na jug, oko 70 km do Tulče.

 

Kratko se vozimo lokalnim putem kroz polja i lagune Dunava. Prirodu ne zanimaju granice koje je postavio čovek, pa predeli izgledaju kao i oni sa druge strane reke – u Ukrajini.

 

Tradicionalne rumunske kuće, I. C. Brătianu (REW 2014)

 

 

 

 

 

***

 

Uključujemo se na magistralu E78, koja ide od Tulče za Brailu (rum. Brăila), i doživljavamo ODUŠEVLJENJE!

 

Put je fenomenalan. Posle onih ukrajinskih nazovi magistrala, svaki pristojan put je fenomenalan, ali ovaj je istinski fenomenalan! I nema druge reči da ga opiše, jednostavno je fenomenalan!

 

Blago valovit, krivina na krivinu, sve su krivine obeležene, nema nijednog iznenađenja, nema rupa, nema kontranagiba. Uz to, nije opterećen ni najmanje, pa je vožnja pravo uživanje. Dočekasmo i da malo raspalimo po gasu!

 

Put je odličan za vožnju sportskih motora. Može da se odvrne gas. Asfalt odličan, drži. Sev ga ocenjuje: “9/10 da nema sela, ali pošto ima sela, neka bude 8/10.”

 

 

Put je odličan, blago valovit,

sa blagim krivinama (REW 2016)

 

 

Plodna polja između magistrale i Dunava (REW 2016)

 

 

Polja prošarana lagunama (REW 2016)

 

 

 

 

Ovo je već Dunav.

Magistrala se približila reci (REW 2016)

 

Spuštamo se kroz aluvijalne nanose na Dunav.

Podeseća na silazak u Stari Slankamen (REW 2016)

 

Vožnja niz Dunav sa zapadne strane (REW 2016)

 

Savršena magistrala traje sve do Tulče (REW 2016)

 

***

 

Svraćamo u mali grad, Isaccea. Mesto je na samom Dunavu, magistrala E78 prolazi kroz mesto, i upravo ovde je najbliža Dunavu.

 

Simpatičan gradić. U centru je trg, fontana, administrativna zgrada, velika džamija… Uz Crno more je bio pojas turskih gradova koje su Turci držali u 16, 17. i 18. veku, dok carska Rusija nije odlučila da oslobađa/osvaja teritoriju krajem 18. veka. Tu je ostalo dosta turskog stanovništva i danas.

 

U kafiću rade dve devojčice, srednjoškolke, na raspustu su, domunđavaju se koja će da nam priđe, vežbaju engleski sa nama, pa pitam:

– “Da li imate espresso?”

– “Imamo espresso, a imamo i Lavazzu.”

– “Dobro, dajte nam dva espressa i kokakolu”, ostala sam ozbiljna.  Upravo smo stigli iz Ukrajine, razumemo razliku u ceni domaćeg i uvoznog, a devojčice su stvarno bile simpatične.

 

Kafić je inače između fontane na trgu i džamije, vrlo je popularan i svi osim nas su Turci.

 

Džamija iz 17. veka (REW 2016)

 

Gradska kuća, centar grada (REW 2016)

 

Kao što rekoh, svaki hlad je dobar (REW 2016)

 

 

***

 

I tako, okolo-naokolo, stižemo do Tulče.

 

A Tulča – još jedno mesto za koje čovek nikad nije čuo, misli da je neka zabit, dok ne pođe na ovakav put. Onda ga upozna i zavoli. Tulča ima jezero, kao naše Savsko jezero, naš hotel je na ostrvu u njemu, a uz to je i najbliži pristaništu. Tulča ima svoj život, grad je što anglosaksonci rekli – vibrantan (  ), a turisti ga koriste kao tačku polaska za obilazak delte Dunava. Pa tako i mi. Smestićemo se na našem ostrvu i tu ćemo ostaviti motor, dok ćemo mi na izlet u deltu Dunava, drugim prevoznim sredstvom, jedino mogućim.

 

Ali o tome, u nekoj sledećoj epizodi…

 

 

Jezero u centru grada, pogled sa naše terase (REW 2016)

 

Ostrvce je povezano sa kopnom ovim mostićem.

Širok je taman da može da prođe automobil (REW 2016)

 

… parking iza ograde, ima i obezbeđenje (na četiri noge  ).

Tu ćemo ostaviti na čuvanje našeg mezimca kad krenemo na krstarenje deltom Dunava (REW 2016)

 

[severian 17014 Napisano Jul 11, 2017]

Tulča

piše Violeta

 

 

Tulča (rum. Tulcea) je grad nastao na mestu gde se Dunav, na svom putu ka Crnom moru, konačno razliva u deltu. Još iznad Tulče Dunav se podelio u dva velika kanala, Kiliju (koja ide kroz Izmail i ograničava deltu sa severne strane) i Tulču, kanal koji se nizvodno od grada Tulče deli još jednom, na kanale Sulinu i Sveti Đorđe. Ova tri kanala su najveća i plovna za velike brodove. U stvarnosti, delta Dunava, koja počinje praktično nizvodno od Izmaila i Tulče, je mreža kanala, kanalića, prolaza, proseka kroz rečno drveće i trsku.

 

Zbog svog položaja, Tulča je značajna luka na Dunavu, ali i tačka sa koje se upravlja celom deltom. Zato ćemo i mi krenuti u obilazak Tulče upravo sa reke.

 

***

 

Tulča se prostire duž Dunava, sa desne, tj. južne strane Dunava. Sa jedne strane grad zatvara luka i industrijska zona, a sa druge brdo na kome se nalazi Spomenik nezavisnosti, a ispod njega je stari grad Tulča. U središtu su pristaništa sa kojih polaze trajekti i turistički brodovi za deltu Dunava, kao i riva sa hotelima i stambenim zgradama.

 

Tulča se prostire lučno obalom Dunava, niz reku (REW 2016)

 

Brdo sa imenom grada i spomenikom

zatvara obalu sa istočne strane (REW 2016)

 

Luka zatvara obalu

sa zapadne strane grada (REW 2016)

 

 

***

 

Riva pored Dunava je betonirana ili delimično popločana. Nema drveća, žardinjera sa cvećem, fontana… Čeka je sređivanje da zablista u punom sjaju.

Sada joj sjaj daje masa ljudi koji se uveče šetaju obalom. Ovde sunce kasno i dugo zalazi, pa se do kasno uveče ljudi šetaju pored reke.

 

Ima dosta hotela, ima i luksuznih. Hotel Delta je na samoj rivi i veoma luksuzan. Ima i pristanište za privatne jahte.

 

Rivu okružuju zgrade iz perioda komunizma. Pretpostavljam da su tada zbog svoje lokacije bile ekskluzivno mesto za stanovanje. Danas su fasade ofarbane raznim bojama, u pokušaju da se taj stil gradnje bez ukrasa nekako ulepša.

 

Riva u Tulči (REW 2016)

 

Deo rive ispred hotela Delta je sređeniji (REW 2016)

 

 

Turističkih brodova ima dosta, i ovako malih za razgledanje Tulče,

i velikih koji vode u gornje delove delte Dunava (REW 2016)

 

Rivu okružuju zgrade iz perioda komunizma (REW 2016)

 

Pogled sa reke (REW 2016)

 

Kao i svuda: gde ima turista, tu su i suveniri… (REW 2016)

 

… tu je i Info centar za turiste (REW 2016)

 

Glavna zgrada pristaništa, u obliku komandnog mosta broda.

Ovde se kupuju karte za trajekte (REW 2016)

 

“Navrom Delta” je ime kompanije koja organizuju

prevoz trajektima kroz deltu Dunava (REW 2016)

 

Cenovnik prevoza po delti Dunava,

korisno za putnike! (REW 2016)

 

Sva tri trajekta imaju jedan polazak dnevno iz Tulče i sva tri polaska su u isto vreme.

Zamislite gužvu na pristaništu tada! (REW 2016)

 

Hotel Delta, na samoj obali, na kraju rive (REW 2016)

 

Luksuzan hotel Delta, stari hotel je renoviran i dograđeno je novo krilo,

slično hotelu Grand na Kopaoniku (REW 2016)

 

Ostrvo u Dunavu, naspram rive, do njega

se stiže isključivo čamcem (REW 2016)

 

 

***

 

Kao što rekoh, sa istočne strane obale, iza hotela Delta prostire se stari grad i brdo na kome je Spomenik nezavisnosti. Spomenik je podignut u čast oslobađanja od Otomanske imperije.

 

Spomenik nezavisnosti na vrhu brdu iznad imena grada,

a ispod stari grad sa puno crkava (REW 2016)

 

Tu je i stara džamija (REW 2016)

 

Spomenik nezavisnosti (REW 2016)

 

Ovako sve svetli uveče (REW 2016)

 

 

***

 

Od rive, pored hotela Delta, se uređenom pešačkom zonom, prolazi pravo na centralni trg.

 

 

 

 

Glavni trg je očigledno nekada bio veliki popločani trg, bez sadržaja, spreman za održavanje komunističkih parada i slično.

Danas je modernizovan, u centru je presečen interesantnom fontanom, dok je u uglu izgrađen moderan šoping mol.

 

Veliki centralni trg (REW 2016)

 

Interesantna fontana modernog izgleda (REW 2016)

 

 

Spomenik Stefanu Velikom na centralnom trgu.

Sećate se, bio je u Jašiju i Beljciju i Kišinjevu (REW 2016)

 

Moderan tržni centar na jednom kraju trgu (REW 2016)

 

S. se igra sa klincima (Tulča 2016)

 

…na drugom kraju trga administrativna zgrada (REW 2016)

 

Nekada prazan grandiozan trg, danas

sparcelisan i po meni sasvim dobro ulepšan (REW 2016)

 

Oko trga se prostiru lučne stambene zgrade, tako popularne

u vreme komunizma/socijalizma, pa i kod nas (REW 2016)

 

 

 

 

***

 

Iza pristaništa je gradsko jezero. Veoma podseća na savsko jezero u Beogradu, samo je manje.

 

Gradsko jezero, okolo je uređeno šetalište (REW 2016)

 

Ima i plaža na jezeru (REW 2016)

 

Razgledanje Tulče motorom (REW 2016)

 

Na pijaci smo pronašli pekaru koja prodaje sveže i tople kovriđe na konopac.

Naslažu po 10 kovriđa na konopac i tako prodaju paket (REW 2016)

 

Kad krenemo u market (REW 2016)

 

 

***

 

Široki bulevari presecaju grad. Ulice su sređene. I Tulča, kao uostalom cela Rumunija, vidno prikazuje napredak.

 

Dosta raskrsnica je uređeno kao kružni tok. Na kružnom toku često imaju velike ćupove, kopiju antičkih iskopina, valjda da prikažu svoje rimsko poreklo

 

Lučki grad, pa što da ne bude i sidro? (REW 2016)

 

Jedna od centralnih gradskih ulica. Pozorište između dve velike crkve (REW 2016)

 

Može i fontana. Ne peva  (REW 2016)

 

Široki bulevari presecaju grad (REW 2016)

 

 

“Nulti kilometar” delte (Tulča 2016)

 

 

 

 

***

 

U gradu ima dosta crkava, ima džamija (Turci danas čine 1-2% stanovništva grada), ima i sinagoga. Takođe ima dosta kulturnih institucija. Kao što sam već rekla, Rumuni obožavaju pozorište, ali i film i muziku, videćete malo kasnije i zašto

 

Ispred jedne crkve nailazimo na parkić, ružičnjak i šadrvan. Meni se uvek sviđaju ovako uređeni prostori, pogotovo kad se stari objekat, kao ovaj šadrvan, koji danas očigledno ne vrši funkciju za koju je sagrađen, sačuva i uklopi u novi ambijent.

 

Prelepa crkva, čiji krov koriste ptice za prenoćište (REW 2016)

 

… i ispred nje predivno uređen

parkić sa šadrvanom (REW 2016)

 

Predivan zvonik kroz koji prolazi trotoar (REW 2016)

 

Pozorište, što da ne? (REW 2016)

 

Velika i moderna sinagoga (REW 2016)

 

Parkić sa bistama, lepo upotpunjuje prostor (REW 2016)

 

U bašti opere, održava se koncert

na otvorenom. Lepo (REW 2016)

 

 

***

 

Večeras je finale Evropskog prvenstva u fudbalu. Razmišljamo da li se i ovde fudbal organizovano gleda kao u Moldaviji i Ukrajini.

 

Na glavnom trgu, između tržnog centra i spomenika Stefanu Velikom, vidimo da je postavljeno platno i stolice. Komentarišemo kako nije lepo kao u Kišinjevu, ali još je rano, vratićemo se kasnije, da vidimo kakva će atmosfera biti. Ipak je večeras finale.

 

Vraćamo se na trg u 21:15.  Ovde je sat pomeren za 1h, tako da fudbal počinje u 22h . Ljudi se okupljaju, mi se muvamo, čekamo da vidimo kakva je atmosfera, pa da odlučimo da li da se pridružimo.

 

Kad ono, na platnu počinje film! FILM!? Izlazi reklama: u organizaciji grada. Neki stari film. Kao da nije mogao da bude neko drugo veče. A fudbal? Ništa i nigde. Ne mogu da verujem.

 

Dakle, na centralnom gradskom trgu u Tulči u večeri finala evropskog prvenstva u fudbalu ide projekcija filma. Svašta!

 

Šta biste vi pomislili da vidite ovu postavku? Fudbal, šta drugo.

Večeras je finale Euro FIFA 2016 (REW 2016)

 

Međutim, film. Kladim se da bi

fudbal bio posećeniji  (REW 2016)

 

 

[djolji 1272 Napisano Jul 11, 2017]

Violeta, to su žene pobegle iz kuće da muževi mogu na miru da gledaju finale, a one se eto druže na otvorenom bioskopu

[srrdjan 315 Napisano Jul 12, 2017]

Лепи предели и градови , баш лепе фотографије које прати одличан опис 

[severian 17014 Napisano Jul 12, 2017]

Delta Dunava, pogled sa reke!

piše Violeta

 

 

Delta Dunava je druga najveća delta u Evropi (prva je delta Volge).

 

Da ponovim, nije zgoreg za orijentaciju: uzvodno od Tulče je prvo veliko grananje Dunava, na kanal Kiliju i kanal Tulču. Kilija je najseverniji kanal, prolazi kroz Izmail i predstavlja granicu između Ukrajine i Rimunije (sećate se onih fotografija iz Izmaila? To je Kilija). Tulča kanal se nizvodno od Tulče deli na još dva kanala: Sulinu i Sveti Đorđe.

 

Rekosmo već, ova tri kanala su tri najveća toka koji vode do Crnog mora. No, delta je ustvari mreža isprepletanih vodenih puteva: malih kanala koji prolaze kroz rečno drveće i trsku, laguna, zaliva, mrtvaja, bara, močvara… jedno ogromno vodeno prostranstvo!

 

Delta Dunava je nacionalni park i zaštićena zona od velikog prirodnog značaja. Dom je mnogobrojnim vrstama ptica. Malo ljudi živi u samoj delti, ima nekoliko manjih naselja i do njih se stiže vodenim putem (skelama i čamcima). Puta nema, s pravom je izgradnja puteva zabranjena! Ribarstvo je veoma razvijeno. Turizam je u porastu, videćete i zašto.

 

Brodovi, skele i čamci,

jedini put kroz deltu Dunava (REW 2016)

 

 

Ušće Dunava u Crno more, kanal Sv. Đorđe (REW 2016)

 

 

***

 

Kao što sam već rekla, grad Tulča (rum. Tulcea) je srce turizma delte Dunava. Delta Dunava je zvanično pod upravom grada, grad je veliki i iz njega polaze turistički brodovi i trajekti. Pored Tulče, u obilazak delte, može da se krene i iz Mamudije, koja se nalazi nešto južnije na kanalu Sveti Đorđe. U svakom slučaju, u oba grada, u najvećom broju hotela lako ćete se dogovoriti da ostavite svoje prevozno sredstvo na čuvanje dok ste u obilasku delte.

 

Iz Tulče polaze tri rute, sve tri sa istog pristaništa:

 

Tulcea – Sfantu George (najjužniji kanal)

Tulcea – Sulina (srednji kanal)

Tulcea – Periprala

 

Krak koji vodi ka Svetom Đorđu je najduži i meandrira kroz deltu. I Sfantu George i Sulina su na Dunavu, tj. imaju luke na kanalima gde trajekti završavaju/počinu vožnju, a onda iz mesta idete na obalu Crnog mora.

 

U delti Dunava ima nekih kopnenih puteva, ali nijedan ne vodi do Crnog mora, tačnije ne vode ni preduboko u deltu, tako da su trajekti i privatni čamci praktično jedini način da se stigne do samog ušća Dunava u more.

 

Turistički brodovi vode na krstarenje duž kanala, ali nijedan ne zalazi duboko u deltu. Uglavnom ture traju nekoliko sati, skupe su, a od delte se vidi njen gornji deo, koji je urbanizovan i samim tim manje lep.

 

Mi se odlučujemo za vožnju trajektom do Svetog Đorđa, jer je to najdublji ulazak u deltu, a od Svetog Đorđa peške do morske obale!

 

Upravna zgrada kapetanije u Tulči,

tu kupujete karte! (REW 2016)

 

Trajekti su “žila kucavica” delte i

jedini način transporta za malobrojne stanovnike (REW 2016)

 

Spremni za polazak. Rančevi napravljeni od

kompresionih vreća i protektora  (REW 2016)

 

 

***

 

Ka Svetom Đorđu voze dva trajekta: brzi (vožnja traje tri sata) i  klasik (vozi 5 i po sati). Ne voze svaki dan, tj. uglavnom voze naizmenično. Voze potpuno istim putem. Trajekt polazi iz Svetog Đorđa ujutru u 7:00 i vraća se iz Tulče u rano popodne (13:30), što znači da turisti koji polaze iz Tulče (ili pola sata kasnije iz Mamudije) moraju da provedu bar jednu noć u Svetom Đorđu. Ima dana kada nijedan ne vozi, pa treba unapred napraviti plan odlaska i povratka! Informacije su istaknute na tablama duž rive, ispred pristaništa, a postoji i turistička info kancelarija na rivi. Pogledajte naše fotografije gore: priložili smo vam i raspored polazaka i cenovnik vožnji!

 

Za lenje, evo sažetka  – cena prevoza u sezoni 2016. je: 60 leja za jedan smer brzim trajektom i 48 leja za jedan smer klasikom. Ovo je značajno niže nego cena turističkih krstarenja, a trajekt je ujedno i neuporedivo lepši i autentičniji doživljaj delte (da ne kažem i duži!). Dodatno, dobijate izgovor i mogućnost da prenoćite na samom ušću Dunava!

 

Na pristaništu, dok čekamo polazak, sedim na klupi sa stvarima, starica pored mene takođe sedi i stiže njen suprug, pita me da li idem u Sulinu? Pita me na rumunskom, jezik ne znam, ali prepoznajem ime grada, pa razumem šta pita. Kažem: Sfantu Džordž. Ne razume, gleda me upitno, kažem opet: Sfantu Džordž. Ne razume opet. Njegova žena kaže: Sfantu Georgie. I on počne da se smeje i ponavlja Sfantu Džordž. Žena počne da se smeje, pa i meni smešno: Georgije, naravno, kakav Džordž. Lepo sam zaključila još u Beljciju da treba da se manem engleštine i ako već ne znam kako kažu lokalci, da lepo pričam po naški

 

Dosta stvari smo ostavili u koferima na motoru,

ali za čizme nije bilo mesta (REW 2016)

 

 

***

 

Dunav je ispod Tulče širok kao Sava iznad Beograda i vrlo sličan. Na obe obale je obrastao drvećem koje izlazi iz vode, sa obe strane povremeno ima naselja. kasnije se grana u mrežu kanala. Sa strane su trska i drveće, sa obe strane je isto. Izgleda kao jedna ogromna bara kroz koju prolaze kanali na sve strane.

 

Napuštamo Tulču (REW 2016)

 

Zar ne liči na savske Ade, oko Boljevca i Progara?

(delta Dunava, ispod Tulče 2016)

 

 

Mesto gde se Tulča kanal deli na kanele

Sulinu (levo) i sv. Đorđe (desno) (REW 2016)

 

Jedan od mnogobrojnih turističkih brodića, koji turiste

voze na krstarenja od nekoliko časova (Delta Dunava 2016)

 

 

 

Gornji deo delte, do Mamudije je urbanizovan, ima dosta naselja, pa i ribara i turističkih čamaca na reci. Trag čoveka je ovde sveprisutan: naselja, kuće, stoka na ispaši, kampovanje, piknik, a i reka je opterećenija: marine, privatne jahte, turistički brodovi, čak i dva kajaka. Povremeno se vidi i magistrala koja od Tulče nastavlja nizvodno nekoliko desetina kilometara.

 

 

 

 

 

Ima više hotela i hostela na splavovima,

oko i uzvodno od Mamudije (REW 2016)

 

Mamudija, svi trajekti staju i ovde (REW 2016)

 

 

 

 

***

 

Katamaran prevozi samo ljude. Na ulasku piše da je zabranjeno prenošenje namirnica i tome sličnog. Mi poneli samo za usput (kovriđe i rumunske mekike, kovriđe ne propuštamo). Međutim dok čekamo polazak, trajekt se puni ljudima. Lokalci unose ogromne torbe, kese iz marketa, kolica za decu, gomilu hrane, lubenice, plastične stolice za decu, sve to stavljaju na gomilu, gomila stvari postaje sve veća… Zatvorili su pola prolaza, otvaraju konzerve sa pivom, naslonili se na stvari ili se muvaju po palubi, dovikuju, nazdravljaju, popili su turu piva dok se ljudi još ukrcavaju, pa onda odmah nova tura… Prvo Ursus, pa Chisinau, pa Temišvar, internacionalizacija, ne bira se… Jako su bučni i upadljivi, ipak razumljivo mislimo se, došli su jutrošnjim trajektom, bili su u frci i jurnjavi celo prepodne, obavili kupovinu, ukrcali se i sad mogu da se opuste… Kasnije ćemo ih videti na plaži i shvatiti da su neki od njih ipak turisti, Rumuni, koji letuju u Svetom Đorđu… eto, ko poštuje pravila, plaća posle sve trostruko u sv. Đorđu  .

 

Trajekt staje u nekoliko naselja i u Mamudiji, naravno. Mamudija je najbliža Konstanci, od svih stanica u delti, tako da puno ljudi ulazi na trajekt. Sad je već sasvim pretrpano, svi prolazi su puni ljudi ili torbi. Dolazi simpatična grupa mladih ljudi, oko 20-tak godina, potpuno belih sa plavom kosom, nose foto-opremu sa ogromnim objektivima, i majice sa oznakom kluba posmatrača ptica. Pričaju na odličnom engleskom jeziku. Kada neko vidi nešto u trsci, nastaje opšte oduševljenje.

 

Gužva, gužva…

 

 

 

 

 

 

***

 

Donji deo delte je još uvek praktično nedirnuta priroda. Rekom prolaze trajekti i ribarski čamci, mnogo je manje opterećena, veoma retki su turistički brodići, šume i tršćaci pored su nedirnuti.

 

 

 

 

 

 

Kap prelivni bazen – ušće Dunava u Crno more (REW 2016)

 

 

***

 

Posle otprilike tri sata i 20-tak minuta živopisne vožnje, stižemo u Sv. Đorđe. Smešteni smo na 5 minuta od luke, preko puta muzeja, pored supermarketa, što bi rekli, u samom centru. U marketu je sve skuplje nego u Tulči, logično, treba dovesti trajektom svu tu robu (primer: negazirana voda 1,5l u gradu je 2 leja, ovde 4,5leja).

 

Iskrcavanje sa trajekta u sv. Đorđu,

dvokolice prevoze turiste! (REW 2016)

 

Sv. Đorđe ne poznaje asfaltne ulice,

pesak je sveprisutan! (REW 2016)

 

…ali zato postoji bazna stanice

mobilne telefonije! (sv. Đorđe 2016)

 

 

 

Krećem u nabavku (sv. Đorđe 2016)

 

 

Do plaže se vozimo gradskim prevozom. Male Suzuki Vitare ili veliki Land Rover, na koji nakače prikolicu sa sedištima. Karta u jednom smeru je 3 leja po osobi. Put je neasfaltiran, truckav, pa poskakujemo dobro u prikolici.

 

 

 

Glavna “avenija” do prirodne plaže na moru.

Plaža je udaljena oko 2-3km od mesta (REW 2016)

 

Močvarno zemljište, trska i šaš,

na putu do obale (REW 2016)

 

Svuda je pesak, zemlje nema,

pa raste makija: šaš i nisko drveće (REW 2016)

 

Ovako izgleda prevoz do plaže,

inventivno i sjajno! (REW 2016)

 

 

***

 

Plaža je peščana, široka i dugačka, prirodna i potpuno neurbanizovana. Od infrastrukturnih stvari postoje kante za smeće, čiste i česte. Na stanici “gradskog prevoza”  ispred plaže su dva “kafića”

 

Plaža je široka 100-nak metara, a dugačka je desetinama kilometara. Po obodu je poludrveće-polumakija. Hlada ima minimalno u toj makiji, sve je prirodno, ima puno školjki. Voda nije slana, jer se praktično svuda oko plaže uliva Dunav. Plaža se ustvari prostire kilometrima do Konstance sa jedne strane, a sa druge do 50km ispred Odese, ispresecana je ulivanjima Dunava u Crno more i praktično se Dunav kroz taj pesak duž cele plaže uliva u more.

 

Ovo je moja treća crnomorska plaža, da tako kažem. Potpuno je neuređena i prirodna, potpuna suprotnost voljenoj Mamaji kod Konstance i modernim plažama Odese. Severian je na svojim putovanjima obišao Crno more, napravio je potpun krug i bio na raznim plažama: od Zlatnih pjasca i Sozopola u Bugarskoj, preko Trabzona i iznanđujućeg Samsona u Turskoj, Batumija u Gruziji (tzv. Las Vegasa na Crnom moru), Novog Atosa ili stenovitih plaža u Abhaziji (eto ima i da nije pesak), preko Rusije, Krima i ukrajinske obale, do ove ogromne peščane plaže preko koje se Dunav izliva u Crno more. Ukoliko je čitalac zainteresovan za više detalja, možete ih pronaći na našoj mapi

 

 

 

 

 

 

S. da propusti neku vodu… nemoguće! (Ušće Dunava)

 

 

 

Klinci prave žurku na plaži. Ima jedan veliki moderan rezort, uglavnom su turisti iz zapadne Evrope tu.

 

Ima i mali aerodrom! Za panoramsko razgledanje. Jer postoji taj super fensi rezort (Green village).

 

Na obali zarđao radar i napušteni bunkeri Čaušeskove vojske.

 

Panoramsko razgledanje ušća iz aviona (REW 2016)

 

Kafić na plaži. To je sve od pratećih sadržaja,

sve ostalo je prirodno! (REW 2016)

 

Kupanje se ne “preporučuje”, zbog jakih struja od Dunava

 

 

 

 

 

Sunce zalazi jako dugo. Nema zašta da zađe (REW 2016)

 

 

 

 

Uveče snimamo luku. Komarci jedu. Nema svrhe biti napolju. iz sobe slušamo ptice, ptice i ptice; i žabe.

 

Ptice se čuju bukvalno kao bučna ljudska žurka!

 

Smiraj dana u luci… (REW 2016)

 

… i na Dunavu (REW 2016)

 

Noćni život u Svetom Đorđu (REW 2016)

 

 

Pumpa od IMT traktora ili je to polivač ulica?

 

 

 

 

 

***

 

Polazaka iz Svetog Đorđa je rano ujutru. Sunce bukvalno izlazi dok hodamo ka luci. Još je uključena rasveta. Nije takva gužva kao na dolasku, rano je jutro i priroda je mirna. Potpuno drugačije od onako živog dolaska.

 

 

 

 

 

 

 

***

Mnogo je mirnije, reka deluje smirijuće i opuštajuće.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Magistrala ide uz gornji deo ovog najjužnijeg kanala, ispod brda.

Tuda će S. da vozi već danas (REW 2016)

 

Planiranje rute za vožnju motorom (REW 2016)

 

Brzi trajekt (katamaran),

koji vozi do Suline i sv. Đorđa (REW 2016)

 

…i povratak u Tulču!

 

 

***

 

Ukoliko ste avanturista, preporučujemo da što pre posetite deltu Dunava. Zašto?

 

Zato što je nama najbliže područje koje je još uvek prirodno i divlje koliko je to moguće, tj. nije još uvek mnogo oštećeno ljudskim delovanjem. Zato što je lepo i prijatno za odmor. Zato što još uvek možete da napravite pravu avanturu i da ostanete na evropskom tlu (nema mnogo takvih mesta).

 

Mi smo odabrali odlazak do Svetog Đorđa, na kraju najjužnjijeg kanala. Sulina je na kraju srednjeg kanala, a Peripala na kraju najsevernijeg Kilije (onog koji deli Rumuniju od Ukrajine). Odabrali smo kanal Sveti Đorđe, jer je najduži i Dunav najviše meandrira, a mesto Sveti Đorđe je veoma blizu crnomorske obale.

 

Za one koji imaju više vremena i zadržavaju se u delti više dana, predlažemo da odu trajektom do Svetog Đorđa, a onda biciklom pređu do Suline i vrate se odatle trajektom u Tulču. Bicikli mogu da se iznajme u Tulči i da se voze trajektom (treba samo poneti trake za vezivanje).

 

Ovo i mi nameravamo da probamo, jer svakako ćemo se vratiti u deltu!

 

 

 

[severian 17014 Napisano Jul 12, 2017]

Delta Dunava, sa juga dokle ima puta!

Vrludanje među rukavcima i lagunama Dunava!

 

piše Severian

 

 

Jutros, vozeći se trajektom nazad ka Tulči, gledali smo obalu kanala i put koji ide nizvodno. Međutim, put se retko i slabo vidi, tek povremeno naslućuje, jer kao i svuda, Dunav pravi meandre i lagune, ide malo vamo ili tamo, po nekoj svojoj ideji i volji, pa je put malo odvojen od reke/delte. U gornjem delu delte vide se naselja koja leže na Dunavu i njihova pristaništa. Sve mi to ne da mira, ideja se polako rađa i nastupa iz pozadine svesti…

 

***

 

Kako trajekt stiže u Tulču oko 10h, a naš hotel je svega nekoliko stotina metara udaljen od pristaništa, brzo stižemo da se prijavimo, znaju da dolazimo (spremili su nam sobu mnogo pre zvaničnog vremena od 14h),  Violeta ostaje da se odmara, a ja se najbrže moguće spremam i već u podne izlazim iz hotela u punoj ratnoj opremi, na motoru.

 

Krećem na važnju u deltu, koliko i kako se može…

 

Put najpre vodi na istok, niz kanal Dunava Sveti Đorđe.  Put koji sam još jutros gledao sa broda, sada vozim!

 

Put kreće od Tulče, pored Mehmedije (rum. Mahmudia) i Muriola (rum. Murighiol), a onda slepo završava u selima Gornji Dunavac (rum. Dunavățu de Sus) i Donji Dunavac (rum. Dunavățu de Jos). Iza toga nema više puta. Samo voda, trska i delta koju smo jutros prešli brodom. Idemo, dakle, dokle se može…

 

Motor na čuvanju u zatvorenom dvorištu. Po povratku sa krstarenja,

S. oblači full opremu, iako je jako toplo, uzima motor i kreće u vožnju

niz Dunav dokle ima puta (REW 2016)

 

Naš hotel je na jezerskoj Adi,

povezan malim mostom sa kopnom (REW 2016)

 

 

***

 

Put je odličan. Sve vreme asfalt je savršen, potpuno nov. Odličan je za vožnju motora, povremeno sjajan.

 

Bravo, Rumuni, tako se dovode turisti!

 

Pored puta povremeno se vide lagune,

delta je sa leve strane puta (REW 2016)

 

Pogledajte samo taj savršen put,

a saobraćaja skoro da nema (REW 2016)

 

Blago valovito, uglavnom pravo uz blage krivine (REW 2016)

 

Pored puta su peščane dine, pesak je svuda, a ne zemlja.

Čistim kameru na svakom stajanju  (REW 2016)

 

 

***

 

U jednom od malih mesta pre Mahmudije, uskim, seoskim makadamom hoću da izbijem na Dunav. Upadam na malu lokalnu plažu, usred ljudi koji igraju fudbal na pesku i kupaju se. Ja upadam u punoj ratnoj opremi u stojećem stavu. Opšti smeh.

 

 

 

Neko igra fudbal… (REW 2016)

 

… neko se kupa, neko peca (REW 2016)

 

 

Mehmedija je gradić koji se nalazi na samom južnom kanalu. Trajekt koji vozi od Tulče do Svetog Đorđa staje ovde, tako da turisti koriste i Mehmediju kao polazište za krstarenje deltom Dunava. Ako u deltu dolazite iz Konstance ili sa Mamaje, Mehmedija je verovatno najpametnija tačka na kojoj hvatate trajekt.

 

Hotel Mon Jardin, na samoj obali (REW 2016)

 

 

Kanal Sveti Đorđe u Mehmediji (REW 2016)

 

Mesto podseća na grčke gradiće sa Kasandre (REW 2016)

 

Na ulazu u grad “čuči” lovac na turiste (REW 2016)

 

Izleće na put, moram da stanem, zagleda tablice,

“Srbija braća”, priča, objašnjava… (REW 2016)

 

 

***

 

Izlazim na kanal na još dva-tri mesta.

 

Na mnogo mesta može da se stigne do Dunava (REW 2016)

 

Ima puno odvajanja sa glavne magistrale

koji vode do kanala (REW 2016)

 

 

 

Svuda je pesak (REW 2016)

 

Rečno drveće pravi finu hladovinu

za vožnju po ovako toplom danu (REW 2016)

 

 

 

U svakom mestu postoji bar po nekoliko čuvanih i ograđenih parkinga, gde je moguće ostaviti vozilo i otići na krstarenje deltom.

 

 

 

 

 

 

***

 

Put je i dalje veoma dobar. Za čas proletite kroz Gornji Dunavac i stignete do Donjeg.

 

Put je i dalje fantastičan i nov (REW 2016)

 

 

Pored puta su brojne reklame za hotele,

marine, kupališta i sl. (REW 2016)

 

 

 

 

***

 

Put završava tako što bukvalno silazi u vodu u Donjem Dunavcu. Inače, Donji Dunavac se nalazi na nadmorskoj visini od 0m, a nije na moru  .

 

Vozite se kilometrima kroz selo… (REW 2016)

 

… pored kuća sa trščanim krovovima… (REW 2016)

 

… i onda odjednom put se prekida vodom (REW 2016)

 

Jedan od brojnih rukavaca Dunava, iskorišćen za marinu,

put završava bukvalno ovde, rampom za čamce (REW 2016)

 

 

***

 

Vraćam se u Muriol (rum. Murighiol), koji se nalazi na istoimenom jezeru, jednoj od velikih laguna Dunava.  Ime mesta je turskog porekla i znači ljubičasto jezero.

 

 

 

 

 

Od Murigola krećem ka jezeru Rezim. Vozim se između nekoliko jezera, to su i dalje sve lagune delte Dunava.

 

Opet je put potpuno nov, još ni linije nisu iscrtane. Bravo, Rumuni!

 

 

 

Močvarna voda stiže do puta (REW 2016)

 

 

Šaš i poneko drvo pored puta (REW 2016)

 

 

***

 

Jezero Razim je ogromno, više desetina kilometara dugačko, silazi na istok do Crnog mora, od koga ga deli samo uzak peščani sprud, a na jug se prostire čak do iznad Konstance.

 

Silazim na obalu. Divim se.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

***

 

Pored još jednog jezera-lagune, Babadag (odlična lokacija za pecanje!) izlazim na glavnu magistralu Konstanca-Tulča, kojom se vraćam u grad.

 

 

 

 

***

 

Ispred Tulče je aerodrom (!), moderni marketi i pumpe.

 

Grad je definitivo od klase mojih gradova odmora, kao Aktobe, Sibiu, Jaši, Astrahan, Habarovsk, Karpenisi itd.

 

 

***

 

Ceo deo južne obale Dunava, od Galašija do kraja delte, ima puno, ako ne i većinu mesta sa, i dalje, turskim većinskim življem. U gradu Tulči se nalazi najmanje šest crkava u samom centru, velika džamija na keju i sinagoga u glavnom bulevaru. Kada ovome dodamo i obližnju Konstancu, sa takođe brojnim bogomoljama raznih religija i konfesija, utisak mi je potpun.

 

Volim da vidim tu čuvenu multikulturalnost na delu, živuću i dobro držeću!

 

 

[nikvuksa 1688 Napisano Jul 15, 2017]

Stvarno svaka čast i na samom putopisu, ali pre svega na odabiru lokacije! Stvarno savršeno, svaka čast! 

[severian 17014 Napisano Jul 15, 2017]

Od Tulče do Ploeštija

 

Još jednom preko Dunava skelom!

Tulcea – skela Brăila – Buzău – Ploiești

 

Etapa: 280 km

 

piše Violeta

 

 

Od Tulče se vraćamo putem kojim smo došli, oko šezdesetak kilometara, uz Dunav. To je onaj fenomenalan put, na koji smo naišli po prelasku Dunava skelom u Galaciju (rum. Galați).

 

Uzbudljiv put i odličan asfalt!

 

 

 

 

 

***

 

Na odvajanju za Galaci, mi nastavljamo magistralom do Braile (rum. Brăila). To je uostalom glavni put, patrljak ka Galaciju i Moldaviji je sporedan smer!

 

 

 

 

 

***

 

Braila je zapadno od Galacija i ove dve skele (sećate se, i u Galaciju smo prešli Dunav skelom) predstavljaju jedine prelaza Dunava u ovom kraju. Postoji projekat za izgradnju mosta u Braili, pošto je u zimskim mesecima kada se Dunav zaledi prelaz skelom nemoguć, pa mora da se ide do Giurgeni–Vadu Oii mosta, što znatno produžava i poskupljuje transport. Tada praktično istočni deo Rumunije i Moldavija, pa i jugozapadna Ukrajina ostaju odsečeni od centralnog dela Rumunije.

 

U Braili ima 4-5 skela koje rade paralelno, veliki je biznis u pitanju! Za kamione postoje posebne skele, što je prilično dobro rešenje, jer njihovo ukrcavanje i iskrcavanje traje znatno duže, čime je omogućeno da se laka vozila brže transportuju preko Dunava. Velika je gužva i haos, pokušali su da nas “zapale” za kartu, naplativši nam 21RON, čak su dali i fiskalni račun (ispostaviće se neki zaostali za pikap otprilike), ali nama je ta cena bila sumnjiva jer smo znali cenu iz Galacija (11,50RON), pa se S. pobunio i dobio “kusur” nazad. Na kraju smo platili 9,50RON, ukupno za motor i nas dvoje. Kaže S. da je prodavcu karata bilo jako neprijatno kad je uhvaćen u manipulaciji, ali to ga nije sprečilo da istu proba da izvede.

 

Ukrcavanje na jednu od više skela u Braili.

Postoji više prilaza, izaberite najbolje za sebe (REW 2016)

 

Nećete me prevariti  ! (REW 2016)

 

 

 

Skela za terentna vozila. Izbegavajte, ukrcavanje i

iskrcavanje traje jako dugo (REW 2016)

 

Kad gopro ostane na kacigi Dunav bude gore (REW 2016)

 

 

Dunav je u Braili uzak, uži nego u Galaciju i uži od Save u Beogradu. Prelazimo ga brzo, vožnja traje 5-10 minuta.

 

 

 

 

 

Voilà! Na zapadnoj strani… (REW 2016)

 

 

Luka je puna prašine. Makadam je i kamioni nas praše.

 

 

Bacamo poslednji pogled na Dunav i krećemo u ravnicu (REW 2016)

 

 

***

 

Braila je veliki grad. Deluje lepo, ali smo mi nervozni od prašine i gužve na obilaznici, pa bežimo za Buzau. Mislim se, koja je fora sa ovim mojm mužem i skelama, ali ostajem nema…

 

Nakon što se odvaja magistrala za Sloboziju, put postaje neopterećen. Odličan je i veoma brzo, bez zaustavljanja, prelazimo veliki rumunski plato.

 

 

 

Minibus na liniji Bukurešt-Tulča (REW 2016)

 

Začas stižemo u Buzau (REW 2016)

 

 

 

 

Pravimo pauzu iza Buzaua, na OMV pumpi. Živeo globalizam!

 

Lux OMV – krov pravi hladovinu na parkingu (REW 2016)

 

S. rezerviše smeštaj … (REW 2016)

 

… ja koristim priliku da nešto pojedem (REW 2016)

 

 

Na rumunskom platou je vrućina, sve je ravno, nema hlada. Samo polja i polja i tek u daljini se naziru obronci Karpata.

 

Put je prav, u jednom trenutku sam zaspala, i tras kacigom u kacigu mog vozača!

 

Dok se vozimo preko velikog platoa, putokozi pokazuju na mesta čija se imena završavaju na …ești. Ovo je istorijska oblast Vlaška (tako je zovemo mi Sloveni), Rumuni je zovu Țara Românească. To je izvorna zemlja rumunskog naroda. Sve, baš sve, počev od prirode do imena gradova je tako različito od Transilvanije, pa i od Moldavije. Očigledno nam je da današnja Rumunija kroz istoriju nije bila koherentna, tj. da su pojedine oblasti delile različite sudbine!

 

 

 

 

Bucov, neposredno ispred Ploeštija,

praktično smo već stigli (REW 2016)

 

 

***

 

U Ploešti stižemo popodne. U grad ulazimo širokom magistralom, duž koje se sa obe strane nalaze moderni saloni automobila svih popularnih brendova, mnogo malih fabrika (bravo!), skladišta, a zatim i veliki šoping mol (Afi Palace). Još jednom, ovim efektnim ulaskom, potvrđujemo sebi koliko je Rumunija napredovala!

 

 

BMW, Citroen, Seat, Ford… (REW 2016)

 

Tu su i japanci (REW 2016)

 

Skoro pa domaći brend (REW 2016)

 

 

Šoping centar na ulasku u grad (REW 2016)

 

 

Naš pansion je na zapadnoj strani grada, u blizini ogormne šoping zone na samom izlasku iz gradskog tkiva na obilaznicu (zabeležiti ovde da i Ploešti ima obilaznicu, a Beograd ne može da je izgradi 50 godina!). To je savršena lokacija za sutrašnji rani start, a kako mi stižemo sa istoka, prolazimo kroz ceo grad. Ogromni široki bulevari seku mesto, sa puno kružnih tokova, saobraćaj se odvija bez gužvi, mi prolazimo bez ikakvog zadržavanja. Već na prvi pogled, grad nas kupuje. Totalno smo iznenađeni i zadivljeni.

 

Bulevar republike, nema gužve (REW 2016)

 

Kružni tokovi, bez semafora. Saobraćaj teče (REW 2016)

 

Nove lepe vile po obodu grada,

jedna od njih je i naš smeštaj večeras (REW 2016)

 

[vortex4borg 391 Napisano Jul 15, 2017]

prelepo pisete, iako mi se zenski stil za dlacicu vise dopada (izvini S)

[severian 17014 Napisano Jul 18, 2017]

Ploešti

piše Violeta

 

 

Ploešti (rum. Ploiești), nekada ga transkribuju i kao Ploješt, je veliki grad, preko 200.000 stanovnika. Nalazi se na severu Vlaške, otprilike na mestu gde poslednji obronci Karpata prelaze u vlašku ravnicu. Zbog svog geografskog položaja, očigledno predstavlja važnu tačku na putu od Transilvanije ka Vlaškoj, Bukureštu i Crnom moru.

 

Kao i većina rumunskih gradova, posle oslobađanja države od SSSR-a i rumunske revolucije, ekonomski se naglo razvija. Ogromne rafinerije na ulazu u grad pokazuju šta je vodeća industrija u Ploeštiju: prerada nafte i petrohemija. Naravno, kad privreda funkcioniše, grad se razvija. Već ste videli, u prethodnom nastavku, kako istočni ulazak u Ploešti najavljuje bogat grad. Pa, da bez daljeg odlaganja krenemo u obilazak.

 

 

***

 

Centar grada je potpuno sređen. Fasade se rekonstruisane, trgovi popločani, zelenilo održavano. Na centralnom trgu je veliki park, pored kula sa satom, centralna pijaca i gradska kuća, sve savršeno renovirano i veoma lepo.

 

Gradska pijaca i toranj sa satom, centra Ploeštija (REW 2016)

 

“Sahat-kula” pogled iz parka (REW 2016)

 

Crkva sv. Jovana, na

Trgu heroja (rum. Piaţa Eroilor), Ploešti (REW 2016)

 

Gradska kuća. Čak i komunističke zgrade

ne izgledaju loše (REW 2016)

 

Bivše sedište kompanije OMV-Petrom, najveće korporacije u Rumunije.

Sedište kompanije je preseljeno u Bukurešt, a zgrada

je donirana gradu (REW 2016)

 

Sinagoga slična onoj u Tulči, ali manja (REW 2016)

 

 

Parkovi su uređeni moderno. Staze su popločane, drveće potkresano, trava kao juče ošišana. Stepeničaste cvetne aplikacije ili zelene figure krase trgiće i parkove. Gdekod ima prostora napravljena je fontana ili neka zelena instalacija.

 

Ljudi su opušteni, šetaju se, prskaju u fontanama. Nema napetosti i grča, ne primećujemo ih.

 

 

 

 

 

 

La Placinte, popularan lanac palančinkarnica (REW 2016)

 

Hotel Central (REW 2016)

 

Replike antičkih stubova, ćupova i slično se često sreću

u Rumuniji na zgodnim mestima, ovde u parku (REW 2016)

 

…neko mora i da kopa (Ploešti 2016)

 

 

***

 

Na centralnom trgu park preseca Palatul Culturii. Prelepa zgrada, Palata kulture (gde su se smestili biblioteka, prirodnjački muzej, sud…), sa divnim širokim stepeništem, na kojem se omladina zabavlja…

 

 

Palata kulture, opravdano dominira centralnim parkom (REW 2016)

 

Krilo palate prema Bulevaru republike

je biblioteka (REW 2016)

 

 

 

Ulice su potpuno čiste, nigde nijedna žvaka ili papirić, a kamoli opušak. Jedino trunje na ulici je ono što je palo sa drveća. U ovom gradu nema prašine.

 

Ima puno kafića, restorana, lokala. Ponovo srećemo nadogradnju lokala na prizemlje zgrade (sećate se pisali smo o tome u Moldaviji?). Ovde je ta dogradnja moderna, moderni lokali dozidani na starije, ali sređene zgrade. Eto, i tranzicioni kapitalizam se čini za nijansu manje odvratan u Ploeštiju!

 

 

Dogradnja lokala bočno na prizemlje zgrade.

Ovde čak vizuelno i uspešna (REW 2016)

 

 

 

Poznati brend. Rešenje, za one koji vole.

Inače, tu su i ostali slični globalistički lanci (REW 2016)

 

Ima dosta i lokala sa brzom hranom (REW 2016)

 

Evo i zašto su ulice tako čiste (REW 2016)

 

Zelenilo i cveće je na svakom koraku (REW 2016)

 

 

***

 

Bulevar republike je glavni bulevar, širok, ispresecan kružnim tokovima. Na svakom kružnom toku je spomenik, okolo je zelenilo, jako lepo je uređeno.

Uz bulevar sa jedne strane ide zeleni pojas–park, a zatim stambene zgrade, dok se sa druge strane nižu čas stambene zgrade iz perioda komunizma, blokovska arhitektura, a čas moderni šopovi i velike poslovne zgrade.

 

Kroz sredinu bulevara se protežu tramvajske šine, sa neobičnim rešenjem za stanice.

 

Bulevar republike i poznate češke “katice” (REW 2016)

 

Tramvajske stanice se usecaju

u levu kolovoznu traku (REW 2016)

 

 

Dobro poznati brend

pod drugim imenom (REW 2016)

 

Trolejbusi su moderni, kao i autobusi (REW 2016)

 

 

***

 

Večeramo u restoranu u parku u samom centru grada. Restoran je lep i pun zelenila. Naravno da u ovako zelenom gradu, biramo zeleni restoran  .

Vrlo solidna hrana. Parkiramo motor ispred apoteke, u obilazak smo krenuli motorom, pa na žalost, večeras za vozača nema piva  .

 

Grad je prepun nekog privatnog obezbeđenja. Na ulazu apoteke ispred koje smo parkirali motor stoji obezbeđenje, šoping mol je prepun obezbeđenja, ima ga i na ulicama… Za razliku od npr. Tiraspolja, gde obezbeđenje (doduše državno) skoro da nije vidljivo, ovde se upravo trude da budu što uočljiviji, a to paradoksalno čini da se čovek oseća manje sigurno.

 

 

Restoran je u centru,

“centrije” ne može (REW 2016)

 

 

Zaslužena klopa na kraju dana… (REW 2016)

 

… pišem zabeleške pre nego što navalim na picu.

Eto kako je nastao ovaj putopis! (REW 2016)

 

 

***

 

Na izlasku iz grada prema zapadu, na uključenju na obilaznicu, nalazi se ogroman šoping mol Ploiești  Shopping City, sa poznatim brendovima H&M, Carrefour, itd. Preko puta je Decathlon, iza su Metro i Praktiker… podseća me na neki od zapadnih gradova u kojima često boravim.

 

Na obilaznici, iza šoping zone, je nova industrijska zona: fabrike, skladišta i distributivni centri. Sve novo i veliko. Vidi se zašto je grad bogat. Vide se poslovi, razvoj, rumunski napredak je fizički opipljiv u Ploeštiju (prim. Severian: zanimljivo je recimo da je Rumunija 2017. godine prestigla i Hrvatsku po paritetu kupovne moći u odnosu na EU prosek, a odavno je ispred Bugarske, Srbije i svih ostalih balkanskih zemalja osim Grčke. Kupovna moć je dostigla već 63% evropskog proseka i brzo raste. Bravo!).

 

Shopping City, veliki tržni centar na obodu grada

i senke dva putnika! (REW 2016)

 

 

Popularan i jeftin lanac sportske odeće,

obuće, rekvizita… (REW 2016)

 

 

 

 

 

***

 

Naš savet je: nemojte da propustite ovaj grad! Ako je Jaši daleko, pa za njega možda i postoji opravdanje da ga ne upoznate, za Ploešti toga nema. Ako ste i čuli za Ploešti, očekujete neki siv, depresivan, industrijski postkomunistički grad, međutim dočeka vas moderan, obojen, industrijski razvijen grad, pomalo mešovitog stila, oaza zelenila, opuštenih i nasmejanih ljudi, totalno savremene šoping zone, a cene još uvek normalne… Uostalom, na putu je za deltu Dunava, Konstancu i Mamaju, Bukurešt… pa verujem da će vas put kad-tad provesti tuda, a tada planirajte da mu posvetite bar malo vremena i jedno spavanje.

 

Ploešti to zaslužuje!

 

Tulča i delta Dunava su iza leđa  (REW 2016)

 

 

 

 

[srrdjan 315 Napisano Jul 19, 2017]

Како описујете и сликате ваш путопис скоро да сам тамо свака част , свака част и за време које се посвећује истом 

[doktor 4751 Napisano Jul 19, 2017]

Oduševljen sam kolicinom servisnih podataka, a sve u lepoj ambalaži! 

[severian 17014 Napisano Jul 21, 2017]

Od Ploeštija, severom Vlaške, preko Transalpine, do Hatega

piše Violeta

 

 

Ploiești – Târgoviște – Găești – Pitești – Râmnicu Vâlcea – Călimănești – Brežoi – Transalpina – Petroșani – Hațeg

Etapa: 420 km!

 

 

Od Ploeštija na sever preko Sinaje, put vodi pravo u Brašov i dvorac Bran. Tim putem smo prolazili na putovanju Ultimate Romania Ride, preporučujemo ga, put je lep za vožnju, uz obaveznu posetu Sinaji, manastiru i dvorcu Peleš.

 

Danas od Ploeštija idemo na zapad i vozićemo se severnim obodom Vlaške, ispod južnih obronaka Karpata: Targovište, Pitešti, Ramnika Valča (mnogi od vas će prepoznati ova mesta, pošto se nalaze na južnim tačkama ruta koje od Transilvanije izbijaju u Vlašku), sve dok preko Brežoja ne zajašemo Transalpinu u pravcu istok-zapad i na kraju od Petrošanija fenomenalnom magistralom završimo u Hategu.

 

 

***

 

Od Ploeštija do Targovišta (rum. Târgoviște) izbegavamo postojeći auto-put i vozimo se magistralnim putem, koji je sasvim OK za vožnju. Vide se obronci Karpata.

 

Prolazimo oko Targovišta. Grad je dosta manji i primetno siromašniji od Ploeštija. Ogromna železara slabo radi ili uopšte ne radi, nismo sigurni. Eto šta se dešava kad ceo grad zavisi od jedne fabrike.

 

 

Na ulazu u Targovište vijori se barjak (REW 2016)

 

Targovište, siromašan mali grad (REW 2016)

 

Ogromna fabrika, ali slabo radi (REW 2016)

 

 

 

***

 

Od Gaeštija (rum. Găești) do Piteštija (rum. Pitești), opet biramo da ne izlazimo na auto-put. I dobijamo: tabla-na-tablu put, Meljak koji traje 50km. Strahota! Junački sve prolazimo, probijamo se kroz put s radovima, bezočno zaobilazimo kolonu, i posle Piteštija sedamo na pauzu na nekoj pumpi, posle dva i po sata od polaska, smoreni i niskog morala  .

 

Velika gužva na putu (REW 2016)

 

Na putu ka Piteštiju (REW 2016)

 

Lepo je što se stavlja novi asfalt,

ali što baš danas (REW 2016)

 

Pa zar nije original Meljak? (REW 2016)

 

Kad sam smorena da ne mogu

ni kacigu da skinem  (REW 2016)

 

Pitešti (REW 2016)

 

Na ulazima u Pitešti šoping zone (REW 2016)

 

Zaslužena pauza posle gužve

i radova na putu (REW 2016)

 

Sev doručkuje drugi put,

umorio se od vožnje  (REW 2016)

 

 

***

 

Od Piteštija već zalazimo u Karpate. O sreće i moje radosti!

 

Prolazimo pored Ramniku Valča (rum. Râmnicu Vâlcea) i nastavljamo putem ka Sibinju (rum. Sibiu). Put vodi kroz banju teško zapamtivog imena Călimănești, gde je uvek gužva na putu, svaki put kada smo vozili ovuda isto je, ali uz prijatnu hladovinu za vožnju lako se prođe.

 

Banja Kalimanešti (REW 2016)

 

Centralni hotel starog jezgra banje (REW 2016)

 

Moderan spa kompleks sa bazenima (REW 2016)

 

Kao da se vozimo kroz park (REW 2016)

 

 

Put zatim vodi kroz prelepu klisuru reke Olt, koja objektivno možda i nije toliko prelepa, međutim meni se još prošle godine veoma svidela, tako da sam se unapred radovala današnjoj vožnji. Nešto slično kako se uvek radujemo vožnji Transalpinom ili Transfagarašanom, makoliko puta da smo tuda već prošli. Mene ova klisura neodoljivo podseća na rodnu ovčarsko-kablarsku koja mi je u srcu, pa joj zato dodeljujem epitet prelepa.

 

Klisura reke Olt (REW 2016)

 

 

Kad nema prostora za put i sve je voda,

onda se gradi ovako (REW 2016)

 

Vrlo dobar vijadukt kroz klisuru (REW 2016)

 

Sve dublje ulazimo u Karpate (REW 2016)

 

 

***

 

Glavni pravac na sever ka Sibinju napuštamo u mestu Brežoi, jer idemo na zapad na Transalpinu.

 

Pravimo pauzu u kafanici ispred Voineasa. Tu su kafana i prodavnica, a na spratu ima i soba za spavanje – idealna lokacija za bazu za off-road vožnju po Karpatima. I dok mi tako razmišljamo, stiže sa planine KTM 250 exc…

 

 

Brežoi centar (REW 2016)

 

Simpatično malo mesto, Brežoi (REW 2016)

 

Pauza pred uspon (REW 2016)

 

Prolazimo pored vile u kojoj smo prethodne godine prenoćili.

Vidimo puno vozila u dvorištu, radujemo se što posao ide  

Simpatični domaćin i dobar smeštaj, ostali su nam u

pozitivnom sećanju. (REW 2016)

 

Brana na reci Lotru (REW 2016)

 

Voda deluje tako mirno i opuštajuće (REW 2016)

 

Ovako se puni akumulaciono jezero (REW 2016)

 

 

Reka Lotru. S. se uvek obraduje kad je vidi (REW 2016)

 

Kad puna linija mora da se pređe (REW 2016)

 

[severian 17014 Napisano Jul 21, 2017]

***

 

Lepom vožnjom pored jezere Vidra (rum. Lacul Vidra) stižemo na krst Transalpine.

 

Sve dublje zalazimo u Karpate (REW 2016)

 

 

 

Kao što sam ranije rekla,

Rumuni vole piknike u prirodi (REW 2016)

 

Brojni putići za off-road vožnju (REW 2016)

 

Prelepa četinarska šuma (REW 2016)

 

Jezero Vidra (REW 2016)

 

Put je negde dobar, negde lošiji.

Priroda uvek veličanstvena (REW 2016)

 

Ski centar se renovira (REW 2016)

 

Sve vreme vozimo iznad jezera Vidra (REW 2016)

 

 

***

 

S. već dugo želi da kampuje na reci Lotri (ranije je kampovao na jezeru Vidri), pa ovaj put pravimo piknik.

 

Jedemo sendviče koje sam pripremila jutros u Ploeštiju za tu priliku. Hladimo konzerve u reci.

 

Reka Lotru je pravo uživanje! (REW 2016)

 

Proplanak u šumici pored reke.

Zar nije idealno mesto za kampovanje? (REW 2016)

 

Parkiramo se i mi. Vreme je za piknik! (REW 2016)

 

S. postavlja trpezu  (REW 2016)

 

… dok ja hladim konzerve u reci (REW 2016)

 

Južni krak Transalpine zove i mami da ga ne preskočimo.

S. mi ispunjava želju (REW 2016)

 

Da rashladimo bar ruke i lice (REW 2016)

 

Voda potpuno bistra (REW 2016)

 

Malo makadama dok se vraćamo na glavni put (REW 2016)

 

 

***

 

Transalpina, južni krak, izgleda privlačno, pa iako nismo planirali, na moju inicijativu odlučujemo da se provozamo. Vozimo preko sva tri prevoja do Ranče i nazad na krst, svaki put se jako obradujem ovoj ruti. Ima puno motora, jurimo se, ja visim po serpentinama i fotografišem.

 

Lotru reka, malopre smo užinali na njenoj obali (REW 2016)

 

Kako čovek da propusti ovakvu lepotu? (REW 2016)

 

Na svojoj travi. Ovo je njihov dom (REW 2016)

 

S: “Ovo i na Alpima retko ima. Ja obožavam ovu Transalpinu.” (REW 2016)

 

S: “Ovaj krak od reke Lotru do Ranče

je najspektakularniji” (REW 2016)

 

 

Ovo su pravi heroji Transalpine (REW 2016)

 

Na vrhu jednog od prevoja, mislim najvišeg (REW 2016)

 

Parang planine, južni Karpati (REW 2016)

 

Transalpina (REW 2016)

 

S: “Transalpina je dobra za sve: za panoramsko razgledanje,

kao sada, kao i kad hoćeš da peglaš krivine” (REW 2016)

 

 

Ski centar Ranča (REW 2016)

 

 

 

Put je odličan, ali ima nekoliko odrona (REW 2016)

 

Fotograf je na zadnjem sedištu (REW 2016)

 

V: “Bilo bi šteta da smo propustili ovu vožnjicu  ” (REW 2016)

 

[severian 17014 Napisano Jul 21, 2017]

***

 

Posle sve lepote istočnog i južnog kraka Transalpine, silazak u Petrošani je totalni krš! Oko šest ili sedam kilometara bez asfalta, subjektivni utisak mi je kao da je pedeset, S. kaže odličan makadam i uživa. “Ma kakav makadam, dajte mi asfalt”, mislim u sebi, dok primećujem da se isplaćuje trening sa KTM-om.

 

Kad se pojavio asfalt, bezobrazno nas pretiču tri Finca sa BMW-ovima. Onda smo se sa njima jurili sve do Petrošanija. Muška posla, šta li je…

 

Na krstu Transalpine, gde se južni krak

ukršta sa pravcem zapad-istok (REW 2016)

 

Čim smo skrenuli za Petrošani put postaje loš (REW 2016)

 

S: “Sad on misli da ja mogu u ovo kamenje” (REW 2016)

 

Zamislite da je dobar asfalt, kakav bi ovo bio put! (REW 2016)

 

S: “Kako dobra lokacija da se dođe KTM-om” (REW 2016)

 

Kad se pojavio asfalt, vožnja postaje uživanje.

Sve vreme se vozimo pored reke, priroda je prelepa (REW 2016)

 

Nepristojno preticanje, bez pozdrava i bez potrebe,

jer ne voze brže od nas (REW 2016)

 

Trkanje do Petrošanija (REW 2016)

 

 

***

 

Petrošani (rum. Petroșani) je simpatičan mali grad, ima pešačku zonu lepo sređenu. Zbog svoje pozicije, može da se koristi za opremanje i polazak na Transalpinu. S. kaže da je ovo udoban gradić, a i meni tako deluje…

 

Od Petrošanija do Hatega je odlična, vrhunska magistrala, koridor E-70. Lepa za vožnju, skoro renovirana, brze krivine. U Hateg ulazimo tik ispred kiše. U tom smislu, taman na vreme. U svakom drugom – prilično kasno.

 

Koridor E-70. Odlična magistrala, široka, sa brzim krivinama (REW 2016)

 

 

 

Ima nekoliko simpatičnih gradića usput (REW 2016)

 

Nad Karpatima pada li pada (REW 2016)

 

Nebo sve tamnije (REW 2016)

 

Stižemo u Hateg pre kiše (REW 2016)

 

 

***

 

Hateg (rum. Hațeg) je mali grad, svega 10-tak hiljada stanovnika, simpatičan, u primetno boljem stanju nego mali gradovi kod nas. Svi trotoari su sređeni (nema betona), parkovi uređeni, čisto je. Lidl i Bila imaju niže cene nego kod nas. Zamak u Hunedoari je blizu, Transalpina na dva skoka… ima dakle sve što treba da ima, geostrateški polažaj čoveče!

 

Umetnička galerija u Hategu (REW 2016)

 

Šareno je u Hategu (REW 2016)

 

Glavna ulica (REW 2016)

 

Hateg ima i reku (REW 2016)

 

Čak je i Billa šarena (REW 2016)

 

Težak dan za vožnju, malo da se odmorimo (REW 2016)

 

Simpatičnih detalja u plavoj boji  ima svuda (REW 2016)

 

Kafe “Haos”. Vratićemo se uveče na pivo! (REW 2016)

 

 

Konačno nas stiže kiša. Prosipa se na nas u sred Hatega!

 

Centar grada, Hateg (REW 2016)

 

U blizini Hatega je nacionalni rezervat bizona.

Evropskih bizona ima na malo lokacija…

edukujem se ja ovde na tabli, ali poseta rezervatu

ostaje za sledeći put (REW 2016)

 

Stambeni deo Hatega (REW 2016)

 

Često smo i ranije svraćali u ovaj Lidl,

pošto je Hateg na dobroj poziciji za dalja putovanja (REW 2016)

 

A preko puta je i benzinska pumpa,

ne mali broj puta sam ovde jela sladoled (REW 2016)

 

 

Sedimo u kafiću, pijemo pivo i navijamo za Jaši. Kafe “Haos” u centru, živo je i puno ljudi. Na TV-u prenose fudbalsku utakmicu CSMS Iași – Hajduk Split. S. navija za Jaši (sećate se, grad nas je oduševio) i raduje se svakom golu. Trenutno je 2:0. Lokalci se čude zašto stranci u Hategu navijaju za Jaši, kad je Jaši daleko i njima. S. se raznežio, politički nekorektno komentariše:

 

– “Da sam sad u Jašiju išao bih na utakmicu sa srpskom zastavom i napisao bih: Ajduka uzjaši, Cigani uz Iași“.

 

 

 

***

 

Doguli (Dog=Pas, na našem internom rumunskom odavno je posato “dogul”) profesionalno obavljaju zadatak, prijateljski nastrojeni prema turistima. Nisu kao oni vlaški seljaci iz Ploeštija koji su nas toliko jurili da nisam smela da sedam na motor pre glavne ulice

I tako uz pozdrav sa Mazokom, velikom mazom i predanim turističkim radnikom, sutradan ujutru napuštamo Hateg:

 

 

 

 

[severian 17014 Napisano Jul 21, 2017]

Od Hatega do Beograda. Bežeći od kiše!

Hațeg – Caransebeș – Moravița (ROM) – Vršac (SRB) – Pančevo – Beograd

Etapa: 310 km

 

piše Violeta

 

 

 

Poslednje jutro ovog nomadskog putovanja zateklo nas je u Hategu. Od sutra nema više svakodnevnog pakovanja, gledanja da se nešto ne zaboravi, trčanja po vodu i ostalo, znate već kako to ide… Ovo jutro, protiče sporo i mirno, bez uobičajene jutarnje žurbe, jer večeras spavamo kod kuće.

 

 

***

 

Na izlasku iz Hatega, skrećemo sa magistrale, prelazimo preko brane, koja pravi malo i simpatično jezero i vrlo brzo stižemo do zamka Kendefi. Želimo da vidimo i ovaj mali zamak, veliki i poznati Korvin smo videli više puta.

 

Na žalost zamak je zatvoren. Privatan je posed, nije renoviran još uvek, ali verujemo i nadamo se da će uskoro biti i da će postati još jedna turistička atrakcija Hatega.

 

Baraj u prevodu znači brana,

dakle brana Hateg (REW 2016)

 

Evo je i brana (REW 2016)

 

… i akumulaciono jezero “Bara Hateg”, šalimo se

 

Dvorac Kendefi (REW 2016)

 

Nije otvoren za posete (REW 2016)

 

Barokni stil dvorca (REW 2016)

 

 

Putokaz ispred zamka pokazuje na još neke turističke atrakcije. U samom gradu pored galerije/muzeja gradi se etno selo. Crkava ima puno, čak i jedna grčka pravoslavna, ima i sinagoga… Blizina Transalpine je dodatni plus. Brojni privatni pansioni nalaze se u gradu i oko grada. I Hateg želi da zahvati malo priliva od turizma koji se sve više razvija u celoj zemlji.

 

Crkva i citadela na 19km, a još malo dalje

park prirode na koji su veoma ponosni (REW 2016)

 

Etno selo u izgradnji, Hateg (REW 2016)

 

Utvrđene crkve, karakteristične za Transilvaniju.

Evo jedne i ovde, Hateg je na granici Transilvanije (REW 2016)

 

 

Naravno, da je glavna atrakcija ovog kraja dvorac Korvin pored Hunedoare, u njemu smo bili prethodne godine, pa ko ga nije video ne treba da ga propusti, a mi nastavljamo ka Karan Sebešu.

 

 

***

 

Put je dobar. Sreću kvari pogled na Karpate. Vidimo da na Karpatima intenzivno pada kiša.

 

Nije lepo baš sad biti na planini (REW 2016)

 

Stajemo da obučemo kišne postave (REW 2016)

 

Nema vremena za pauzu, kiša je iza nas,

pa S. brzo koristi “priliku” (REW 2016)

 

 

Ja se dosađujem dok se S. oblači.

Naravno, da nosim sve postave još od polaska  (REW 2016)

 

Krećemo li? (REW 2016)

 

Put je odličan (REW 2016)

 

Oblaci počinju da se gomilaju i ispred nas (REW 2016)

 

 

***

 

U Karansebešu (rum. Caransebeș) pravimo pauzu. Centar se još renovira, tačnije centralna pešačka zona je sređena, ali se oko nje radi dalje sređivanje.

 

U centru je lepa pešačka zona, okružena prodavnicima i kafićima. Tu su i dve lepe crkve, pravoslavna je ogromna. Između nih je kapija, pored je neka iskopina, po izgledu liči na temelj crkve. Sa strane je uređen park. Tu je i šoping centar (bivša robna kuća). Kafići imaju bašte po sredini pešačke zone. A tu je i jedna prelepa zelena zgrada, škola.

 

Grad je prepun belih spomenika, ima ih svuda. Izgleda da su to spomenici žrtvama revolucije 1989. godine.

 

 

Centar grada. I ovde, kao i svuda u Rumuniji,

ima puno zelenila (REW 2016)

 

Velika pravoslavna crkva,

u samom centru (REW 2016)

 

Trijumfalna kapija, između dve crkve (REW 2016)

 

Temelji, pretpostavljam, stare crkve (REW 2016)

 

Pešačka zona, sa kafićima po sredini.

Okolo su prodavnice i jedan mali šoping mol (REW 2016)

 

U donjem delu pešačke zone

fasade se još uvek sređuje (REW 2016)

 

Ima i ovako lepih zgrada koje čekaju na sređivanje (REW 2016)

 

Parkići su svuda (REW 2016)

 

Ova prelepa zelena zgrada, iza parka, je škola (REW 2016)

 

Ima i dosta spomenika (REW 2016)

 

Ovakvih belih spomenika ima svuda po gradu.

Ovo je jedan od njih (REW 2016)

 

 

Odmaramo u jednom od kafića u pešačkoj zoni. Dok pijemo kafu, privlači nas miris svežih kovriđa (ko o čemu ja o kovriđima, jer inače slabo jedem peciva, ali su kovriđi totalno super, mogu biti u obliku đevreka ili pereca, ali je testo sasvim drugačije, potpuno meko, nimalo suvo, ukusno jako…). Za sve preostale leje, kupujem perece, sveže, tople i odlične (1 komad=1 leja, siromašniji je ovo kraj). Imaćemo užinu do kraja putovanja.

 

“Da li je espreso ili lavazza?” šali se S. (REW 2016)

 

Može i ovako da se odmara (REW 2016)

 

Parkići i klupice su na svakom koraku (REW 2016)

 

Ulice su sređene (REW 2016)

 

Da se pojede jedan perec,

pa da se kreće (REW 2016)

 

 

Proučavamo vremensku prognozu jer celo jutro vidimo kišu iza naših leđa. Vidimo da je za popodne najavljena kiša i u Srbiji, pa skraćujemo pauzu i nastavljamo dalje.

 

 

***

 

Kroz Rešicu (rum. Reșița) prolazimo bez zaustavljanja (nemamo leje i žurimo zbog kiše). Izlazimo na magistralu Oravica (rum. Oravița)-Moravica (rum. Moravița), prolazimo kroz Moravicu i očas posla stižemo na granicu.

 

Obe granice, i rumunsku i srpsku, prolazimo brzo, bez zapitkivanja i zadržavanja. Živela EU i pristupne države!

 

Nema šanse da prođemo bez kiše (REW 2016)

 

Kiša nas je malo poprskala oko Moravice,

ništa strašno (REW 2016)

 

 

 

 

Malo mesto Moravica, ne baš bogato vidi se po ulicama,

fasade su ipak sređene (REW 2016)

 

Bravo za Moravicu! (REW 2016)

 

 

Ono tamo ispred nas je Vršački breg (REW 2016)

 

Začas smo na granici (REW 2016)

 

Sivi front dolazi sa severo-zapada (REW 2016)

 

 

***

 

 U Vršcu je još uvek sunce, ali ispred nas je tamno. Dolazi sivi front. Ponovo nemamo vremena za pauzu, pa svraćamo samo na benzinsku pumpu i vozimo dalje.

Kući smo! (REW 2016)

 

Lepa je zemlja Srbija (REW 2016)

 

Ptice su uznemirene, nailazi oluja, znate ona što prethodi kišonosnom frontu,

nad poljima iza već pada kiša (REW 2016)

 

 

***

 

Put je dobar. Kiša preti da se prospe svakog trenutka, pa malo zavrćemo na jug i vozimo bukvalno po obodu fronta. Poneki oblak predvodnik nas poprska, ali i dalje izbegavamo glavnu kišu.

 

U Pančevu je saobraćajna gužva (a kad nije bila). Veoma smo blizu kuće, a ispred nas nebo crno (tek je popodne).

 

 

***

 

U Beogradu je još veća gužva, minuti su u pitanju, ko će pre, mi ili kiša. Stižemo do garaže, stajemo ispred i bukvalno u tom trenutku počinje pljusak.

 

Kasnije uveče je lemalo i sevalo i grmelo; ali nas više nije bilo briga.

 

 

Severian (prim): Eto tako se, uz kišu koja nije pala, a, primećujete, nije ni brinula Violetu  , završilo naše putovanje. Sjajno putovanje, prepuno kontrasta i jakih utisaka, a praktično tu blizu, gotovo na kućnom pragu.

 

Pa, šta čekate?

 

[severian 17014 Napisano Jul 21, 2017]

Umesto epiloga

Ima li smisla pisati putopise? Lament nad motivima putopisca

 

piše: Severian

 

Kada pitanje iz podnaslova javno postavi neko ko je onoliko karaktera raznih putopisa predao rahmetli slobodnom, ali još uvek trzajućem Internetu na spomen i dugo čuvanje (kakve li iluzije, ali to je posebna priča!), skoncentrisan čitalac uzdahnuće duboko i otpisati isto kao, u najboljem slučaju, patetičnu i prepodobnu tlapnju. Jer, glupo pitanje gotovo uvek ima tautološki odgovor, a svako pitanje sa tautološkim odgovorom je uglavnom glupo (osim ako nije retoričko, jelte): pa zar se niste upravo probili kroz jedan od (pre)dugačkih i detaljnih putopisa, ni manje ni više nego onaj za čije je postojanje koautorski i šoferski odgovoran upravo ovaj zadumani postavljač ni manje ni više nego upravo ovog pitanja ozgo?!

 

“Pa zašto pišete, majkoviću?”, pomisliće svako semi-normalan. I šta se femkaš, k’o seoska mlada, toliki su pisali, ne samo vi motoristi, ne samo iz ovog veka (hm, pitam se kada smo već kod toga, kojem veku ja zaista pripadam? Onom u kom sam rođen, ili ovom u kom ću okončati?), niste vi izmislili putopise i njihovu svrhu, pisalo je još od… Marka Pola, ama i još mnogo ranije, i Andrić je pisao još iz Krakova, a sporije se putovalo i duže i teže pisalo…

 

I stvarno, zašto pišemo? Mi motoristi, da ne idemo šire u analizi. Nije to pivo, pa da ga stučeš brzo i lako, a glava od pisanja boli čak i više kada se pretera.

 

Znam šta misliš dragi neznani čitaoče i jož draža čitateljko, i u pravu si, bar delimično je očigledna želja da se pohvalimo “‘de smo bili” i “kako nam je do jaja, brate”, jer ako to drugi ne vide kao i da nismo bili i kao da nam nije bilo baš toliko ekstraordinarno (mislite da je ovaj motiv nedovoljno čest i nedovoljno jak? Razmislite ponovo, eno ga živući Fejsbuk sa svitom pratećih FB-wannabe, zgrću milijarde na biznis kejsu koji nije mnogo širi od prethodne rečenice!). Kada razmislim, znam ljude koji i ne vole da putuju, ali obožavaju da budu glavni protagonist putopisa!

 

Al’ ne lezi vraže, nije to dovoljno i uverljivo objašnjenje za muke porađanja nečega iz ničega, što zna svako ko je ikada seo ispred praznog ekrana i upiljio se u isti čekajući (uglavnom uzalud) da reči poteku, a bogovi inspiracije preuzmu duh. Pa šta je onda, Severijanoviću, majku mu? Davaj, pričaj, ubi nas ova neizvesnost…

 

Čekajte dobri ljudi, doći će i zaključak na red, ali (tek) posle razrade! Kako mudro zborahu moji, listom pokojni preci, redom se goveda ližu…

 

Elem, da nije po sredi neka neobjašnjiva želja iz onih lirskih dubina ličnosti, da se ispriča priča, da se nešto poruči i prenese? Ostvari kontakt sa čitaocem, zapati kalem sopstvenog razmišljanja i životne filozofije u biću drugom? Ostavi trag iza sebe, pa zar se svi ne bojimo svoje klete prolazne prirode i zaborava koji nam (jedino izvesno!) sledi?

 

Vruće, vruće, bliže ste suštini, ima od svega toga pomalo, podsvest je čudo, al’ šipak, nije ni to ceo odgovor, fali tu još nešto!

 

Znamo, onda zarađujete kakve peneze od te rabote? Pričaj, kako, koliko… i naša deca vole da jedu, a motor da pije gorivo!

 

Ima i toga, tačnije takvih, koji žive od reči. I sam rado i često učestvujem u njihovom bogaćenju, život nam je svima šareniji od postojanja tih majstora. Ima i onih koji žive od moto putovanja, i njihove proizvode rado konzumiram. Ama, teško da neko zarađuje ozbiljne peneze od reči vezanih za moto putovanja u ovom malom jeziku, koji na zapad dobacuje jedva iznad Zagreba, dok na istok stiže tik iza Pirota, izlazeći ukupno na tek jedno pišljivo more (nije konkretno more pišljivo, da se razumemo, nego broj istih do kojih nam maternji jezik dobacuje!).

 

Jebi ga, shvatamo šta kažeš, malo tržište, dakle, nije ni to! Dobro, ok, al’ šta jeste to? Ajde, pričaj, ne tupi, posle tri hiljade karaktera pristojno je da pređeš na odgovor!

 

Istina je, za ovog putopisca, mada vidim da se zapatio virus i u drugoj polovini koautorskog para, da pišući putopis putujemo ponovo. I to prvom klasom, “ravnom cestom”, zaboravom ispeglanih neravnina iz stvarnosti, tj. bez svih onih teškoća, dilema i neprijatnosti, sitnih grešaka, neuspeha i nelagoda, bez svih onih gluposti kojih je na putovanjima uvek bilo i biće. Anegdote, smeh, uspeh, svi pozitivni utisci su, naoborot, živući i dobro držeći! Pisanje je uživanje u putovanju, destilisano čisto. Pisanje je igra.

 

Postoji i dopunski razlog: ono što je zapisano, otrgnuto je od zaborava, o našem ličnom zaboravu pričam, nas koji smo putovali! Ako nismo događaj opisali, eto nam ga oblivion iza ugla, polako se šunja, poentira jedan na jedan uvek, bez greške. A šteta je, dođu dani kada se živi od sećanja, kada samo to preostane… Pa piši onda, šta čekaš! Nedaj da tvoja rođena istorija potone u kleto ništavilo, izbrisano iz uma glavnog protagoniste tvog života.

 

Pisanje ovog putopisa trajalo je tri puta duže nego samo putovanje. Kakav bonus za nas! Kakvo besplatno zadovoljstvo!

 

Pišemo, jer nam se to sviđa. Pišemo, jer nam se može. Pisaćemo, do kada budemo mogli!

 

Da, pitanje iz podnaslova bilo je retoričko, e samo da bi (vam) rekli ovo na kraju.

 

 

– KRAJ –

[eduardo 210 Napisano Jul 21, 2017]

U j... te, od ovoga mož da se rikne, svaka vama čast. Btw, možda ste me u Moravici obišli dok sam u kamionu čekao da pređem granicu, često sam tu. Veliki pozdrav.

[Toreador 703 Napisano Jul 22, 2017]

Odlicni opisi,dosta korisnih informacija i iskren zakljucak.

[bmwgs 56 Napisano Jul 22, 2017]

Svaka cast super opisano

[3OPAH 1268 Napisano Jul 22, 2017]

Citat jednog velikog Srbina: "Blago onom ko do veka zivi, imao se rasta i roditi"!!!

 

sad za zivota se cine dela o kojima se govori i govorice se.

 

ziveli!

 

[makikt 3182 Napisano Jul 24, 2017]

Odličan putopis, kao i svaki prethodni a epilog je šlag na tortu za kraj.

Iskreno razmišljanje na retoričko pitanje zašto pišemo putopise i odgovori u kojima svako od nas koji putujemo, tragamo i pišemo može da prepozna svoje lične motive.

Putujemo i pišemo...gde smo bili, šta smo videli, kako smo to doživeli, a najčešće nismo ni svesni zašto to radimo. Zašto svoje iskustvo i lični doživljaj puštamo u etar i delimo sa drugima ...

Da li je to zato što želimo da se pohvalimo gde smo bili ili zato da putovanje i uspomene otrgnemo od zaborava ili možda jer volimo da pišemo a volimo i da putujemo ili želimo svoju životnu filizofiju možda da prenesemo na još nekog  ili zato što nam pisanje doživljenog pojačava zadovoljstvo putovanja, čuva od ličnog zaborava ili...sve to pomalo zajedno.

Na kraju krajeva nije ni važno... Važno je da putujemo da bi imali o čemu da pišemo i da pišemo jer osim nas samih koji se rado prisećamo uspomena i dogodovština sa  putovanja uvek ima onih koji rado čitaju putopise i onih koji zajedno sa piscem putuju kroz priču ( i sama sam jedna od njih )  a i onih koji će čitajući poželeti da i sami tamo otputuju.

Dakle, dok god se putuje o tome treba pisati bez obzira na razloge zašto, a posebno ako se ima dara za to 

 

[djolji 1272 Napisano Jul 25, 2017]

U vašim putopisima preovlađuje edukacija ili ti nova saznanja o istoriji, geografiji, kulturi i umetnosti nekih naroda i to na takav prihvatljiv način koji se ne može u školi naučiti, a i ko bi čitao silne knjige. Ima ovde i razonode i praktičnih saveta za svakoga koga interesuje putovanje, a ne želi neprijatna iznenađenja. E sad konretno, pošto je ovaj putopis pisala Violeta, malo smo uskraćeni za neke tehničke detalje ili pikanterije u vezi motora, ali očigledno za tim nije bilo potrebe, jer to je naravno GS, pa nema tu šta da se dešava. Mnogi pišu ali su manje ili više obdareni, vi ste ih prevazišli. Samo nastavite sa putovanjima i pisanjima, to odlično radite, ako vam je, a mislim da jeste to zadovoljstvo, mi smo još srećniji i čekamo nove "avanture" 

[doktor 4751 Napisano Jul 25, 2017]

Na kraju si ga začinio, i celom putopisu udahnuo jedan novi život...posle čega mnogi putopisi neće biti isti!

Sa uživanjem, čestitam!