Jump to content

Moto Zajednica

Kada se zivot promeni u sekundi ili Sve je isto iako je nema

Recommended Posts

  • U prolazu, 25 postova
  • Lokacija: kolubarski leskovac
  • Motocikl: BMW F650 GS Dakar

Na ovako napisano i podeljenoiskustvo normalan covek ne moze da ostane ravnodusan... Svaka ti cast i podrska iz Sapca...

hvala lepo i veliki pozdrav Vama i pozdravite mi Bunara a mozda se i vidimo na nekom sledecen moto skupu kod vas u Sapcu....

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • U prolazu, 25 postova
  • Lokacija: kolubarski leskovac
  • Motocikl: BMW F650 GS Dakar

Divno julsko subotnje jutro 2001 koje sam ugledao kroz prozor me je tiho pozvalo na jednu voznju motorom.Ustajem, jutarnja higijena, lagani dorucak, kacigu u ruke i pravac garaza.U to vreme sam vozio masinu Jawwa CZ enduro jer godinama unazad se trebalo izboriti u odgajanju dece i svemu onome sto obaveze roditelja nalazu tako da nije bilo novaca za neki konkretniji motor ali i sa ovim sam prolazio svuda gde sam pomislio i to bez zastoja… Sedam na mog ljubimca, kurblanje i dobro poznato brundanje…Krecem lagano iz dvorista put poste u susednom mestu, lagano, uzivajuci u cistom vazduhu i razgledanju okoline.Kako je asfaltni put a gume opasne kramponke, ne jurcam vec laganim tempom oko 45-50 na sat…Na jednoj blagoj nizbrdici se pomeram u stranu kako bi prosao neki kamioncic jer je put uzak i lagano krecem da se vracam ka sredini moje kolovozne trake…Na 15 metara od mene vidim traktor koji velikom brzinom izlazi iz dvorista (kasnije saznao da je isti paljen na gurku niz veliku strminu kao i to da mu nisu radile kocnice)…Videvsi da se ne mogu zaustaviti i da cu, ako nastavim pravo udariti posred te grdosije, spustam u nizu i zalezem na svoju levu stranu, motor je lagano poskocio ali su gume prihvatile asfalt i nekako izbegnem direktan udarac.Medjutim, kako je traktor nastavio svoje kretanje, nisam uspeo izbeci prednji desni tocak (levi prednji, blizi meni sam uspeo da omasim), udaram u njega svojom desnom nogom i bivam odbacen, sa sve motorom u jednu jarugu pored puta (kasnije utvrdjeno da je let bio oko 6 metara).Srecom te sam ostao priseban i svestan svo vreme (jedino se tog leta ne secam, valjda od trenutnog soka), podizem se iz travuljace i siblja koje me je okruzilo, ali primecujem da nesto nije u redu.Pogledam svoju desnu nogu a ona smrskana i drzi se samo na malo koze sa unutrasnje strane a krv prsti na sve strane i doseze cak i do motora koji takodje lezi u travi jedno 2 metra od mene…Kroz glavu mi prodjose sve scene dozivljenog u onim burnim ’90 sirom bivse nam zemlje, te prikupih snagu i ne gubivsi veru u sebe, skinuo sam majicu, uvio je i napravio kako-tako tanak povez kojim sam uvezao nogu iznad povrede… Pogledao sam iznad sebe i video traktoristu i njegovog saputnika kako sa puta gledaju u mene, izgubljeni vise nego ja (kasnije saznajem da su na alkotestu bili itekako pozitivni), povikao na njih da me izvuku na put i da zaustave nekoga da me odveze do ambulante sto su i ucinili.Seo sam na aspfalt iscekujuci pomoc a crveni krug oko mene se sve vise povecavao..Posle nekoliko minuta, srecom, naisao je jedan covek sa jugom i odvezao me do ambulante gde sam zatekao izbezumljeno medicinsko osoblje kao i najgori podatak mogu navesti to da sam sanitetsko vozilo cekao 45 minuta jer je vozac svratio po zenu da je poveze u Beograd pa da u povratku svrate u soping…Jos jedna nebuloza Brke koji je vozio sanitet je taj sto nije hteo da dozvoli mojoj supruzi da krene zajedno samnom put Urgentnog centra…Sav nikakav ali sa snagom ranjene zveri, prozborio sam Brki neke reci tako da je lepsa polovina krenula na put.Tokom puta mi je kvasila usne fizioloskim rastvorom (valjda se tako to zove) te nekako svestan stigoh do bolnice….Kratke konsultacije ljudi u sobi broj 13 UC Srbije i neminovna odluka o amputaciji desne podkolenice….Poslednji kontakt sa pokidanom nogom je osecaj svlacenja patike sa stopala i pogled ka plafonu i ruka medicinske sestre kako mi prema licu prinosi neku masku… Nedelja, dan posle….Budim se, svaki deo tela me boli, podignem carsaf i vidim da sam kraci za jednu podkolenicu… Pogledam prema svetlu koje je kroz prozor dolazilo, videvsi ponovo da je napolju divan dan, pozeleh u jednom trenu da mi to bude poslednji ali ne imadoh snage da proverim da li mogu da letim…Pomisao kroz glavu i jedno jedino pitanje : A sta cu ja sada i kako dalje a tek mi je 29 godina….. Ponedeljak, prva poseta i kako to biva, skupilo se i staro i mlado, i oni kojima je zao a i oni koji su dosli da vide samo…Najbitniji od svih, pojavili su se i moji klinci od 6 i 7 godina i sve crne misli su nestale (cak sam se i stideo sebe kako sam mogao i pomisliti da probam leteti)… Sve je nekako islo ustaljenim tokom i zbog mladosti i zbog zdravog organizma, posle 6 dana provedenih u bolnici, krenuo sam kuci…. Stigavsi do mesta nesrece, hteo sam da proverim svoju psihu i rekoh bratu da mi pomogne da sidjem do mesta gde sam leteo sa sve motorom, da vidim da li je tamo rukohvat (stitnik za ruke), za koji sam bio siguran da sam ga registrovao kako je ostao ispod jednog velikog lista divlje trave…Na moju srecu, spustio sam se dole i pronasao ga tamo gde sam i mislio da je ostao…Sada ce neko reci j..o te stitnik, ali je to meni znacilo u proveravanju samoga sebe… Da ne duzim previse ali postoperativni period je tekao svojim tokom, uz velike bolove, kontrole… Na predlog doktora na poslednjoj kontroli gde je ustanovljeno da je sa nogom tj. ranom sve u redu i da su stekli uslovi za izredu proteze, dobijam uput da se javim u Zavod za izradu proteza Rudo u Beogradu gde i odlazim krajem avgusta, propustajuci polazak u skolu svoje cerkice…Tamo sam ostao 5,5 meseci…Pocetkom oktobra dobio probnu protezu i uz dozvolu lekara, otisao kuci za vikend… Petak popodne proveden kod kuce me je vratio u zivot jer je dosta prijatelja doslo da me obidje i da mi cestita novu nogu, klinci zeljni svoga oca se nisu odvajali od mene…Rani odlazak na spavanje ali jedna stvar mi nije dala mira…. Pretpostavljate o cemu je rec…Naravno, obuo sam svoju protezu koja me je itekako zuljala, ali jedna zelja je jos uvek bila jaka…Dosao sam do garaze i otvorio vrata…On, moj motor, se onako necujno osmehnuo i tiho mi rekao : Znao sam, samo sam cekao ali ne zaboravi, ja ti nisam kriv…Znam ja to, pomislio sam….Pregledao ga onako kao sto su mene doktroi pregledali i uvideo da sve u redu osim malo iskrivljene papucice nozne kocnice i uvrnutog kormana…Ulja ima dovoljno i to je to…Sedam, podizem nozicu, odvajam kurblu i posle dva pokusaja zacuo se zvuk, malo laganog turiranja i moje lice se osmehnulo…Zivi smo, druze moj…Drhte mi ruke dok ovo pisem a mislim i da moj otac koji se, ne znam kada, stvorio na vratima nije mogao da razume taj moj osmeh…Jos malo smo pricali motor i ja i krenuo sam da spavam, sada dosta rasterecen… Subota, drugi dan vikenda, rano ustajanje, dorucak i pravac garaza…Daj da do kraja pobedim taj osecaj straha…Sedam na motor, kurblam, isteravam iz garaze i prvo dva kruga po dvoristu a onda : Ćale, otvori kapiju, ja ne mogu, ja sam invalid …Vidim da je nesto pricao ali rucica gasa je pokretala plovak u karburatoru a zvuk auspuha je nadglasavao oceve reci… Koji je to osecaj bio ponovo voziti…Koji je to osecaj ponovo voziti dva meseca posle svega sto se desilo…. Nedelja, drugi dan vikenda, fudbalska utakmica u mom selu.Klub za koji sam i ja igrao pre 4 meseca igra lokalni derbi i kako ne otici podrzati svoje drugare…Otac kaze da idemo kolima a ja rekoh, ja imam svoje prevozno sredstvo …. Stigao sam pre pocetka, mnostvo ljudi me cudno gledalo…Nihova stvar…Izveo sam pocetni udarac na centru, sa ovom mojom plasticnom nogom, pogledao prvo poluvreme, otisao do motora, upalio i otisao da ga probam po livadama i nasipima… Kod mene vazi ona krilatica ali u malo izmenjenom obliku : Sve je isto iako je nema… To je moja prica za pocetak koju sam hteo da podelim sa vama…Kasnije ce biti jos putopisa sa dosta slika…Ovde nisam hteo stavljati slike da nekome ne pokvarim stomak… Pozdravlja vas Serdjo !!! ***Zivi da bi vozio vozi da bi ziveo*** 09.10.2015. By Serdjo

Picture_014.jpg

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 4503 postova
  • Lokacija: Rotterdam, the Netherlands
  • Motocikl: Triumph Daytona 955i SE

Jel ima nešto na sta gledas sad potpuno drugačije a da misliš da je vezano za taj dogadjaj od pre 15 godina? Mislim na nesto u pozitivnom smislu, za sta možeš da pretpostaviš da najverovatnije nikad ne bi uradio/pomislio/doživeo da se to onda nije desilo?

 

 

Verzonden vanaf mijn iPhone met Tapatalk

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • U prolazu, 25 postova
  • Lokacija: kolubarski leskovac
  • Motocikl: BMW F650 GS Dakar

Jel ima nešto na sta gledas sad potpuno drugačije a da misliš da je vezano za taj dogadjaj od pre 15 godina? Mislim na nesto u pozitivnom smislu, za sta možeš da pretpostaviš da najverovatnije nikad ne bi uradio/pomislio/doživeo da se to onda nije desilo?

 

 

Verzonden vanaf mijn iPhone met Tapatalk

desile su se mnoge pozitivne stvari u ovih 15 godina...zivot bi mi mozda otisao u nekom drugom pravcu da se nije desilo sta se desilo. Mozda ne bih nikada postao svestan sustine zivota i zadovoljstava koje cine male stvari...postao sam mnogo jaci i uporniji...na svom primeru sam uspeo vaspitati decu i stvoriti od njih prave ljude (zreli 20togodisnjaci)...bilo je to jos jedno iskusenje, jos jedan problem koji sam morao pobediti...i uspeo sam...pozdravljam te i hvala na poseti

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • U prolazu, 83 postova
  • Lokacija: Novi Sad
  • Motocikl: Suzuki GSF600 s

Svaka cast kolega i stvarno skidam kapu za tu veliku hrabrost.Mislim da bi mogli svi da se ugledamo na tebe koji si sve prebrodio i koji dalje zivi punim plucima

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Pridruži nam se!

Možeš sada da napišeš svoj odgovor, a kasnije da se registruješ. Ako imaš nalog, uloguj se i napiši svoj odgovor.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.



  • Aktivni korisnici   0 članova

    • Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.


×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja