Riga, Rigi, Rizi

[Furious Panda 7437 Napisano Septembar 26, 2014]

Osim male foto sesije sa manekenkama pored puta, ...

 

 

 

 

... nismo se zaustavljali sve do Kaunasa.

 

 

Po običaju, upisujemo Best Western u gps i krećemo u portagu za smeštajem. Kroz malo ruiniran deo grada stižemo do hotela. Dušan odlazi da pita za sobu ali se vraća vrlo brzo. Nema slobodnih soba jer su upravo stigla dva autobusa puna odbojkašica.

 

 

Dobro je što nema mesta, nije to za nas. Nama treba spokojstvo, da se odmorimo posle napornog puta a ne da nam nekakve razuzdane odbojkašice vrište po hodnicima. Veliki pozdrav Tanji i Kristini od njihovih dobrih muževa (znam da čitate ovaj putopis).

[Furious Panda 7437 Napisano Septembar 26, 2014]

Odlazimo do sledećeg potencijalnog smeštaja koji se nalazi odmah pored starog grada. Hotel je živa ruina ali nemamo želje da tražimo dalje. Osim cene koja nije baš naivna, ostavljamo i depozit u slučaju da popijemo alkohol koji se nalazi u sobi. Ko zna kakvi gosti ovde dolaze pa su uveli ovo pravilo. Da bi pio ono neidentifikovano piće u sobi, treba da si dosta očajan... ili mnogo pijan.

 

Pošto nam se ovaj deo grada učinio malo sumnjiv, lancem vezujemo motore jedan za drugi i odlazimo u sobu.

 

 

Posle osveženja i presvlačenja u civilnu odeću, krećemo u stari grad. Efekat ručka u ergeli je polako počeo da bledi pa treba dopuniti rezervoare.

 

Nismo mnogo birali i sedamo u prvu piceriju iza ugla. To se pokazalo kao ne baš dobra ideja.

 

 

Jelovnik je napisan na nama nerazumljivom jeziku pa biramo najskuplju i, pretpostavljamo, najbolju picu. Greška. Da jedeš picu sa plodovima mora toliko daleko od Italije nosi određeni rizik kao, na primer, veoma loš ukus iste. Srećom, hladan Hajneken olakšava gutanje.

 

Pre spavanja pravimo kratku šetnjicu po centru i pešačkoj zoni.

 

 

 

 

 

Na osnovu preživljenog, današnji dan bi se mogao nazvati: KONJI, KRAVE I PLODOVI SEVERNOG MORA

[Furious Panda 7437 Napisano Septembar 27, 2014]

Ponedeljak, 19. maj

 

Dosta je bilo zezanja - danas popodne počinje radni deo putovanja. Od Kaunasa do Rige ima samo 250 kilometara i nema potrebe da žurimo. Rešavamo da spakujemo stvari i bacimo još jedan pogled na ovaj grad.

 

Motori su još uvek tu.

 

 

Dok smo pakovali kofere, primetimo spomenik u blizini.

 

 

Pomislimo, verovatno neko obeležje borbe za nezavisnost L...itvanije (Kaunas je bio centar otpora za odcepljenje od SSSR-a) kad ono... najotkačeniji spomenik koji sam u životu video.

 

 

“Na ovom mestu, 11-tog maja 2014-te, ništa se posebno nije dogodilo.” Ihhh... zakasnili smo par dana.

 

Osedlavamo motore i odlazimo na jutarnju kafu u poslastičarnicu na trgu.

 

 

 

Malo pre smo doručkovali ali ne možemo da odolimo.

 

[Furious Panda 7437 Napisano Septembar 27, 2014]

Ubrzo palimo motore i krećemo ka našoj finalnoj destinaciji. Pomalo nas je razočaralo što celim putem nismo naišli ni na jedan kafić ili restoran gde bismo napravili predah. Svo vreme je samo prav put, polja nekog žutog cveća i po koje selo. Čak ni benzinske pumpe nisu kao kod nas da možeš da poručiš jelo i piće.

 

 

 

Kratku pauzu pravimo na granici sa L...atvijom. Tako piše. Ovaj trenutak treba ovekovečiti.

 

 

 

Sa druge strane granice situacija je ista – nigde ničega. Vozimo i pokušavamo da nađemo mesto za pauzu kad se u jednom trenutku pred nama pojavi znak: Welcome to Riga. Ništa, idemo pravo u hotel.

 

Prvi utisak je – velegrad. Kombinacija stare i moderne arhitekture. Fotkaćemo kasnije.

 

Posebno nas je iznenadila temperatura od 32 stepena. Mi dolazimo sa juga gde smo se smrzavali i pokisli do gole kože a ovde, na krajnjem severu Evrope - toplo i sunčano.

 

Probijamo se kroz saobraćajnu gužvu i stižemo do hotela. Rastovarujemo stvari, odlazimo na recepciju i ... vraćamo torbe nazad na motore.

 

 

Koji normalan čovek bi pomislio da u jednom gradu, u istoj ulici, na rastojanju od 300 metara postoje dva hotela sa istim imenom – Radisson Blu. Naravno, mi smo prvo otišli u pogrešan.

 

U svakom slučaju, kada smo stigli u pravilni hotel ponovo istovarujemo ono malo prtljaga i odlazimo u sobe.

 

[Furious Panda 7437 Napisano Septembar 27, 2014]

U roku od pola sata, od oronđanog žapca u bajkerskoj opremi, pretvram se u princa: obrijano lice, čist, mirišljav, italijanske cipele, sako, fensi majica... Što bi narod rekao: Lep ko slika a na sliki Mika... a Mika ko dupe. Otprilike tako, sve na meni je bilo izgužvano kao da je iz d... izašlo. Dušan je kreativac i njemu izgužvana odeća dođe nešto kao uniforma.

 

Prisustvujemo koktelu dobrodošlice svim učesnicima godišnjeg borda direktora našeg netvorka i do večere nemamo nikakvih obaveza. Većina (poslovnih) kolega reši da slobodno vreme iskoristi za obilazak grada. Nas dvojica imamo drugi zadatak.

 

Dušanov Adventure se već ozbiljno primakao 8.500 kilometara a na deset hiljada treba da napravi drugi servis. Ako bi čekao da se vrati u Sofiju, stigao bi najmanje do 11.000 što nije dobro jer je motor u garanciji. Našao je na netu koordinate BMW Motorrad-a u Rigi i zakazao servis. Napomenuo je da smo bajkeri u prolazu.

 

Elem, skidaj svu onu fancy odeću sa sebe i ponovo smo u normalnom, bajkerskom izdanju. Odlazimo u servis kad tamo – greda. Sa kim ste razgovarali, ko vam je rekao da možemo da primimo motor, nemamo slobodnih majstora, pa vi imate još 1.500 kilometara do servisa... Danas je ponedeljak i najranije mogu da prime motor u četvrtak. Hvala lepo, doviđenja.

 

Vratimo se u hotel i na ulazu sretnemo regionalnog boss-a. “Hoćemo na jedno pivo?” Šta ćemo, ovakav poziv se ne odbija... ali ne zato što je reč o šefu, već zato što je reč o relativno cool tipu. Osim reklame od koje živi, u Pragu drži predstavništvo Harley Davidson-a i stari je bajker. Od toga ne živi ali voli.

 

 

Pošto imamo dosta tema za razgovor (npr. BMW vs Harley), umesto da prošetamo gradom, zabijamo se u nekakvu kafančinu do kasno u noć. Nismo ni otišli na zajedničku večeru.

 

Vreme je za spavanje. Ležim u krevetu i nešto kontam. Za sada, jedino što smo uspeli da vidimo od ovog prelepog grada je nekakav važan spomenik, obronak parka i početak glavne ulice.

 

 

 

 

Nema veze, imamo još dan i po.

[severian 18286 Napisano Septembar 27, 2014]

Taj spomenik je spomenik Nezavisnosti, na centralnom trgu (ispred starog grada) u Rigi.

 

Lep putopis!

[nikolas02 36 Napisano Septembar 27, 2014]

citam i uzivam.

putopis je pun energije... i pored onolike kise

 

cekamo dalje ...

[Mc SREMac 1142 Napisano Septembar 28, 2014]

Pomno sam citao i pratio,svako slovo,nisam ispustio nista ali nikako da shvatim gde ste vi uopste...u Letoniji,Litvaniji,Latviji,Litvi ili u Blitvi.....

[Furious Panda 7437 Napisano Septembar 29, 2014]

Utorak, 20. maj

 

Ceo današnji dan je protekao radno. Prezentacije, izveštaji, workshop, radne grupe...

 

 

Od ujutro do uveče sedimo u zagušljivim salama a napolju je 30 stepeni. Idealno je za šetnju i vožnju a mi ni nos ne možemo da promolimo. Krovovi Rige nas mame da se upoznamo sa gradom ali ništa od toga - treba da se radi. Na kraju krajeva, zato smo i došli ovde.

 

Nismo imali čak ni uobičajenu popodnevnu pauzu - sa sastanka nas autobusima vode pravo na večeru. To je prilika da se malo opustimo u prijatnom restoranu na obali zaliva.

 

 

Uživanje na terasi je trajalo nešto manje od 5 minuta. Bukvalno u trenutku kada smo zapalili prvu cigaru nebo se zamrači, naiđu neki teški oblaci i počne da pljušti kao iz kabla.

 

 

 

“Kolega, ovo neće na dobro.” Kao po komandi, Dušan i ja istovremeno vadimo telefone i otvorimo, u ovom trenutku, najvažnije aplikacije (AcuWeather, Gismeteo, Weather+, The Weather Channel...). “U majku mu...”

 

Ostatak večeri provodimo u ćaskanju sa (poslovnim) kolegama iz cele Evrope.

 

 

 

Najinteresantnije je bilo gledati Ukraince i Ruse kako se druže i piju zajedno a njihove zemlje malte ne u ratu. Bilo je i malo razgovora na temu rusofili vs rusofobi ali ne bih da pišem o tome da se putopis ne bi politizovao.

 

U svakom slučaju, klopa je bila vrhunska.

 

 

I tako prođe još jedan dan. Rigu smo već videli i sa terase hotela i kroz prozor autobusa. Napredujemo.

[Furious Panda 7437 Napisano Septembar 29, 2014]

Sreda, 21. maj

 

Danas imamo skraćeno radno vreme – planirano je da oko podne završimo konferenciju. Pošto su svi učesnici morali do 11h da napuste sobe, ujutru su se spakovali i obukli se za put. Sako, košulja, majica... U celoj grupi se izdvajaju samo dva vanzemlajca koji svo vreme sede u full bajkerskoj opremi sa obučenim Goretex postavama. Dok od sabajle šljakamo, napolju se nebo sastavilo sa zemljom - kiša lije pa otkida. (Poslovne) kolege nas gledaju sažaljivo: “Kako je da se vozi motor po ovakvom vremenu?” “Ma sjajno, nas dojica obožavamo kišu.” Samo ste nam vi falili sa vašim pitanjima...

 

Oko jedan popodne glavni boss proglašava fajront. Dok ostali sa svojim ručnim prtljagom čekaju taksi za aerodrom, Dušan i ja, nakićeni gomilom torbi, idemo u podzemnu garažu na pakovanje.

 

Kad ovako pada, ni auto nije loša varijanta za putovanje.

 

 

E ovo je da popizdiš. Prošli smo pola Evrope da stignemo do Rige a od prelepog grada smo videli samo jedno veliko ništa. Sada kada imamo mogućnost da razgledamo, pljušti kao nenormalno. Pošto nemamo vremena i a ni volje da čekamo da se vreme makar malo popravi (vremenska prognoza je i za naredne dane katastrofalna), donosimo tešku odluku: vraćamo se kući. Glavni grad Latvije ostaje nepokoren. “Ako sledeće godine budemo imali sastanak u Finskoj, kroz Rigu prolazi najkraći put do tamo. A gde je Finska, tu je i Nordkapp...“ tešimo se.

 

Dok zagrevamo motore, kroz glavu mi prolazi naslov ovog putopisa: DOĐOH, NIŠTA NE VIDEH, VRATIH SE.

[Furious Panda 7437 Napisano Septembar 29, 2014]

OK, Rigu očigledno ostavljamo za drugi put ali kad smo već došli dovde, red je da makar vidimo Baltičko more. Ništa nas ne košta da se provozamo po kiši do tamo. Na gps-u proizvoljno biramo neko mesto na obali i krećemo. I kao što to obično biva, dok vozimo tih 30-tak kilometara, kiša prestade da pada. Ko ovde koga...

 

Parkiramo motore i drvenom stazicom odlazimo do obale.

 

 

 

 

Evo ga... Baltičko more...

 

 

 

Uvalimo se na klupicu za po dve tri cigare i prepuštamo se ovom trenutku.

 

 

 

 

Čak nas i neko zubato sunce udostoji svojim prisustvom.

 

 

 

Da ne bude da sam došao čak dovde a da nisam ušao u more.

 

[Furious Panda 7437 Napisano Septembar 29, 2014]

Lenjim korakom odlazimo do motora. Vreme se za kratko sredilo ali je situacija: ni da se vraćamo u Rigu ni da krenemo kući. Dok se borimo sa dilemom šta da radimo, prst mi “slučajno” stisne dugme Go Home.

 

 

Duboko udahnemo vazduh, ubacimo u prvu i krećemo... ali posle sto metara stajemo. Pred nama je utešna nagrada za razočarane bajkere - ogromna bara ko stvorena za prolazak motorom.

 

 

Stanovnici okolnih kuća su izlazili na ulicu da vide ko to pravi buku... a mi ko deca. Napred-nazad... Raspoloženje nam se osetno popravlja.

 

 

 

Posle 15-tak minuta ukapiramo da je bilo dosta zezanja - ozbiljan put je pred nama. Sada je pola tri popodne a mi smo rešili da vozimo prema jugu Poljske. Danas ćemo ići putem broj 19, paralelno sa granicom Belorusije. Krećemo sa obale dalekog Baltičkog mora i skoro da se ne zaustavljamo. Napuštamo Latviju, prolećemo kroz Litvaniju i evo nas ponovo u Poljskoj.

 

 

Vreme se već dosta popravilo. Vozimo magistralnim putem sa pomoćnim trakama i ulećemo u veoma gust saobraćaj. To nas ne sprečava da se krećemo dosta brzo. Već sam spomenuo par puta, kultura u saobraćaju i propuštanje bajkera.

 

Za kasni ručak stajemo u neki kamiondžijski restoran. Po preporuci konobarice, uzimamo lokalno jelo koje oni zovu cepelin.

 

 

Reč je o knedlama punjenim nečim što podseća na mesni narezak. Da izvinu dame, podrigivali smo do uveče.

[Furious Panda 7437 Napisano Septembar 29, 2014]

Pošto se krećemo ka jugu a dan traje kraće, veoma brzo pada noć. Nema mnogo saobraćaja, putevi su dobro označeni i pravi ko strela i zato rešavamo da vozimo dalje. U jednom trenutku ukapiramo da smo prešli skoro 800 kilometara i da već nekoliko sati vozimo po mraku. “Dobro je što naše žene nisu htele da krenu sa nama, ovo ni teorijski ne bi izdržale. Sigurno bi nas poslale na psihijatriju.” konstatuje Dušan.

 

Hm... Zbog izazova kojima smo podlagali pozadinski deo tela, ovaj putopis je mogao da se zove i GVOZDENO DUPE (ali neće, jer već ima jedan takav na forumu).

 

Sledeći grad pred nama je Lublin i rešavamo da tu potražimo smeštaj. Prošao je jedan sat posle ponoći kada ulazimo u centar. Luksuzni Grand hotel nas privuče svojom arhitekturom i rešavamo da tu okušamo sreću. Sobe sa doručkom su dosta skupe ali malo pregovaranja urodi plodom: “Bolje da nama date sobu za 40 evra nego da noćas ostane prazna. Ko će drugi u ovo gluvo doba da dođe?”

 

 

Motore ostavljamo pored ulaza i u roku od 10 minuta, obojica smo u komi.

[Furious Panda 7437 Napisano Septembar 29, 2014]

Četvrtak, 22. maj

 

Posle doručka krećemo u kratki obilazak grada. Moram priznati da nas je uži centar prijatno iznenadio. Ovo je do rata bio jevrejski deo grada a onda su njegovi stanovnici nestali.

 

 

 

 

Baš u to vreme je tekla predizborna kampanja pa su svuda naokolo bili izlepljeni plakati. Ovaj me posebno dirnuo.

 

 

Setim se davnih osamdesetih, Leha Valense, Gdanjska, Poljska u mome srcu... Setim se i kako smo tada na gimnaziji napisali sprejom Solidarnošć pa su hteli da nas hapse... Eh, lepa vremena...

 

Posle fine šetnjice, spremni smo za put. Dušan reši da okuša sreću još jednom i odlazimo u lokalni BMW. Njegov motor je sada već dobrano prošao 9.000 kilometara.

 

 

Opet ispala. Kažu da do sada nisu prodali ni jedan nov Adventure i da zbog toga nemaju ništa od stvari neophodnih za drugi servis. Nemaju ni slobodnog majstora koji bi to uradio. Tu mi počinjemo da se raspravljamo kako je politika BMW-a da lokalni dileri moraju da pomognu klijentima koji su u prolazu... bla... bla... bla... Pozovemo se i na to da smo već nekoliko puta radili servis tokom putovanja u Italiji, Austriji, Švajcarskoj... ali ništa ne pomaže.

 

Zbog neophodnog servisa rešavamo da nam sledeća destinacija bude najbliži ozbiljan grad na putu ka kući, Budimpešta. Tamo postoji BMW Motorrad pa ako nas i treći put iznogiraju, Beč je blizu. U Beču je Dušan već dva puta nenajavljen uradio servis na prethodnim Adventure-u. Mali problem je što ne očekujemo da subotom radi servis tako da treba da u Budimpešti budemo najkasnije sutra ujutro. Dakle, bez mnogo improvizacija produžavamo ka jugu.

 

 

[Furious Panda 7437 Napisano Septembar 29, 2014]

Sa ovim delom puta od Ljublina na dole nismo se mnogo zgotivili. Da, ima jako lepih deonica za vožnju...

 

 

 

... ali se suviše često prolazi kroz naseljena mesta koja su totalno zagušena saobraćajem. Stani – kreni... a zvezda upekla.

 

 

 

Neposredno posle Rzesow-a pukne nam film. Zabranimo gps-u da nas vodi po svim višim kategorijama puteva i skrenemo na sporedni drum. Malo ćemo izgubiti vemena ali ovako više ne može.

 

 

 

Ova vožnja nam pada kao melem na ranu. Krivudavi putići, nema mnogo saobraćaja, lepi pejzaži... Posle toliko dana mrcvarenja po glavnim putevima, najzad nešto za našu dušu.

 

 

 

 

Nije nam teško palo ni kada smo u jednom trenutku u blizini slovačke granice naleteli na makadam. Naprotiv, bilo je super.

 

 

 

 

U svakom slučaju, vozili smo, vozili, vozili... Prošli smo kroz brda, kroz nekakva romska sela i u jednom trenutku definitivno napuštamo Poljsku.

[Furious Panda 7437 Napisano Septembar 29, 2014]

Izgleda da ima nečega u onoj izreci što južnije to tužnije. U Slovačkoj prvi put u poslednjih nekoliko dana doživljavamo da se vozači četvorotočkaša ne sklanjaju dok ih pretičemo nego naprotiv, viču, trube, psuju...

 

Preguramo nekako ono malo Slovačke i spuštamo se u ravnicu.

 

 

Mađarska granica je pred nama.

 

 

 

Nismo prešli ni par kilometara i ja sa iznenađenjem konstatujem da u svom severnom delu Mađarska ima brda!?! Uvek sam smatrao da je ova država ravna ko tepsija kad ono... brda. E sad, to nisu baš nekakva ozbiljna brda ali nije ni sve sasvim ravno kao što sam mislio.

 

 

Vozimo. Šume, krivudavi putići i po neka policijska patrola na koju nas kilometrima ranije upozoravaju vozači iz suprotnog smera. Nismo imali bliski susret sa policijom ali smo imali sa srnom. U jednom trenutku ova slatka životinja izleti iz šume i stane na sred puta. Hvala bogu da GS Adventure ima dosta dobre kočnice jer smo za malo mogli da imamo srnetinu za večeru... a motore na servisu.

 

Ostatak vožnje do Budimpešte je bio neverovatno dosadan. Pada mrak, samo vozimo pravo i neprekidno pretičemo kolone vozila. Više se niko ne pomera da prođemo. Smor.

 

[Furious Panda 7437 Napisano Septembar 29, 2014]

Oko 10h uveče ulazimo u Budimpeštu i po navici pratimo gps koji nas vodi do jedinog Best Western hotela u ovom gradu. Nema mesta. Vozimo do drugog obližnjeg hotela – ni u njemu nema mesta. Treći, četvrti... sve je puno. Već je kasno i ova igra traženja hotela počinje da nas nervira. Otvaram na telefonu booking.com i rezervišem prvi hotel koji je blizu centra a i cena mu je pristojna. Nisam se zadubljivao u detalje pa tek kada smo krenuli shvatamo da se hotel nalazi na samoj ulici Vaci. Verovatno smo jedni od malog broja bajkera koji su, na zaprepašćenje prolaznika, vozili motor ovom pešačkom zonom. Recepcioner nam je brže bolje objasnio kako da se sklonimo sa ulice i da odemo u hotelski parking.

 

Dok smo išli ka sobama, desi nam se mala neprijatnost – lift se zaustavi između dva sprata. Dušan me krajnje smirenim tonom podseti da ima laganu formu klaustrofobije i da mu zaglavljivanje u liftu nije najomiljenija situacija. Srećom, posle par minuta lift sam krene i bezbedno nas odveze do našeg sprata.

 

Na brzaka smo se presvukli i, bez tuširanja, krenuli da tražimo nešto za jelo. Već je prošlo 11h a mi ništa nismo stavili u usta još od podne.

 

Kao diplomirani psiholog zabrinut za svog prijatelja, nateram Dušana da liftom krenemo dole. “Protiv klaustrofobije se moraš boriti tako što ćeš se što više puta voziti liftom dok se ne uveriš da je bezbedno...” i dok mu to govorim fucking lift se opet zaglavi. Dobro je, bolje malo verbalne agresije prema meni (neću se naljutiti) nego strah od zatvorenog prostora. Diši... diši...

 

Kao i prvi put, i sada se lift posle par minuta spontano odglavi. Krećemo u potragu za otvorenim restoranom.

[Furious Panda 7437 Napisano Septembar 29, 2014]

Devedesetih je Budimpešta za većinu nas iz Srbije bila jedina mogućnost da osetimo duh civilizacije a sama ulica Vaci je bila simbol austro-ugarskog luksuza i otmenosti. Nešto se u međuvremenu dogodilo. Napravimo par koraka i naletimo na crnpurastog lika koji poziva prolaznike da posete noćni klub. Tip bukvalno pred nama odigra poznatu Pussy scenu iz filma Od Sumraka do svitanja (From Dusk till Dawn). Nisam snimao ali 90% je izgledalo ovako.

 

https://www.youtube.com/watch?v=P3pmwrtlDaY

(ne znam zašto se filmovi ne vide kao ranije nego izlazi samo link)

 

Za trenutak smo čak i pomislili da nas je bajkerski život pretvorio u dobre frajere pa nas ribe startuju na ulici a onda ukapiramo da su to prostitutke. “Hvala lepo, ali mi smo krenuli da jedemo a ne da...”

 

Svi restorani pored kojih smo prošli su već zatvoreni. Nekako pronalazimo kiosk sa arapskim girosima (dunerima), poručujemo po jedan i sedamo da napravimo plan za sutra. Situacija je sledeća: Dušanov Adventure je već prešao 10.000 kilometara i pod hitno treba na servis. Igrom slučaja, tokom dana mu je stigao poziv da snima neki spot u Beču. Pošto se boji da ni u Budimpešti neće uspeti da uradi servis, rešava da kombinuje lepo (honorar od spota) i obavezno (servis motora). Dakle, moj drugar sutra kreće prema Beču. Ja nemam toliko vremena i rešavam da vozim pravo ka Sofiji. Očigledno, ovo je poslednje zajedničko veče na ovom sumanutom putovanju i red je da to proslavimo. “Živeli kolega” i kucnemo se Coca-Cola-om Zero i flašom vode.

[Furious Panda 7437 Napisano Septembar 29, 2014]

Petak, 23. maj

 

Dan povratka. Po običaju, posle doručka pravimo kratku šetnjicu po centru grada i pijemo espreso u obližnjem kafiću.

 

 

 

Oko 11h pakujemo stvari i svako kreće svojim putem.

 

 

Jasno je, ovo je kraj zajedničke avanture.

 

Do kraja dana, Dušan je bez ikakvih problema uspeo da u BMW-u Budimpešta odradi servis i uveča je stigao u Beč.

 

 

Ja sam uzjahao svog Adventure-a i sa minimalnim pauzama spržio 780 kilometara do Sofije. Možda sam u nekim trenucima malo preterao sa brzinom ali su me sunčano vreme i prazan auto-put inspirisali da smelije odvrnem gas. Posledice brze vožnje se mogu nazvati ekološkom katastrofom.

 

[Furious Panda 7437 Napisano Septembar 29, 2014]

I eto, to je bilo to.

 

Kao što sam rekao na početku putopisa, unapred se znalo da će ovo biti jedno ne mnogo smisleno putovanje.

 

• Potrošili smo brdo para za benzin i hotele. U jednom trenutku nam je čak i službena Master karta rekla: “Dosta je bilo. Otkazujem saradnju.”
   
  
• Ja sam se vratio mrtav umoran. Trebalo mi je možda i više od 24 sati da ponovo sednem na motor.
   
  
• Izgubili smo četiri radna dana i to nam se po povratku vratilo kao bumerang.
   
  
• Uz put skoro ništa nismo uspeli da vidimo jer smo vozili kao sumanuti. Kompjuter na motoru je izračunao da mi je prosečna brzina za prvih 9.500 kilometara na novom GS-u bila 92 km/h.
   
  
• Ništa nismo videli jer nismo ni znali šta da tražimo – loše smo se pripremili za put.
   
  
• Odmah po povratku sa ove ravničarske ture morali smo da kupimo nove gume.
  

 

Bilo je i pozitivnih stvari. Uspeo sam na kraju da shvatim koja je koja država. U Litvaniju ulaziš iz Poljske a Latvija se graniči sa Rusijom.... ili obrnuto.

 

I da ne nabrajam dalje. Više je nego jasno da je ovo putovanje bilo krajnje besmisleno...

 

... ali upravo zbog toga i nezaboravno.

 

BAJKERI ZNAJU ZAŠTO.

[severian 18286 Napisano Septembar 29, 2014]

Ono mesto gde si umočio čizme u Baltičko more zove se Džurmala. Fenomenalna plaža, šteta što nije bilo lepše vreme, jer u pitanju je pravi raj na zemlji! Neočekivano na toj širini, znam...

 

Za putopis .

 

PS: Latvija (engl)=Letonija (srpksi)

[doktor 4802 Napisano Septembar 29, 2014]

Bajkeri znaju zasto!!!

[profesor momir 250 Napisano Septembar 29, 2014]

Bravo...

[bracabgd 897 Napisano Septembar 29, 2014]

Као и сваки путопис до сада незаборавно штиво за мене .

А баш сам изненађен понашањем возача у Словачкој јер имам баш супротно искуство од пре месец дана.

Сви су се склањали и ишли чак поред пута да би ми прошли,можда има везе са тим да је нас било 9 мотора у колони

[nikolas02 36 Napisano Septembar 29, 2014]

Cuj besmisleno...pa koliko se samo forumasa zabavilo prateci ovu temu