srbija do tokiJa...

[bobi_krofna 426 Napisano Avgust 4, 2014]

gledam vremensku prognozu, nervozno posmatram nebo, ovo leto je varljivo a mi krecemo na put...natovaren skuter klizi ka beogradu, 25. je jul, rano popodne i ceka me avantura...spavanje u prestonici, zorom pita zeljanica i domaci jogurt pa onda sva trojica, dvojica kolega na guciijima i ja na kymcu, izlazimo na autoput ka zagrebu...oni po 1.200 kubika ali boj bije srce u junaka ...put do prelaza batrovac miran, nema guzve, suvo je a ja prebiram da li je sve poneto, po glavi razne misli, skuter mi nije u prvoj mladosti...prolazimo formalnost i na ulazu u hrvatsku primecujemo kilometarske kolone sa njihove strane, ljudi na ivici nerava trube, desetine sirena u isti tren a mi stajemo na kraci odmor, odmah iza granice...nailazimo na nekoliko parkiranih kolega i upoznajemo momka iz rijeke koji se upravo vraca sa dvomesecnog obilaska kaspijskog basena, kazahstan, uzbekistan, turkmenistan, azerbejdzan...kaze da je smrsao i da je iscrpljen od tolike voznje ali ne skida osmeh sa lica, uslo mu u krv...raspitujem se kakva je njihova policija, ogranicenje je 130 a ja znam cesto da kymcom prebacim tu brzinu, svi se smeju, nesto mi ne veruju ...nastavljamo dalje ka zagrebu toliko puta pominjanom i hvaljenom hrvatskom autocestom A3, saobracaj postaje gusci a voznja je pravo uzivanje, kolovoz je kao staklo...uvek sam voleo taj prelazak iz srema u slavoniju, guste sume uz ivicu, miris koji najavljuje more kod makarske, dani kada se letovalo u radnickim kolonijama, nostalgija...negde kod slavonskog broda opet pauza, sipamo gorivo, trgovci nam zakidaju na kursnoj razlici ali su ljudi ljubazni i srdacni, nema tenzije, prilaze da se slikamo, kada cuju gde smo krenuli uglavnom svi opet zagledaju moj skuter, podrpane plastike, umasceni tockovi, oljustena farba, cute i smejulje se...kod zagreba se odvajamo prema mariboru, kolovoz i dalje sjajan a saobracaj postaje jos frekventniji, vikend je, svi idu negde...pejzaz se menja, krecu usponi, kolege su dobrano odmakli a ja se klatim kroz "zagorje zelene"...ispred tunela frukov kric opet kilometarske kolone, ljudi ovde mirno cekaju na svoj red ali ja se probijam izmedju traka, nebo se nesto mrsti, krece da seva...pet kilometar iza tunela nailazim na slovenacku granicu, prelaz macelj, grupa svedjana na harlijima stoji u redu a ja opet lagano izmedju traka bezobrazno izbijam na celo...granica izmedju slovenije i hrvatske jos uvek nije uklonjena iako su obe clanice eu, niko tu nikome ne veruje, nema ljubavi...okupljamo se ponovo kod saltera za vinjete, do ptuja samo jos dvadesetak kilometara ali i isto toliko kasno da izbegnemo potop, spojili se nebo i zemlja, saobracaj potpuno staje a mi dok smo navukli kisna odela vec smo skroz mokri, zavaralo nas to sto smo bili na pragu cilja...nekako smo se sklonili pod strehu benzinske pumpe, mi i gomila pokislih bajkera, nadamo se barem zatisju ovog pljuska, raspolozenje nas ne napusta, ori se od smeha, srbin je cudo ...mrak je vec pao, kisa posustaje i koristimo priliku da dobacimo do grada i naseg domacina mirana, ptuj nas docekuje tiho i s pustim ulicama iako je subota vece, ovo nevreme je sve rasteralo...i opet srdacan i topao docek, susimo stvari i odmaramo uz toplu kafu, sabiramo utiske ovog prvog dana nase ture, 500 kilometara je ostavilo traga i "legamo ko kokoske" sto kazu kod mene...jutro sledeceg dana nas docekuje rosno i suncano, budimo se odmorni i naspavani, planinski vazduh...miran dolazi po nas u osam, u minut po dogovoru, dorucak pa opet kafica i okupljanje drustva za danasnju voznju...sada malo bolje vidimo i grad i okolinu, sve je zeleno i sredjeno, kuce i dvorista su kao iz reklame, ulice ciste, nigde isaranih grafita, nigde pocupanih znakova, obale uz dravu milina za setnju...nekako mi same od sebe dolaze slike rodne jagodine, udavicemo se u sopstvenom djubretu i plasticnim kesama...nas petorica krecemo u obilazak ovog dela nekada bratske republike, prva stanica je vransko i privatni muzej starih i raritetnih motocikala...svi osim mene u ovoj grupici se razumeju u sus motore, modele, vozace, proizvodjace, informacije i uporedjivanja samo pljuste a ja sam nekako tip koji samo zna cenu goriva i gde treba kljuc da se ubaci ...prvo mesto na koje nailazimo je slovenska bistrica, grad pobratim svetozarevu u ondasnjoj jugoslaviji, pokusavam da se setim svoje ekskurzije, da prepoznam nesto ali ne vredi, previse vremena proslo...voznja kroz sloveniju je sjajno iskustvo, lokalni putevi su odlicni, dobro ih odrzavaju, ljudi smireno voze, postuje se motociklista, nema nervoze a predeli koje prolazimo su tipicno alpski, duge krivine kroz brda i doline, kroz guste sume i kroz siroke pasnjake, samo sam cekao da se pojavi ljubicasta kravica...muzej u vranskom je prepun nekih cudesa, nesto od onoga lici na motor a po nesto lici na sve samo ne na motor, nisam nikakav strucnjak pa ko zeli moze da pogleda sta sve gazda grom drzi pod krovom na http://www.muzej-motociklov.com/ ...mene je podsetilo na emisije tipa orange county choppers gde grom i njegovi majstori od razbacane gvozdjurije prave cuda i vracaju istoriju u zivot...i opet, vladalo je sjajno raspolozenje, orilo se od smeha po hali, smejali se slovenci do suza, mi njima zavidimo na uredjenosti i platama, oni nama na humoru i pecenju, nikako covek sve da ima...iz vranskog nastavljamo put ljubljane i onda skrecemo ka gorenjskoj, idemo na bled...put ponovo sjajan, predeli sve lepsi, vreme suncano, vazduh svez, milina...svracamo na cuvene austrijske krofne, poslastica uvek prija a ove su jedno tri puta vece od nasih, punjene cokoladom i rendanim kokosom a na moj racun se sale, kazu - velika krofna jede manju krofnu, tako je to u zivotu ...na bled stizemo u popodnevnim satima, i zaista je to biser na 475 metara nadmorske visine, kristalno cista, gotovo zelena voda, uredjene plaze koje su taj dan bile pune, motoristi na sve strane, nedeljom cela slovenija ide u prirodu, peske, biciklom, bilo cime...jos jedna pauza, razgledanje, par fotografija, kafica i krecemo nazad za ptuj da nas ne bi mrak uhvatio, u konaciste stizemo oko 9...taj dan presli smo nekih 400 kilometara po putevima koji su posle pomalo dosadne voznje autoputem bili puni uzbudjenja i adrenalina, cak sam pomislio da moj kymco moze da se obara u krivini ...ponedeljak, 28mi jul, krenuo je lose, teska kisa od sabajle najavila je da od nase voznje tog dana nema nista pa smo odlucili da kolima odemo do gratza, do louisa...ovaj dan necu pamtiti po krivinama ili autobahnu ali je odlazak u onoliku prodavnicu moto opreme svakako za pamcenje, nema sta nema ali je prava stvar usledila po nasem povratku u ptuj, miran nas je ugostio u svom vingradu gde se skupilo celo drustvo bajkera da nas uz domace vino i cevape na slovenacki nacin, isprati, trebalo je da idemo dalje...sutradan smo poranili, sacekalo nas vedro jutro pa smo zeleli da iskoristimo lepo vreme jer ocas krene pljusak ali nista od toga jer sacekali nas i nasi slovenacki prijatelji ponovo, da se jos jednom ispozdravljamo i to pozdravljanje je trajalo skoro do podneva pa smo put venecije krenuli sa prilicnim kasnjenjem, toliko nam je bilo prijatno sa "hladnim" i "nedruzeljubivim" slovencima...mirane, prijatelju, ako ikad ovo citas jos jednom ti se od srca zahvaljujem na onakvom doceku, mozda za sve nas sa balkana ima nade jos uvek ...ka italiji krecemo autoputem i vec kod ljubljane jasno je da se sprema neko gadno nevreme ponovo i zaista krece kisa, magla, hladan vetar, covek bi pomislio da je novembar da nije onolikog zelenila na sve strane...asfalt je srecom dobar, nema barica i kolotraga ali ne mogu da kazem da sam puno uzivao u voznji...navlacim kisno odelo ovaj put na vreme, kolege su ponovo dobrano odmakle i ja lagano krecem put sezane i trsta...kisa sve jace pada, opet sastavilo nebo i zemlju, kisno odelo pocelo da popusta a i kaciga je skroz mokra unutra, zaboravio da zatvorim luftere...saobracaj sve gusci, sleperi na sve strane, teraju bez milosti, vidljivost losa, ja na samoj ivici sa 110 na sat i u celoj gunguli omasimo se skroz te ja udjem u italiju ne znajuci vise gde su drugari...ponovo se sklanjam pod strehu na pumpi, ponovo gomila mokrih bajkera oko mene ali moje ekipe nigde a kod njih i navigacija i rezervacije a ja bez rominga zbog greske telekoma dok mrak lagano ali sigurno nailazi...telefonske govornice ne rade, pojeli mi aprati 10 evra pre nego sto mi zena u prolazu rekla da ne rade ...na kraju odlazim do momka na pumpi i on mi za razliku od krajnje neljubaznih konobarica izlazi odmah u susret, zovem ove moje i sve je jasno skoro u tren, eto njih za dvadesetak minuta najvise...dok ih cekam vidim da se okupljaju ostali motorasi oko skutera, ponovo gledaju, smejulje se, proveravaju tablice, oko mog magareta parkirani gs-ovi, v-stromovi, afrike, po neki dukati i harli, ja se pravim vazan...gde si posao - za milano, odakle - iz srbije, koliko je to kilometara, ne znamo - oko 1200 kilometara, auuuu - rastem ko kvasac ...cim su milos i koja dosli krecemo dalje, ima jos dosta a vreme je katastrofalno, skoro je mrak a ja farove prakticno nemam, dobri su samo za grad...propada nam plan da svratimo u veneciju i nastavljamo pravo za veronu, lose vreme nije moglo u gorem trenutku da nas navata ali sad sta je tu je...posle nesto vise od 500 kilometra pod izuzetno jakom kisom stizemo u hostel oko pola deset i odmah nas sacekuje ljuta menadzerka sa informacijom da zbog kasnog check in-a moramo prvo da platim penal 50 evra pa tek onda u sobu...da li to negde pise na sajtu - ne ali to se podrazumeva jer je trebala da bude kuci u osam a sada je pola deset, decko joj se ljuti...mislim se kaka si naopaka dobro da uopste imas decka, placamo penal samo da se docepamo tusa i ciste posteljine, izgleda da ja nisam bas neki bajker, slabo volim sator i prirodu za spavanje...kako smo ugledali bojler i osetili toplu vodu tako se vratilo dobro raspolozenje, opet smeh do kasno u noc, razbudili smo komsije ali neki kulturan narod, nisu nam zamerili...sutradan nema zurbe, do milana ima nesto oko 180 kilometara, cak trazimo alternativu da ne bi isli autostradom ali dosadna kisa opet pada i mi i kroz veronu samo prolazimo a meni sada vec jasno da cu ponovo na ovu stranu jer ni veneciju ni veronu ne obici kazu da je veliki promasaj...trazeci sporedni put nailazimo na veliku moto radnju, roba koja se prodaje je vrhunska i kolege primecuju veliku razliku u ceni izmedju ova radnje i nekih dobavljaca u srbiji, cene su kod nas vece i dva - tri puta, bruka...srecom, kako dan odmice kisa slabi i pomalja se sunce koje nismo videli dva dana, izlazimo na cuveni milanski auto put, po cetiri trake sa obe strane i nastaje pravi lom u voznji...preticu me sa leve strane, preticu sa desne, sleperi i teski kamioni voze se kao formula1 a ja nespreman na ovoliku guzvu i ove brzine jedva ostajem stabilan...vetar udara sa svih strana, drzim gas do daske samo da sto pre preteknem po neki usporeni teretnjak i imam osecaj da upravljam svemirskom krstaricom a ne skuterom od 150 kubika ...u italiji se motori svih vrsta i kategorija teraju junacki, skidam kapu, svi zivi su na dva tocka i njima je to nacin zivota koliko sam mogao da vidim, kod njih motor nije izuzetak nego pravilo a po autostradi voze ko valentino rosi...u milano stizemo oko rucka, prijatan hotel, obezbedjene garaze, centar grada na nekih dvadesetak minuta setnje i najbitnije cista posteljina i tus kabina ...dok smo se smestili i potopili sve mokro i znojavo za pranje pa jos i evocirali razne situacije predjenih kilometara doslo je vece i krenuli smo u lagani obilazak...ja sam vec bio u milanu zimus pa sam se necega i prisetio te smo tako posle obilaska duoma, milanske skale i jos nekih spomenika u tom delu zavrsili sa najboljim sladoledom u gradu u poslasticarnici cioccolati italiani, odmah pored galerie emanuele II...grad je lep i ziv, pun je turista a domaci se lenjo razvlace po trgovima, kafici su skupi a ni cuvena milanska moda nije za nas dzep...kad smo kod mode moram da primetim kako smo se slozili da su nase zene mnogo lepse od onoga sto se moze videti po ulicama ovoga grada ...nazad u hotel, uzeli smo nesto hrane za u sobu i sedeli na terasi do dugo u noc, uzivajuci u razgovoru...sledeeg jutra, cetvrtak 31. jul, prizor koji smo cekali, sunce visoko na vedrom nebu i napokon krecemo u voznju ne misleci na kisno odelo i mokre rukavice, oblacimo se lagano i posle dorucka krecemo odmah za krajnji cilj ovog putovanja, mendello del lario, rodno mesto moto guzzia...idemo delom autoputem, delom lokalnim, kolovoz je dobar, guzva velika i opet motori, uglavnom skuteri na sve strane, odlicno se vozi...prolazimo lepe planinske predele ispresecane jezerima, nije onako utegnuto kao slovenija ali ima svoj sarm ako nista drugo ono zbog toga sto mnogo vise volim italijansku muziku uz sjajni kapucino koji smo popili na domak lago di garlato...inace, mendello se nalazi na obalama jezera komo, na samoj svajcarskojj granici i niko od nas trojice nije imao pojma koliko je mesto lepo dok nismo stigli tamo...naravno obisli smo gucijev muzej, meku i medinu za milosa i koju i opet je sve vrcalo od tehnickih komentra, znanja i saznanja a meni ostaje za uspomenu da sam u knjigu gostiju pod rubrika drzava napisao - srbija do tokiJa...smejali smo se svi, cak i portir, mrsavi tip sa tanko pocupanim obrvama ...posle ovoga odlazimo na po jednu pravu, italijansku pizzu, sto kazu da se zakunemo da smo probali ali ja i dalje preferiram ove nase makar nisu originalne...vracamo se za milano taman pred veceru, opet lagana setnja i sedenje na terasi do kasno, slusam drugare kako analiziraju modele iz muzeja, koliko strasti, koliko paznje za detalj, za finesu pored mene koji ponovo jedino znam ternutnu cenu goriva i gde treba kljuc da se gura ...01.08. krecemo nazad, teska srca ali tako to ide, oprastamo se od uskih ulica, od kaldrme i tramvaja sa kojima smo se naganjali prethodne dve veceri i krecemo za sezanu, poznate cetiri trake i kamioni formule sve do trsta gde pravimo predah na trgu ponte roso, mestu gde su se citave generacije oblacile u karera ili rifle farmerice, mnogo pre pojave novog pazara ...nastavljamo za sloveniju, vreme je lepo i prijatno za voznju, idemo uz obalu i stizemo do sezane gde nas ceka domacin zoran, nas zemljak iz jagodine, on i njegova sarmantna supruga jela su nas ugostili kao najrodjenije i ponovo, zorane, ako ovo budes citao hvala jos jednom na sjajnom doceku...izasli smo do obliznjeg kafica i popili po jednu koktu, to mu dodje kao deo folklora, subota je vece i ova varosica od svega par hiljada dusa je zivahna u centru, sve okolo je pusto, zavijeno u san i mrtvu tisinu...jedino sto remeti apsolutni mir je ponovo nas smeh na zoranovoj terasi, mozda nas je putem pratilo lose vreme ali nas je svakako pratilo i odlicno raspolozenje...sutradan ranimo, ide se nazad za srbiju, polako se uvlaci i nervoza, predugo smo odsutni, cekaju porodice, posao, obaveze a tek smo se zagrejali za voznju, sto kaze koja, tek smo se uzilili...polazimo za srbiju, ceka nas dobar komad puta do jagodine ali posle onog ludila po italiji kroz sloveniju i hrvatsku vozim kao po praznoj pisti, skoro ne osecam saobracaj...u jagodinu stizem vec po mrklom mraku i za dlaku da opet iskisnemo, mimoisli smo kisu u pola sata ali posle svega mislim da mi ne bi tesko palo i da sam ponovo iskisao, vredelo bi svake kapi

 

devet dana i nesto preko 3.000 kilometara...i ja sam uzivao u svakom od njih

 

 

 

 

 

[Bojan_Jgd 996 Napisano Avgust 4, 2014]

Šta da kažem...bravo za ovaj put. Svaka čast!

[Dominator96 864 Napisano Avgust 4, 2014]

Svaka cast

[BigRider 1659 Napisano Avgust 4, 2014]

МА БРАВО,БРАВО,И САМО БРАВО!!! :takoje: :care:

[PaPaja 1187 Napisano Avgust 4, 2014]

Ma odlicno je al udari i enter po neki put...

[Ribolovac 491 Napisano Avgust 4, 2014]

Napisao si ga kao Matrix ...

[drugsef 137 Napisano Avgust 4, 2014]

He he he , sto me milo sto sam biooooo inace ja sam taj Koja koga je Krofna napisao malim slovom . A covek 190cm i 100kg . Bilo je divno , mogu da pohvalim ekipu koja je sa sobom nosila taj uvek prepoznatljiv osmeh i vedar duh Srbije. Gde god smo se pojavili ljudi su sa simpatijama prihvatali nas humor.

[drugsef 137 Napisano Avgust 4, 2014]

Posto je svako od nas imao u aparatu po 500 i vise fotografija necemo da objavimo bas sve ali evo jos par komada da zagolicaju mastu. Inace sledeci put je dogovor da nam baza bude u Mandellu a da odatle idemo po okolini mnogo je lepo mesto.

[drugsef 137 Napisano Avgust 4, 2014]

Imalo se sta videti na ovih 3000km ali najjaci utisak je gostoprimstvo u Ptuju i Sezani , povratak u kolevku brenda koji volimo i Trst , grad za koji ne znam kako bi izgledao da je ostao nas

[soony 217 Napisano Avgust 4, 2014]

auu vidi se da ste uživali , svaka čast na hrabrosti i izboru motora za ovakvo putovanje. Ja se iskreno ne bi usudio da krenem na put sa njim.

[panta_kg 687 Napisano Avgust 8, 2014]

Auuu kakav post.. ;-) svaka cast bre...

[thebelgradeboy 74 Napisano Avgust 8, 2014]

bravo majstori! svaka cast, moze i bez entera!

[njyam njyam 46 Napisano Avgust 20, 2014]

Video sam vas na povratku. Zaustavljali ste se na SteCo pumpi, a ja sam prozujao auto -putem, pa mi je bilo malo ''zajebato'' da se vracam u kontra smeru da bih vas pozdravio i upoznao ali sam i u brzini prepoznao Kymca upremljenog u full-u. Ja sam dugo zeleo da odem svojom Yamahom na jedan ovakav put ali sam ove godine zbog kredita za stan morao da odustanem.

Svaka čast za putovanje ... :care:

[drugsef 137 Napisano Avgust 20, 2014]

Tacno , to smo bili mi . Oprostili se sa Milosem koji je otisao prema Jajincima a nas dvojica paljba za Jagodinu. BTW juce smo nesto pricali i ustanovili da smo od Sezane do Jagodine u danu izvezli 740km . Skidam kapu Mr Krofni i njegovom Kymcoooouuuu

[Gagi-racer 568 Napisano Avgust 20, 2014]

Tacno , to smo bili mi . Oprostili se sa Milosem koji je otisao prema Jajincima a nas dvojica paljba za Jagodinu. BTW juce smo nesto pricali i ustanovili da smo od Sezane do Jagodine u danu izvezli 740km . Skidam kapu Mr Krofni i njegovom Kymcoooouuuu

 

Honddddaaaaa ce uvek biti Honda

 

Onda se pitaju ljudi zasto svako voli Hondu