Jump to content

Moto Zajednica

Put na istok: Pamir, Mongolija, Sibir, ka izlasku Sunca!

Recommended Posts

  • REW/Hit The Road, 502 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

Ima, ima. Samo da javim da su živi i zdravi. Imaju jako tešku deonicu kroz Mongoliju, do Ulanbatora. Put ne postoji, pustinja sa primesama peska i tucanika. Internet - misaona imenica. Ako sve bude po planu za nekih 5 dana bi trebali da stignu do malo urbanijih mesta pa očekujem da će se javiti i postaviti fotografije.

 

Eto ukratko raport sa puta.

  • Podržavam 5

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 111 postova
  • Lokacija: Beograd

Najnoviji info:

 

Putnici su prošli najteži deo puta kroz Mongoliju. Kažu da je bilo jako teško, onako kako je Željko napisao. Putevi jako teški, a kad stignu uveče u selo nema vode, čekaju da padne mrak i stigne voda… Interneta nema, jedino se sms probije. Večeras su stigli u Harhorin (prepisujem iz sms-a), pojavio se asfalt:) Trebalo bi da za 2-3 dana stignu u Ulan Bator, pa odatle očekujem detaljnije javljanje.

  • Podržavam 5

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • U prolazu, 2 postova
  • Lokacija: los angeles u srbija na 3o dana Nis
  • Motocikl: yamaha fzs 1000 2005

procitao sam vas putopis i mogu da kazem da sam sretan da ima takvih moto -putnika , radujem se da sam vas upoznao ja sam iz los angeles california usa sada u serbia kod moja baka u gradu Nisu {tako se pise } pozdravljam i sve calnove foruma bj bikers izvinite je ne zna dobro serbska jezik sretan put i da se vratite zdravi i sretni i da citamo jos takvi putopisi od vas . dr.med. spec. Nikki Ynk

  • Podržavam 15

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • U prolazu, 31 postova
  • Lokacija: Zemun
  • Motocikl: Aprilia ETV 1000 Caponord

Pokusavam da zamislim koliko je potrebno snage fizicke i mentalne da se sve to izgura. To mogu samo pravi junaci. Sa nestrpljenjem čekam novo javljanje.1care.gif

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • REW/Hit The Road, 502 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

Samo da javim da su naši drugari stigli na asfalt i bezbednu lokaciju. 1care.gif1care.gif1care.gif

 

Da ne otkrivam suviše detalja, noćas očekujte fotke i putopis iz daleke Mongolije. Živi su i zdravi.

  • Podržavam 4

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • nocni cuvar, 2583 postova
  • Lokacija: White City / White Water
  • Motocikl: Yamaha nouvo elegance

Bem' ih lude, usrao sam se gde su do sad. Da su znali da ponesu malo asfalta od kuce.

 

Jedva cekam nastavak !!! Idemoooooo pisanje, slike , iskustva ....

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Hit the Road, 1415 postova
  • Lokacija: vinca, beograd
  • Motocikl: BMW R1200GSA

Pisanje i fotke tesko da ce biti nocas...Treba malo vremena da dodjemo sebi, da prikupimo snagu i nadoknadimo izgubljenu energiju. Posle vise dana "arbajtovanja" po pesku Gobija, voznje po mongolskim stepama i pasnjacima, zemljanim i kamenitim putevima, posle prelazaka vise reka bez mostova, spavanja po kojekakvim udzericama i jurtama cesto bes osnovnih higijenskih uslova, hraneci se lokalnom kuhinjom sumnjivog kvaliteta i ispravnosti, dokopasmo se asvalta i civilizcije (kao i interneta)...Sve je u najboljem redu, kompletni smo, zdravi i neosteceni!!!

Pozdrav iz udobne sobe hotela u centru Ulanbatora 1zdravo.gif

  • Podržavam 18

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Integrisan, 8301 postova

Evo kako smo prošli Mongoliju, do sada oko 2200km:

 

ub-1024x661.jpg

 

Da kažem realno, bilo je teško, na momente dosta teško. Naročito deonice kroz Gobi i Tosoncengel-Tariat na severu. Ali, bigaje, to je cena kada smo hteli da vidimo i jug (pustinje) i sever (planine). Birali smo rutu kojom ne ide mnogo putnika, pa je infrestruktura povremeno bila onako malo nepostojeća :takoje:. Mada, trenutno je sever još u gorem stanju (gore još traju vode i svako ko je trenutno gore je legenda!).

 

Za naše motore Mongolija je bila povremeno na ivici prohodnog, debelo oko te ivice. No, i pesak je bio taman tako dubok i prosušilo se taman toliko da smo ipak mogli da prođemo. Mongolija nas je propustila i hvala joj. Teška je ovo zemlja za navigaciju, ali tu nismo baš tako loši i moram da se pohvalim da smo se samo jednom samo poluizgubili. Niko nam ne veruje da je bilo tako, ali zaista je istina. :neznam:

 

Ja lično ne pamtim da sam ikada od muke i umora zaustavio motor i legao onako potrbuške u čistu prašinu, u senku tog istog motora (jer drugog hlada nema), da dremnem koji minut. Ovde jeseam, nekoliko puta.

 

Stvarno i nije zemlja za svakoga i svako treba da je vidi, malo je kontradiktorno znam. Ja sam uživao i voleo svaki minut, čak i kada mi je bilo teško do ivice suza... :takoje:

 

Čitaćete, nadam se (ako bude inspiracije i vremena), detaljnije za koji dan, no prvo ćemo malo da uživamo u civilizaciji Ulan Batora. Ovo je druga planeta i totalni kontrast svemu ostalom u Mongoliji. A nama je prilika za odmor i uživanciju. I mi imamo dušu, a i znate onaj vic o Bosancu u Kanadi, snegu i grtalici? E, tako vam je trenutno za nas i pesak!

 

:moto3:

  • Podržavam 15

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Integrisan, 8301 postova

Inače, moglo bi u ovoj zemlji još svašta da se vozi (prvenstveno krug po dinama Gobija skroz na jug i jezero Hovsgol skroz na severu). Pusto vreme i lova, negde čovek mora da povuče crtu...

  • Podržavam 7

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 349 postova
  • Lokacija: Нови Сад Србија
  • Motocikl: Gazela

Одлична вожња :takoje: Свака вам част :zdravo:

 

п.с. да сам на вашем месту ја бих размислио о преласку на лакшу категорију мотоцикла :moto3: за следеће путовање :moto3:

нешто у стилу "Дакар релија" 450 цм3 :moto3:

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Integrisan, 8301 postova

Da, naravno, u pravu si - za Mongoliju, pa čak i za Pamir (mada je Pamir uglavnom totalno urban za Mongoliju) prvi izbor nikako ne bi bio teški Adventure, na momente mi se činilo kao da jašem slona :lol:. U stvari, ovde smo bili, uz još jedan veliki KTM iste klase, najteži koje smo videli. Znali smo sve to unapred, naravno.

 

Ipak, kada se uzme u obzir da su veliki deo našeg putovanja dugačke dnevne relacije, evo koliko za par dana čeka nas 5000km Sibira i dnevne relacije po 700km (jer je vreme koje možemo da posvetimo putovanju vrlo ograničeno), kao i da na velikom delu Kazahstana prosto moraš da imaš autonomiju od jedno 450-500km da ne bi imao permanentan stres kao ja prošle godine, ovaj motor je bio jedna od logičnih mogućnosti. Plus, za njega imam sav alat i dijagnostiku, znam ga u dušu, sve popravljam sam i u tom smislu lakše je pregurati 2000km Mongolije i 1000km Pamira, tj. mislim sve ukupno do sada jedva da smo imali nešto više od 2000km off-a.

 

Motor, kada ne možeš da ih imaš više, uvek je stvar kompromisa, a tu nekako svako ima svoj odgovor.

 

Inače, ovo pišem, jer i ovde svi pitaju istu stvar, prosto je logično...

  • Podržavam 13

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Integrisan, 8301 postova

Nego, da se vratimo mi na priču. Da vidimo, kako nam je bilo u toj Mongoliji:

 

***

Počelo je u geru i završava u geru*. Počelo je u Olgiju, a završava u Ulaan Bataaru.

 

Počelo je, davno, kao san i čini se, sada, kao da je i dalje san.

 

Mongolija, da parafraziram jednog drugog Miljkovića, umela je da peva dečaku u meni. Kao što je nekada taj dečak nevešto pevao o njoj.

 

* Ger = jurta = mobilna kuća karakteristična za tursko-mongolske nomade, koju kakav nepažljiv Evropljanin lako i nepravedno može zameniti za šator.

 

***

Deonica od Olgija do Hovda počela je lagano. Asfalt, bar šezdeset kilometara, prostire se sve tamo do iza jezera Tolbo. Posle toga smo izašli iz civilizacije i kročili u Mongoliju.

 

Da je Mongolija zemlja čuda i da vam je bolje da se odmah na to naviknete pokazao je već prvi susret, na prvom visokom prevoju mongolskih planina (visina je ovde, kao i kasnije, rutinski uvek bila iznad dve i po hiljade metara).

 

Pristajem ispred neke rečice, gore u planini, inače bezopasne za prelaz motorom. Verovatno ne bih zastao, pregazio bih vodu bez da se i zamislim, da mi pažnju nije privukao neobičan prizor.

 

Gužva.

 

Ovaj, gužva?

 

Zamislite se, gužva u planini, u bespuću Mongolije, tamo gde jedva da ima trase puta. Ova gužva rezultat je ispražnjenog mini busa, stoji isti negde sa strane, a putnici, tačnije putnice, izašle su napolje i upravo one prave neobičnu gužvu. Stoje i žubore, oko mršavog, ispijenog bicikliste, obučenog u boje mongolske nacionalne zastave.

 

Ispostaviće se da inače gluvonemi Mongol, sitan i onako mali, biciklira stazama i bogazama svoje zemlje, ovog trenutka baš preko ovog prevoja stotinu i neki kilometar udaljen od Olgija. Pored njega zaustavio se minibus pun hrišćanskih misionarki iz, ni manje ni više, Koreje i Dubajia. I na sve to pristižu dva Srbina na svojim velikim motorima.

 

Život ume da udesi najčudesnije moguće susrete, na najuvrnutijim mestima. Život je čudo, zaista!

 

Dugo sam razgovarao, da dobro ste razumeli, baš razgovarao sa gluvonemim Mongolom. Žena pastor, jer bila je to neka od baptističkih hrišćanskih crkava u kojima i žene mogu da obavljaju pastorsku dužnost, želela je da mi objasni šta mi to moj brat putnik priča.

 

Oboje smo je, u isti čas, pogledali sa osmehom. Pa mi se savršeno razumemo, draga simpatična gospođo. Čovek mi upravo objašnjava stanje puta koji nas čeka. I ona je odmah razumela naše poglede, zagrlila nas obojicu (zagrliti u isto vreme jednog Mongola od metar i po i Srbina od dva metra, nije ni lako, a nije da nije smešno) i zadivljeno konstatovala ono što nam je svima bilo u mislima:

 

Ovakav susret, na ovakvom mestu. Bog je veliki!

 

Ok, moja sestro putnice, ne znam baš da li ti i ja verujemo u istu manifestaciju Boga, ali Sila zaista deluje i sveprisutna je! I još da ti kažem, nije da mi je tvoj misionarski posao simpatičan, pusti Budistu da ostane Budista, tako ti ja dumam, ali simpatična si mi ovde nekako i ti, tako debeljuškasta i nasmejana, i ceo taj tvoj autobus bogoumilne misionaske ekskurzije.

 

A gluvonemi Mongol je heroj i div, obrnuto proporcionalno svojoj fizičkoj veličini, pa ako bar sekund u svom životu budem hrabar i jak kao on, knjižiću da se Majka nije zalud mučila rađajući me!

 

***

Prešli smo rečicu. Nestalo je trase puta. Ispred nas je bila samo močvara.

 

Mongolija je teška zemlja za snalaženje. Potrošiće brzo, sažvakati i uz dubok podrig ispljunuti, mnogog nepripremljenog putnika, naviklog na pomoći kao što su karte i novi GPS uređaji.

 

To u Mongoliju ne radi baš uvek. Mislim, skoro nikada. A kada kažem skoro, mislim nikada.

 

Morate dobro znati kuda idete, gde se nalazite u svakom trenutku, morate imati osećaj za strane sveta i posedovati nešto što zovem "putnička intuicija", tj. utemeljen osećaj kojim putem, među mnogim koji se prostiru na sve strane, treba krenuti.

 

Volimo da mislimo kako smo solidni u svim navedenim kategorijama, ni iskustva navigacije po raznim komplikovanim budžacima čudnih država nam ne nedostaje, no, i pored toga, tog dana, na tom mestu, gotovo da smo se izgubili.

 

Ono, nismo se baš sasvim zaturili, ne poput kakvih zblanutih Zapadnjaka koji posle prvih stotinak kilometara Mongolije panično konstatuju da su zagrizli previše. Znali smo mi i gde smo i kamo treba, samo nikako nismo mogli da pronađemo način da tamo stignemo.

 

Trebalo nam je sat vremena, da pređemo tih desetak kilometara kroz močvarnu visoravan. Odbijajući se od planina i različitih puteljaka, kao bilijar kugla o ivicu stola, uspeli smo!

 

I, ne bez ponosa ovo ističem, bio je to prvi i poslednji put u Mongoliji da nismo znali tačno kuda i kako.

 

Pokazali smo se dobro. Možda i najbolje od svih sa kojima smo dolazili u susret, pa kada bi im onako zbunjenim pomogli da se pronađu, nekako uvek smo napominjali da dolazimo iz Srbije, sa Balkana.

 

Neka zna svet da i Balkan za neki glogov organ vredi, da mu može biti od koristi. A svet uči kroz pojedince, razume se, eto zato sam napominjao to što sam napominjao…

 

***

Nešto kasnije Mimi je prvi put u životu jahao konja.

 

Dojahao mladi Mongol, sa sinom. Dete od pet godina samostalno jaše! Možete li da zamislite ciku i vrisku evropskih baba i deda, da koja majka stavi svoje petogodišnje dete na konja i pusti ga da samo poljem galopira? Verovatno bi joj socijalna služba oduzela potomka, eto takvi smo postali mi u "civilizaciji"!

 

Dakle, dojahao Mongol i daje Mimiju, sve gestovima pričaju, konja da zajaše. Prvi put u životu, novost za Mimija, kao da je znao kome od nas dvojice svoje blago da ponudi!

 

Ciničan zapadnjak u meni, sram me i stid bilo, već misli kako zna za jadac, kako će ovaj od turiste nakon fotografisanja da iska pare.

 

Naravno da čoveku sa sinom nije to bilo ni na kraj pameti. Ne razmišlja na taj način, umesto toga pozvao nas je kod njega u ger (kuću), da vidimo njegov mali kineski motor!

 

I mi smo odbili, kreteni neopevani koji su zacrtali da istog dana stignu u Hovd, kao da se ne može razepeti šator na svakom metru planine, kao da jedan dan više u inače narušenom planu znači bilo šta.

 

Još me prati razočaran pogled mladog Mongola i raširen osmeh njegovog sina, malo je dete i ne shvata tačno događaje oko sebe.

 

Zašto smo ga razočarali? Zašto smo žurili?

 

Zato što smo ljudi kojima vreme drugačije teče nego Mongolu u planini. Zapadnjaci. Arogantni glupaci. Koji su kao društvo negde pogrešno skrenuli kod Albukerkija, pa sada destilisanu ljudsku ljubaznost umeju da zamene za materijalizam.

 

Krivo mi je i grize me savest.

 

***

Posle smo ručali na travnatoj obali reke u planini. Neverovatan prizor i eto, zbog takvih minuta vredi živeti.

 

Put je bio težak za vožnju. I prelazili smo reku, Boga mi ozbiljnu, veoma brzu i doboku iznad kolena. I uhvatio nas je mrak, tačno dvadeset i pet kilometara pred Hovd. I meni je pregorela sijalica glavnog fara na motociklu.

 

Osećaj već viđenog bio je kompletan, situacija ista kao onomad ispred Kalaikuma u Tadžikistanu, sećate se toga?

 

Ispred Hovda, mokrih nogu i čizama punih vode, po mraku se penjemo na visok prevoj. Sa druge strane, shvatili smo trenutno, upravo je protutnjao pljusak, kišurina. Peščana podloga i inače dovoljno teška za vožnju, ovako raskvašena, po mraku, bez svetla, bila je užasna. Naporna i nepredvidljiva.

 

Behu teški ti poslednji kilometri. Mučenje i borba kako bi pristigli u Hovd.

 

***

I stigli smo, bilo je već iza 22h po lokalnom vremenu. Sledeća dva časa, jer zašto da život bude lak i jednostavan, onako mokri i mizerni, tražili smo smeštaj.

 

Našli smo, tek iza ponoći, jedini slobodan krevet u velikom velegradu i izgleda ful turističkoj destinacije, tarabili ih puni budaal-i* i kako je to moguće, Hovdu. Mimi je spavao na zemlji. Ja kao da sam bio na zemlji (do jutra mi je postalo jasno zašto je baš taj krevet jedini u gradu ostao slobodan!).

 

Završila je tako prva ozbiljna deonica u Mongoliji, ono do Olgija i ne računam, to je bilo zagrevanje.

 

Ako se po jutru dan poznaje, kratko rečeno drugovi i drugarice, NAJEBALI SMO.

 

Sa takvim mislima utonuo sam u san.

 

* - Budaal = Hotel (al' u širokom, jako širokom, značenju tog pojma)

  • Podržavam 18

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Ponosni BJB Redar, 1217 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: Vespa ET4 150 (16. dvotočkaš)

Ma sta je to za vas dvojcu prekaljenih putnika! Ovaj deo obecava uzbudljiv nastavak. Inace, kad vec moram i na dupe da "zinem", pored toliko spartanluka i osnovnog nacina zivota u predelima na koje ste vec navikli, ne verujem da te nedostatak sijalice nesto potreslo ;)

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 107 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: TA 600

Zašto smo ga razočarali? Zašto smo žurili?

 

Zato što smo ljudi kojima vreme drugačije teče nego Mongolu u planini. Zapadnjaci. Arogantni glupaci. Koji su kao društvo negde pogrešno skrenuli kod Albukerkija, pa sada destilisanu ljudsku ljubaznost umeju da zamene za materijalizam.

 

... Eh, sta bih sve sad napisao kao komentar... Ali neka ostane ovako... Dovoljno je i bez mojih razmisljanja na tu temu...

 

Samo uzivajte... 1zdravo.gif

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • U prolazu, 99 postova
  • Lokacija: ...BG & UK
  • Motocikl: z1000sx

Neverovatno !! Pravi je merak citati i pratiti vase putesestvije 0takoje.gif , uzivajte u svim lepotama a i u mukama puta i upijte sve ko sundjer ! 1care.gif

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Hit the Road, 1415 postova
  • Lokacija: vinca, beograd
  • Motocikl: BMW R1200GSA

Ger (jurta) kamp u Olgiju

 

Ger-kamp-u-Olgiju-1.jpg

 

 

Ger-kamp-u-Olgiju-2.jpg

 

 

Prvih 60-tak km od Olgija vozili smo po odlicnom novom asvaltu

 

Prvih-60-km-iz-Olgija-odlican-asvalt.jpg

 

 

Jezero Tolbo

 

Jezero-Tolbo.jpg

 

 

Odavde pocinje avantura dugacka nesto preko 1500 km

 

Pocinje-avantura-dugacka-oko-1500km.jpg

 

 

Susret na planinskom prevoju

 

Susret-na-planinskom-prevoju-2.jpg

 

 

Susret-na-planinskom-prevoju-1.jpg

 

 

A na koje brdo sada 0stabre.gif

 

A-na-koje-brdo-sada.jpg

 

 

Mozda smo ipak trebali kod stene levo 1neznam.gif

 

Mozda-smo-ipak-trebali-onim-puticem-levo.jpg

 

 

Toliko brzo napredujemo da nas i konjanici stizu...

 

Susret-sa-konjanicima.jpg

 

 

Ja sam ovaj gore 1zvizduk.gif

 

Mimi-na-konju.png

 

 

Rucak na pasnjaku uz planinsku reku

 

Rucak-na-obali-planinske-reke.png

 

 

Toliko smo se ulepili od znoja i prasine, da svi pobegose od nas 1ups.gif

 

Susret-sa-cobanima-u-vreme-rucka.jpg

 

 

Ova je najdublja do sada...Izuzetno brza, kamenitog korita, i duboka preko kolena

 

Ovde-je-bas-duboko-30-km-pre-Hovda.png

 

 

Fenomen...Nosim manji broj cizama, a stalo je mnogo vise vode 1staa.gif

 

Pune-cizme-vode.png

 

 

Kao da reka nije bila dovoljna, Marfi se pobrinuo da nam jos vise zagorca dan u samom finisu. Dubok pesak, natopljen nedavnom kisom, onemogucio nam je da na pocinak stignemo za videla...Po mrklom mraku, sa sljapavim cizmama na nogama, nesto posle 22h dolazimo u Hovd!

 

Dolazak-u-Hovd.png

 

  • Podržavam 20

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Zainteresovan, 841 postova
  • Lokacija: Montenegro - PG
  • Motocikl: Honda Varadero xl 1000 v

Vi ste zaista junaci, i to oni pravi.

Mimi prijatelju, jedva cekam da se vratis pa da se spustis ovamo malo na more i na tenane mi prepricavas dogodovstine .

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Pridruži nam se!

Možeš sada da napišeš svoj odgovor, a kasnije da se registruješ. Ako imaš nalog, uloguj se i napiši svoj odgovor.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.



  • Aktivni korisnici   0 članova

    • Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.


×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja