Honda danas predstavila svoj novi putni motocikl od nešto preko "litre". Nosi oznaku NT1100, a ima puno sličnosti sa Africom Twin. Zapravo, agregat, šasija i delimično elektronika su identični. Honda NT1100 - Putna "Africa Twin" - BJBikers.com BJBIKERS.COM Danas je Honda predstavila NT1100 koji deli mnogo toga zajedničkog sa Africa Twin modelom.

Pozdrav drugari! Imam jedno pitanje ili molbu Moj tast je pre neki dan izgubio zatezac lanca (onaj zeznuti kljuc kao polu mesec sa zubicima) za Hondu VFR 800 2000god Pa me zanima da li neko to ima na prodaju, da li neko zna gde se moze kupiti, napraviti ili gde se moze naci neki zamenski ili jednostavno kako popustati/zategnuti lanac, a da se glavcina ne zdrnda (cekicem i sravcigerom ) Hvala unapred pozdrav

Lijep pozdrav, Hocu da mijenjam rep na svom Hornetu 2010 da bude kao na 2011+ modelima posto je po fabrici katastrofa. Kit za ovakvo nesto sa ebaya kosta 585€ ,pa sam ovdje dosao da pitam da li je neko od vas radio nesto nalik ovome i da li neko zna za neki Hornet 2011+ da se rasparčava?

U pitanju je Honda Shadow 600. Pusta gorivo na vakuum slavini, na mestu koje je bas za to verovatno i predvidjeno. Nasao sam na oglasima da ima set za reparaciju (dve neke membrane i opruga). Da li ce to da resi problem ili ima neki drugi razlog curenja

Jeste li još tu? Izvinite što kasnim! Neće se ponoviti! Prošle godine smo radili rekapitulaciju sezone već prvog januara, a sad se malo odužilo. Jbg... Biću iskren. Nisam ni plairao da pišem, ali onda se desio niz malih ali stimulativnih okolnosti i eto me! E sad na šta će da liči, to ćemo da vidimo, jer kao i prošli put, pojma nemam kako ću da vodim ovu priču, posebno zbog toga što ovaj put pišem suvog grla (zbog anestezije - sveže ušiven i zavijen) - a to nije dobro. Mala napomena: Računam, ako ste već ovde, da se već poznajemo. Ako se ne poznajemo, tj. ko nije pročitao prošli putopis, odmah da ode tamo da se upoznamo ili da zatvori ovu temu! Sad kad smo postavili niska očekivanja od autora i visoka očekivanja od publike - možemo da počnemo! Inače, za ovaj tekst posebno su me podstakli Pamela Anderson, Ministarstvo zdravlja, a i @severian. Pre nego što pomislite da nisam normalan zbog ovog uvoda, koliko god bili u pravu ili krivu, dužan sam malo objašnjenje. Pre dva dana, tj večeri, iz krajnje dosade (ili zavisnosti od ekrana) palim Netflix. Tražim, listam, klikćem... Naslovi koje mi nudi me navode da preipitam svoje mentalno zdravlje. Danas, algoritmi za pretragu sadržaja vas bolje poznaju od rođene majke ili supruge. Tako razočaran jer Netflix dijagnostikuje da nešto sa mojim ukusom nije u redu, malo je falilo da ugasim TV, kada niotkuda, između nekih horora i svemirskih neostvarenja, iskoči ona! Ko nije pogledao - topla preporuka! Ima sisa u filmu. Međutim, nisu grudi i guzice to što je dalo podsticaj da vam danas pišem. Moglo bi se ovo pretvoriti u analizu ovog dokumentarca, ali nećemo ići toliko duboko u filozofiju. Ukratko rečeno, gospodjica, sad već u lepim godinama, je u dokumentarcu podelila mnogo svojih uspomena u vidu snimaka (da, i onih snimaka) i tačno se vidi da su joj ti zapisi pomogli da svoj život živi više puta kroz njih, a upravo zato meni putopisi i snimci služe. Nisam baš njenih godina, ali u moje vreme ona je stvorila svoja najvrednija dela kad je reč o zapisima svojih avantura. U mom rekapitulacionom putopusu neće biti seksa na čamcu, niti seksa bilo gde - bezbedni ste! Susret sa TV drugaricom iz detinjstva je bio korak broj jedan da se latim tastature. Sasvim slučajno, već sutradan, tj danas, nalazim se u čekaonici kliničkog centra, sa istim onim osećajem u stomaku kao kad stojite motorom ispred nekog nesavladivog brda i spremate se za uzlet bez znanja šta će sa vama biti do gore, i čekam da me prozovu na plastičnu hirugiju. Ne ne, nije me Pamela inspirisala na plastičnu hirurgiju! Slučajnost je, Majke mi! Bilo je zakazano još od ranije. U čekaonici, kao što možete pretpostaviti, je bilo svakakvih slučajeva. Od onih koji su doneli mladež u čaši jer je sam otpao pre operacije, do onih koijma nije ostalo mnogo života, a opušteniji su od nas koji smo došli za sitnice. Na pripremu pred zahvat je ušlo nas sedmoro od jednom. Obučeni u čiste ali ofucane zelene mantile iz '42. godine (piše broj 42 na mom), sedimo u liniji poslagani uza zid. Medicinske sestre dolaze, opipavaju nam masna tkiva. Jedan medicinski buraz drži krpu na glavi. Šaljivdžija, ali pomalo lud rekao bih. Pitam se gde li sam to došao, i planiram bekstvo. U tom me prekinu sasvim kulturna fina opuštajuća muzikica koju je taj šašavi brat iznenada pustio i počeo da pevuši. Opuštajućo se uz to, mozak se odlučio da ipak ne bežimo. Sedim, čekam i gledam kako moji saborci jedan po jedan izlaze ispod noža zavijeni. Imam vremena da previše razmišljam i zaključim koliko smo i Pamela, blesavi bolničar, stariji gospodin sa ogromnim melanomom i osmehom i ja zapravo slični. Imamo jednu zajedničku stvar - borba neozbiljnošću protiv ozbiljnosti života! Može li se neozbiljnije živeti od zaletanja motora u kojekakve vukoljubine bez ikakvog cilja? A biti takav, pomalo neozbiljan, nema nikakvog smisla ako to ne podelite sa drugima, pa eto, to je bio drugi momenat koji mi je "dao push" ka tastaturi! E sad treći, odlučujući, podsticaj za ovu temu... Pomalo glupavo, bas kao i prethodna dva. Sasvim slučajno, oglasio se telefon. Stigao mail. Otvaram, i vidim @severian postavio temu sa dokazima vožnji i time me bacio u taj režim gde mi se čita i piše po forumu. Ustajem, i evo pišem. BTW, Severianu se izvinjavam na "prozivci". Čoveka nisam upoznao lično, ali eto, kliknuo na forum u pravom trenutku da u kombinaciji sa gore navedenim ubedi moju lenju guzicu da otvori temu. Iju koliki uvod. U mojoj glavi ovo fore napisano je set sasvim logicnih i povezanih događaja, ali neću vam zameriti ako vam ništa nije jasno od onoga što napisah. E sad bi trebalo da se vratimo na temu, a to su motori i vožnja! Pogađate - nema asfalta, ali ima neverovatnih predela, sjajnih ljudi i prelepih iskustava. Ako vam se čita o tome, kliknite na neki lajk na ovoj poruci, čisto da vidimo koliko nas ima, pa da počnemo!

Cao, imam 16 godina i hteo sam da kupim prvi motor negde oko leta. Trebalo bi da polozim za A1 za nekih 20tak dana. Planirao sam da vozim neki 50cc skuter do leta da bih naucio. Sada moje pitanje je da li se isplati dati 2.500 evra za yamahu kad mogu da kupim cbr125 za 1.500e? Hvala unapred.

Jedinstvena PanEvropa u Srbiji zbog svoje perla bele boje. Pouzdan V4 motor prešao samo 57.000 km. Prošle godine zamenjene sve tečnosti (ulje u motoru,kardanu,kočnicama,kvačilu,sistemu za hlađenje i u viljuškama) Ove god. uradjen mali servis ,od tad prešao 50km, juče stavljene nove Denso svećice. Custom sedište rađeno u Austriji plaćeno 450e. Ja sam prvi vlasnik u Srbiji...uvežen iz Austrije. Motor je u fabričkom stanju spreman za put . Prednja guma nova ,zadnja dot 17 ali nije puno prešla . Motor prodajem jer nemam vremena za vožnju zbog poslovnih obaveza. Telefon 063612415 Cena 3000e

Pozdrav svima. Evo prvi post, represent moje malenkosti i mog prvog motora. Nikola, 35 god, DevOps inzenjer iz Beograda. Motor Honda Deauville 650 2000. God.

Pozdrav, zanima me ako neko zna da li ove dve plastike mogu da se zamene sa jednog modela na drugi, levi je honda mtx 125 japanska verzija, a desna je italijanska verzija. Hocu da stavim masku sa desne na levu ako je ikako moguce.

Pozdrav ljudi i dobro vece Dosao sam u posed ovog predivnog VFRa koji nije uopste koriscen od 2015god do prosle godine. Motor je sredjen pali, koci, radi ali javio mi se sad jedan problem to je da kvacilo ne odvaja iz nekog razloga. Ulje u sistemu kvacila zamenjeno, ispusten vazduh na sisici cilinda ali i dalje ne popusta(odvaja). Da li ima neko neko resenje ili pomisao sta bih moglo da bude? Hvala vam i srdacan pozdrav P.S. Da li mozda neko ima retrivizore za ovaj motorcikl ovi su jako losi... Hvala

Pozdrav radimo generalku Honde nsr i mjenjali smo stare osovine mjenjaca jer je onaj glavi bio varen i tu se problem javlja tu kada smo stavili te 2 osovine iste su kao stare ali ne rade brzine ubode u jednu brzinu ne moze se saltat i moze se vrtiti nazad i napred i onda nesta zakoci sve i svasta smo pokusavali nismo ga uspjeli"ufaziti" jucemo smo 10h pokusvali to rjesit i nismo uspjeli... Ako ima neko ko se razumije oko toga ili je rastavljao Hondu nsr 125 malo iskusniji majstor pa da objasni u cemu je problem bio bih mu veoma zahvalan

Dana 6. jula u 9 časova ujutru krenuo sam u svoju prvu i najveću avanturu do sada, ona je počela iz mog rodnog mesta a završila u Višegradu. Obukao sam odelo, nabacio kacigu na glavu, upalio motor i izašao na magistralni put Zaječar-Paraćin. Čim sam uhvatio prvih nekoliko stotina metara asfalta, pojavio se problem a to je vetar koji je duvao jako i trudio se da pokvari ovu avanturu i da me natera da odustanem od iste. Vetar sam nekako uspevao da prevarim i posle Boljevca i Čestobrodice, ulazim u prvi grad a to je Paraćin, zatim posle kroz Ćupriju i Jagodinu, kroz ova tri grada sam samo prošao. Na izlasku iz Jagodine, krećem se putem kroz sela Trnava i Dragocvet koja vode ka Kragujevcu, ovde sam prolazio automobilom mnogo puta tako da znam kakav je saobraćaj i poznajem skoro svaku krivinu. Posle nekih stotinjak kilometara pravim prvu pauzu u trajanju od 15-tak minuta u centru Dragocveta. Skinuo sam ranac sa leđa, upalio telefon i snimio video na ovoj lokaciji gde sabiram utiske za ovu pređenu kilometražu. Kako je vreme odmicalo, izašao sam iz pomenutog sela i sada se vozim po krivine i doline. Ubrzo se uključujem na raskrsnici koja vodi levo za opštinu Rekovac i desno za grad Kragujevac, ja biram naravno ovu drugu. Kragujevac Neposredno pred ulazak u grad, stao sam pored jednog motela i nastavio dalje kroz Kragujevac prolazeći kroz centralne gradske ulice. U jednom trenutku omašio sam put i krenuo ka kragujevačkom oktobru umesto za Čačak, izgubio nekoliko minuta lutajući ali uspeo sam bez navigacije da se snađem i krenem pravim putem. Kako izlazim iz grada, saobraćaj postaje sve gušći, malo je bilo i rizično voziti ovom deonicom jer vas većina obilazi. Posle pola sata od Kragujevca postoji raskrsnica na sred puta koja vodi levo za Kraljevo i desno za Knić odnosno Čačak, ja ponovo skrećem desno i sada ulazim na teritoriju opštine Knić. Knić Ovo malo mesto podseća na Boljevac, s tim što se prolazi kroz centar opštine. Samo mestašce nije zanimljivo, ali postoji nešto što vredi da vidite čim izađete iz Knića, naravno ovo nije pravi autobus iz tog filma ali ko ne zna lako će se navući. Napravio sam pauzu čisto da usnimim par kadrova i saberem dosadašnje utiske. Pitate se o čemu je reč ? slike sve govore. Čačak Oko 14 časova stižem i u Čačak, ali samo obilaznicom oko istog, nikada me ovaj grad nije privlačio da ga posetim. Prolazim pored jezera Međuvršje i predeo izuzetnih odlika Ovčarsko-Kablarske klisure, ovde se pojavljuju i prvi tuneli i to neosvetljeni ! gde u jednom trenutku nisam video ni belu liniju, što me je baš uplašilo te sam morao da stanem da odmorim i dođem sebi čim sam izašao iz istog. Pauzu sam napravio na samom putu za planinu Ovčar. Iako vozim već pola dana, nisam nijednom popio gutljaj tečnosti bilo to sok ili voda. Požega Ova opština nalazi se na pola puta Čačak-Užice, kao i sa prethodnim gradom, ništa specijalno nije bilo vredno pisanja sem što sam posle više od 200 kilometara vožnje natočio još malo benzina u rezervoar motora. Užice Uskoro ulazim u taj čuveni grad, za razliku od Čačka gde sam vozio po "ružnoj" zaobilaznici, sada je već druga priča, sama priroda koju Užice ima je neverovatna, zaobilaznica je prelepa naročito što se sa vaše desne strane čim izađete iz grada pruža pogled na tvrđavu Stari grad Užice i dolina reke Đetinje gde sam stao i pokušao da snimim što bolje kadrove kako bih imao materijala da ubacim u ovu priču i kasnije napravio reportažu za YouTube. Granica SRB-BiH Granicu sam prešao bez problema, potrebna dokumenta su bila lična karta i saobraćajna od motora, zeleni karton se više ne traži. Nisam baš bio oduševljen radom granične policije, neljubazni a pomalo i bahati. Višegrad Posle par kilometara od graničnog prelaska Vardište u BiH, pročitao sam tablu koja obaveštava da se u blizini nalazi manastir Dobrun, stao sam sa strane na par minuta i potom nastavio ka Višegradu. Prošao sam pored table koja označava teritoriju opštine Višegrad i tu ispred nje napravio fotografiju kako bih jednog dana mogao da osvežim sećanja na ovu prelepu avanturu. Silazim laganom brzinom u centar grada i osećao sam se u tom trenutku baš srećno i ispunjeno a o slobodi da i ne pišem, što je zapravo i cilj svakog mog putovanja, sada tražim mesto gde da na kratko ostavim motor dok ne pronađem u blizini neki besplatan WiFi kako bih našao adresu mog smeštaja u ovom mestu. Motor sam ostavio u sam centar, a pored mene na klupi sedeli su radnici koji naplaćuju parking, javio sam im se a oni su meni pokazali put gde se nalazi smeštaj, naravno ja sam omašio i tako kružim ulicama Višegrada ne bi li našao već jednom taj apartman. Posle nekoliko minuta ugledam natpis "Kruna restoran" i ulazim u taj objekat, objašnjavam da sam rezervisao smeštaj nedelju dana unapred i da trebam da platim i dobijem svoj ključ za sobu. Konobar koji je radio tu počeo da traži spisak ljudi i pročitao moje ime, na šta sam mu ja odgovorio da je to taj papir i da trebam da uplatim noćenje. Izlazimo iz restorana i šetamo do apartmana gde mi ostavlja ključeve i pokazuje sobu. Ostavio sam stvari, zaključao sobu i otišao da motor doguram do apartmana, inače od 17h nastupa Korzo kao što je u Boru tako da je glavna ulica zatvorena za saobraćaj i njom mogu samo pešaci da prolaze. Raspakovao stvari, istuširao se i krenuo ka mostu Mehmed paše Sokolovića. Kako je sunce već polako zalazilo žurio sam da napravim dobru fotografiju dok se još vidi, pa sam pokušavao pored ograde kod mosta, nisam bio zadovoljan i tako iznova dok nisam otišao na Bulkove stene i tu uspeo da se uslikam onako kako sam želeo. Posle večere uputio sam se da pazarim neke suvenire za uspomenu, kako bih odmorio u pogledu na prelepi most, sedeo sam na klupi dobrih dvadeset minuta, zaboravio sam sve probrige barem na tren i posmatrao ljude kako šetaju i uživaju baš kao i ja jer se nalaze na jednom prelepom i istorijski bogatom mestu. Ustao sam sa klupe, šetao mostom i polako vraćao u apartman da ovaj prelepi i naporan dan privedem kraju. II deo: Tačno u 7 časova zvoni alarm, otvaram oči i isključujem isti. Danas me čeka uzbudljiv dan, onaj koji mesecima unazad planiram. Kako sam juče mnogo para dao za hranu, ovoga puta neću jesti ćevape i uživati u tom luksuzu već ću uzeti proizvode iz marketa i napraviti sebi doručak. U novčaniku sam imao "dinarčiće" kako ih ja nazivam, a to su kovanice od 1 do 5 marki i nekoliko feninga, otišao sam u market "Tropic", šetajući između rafova, gledao sam neke artikle koje mi u Srbiji nemamo, kako vreme odmiče posle 15 minuta izlazim iz marketa i upućujem se ka apartmanu, na terasi istog doručkovao sam i počeo polako da pakujem stvari u ranac, ono što ne mogu sebi da oprostim je to što sam zaboravio da ponesem kratke pantalone od kuće tako da sve vreme menjam farmerke i trenerke. Vreme je da vratim ključeve od Pive(šta je to, pogledajte na YouTube video) otvaram ulazna vrata restorana "Kruna" i pružam ključeve jednom od konobara, pošto su bila dva upitaše me kako su utisci iz tog apartmana, ja sam odgovorio da su odlični, ono što nisam napisao u prošlom članku je da sam u sobi imao i klimu koju sam pustio da hladi dok ja obilazim Višegrad, kada sam se vratio klima nije odradila svoj posao jer je verovatno prazna bila ili možda nešto drugo je u pitanju, sve u svemu nisam im rekao da je neispravna, jer smatram da za tu cenu što sam prespavao je i više nego odlično. Pre nego što ću poći, povezao sam se ponovo na WiFi i potražio adresu kuće u kojoj je Ivo Andrić proveo svoje detinjstvo, napravio sam screenshot i počeo da tražim kuću. Posle par promašenih ulica stigao sam do nje, stao sam pored trotoara i tu proveo nekih par minuta dok sam razgledao istu i napravio nekoliko fotografija, stariji čovek u kući pored penjavši se na stepenice me je gledao šta radim, ja sam mu poželeo dobro jutro, a on je sa osmehom na licu isto uzvratio. Kuća u kojoj je svoje detinjstvo i školske dane proveo nobelovac Ivo Andrić. Za sada još uvek u privatnom vlasništvu, može se videti samo spolja. Skromna kuća sa leve obale reke Drine, koja se nalazi nedaleko od višegradske ćuprije, bila je vlasništvo Andrićevog tetka Ivana i tetke Ane Matkovščik, sa kojima je Ivo i odrastao. Njega je u Višegrad dovela majka Katarina Andrić 1894. godine, kada je imao dve godine. Odrastanje dečaka uz puno ljubavi i pažnje koju su mu u novom domu pružili tetak i tetka, kao i ambijent ove varoši, obeležiće Andrićev život i stvaralaštvo. Njegov ponovni susret sa gradom svog detinjstva bio je 1953. godine, kada je Andrić bio već značajan i cenjen književnik. Te godine, Andrić je poklonio opštini kuću koju mu je ostavila tetka Ana Matkovščik. Posle kuće, izlazim iz Višegrada i vozim ka gradu Goraždu, priroda je baš lepa, vozi se uz samu Drinu, a ono što ovaj put pamtim još dok sam bio u Sarajevu su mnogobrojni tuneli, kroz celu avanturu najviše sam mrzeo iste, jer oči treba priviknuti od jakog sunca u mrkli mrak, ono što je ogroman minus je i izbledela farba unutar tunela, tako da baš ništa se ne vidi prvih nekoliko desetina metara, šanse za udarac u zidine su ogromne. Taman izađem iz jednog, pojavi se drugi, treći i tako u krug. Od dvadeset njih, svega tri, četiri su bila osvetljena. Goražde Kroz ovaj grad sam prošao i nisam zadržavao, generalno mi se svideo i spada u lepša mesta na ovom putu koja sam obišao. Foča Približavam se Foči, za razliku od Goražda gde magistralni put prolazi kroz sam grad, sa Fočom nije tako, dao sam levi žmigavac i pratio putokaz za centar, želeo sam da napravim pauzu u tom mestašcu a usput i da se javim roditeljima. I tako nailazim na prvi semafor i tražim mesto gde da ostavim motor a ujedno i da osvežim grlo nekim pićem, vrtim se tako desetak minuta po fočanskim ulicama i na kraju nisam našao parking, te sam motor ostavio na povećem trotoaru, jedan od prolaznika me je pitao "kako ide motor" i popričali smo o tome koji mi je cilj i gde sam se uputio. Čim smo završili razgovor, počeo sam da tražim prodavnicu neku, međutim ni to nisam našao tako lako, sve je nekako zabačeno, sakriveno... Nađoh ja isti onaj "Tropic" kao u Višegradu i tu pazarim sok. Ostalo je još i WiFi da pronađem, šetao sam u blizini u nadi da neki kafić ima otvoren, ali nisam uspeo u tome. Na kraju sam pitao konobara u jednom od kafića, naziv istog je "Carpe Diem" on mi je bez problema rekao i iskoristio sam priliku da se javim roditeljima i da pogledam Google maps, odnosno koliko je udaljeno Tjentište od Foče jer mi je spomenik palim borcima sledeća tačka. Posle više od pola sata pauze u Foči, uputio sam se ka Tjentištu i Nacionalnom parku Sutjeska. Tjentište - Nacionalni park Sutjeska Vožnja po krivinama i prelepih planina koje okružuju Tjentište ostavljaju utisak na meni, jedna od tih je i Maglić (2386m) koja je i krov Bosne i Hercegovine, jer je to najviši vrh u istoj. Saobraćaj nije frekventan, tako da je uživanje zagarantovano a predeli su kao iz bajke. Sutjeska je inače poznata široj javnosti kao mesto odvijanja bitke na Sutjesci iz 1943. za vreme Drugog svetskog rata. Pored restorana na parkingu sam ostavio Hondu, i ulazim u predeo koji se zove Dolina heroja. Ono što sam video na internetu su mnogobrojne stepenice u obliku violine koje vode ka spomeniku, imao sam sreću tako da nije bilo mnogo ljudi, svega desetak možda. Spomenik svojim izgledom ostavlja bez daha. Monumentalni spomenik je građen u obliku dva raširena krila koja pretstavljaju slobodu. Ove betonske gromade koje odaju utisak lakoće vetra u snažnim krilima simbolišu i surovost prirode u kojoj se bitka odigrala; nepristupačan teren, kanjoni reke, planinske vrhove, ali i prodor, ili let u slobodu. Građen je sa ciljem da dočara i predstavi važnost događaja kojem svedoči. Sa ciljem da napravim što bolju fotografiju, pored spomenika sam proveo čitavih sat vremena, što je prevazišlo sve granice mog plana. Sedam na motor i pičim dalje ka izlazu iz NP Sutjeska gde počinje veliki uspon u dužini od nekoliko kilometara i prolazak kroz najduži tunel u BiH, tunel Čemerno, on spaja Gacko i Foču a dužina je 2109 metara, sreća pa je barem ovaj osvetljen, ali obzirom da nosi epitet najdužeg, mogli su malo više da se potrude što se tiče rasvete, na tri mesta su bila proširenja u slučaju nužde što je za svaku pohvalu. Jezero Klinje Iza mene u daljini ostaje planina Volujak, a put polako iz šumskih predela prelazi u kamenita brda, to je prvi znak da ulazim u Hercegovinu i početak adrenalina, uzbuđenja, sreće... Vozio sam nekom srednjom brzinom, ulazim u poveću krivinu i sa moje leve strane ugledam prelepo jezero Klinje, na tom mestu sam odmah stao i morao bolje da pogledam ovaj biser prirode, jezero koje se stopilo sa okolinom dok su oko vas u pozadini stene i kamenje. Uključio kameru, snimio par vertikalnih i horizontalnih kadrova, a onda napustio ovu lepotu. Na samo nekoliko kilometara uzbrdo odjednom nailazim na stado krava koje šetaju po celom kolovozu, za divno čudo išle su ka meni, to je bio odličan momenat za fotografiju i video. Samo što sam stao pored bankine, nailaze dvoje na motoru iz suprotnog pravca subotičkih tablica i pitaju me da li je potrebna pomoć, verovatno su mislili da se nešto dogodilo pa da se ponude, ja sam odgovorio da nije potrebna, stao sam radi ovog prizora usnimio i slikao ih dok su bile na drumu. A onda se pojavljuju i nekoliko znakova upozorenja za domaće životinje, te tako u krivini krava šeta u mojoj traci, zamišljam šta bi bilo da sam išao brže, tačno bih imao poljubac veka i to sa kravom... Gacko Sada sam već u Hercegovini, ostajem bez daha kako se približavam mom cilju, spuštam se drumom niz planinu kojoj ne znam ime a ukazuje mi se dolina Gatačkih polja, a onda i tabla "Dobrodošli na teritoriju opštine Gacko" kao i sa Goraždom, ovaj gradić ostaje u senci, generalno sam zadovoljan i spada u lepša mesta, vratio bih mu se sigurno. "Pustinja" Hercegovačka Od Gacka do Mostara ima 90 kilometara, čim sam izašao iz grada i prošao pored doline, krećem se putem za Nevesinje, ono što sada sledi narednih 50 i kusur kilometra je pustinja u bukvalnom smislu, jedva da poneko vozilo prođe, moram priznati osećao sam se zabrinuto i usamljeno. Takođe je i ovo "najlošija" deonica puta koju sam izvozio kroz BiH. I tako truckajući se po ispucalom asfaltu po nekom rupom na putu uspevam da izađem iz pustinje, čim sam prošao kroz prvo naseljeno mesto vratio sam se sebi. Nevesinje Kada sam ugledao tablu na kojoj piše Nevesinje i prošao pored nekoliko desetina drvoreda proradio je opet hormon sreće, jer je ovo mestašce ušlo u moje srce, iako sam prošao samo centralnom gradskom ulicom nekako sam se zaljubio u taj gradić. Pazario sam opet osveženje i to ponovo u "Tropic-u" samom centru sam pauzirao petnaestak minuta, čisto da protegnem noge i ispravim vrat od one pustinje. Sedam na motor i vreme je da malo požurim, pratim putokaz za Mostar i na kružnom toku skrećem desno gde me put vodi kroz neku šumu u kojoj se izvode radovi u vidu zamene asfalta, kroz nju je bilo nekoliko krivina i dobrih uspona ali savladala je Honda to bez problema. Nevesinje ostaje iza retrovizora a ja gledam pravo. Još malo i stižem, ili ipak ne ? Hercegovina je čudo prirode, nisam je toliko cenio ali sada posle ove avanture, sve ono što sam mislio o njoj je palo u vodu. Spuštam se niz neku planinu, da li je to Velež ili nije to ne znam, ali onoliki spust nisam nigde video pa čak ni na Sutjesci, odjednom ušao sam u neki vreli talas da se to ne može opisati, znači iz neke podnošljive temperature kao da sam skočio u lavu. Negde na polovini spusta ugledao sam i nestvarno lep Stjepan grad iznad mesta Blagaj gde je moja sledeća tačka a to je vrelo Bune. Stižem na raskrsnici koja vodi levo za Blagaj i desno za Mostar, dajem žmigavac i pratim put za Blagaj. Blagaj - vrelo Bune Na ulaz u Blagaj, prejahao sam nekolicinu ležećih policajaca, pratim putokaz za Tekiju i ubrzo nakon što sam je pronašao, gledam gde Hondu da stavim, ono što sam primetio je da lokalci drže parkiralište i ako želite da se uparkirate vozilom morate to da platite, sigurno 3-4 različita parkinga sam video, međutim kada ste motorom o tome se ne morate brinuti. Napolju je pakao, sigurno preko 40 stepeni celzijusa, tako da šetam do izvora Bune, sa leve i desne strane su izloženi suveniri ali to sam ostavio za povratak, inače taj dan je bila najezda stranih turista, toliko ih je bilo da me glava zabolela. Do ovog nazovi vidikovca nema nekih smernica, tako da sam tu lutao po terasama restorana, ali uz malo napora i znoja stigao sam do prve tačke gde se pruža pogled, ali sada je problem količina ljudi na malom prostoru, taman ode jedna grupa ono naiđe druga i tako u krug jedno dvadeset minuta dok se konačno nije rasčistilo plato, zamolio sam jednog čoveka da me uslika, ali slika je ispala veoma loše te sam istu odmah obrisao. Napravio sam iole normalniju fotku i vreme je da stignem već jednom u taj Mostar. Tako da prelazim most na Buni i pazarim neki suvenir za uspomenu. A sunce prži i prži, dočepah se nekako do motora i sada zvanično pravac za Mostar. Napokon taj Mostar Izašao iz Blagaja i stižem ponovo na onu raskrsnicu gde nastavljam pravo, sve vreme pratim putokaz za Stari most, moram priznati da je sve lepo obeleženo, ni u jednom trenutku ovog putovanja nisam palio navigaciju, a i kako da upalim kada nemam internet... Već se nalazim na teritoriji grada Mostara, vozim kroz glavnu ulicu i pratim znak, bilo je i dva semafora gde ću posle ovog drugog da skrenem desno i nastaviti nekih par stotina metara pravo i doći do parkinga gde ponovo ljudi sede i naplaćuju, ja sam došao bukvalno do samog starog grada, pitao sam čoveka koji sedi na stolici u hladu i čeka mušterije, da li mogu tu negde da parkiram motor na njegovom parkiralištu, rekao je da može. Gasim motor, stavljam na nožicu, zaključavam kacigu, bacam ranac na leđa i pravac pičim kod Starog mosta. Razgledam kratko taj stari grad i stižem na svoj cilj, prošetao sam Starim mostom i ispunio sebi još jedan san. Moram priznati dosta turista je bilo, a ono što ostaje kao noćna mora je materijal od kojeg je obnovljen most, toliko je klizavo bilo da samo mi je falilo nogu da povredim, pa su zato stavili "ležeće" i tako nasloniš nogu na to i nemaš gde da se oklizneš. Kratko sam se zadržao kod mosta, odlučih da odem kod stena gde je najbolje mesto za fotografiju, nema nikoga na tu stranu sem par mladih roma koji su me rešetali da im dam novac, jednom od njih sam dao 80 feninga, ali oni nisu odustajali od mene, tako da sam na oprezu bio 100% mogli su da mi ukradu nešto iz ranca, ili još gore da isti bace u Neretvu... Proganjali su me, nisu mira dali da imam, ali uspevao sam da ih nekako prevarim tako što smo se slikali svi zajedno i tako umanjio mogućnost da naprave neku štetu. Vreme je za smeštaj, ili ipak ne ? Nađoh u blizini besplatan WiFi i ukucao na navigaciji adresu smeštaja gde trebam noćiti i pratim navigaciju, stigao sam do lokacije i u kafiću pored smeštaja povezujem se sa Wifi-jem i trebam da kontaktiram vlasnika hostela, konobar iz ovog kafića se sam ponudio i kontaktirao je on umesto mene, Saša je došao, upoznali se, platio sam mu smeštaj i saopštio da krećem kući ! Vremenska prognoza je za naredni dan i dan posle najavila kišu i to ceo dan a ista se odnosi na region, tako da ne bih pokisao ja sam oko 20 časova krenuo iz Mostara, pre nego što ču krenuti istuširao sam se, i jedno sat vremena razmišljao da li da noćim ovde ili vratim kući, izabrao sam ovu drugu opciju, težu ali na kraju ispostavila se kao dobar izbor. Kiša bi me uhvatila, i ogroman rizik bi bio voziti po mokrom kolovozu a pogotovo ovoliko udaljen stotinama kilometara od kuće. Pred polazak napunio sam rezervoar na benzinskoj pumpi gde sam sa radnikom popričao o svojoj nameri, on mi nije preporučivao da krenem a takođe isto mišljenje je imao i Saša(vlasnik hostela u Mostaru) ali ja ih nisam poslušao te sam krenuo svojoj kući u 20 časova a glavu naslonio na svoj dobro poznati jastuk oko 10 časova narednog dana.

Posle toliko čekanja i nadanja da stiže pravi Hornet, Honda je izbacila Hornet, koji mislim da nisu trebali nazvati tim imenom. Najviše sam razočaran dizajnom koji mnogo liči na Duke 790. Iskreno, očekivao sam više od Horneta. Kakvo je vaše mišljenje? Honda CB750 Hornet - Razočarenje ili oduševljenje? BJBIKERS.COM Posle nekoliko najava i iščekivanja Honda je predstavila novi CB750 Hornet, da li novim Hornetom treba da budemo oduševljeni ili razočarani?

Usluzan oglas za ortaka sa nedovoljim brojem postova. Skoro pa nova Honda CB650R. Kupljena u aprilu ove godine. Mislim da je presla ispod 5000km (tek se razradila ). Za vise informacija kontaktirajte @milosevicmilos. Honda CB650R WWW.POLOVNIAUTOMOBILI.COM Honda CB650R, 2022. godište, Naked, vozilo prešlo 5000 km, Beograd. Cena 7.600 € - Motori - Polovni Automobili

nakon sto sam polozio za A1 kategoriju kupio sam Hondu NSR 125 99' godiste. motor je sredjivan i svideo mi se dok je bio na oglasima zato sto se razlikovao od drugih. navodno nema blokade i za motor od 125 kubika ide poprilicno lepo. trosi kao i svaki 2t (u prevodu kao tenk). potrosnja mu je 8 litara brze voznje (gas do kraja), normalne voznje moze opusteno 4-5 litara. motor ima RC ventil (ventil snage) koji kad otvori motor poludi. nije nesto gabaritan motor ali ja sam se uklopio sa mojih 187cm visine. rezervoar je lepo dizajniran da se noge skroz sakriju u njemu. menjac je sestobrzinski, precizan i mekan. mozda jedina mana na motoru su sirine guma, medjutim ne mogu da mu zamerim jer je to ipak 125 kubika. svetla mu nisu neka sreca, u prevodu bolje se vidi sa kratkim nego dugim svetlima, mozda je samo do podesavanja ali se nisam pozabavio time. sa motorom bez problema pretices i stvarno se ne plasis da li ces proci. mesta skoro da nema, nesto malo ispod sedista ali je i logicno jer je ipak sport kategorija. satovi su mu prelepi i po meni najlepsi za te godine. kocnice su mu stvarno ekstra, nikad mi se nije desilo da nisam mogao da se zaustavim, takodje i motorno kocenje mu je jako. mesta za suvozaca ima okej obzirom da nije gabaritan. zvuk masine posle 4 hiljade obrtaja je prelep, motor peva za 125 iako ima fabricki auspuh, naravno na leru je trimmer. sediste je stvarno udobno i posle duzeg vremena. vodeno je hladjena masina tako da sa pregrejavanjem nema nikakvih problema. to je to za moj motor i misljenje o njemu. Aprilia RS 125, Cagiva Mito i Honda NSR su po meni najbolji 2t motori, posebno Cagiva za koju kazu da je opasna. evo slika Honde:

Pozdrav, posedujem Hondu NSR 125 99' godina, pre dva meseca sam se vozio i u povratku mi je prolupala masina. NA nekih 8 hiljada obrtaja je motor poceo da usporava i samo se ugasio. izasao je oblak dima iz auspuha. stao sam sa strane i probao da ga upalim medjutim bezuspesno ocekivano. ubacio sam ga u kombi i dosao kuci. nekoliko dana kasnije sam ga rastavio, poskidao sve plastike i skinuo masinu sa ciljem da je odnesem kod majstora. masina je jos u garazi zbog toga sto jos nisam odlucio kod kojeg cu majstora da je odnesem. zelim da se to napravi dobro bez bojaznosti da ce se u skoroj buducnosti desiti. svakako napravicu je negde, medjutim dolazi do drugog problema. na karburatoru postoje neka dva konektora za crevca, rekao bih da su za neki preliv ili neka pomocna crevca, medjutim ta crevca uopste nisu povezana niti postoje na motoru. da li neko zna o cemu se radi. drugi problem je sto kvacilo odvaja posle sredine poluge iako sam zategao sajlu, moze neko da mi kaze sta to moze da bude. i treci problem je sto je nabavka delova za Hondu bas teska pa ako neko zna gde mogu nabaviti delove. inace proverio sam sta je sa masinom posto masina ima kompresiju. klipnjaca je dobila lufta. hvala svima koji odgovore na ovu temu jer ce puno da mi znaci. svaki savet mi pomaze.

Pomalo razočarano, ali šta je tu je. Honda izbacila "nove" CBR650R i CB650R. Jedini četvorocilindraši srednje radne zapremine i ove godine bez promena, osim estetike. Honda CBR650R i CB650R samo sa estetskim promenama za 2023. godinu BJBIKERS.COM Honda CBR650R i CB650R su za sada jedini četvorocilindraši srednje radne zapremine, koji za sledeću godinu dolaze bez unapređenja

Zdravo, trenutno gledam koji motor da uzmem 4t masinu i na oko su mi zapali ova dva modela. Imam 16 godina i gledam nesto do 125ccm. budzet mi je do 1600e i nasao sam ova dva motora uz tu cenu. Razlika je sto cbr125 ima karburator i vodeno hladjenje dok cbf125 ima direktno ubrizgavanje i vazdusno hladjenje. Otac mi prica da je bolji ovaj stariji uz vodeno hladjenje kaze ne valja tolko vazdusno. Unapred Hvala

Da vidimo šta je Honda novo pripremila za 2023. godinu. Naravno, sve oči su uprte u Hornet i Transalp. Hornet mi nije nešto ni na papiru ni uživo (bar u poređenju sa pravim, starim Hornetom), dok Transalp bogami ima veliki potencijal. Uživo je lep, jednostavan, baš onako kako treba da bude. Honda noviteti sa EICMA sajma motocikala - BJBikers.com BJBIKERS.COM Honda je takođe posetila EICMA sajam i pored dosadašnje ponude za 2023. godinu doneli su dva modela koja su veoma interesantna. Jedna gratis fotka detalja sa Transalpa:

Pozdrav svima, nov sam u moto svetu kupio sam pre 2 nedelje svoj prvi motor (honda cb500f-2005 god) i zanima me da li neko zna gde mogu da nabavim fabricke drzace za saputnika za moju hondu. Imam hondin kofer sa nosicma za njega i on je okej ima drzace za saputnika ali nekako mi je lepse bez toga uglavnom vozim po gradu tako da mi kofer nije potreban. Hvala unapred!

Za razliku od prethodnih godina, ove godine Alpi nisu bili u planu treba malo I da se uzelimo Alpa, pa smo odlucili da napravimo pauzu I odemo na drugu stranu. Plan je bio da odemo na MotoGP I izbor je pao na Veliku nagradu Ceske republike, Brno. E kad smo vec tu, bezveze bi bilo da se vracamo istim putem kuci pa smo produzili par dana I jos par hiljada kilometara Logistika u kratkim crtama: Ruta: Zemun - Brno – Ausvic – Krakow – Zakopane – Visoke Tatre – Niske Tatre – jezero Jawor – Kosice – Zemun. 9 dana 3500km Prosecna potrosnja ~ 4.7 lit. Pa da krenemo polako. Najveci izazov je bio motor. Do pre 2 meseca sam imao motor (yamaha thundercat) spreman za ovakve ture sa kojim sam se lepo druzio 7 godina, znao sam tacno sta moze, koliko moze I on I koliko mogu ja sa njim. Ali sticajem okolnosti sam prodao yamahu 1.5 meseci pred put I kupio nesto sasvim drugacije…Maxi skuter Honda Silverwing 400. Imao sam zelju da probam sa maxijem kako bi izgledao ovako neki put. img host img host Tada pocinju pripreme sredjivanja motora za put I navikavanje na njega. Za tih 1.5 meseci sam presao sa njim oko 2500km po Srbiji I Bosni, tako da smo se poprilicno dobro upoznali. Sledi pravljenje nosaca kofera jer koliko ja znam ne postoje fabricki nosaci za tri kofera za ovaj model. Zatim odlazak kod Dareta (Satelisa) da ispregleda motor I da zameni sta treba da ne bih imao problema na putu. Menjamo filter vazduha i lezaj dekla i Dare potvrdjuje da mogu sa njim na kraj sveta Inace, honda je za 50kg tezi I gabaritno veci motor od yamahe, tako da sa dodatnih 3 kofera tereta I suvozacem uopste nije lako manevrisati kada motor stoji ili je brzina veoma mala. Prvi dan je bio plan da dodjemo do Brna sto dodje oko 700km autoputa, medjutim svracamo do Austrije I Pandorfa I ta kilometraza se povecava na skoro 800km. Stizemo u Brno predvece. Spavanje I sutra ujutru pravac na stazu. img host

Varadero nije namazan i nasminkan za prodaju, vozi se svakodnevno i spreman je za putovanje. Ove sezone prosao Rumuniju,CG i Bosnu bez problema. Ima manje ogrebotine od koriscenja ali je u odlicnom stanju. Race Ada auspusi + fabricki.Kofer sa rostiljem. GPS tracker. Prednje bocne torbe. Plocice na oko 50%, novi zadnji disk, novi regler, Iridium svecice. Na 72000 uradjen mali servis,ulje I filteri, lezajevi tockova. Gume dobre. Lanac i lancanici dobri. Sediste napuklo sa strane u buducnosti treba presvuci ponovo. Cena 2700e Za BJB popust

Počeo sam da pišem o novitetima iz Honde za 2022. godinu. Za sad sam obradio 3 modela, tako da ako želite još nešto da se obradi, slobodno sugerišite. Honda noviteti za 2022. godinu - BJBikers.com BJBIKERS.COM Danas nastavljamo sa serijalom i posle Ducati noviteta, na redu su noviteti koje je Honda pripremila za 2022. godinu.

Posle jedne godine pauze, Honda ponovo na tržištu Evrope nudi CB300R. Agregat sada ispunjava EURO5 emisioni standard, a ugradili su i identčnu prednju viljušku koju koristi i CB650R. Honda CB300R se vraća na scenu! - BJBikers.com BJBIKERS.COM Prošle godine je na kratko prestala proizvodnja, a ove godine se CB300R ponovo vraća na scenu sa nekoliko krupnijih izmena.

Honda se potrudila da redizajnira CBR1000RR-R i CBR1000RR-R SP. Najviše su se potrudili oko agregata, to jest da dobiju još snage na srednjim obrtajima, dok je maksimalna snaga nepromenjena. Da, posvetili su grafike na SP verziji prvom Fireblade modelu, CBR900RR-u Honda CBR1000RR-R SP 2022 - 30 godina Fireblade modela BJBIKERS.COM Prošlo je 30 godina od prvog Fireblada modela, napredak se nastavlja i Honda je za 2022. godinu pripremila novi i CBR1000RR-R Fireblade SP