Drugari, ako dolazite na sajam, svratite do Honde. Tamo sam svaki dan tokom trajanja sajma. Malo da popričamo, stisnem ruku i ispričam nešto o samom putu ili motoru. A ako treba opširan opis nekih putovanja, možda Vam prodam i knjigu.

Nekoliko fotografija od granice Jordana do Bagdada. Možda ovako deluju interesantno i u neku ruku naivno, ali nije tako bilo. Pratnja vojske kroz deo gde operiše ISIS, peščana oluja, umor, vožnja od 6.45h ujutro do 00.30h, u prevodu preko 17 sati na motoru i 750km puta.

Sve pišem i koliko mou i smem objašnjavam. Ali verujte mi, spremite kokice ili nešto za smirenje, neće Vam biti dobro, siguran sam.

Drugari, izvinite za nepisanje prethodnih dana i slanje samo linkova za video. Pojacan tempo, umor i manjak sna su dali svoj danak. U narednim danima pisem propustene tekstove i saljem fotografije. Ne zamerite!

Kada kreneš iz grada, a temperatura bude -3’C, to ne ide na dobro. A opet prognoza kaže da će u toku dana da bude preko 15’C. Put tokom celog dana me vodio dugačkim pravcima koji su išli preko visoravni, a pogled na okolinu je unosio dodanu hladnoću. Vrhovi koji su se videli su bili prekriveni snegom. Lepo za gledanje, ali psihološki momenat tera na drhtanje. Više puta sam stajao da se ugrejem, a onda put kreće na niže nadmorske visine i temperatura se negde posle Burse popela na 18’C. Na levom boku sam video more. A onda vrhunac dana, kada prelazim Bosforski most i zvanično ulazim u Evropu i Istanbul. Lep osećaj simbolike i trenutka. Gužve na autoputu kroz Istanbul i na desnom boku sam video i Crno more. Dan završavam posle 760km u mestu koje se zove Luleburgaz. Na 100km od granice sa Bugarskom. Sutra oko 400km do Sofije, ali dosta lošije vreme nego danas i sneg je najavljen oko Sofije. Uskoro Srbija!

Mali pansion u centru grada Gaziantepa, negde ispod tvrđave. Celu noć je padala kiša, a celu noć je i slavljeno po gradu kao početak Ramazana. Sa jakim bubnjevima ili nečim sličnim koji bude i iz najdubljeg sna. Ujutro, posle tradicionalnog doručka, po još kišnom danu, krećem dalje. Gužva u saobraćaju po gradu, a onda izlazim na autoput i kako se približavam gradu Adani, temperatura se penje na 15’C. Na jednoj pumpi proveravam ulje, pritisak u gumama i podmazujem lanac. Koristim jako sunce za pomoćnika. Kako se odvajam od Adane, koja je blizu mora, put kreće uzbrdo i penje se u planine. U jednom trenutku sam bio na preko 1500mnmv, a temperatura je pala na 4’C. Iako sam dobro obučen, osećao sam hladan vazduh. Prelepi predeli kroz koje sam prolazio, hladnoća koja umara i nekoliko kafa na putu, da dodam malo energije sebi. I topline. 560km i nalazim se u gradu Konye. Sutra nastavljam ka Istanbulu, biće značajno toplije pa da iskoristim maksimum dana. Plan je da dan završim negde između grada Yalova(580km) i grada Edirne(920km). Problem je najveći što između ova dva grada se nalazi Istanbul, koji može značajno da uspori kretanje, a opet, ne ulazim u grad.

Nedelja 22.2. A da obilazim, neki drugi put. Vremenske prilike nisu bas sjajne, a ovo je sada samo tranzit. Velika je Turska da bih joj posvetio premalo vremena. Hvala!

Vrlo sam loše spavao, malo i probudio se malaksalo, grlo me steže, a osećaj kao pred prehladu. Malo preventivne medicine i jak doručak. Sunčan dan, lepi predeli, uglavnom dobar put i na levom boku dobar deo puta vožnja uz samu granicu sa Sirijom. Dosta vojske na putu i bunkeri okrenuti ka toj državi. U nekoliko kilometara, put kojim se krećem ide veoma blizu granice, manje od 100m. U tu nije nikako dozvoljeno zaustavljanje. Čak i nema gde. Velike žičane ograde, zid, rovovi, i utabane staze koji partoliraju graničari. Plan današnjeg dana je bio da pređem malo preko 700km i dođem do grada Adana. Ali nisam uspeo u tome. Prešao sam 550km i u gradu sam Gaziantep. U jednom trenutku je počelo ozbiljno nevreme. Kiša, praćena baš jakim vetrom. I nisam mogao da nastavim put. Bolje je ovako. Sutra je plan da stignem što bliže Istanbulu, a videću dokle ću uspeti da dođem. 500-600km. Nema kiša planirane za sutra, ali će temperatura kada se odvojim od mora biti ispod 10’C. P.S. na slikama sam pokušao da snimim granicu, ali je nemoguće u vožnji uhvatiti detalje i takvu daljinu. P.S.2 plan do sada pređenog puta, Ostalo je još 2000km!

Na putevima u Iraku postoje tri vrste zaustavljanja mene od strane policije. I podeljeno po kategorijama: 1. Lagani 2. Jači 3. Super pretres Lagani je da me zaustavi, pogleda pasoš i pusti da idem dalje(to retko, ali danas se desilo dva puta) Jači je kada me zaustavi, naredi gde da parkiram motor, a onda idem na slikanje, sebe, pasoša i vrlo često motora. (Danas 5 puta) Super je kada sve prethodno, a na to mi pretresaju kofere i zagledaju šta ima u svakoj kesi. (1 puta danas) I nemam komentar na tu njihovu dokonost i pravdanje nekome iznad sebe. A ovo sa gorivom, kada se izađe van gradskih sredina, vrlo retko ga ima, a opet gde ga ima, sledi pravilo da nema sipanja za motocikle. Nego se parkiraš van benzinske pumpe pa onda u nekoj kantici prenosiš koliko koliko ti treba. Svuda sam bio, ali ovakvu glupost nigde nisam video. Uz ceo put sa strane su postavljene male tvrđave, a raznim arsenalima naoružanja, a pred kraj dana ulazim u Kurdistan, sever Iraka. I moram da priznam, Kurdistan je civilizacija za ostatak Iraka. Prilično sređeni putevi, semafori rade i vozači staju na crveno. Nema đubreta. Jedino je gorivo malo skuplje. U Iraku je 0,29 eur za litru, a u Kurdistanu oko 0,58 eura. Šta reći a ne zaplakati? Na granici naravno ispiranje mozga i grupno drnadanje i što je najgore, na iračkoj strani, tamo gde treba da bude lakše, pošto se izlazi. Više od tri sata. A na turskom delu sve rešeno za pola sata. Gospoda! Za sutra je plan da idem ka zapadu uz granicu sa Sirijom i dan završim u gradu Adara, bluz sredozemnog mora.