Hvala drugari! U ponedeljak stiže jedan "privremeni" primerak za leto i takmičenje u septembru,a onda...postoje ideje,a i želje. U oktobru rešavam problem statusa motocikla.

Prodato!

11300 eur

11400 eur

11500 eur

11700 eur

11900 eur

I bez te jedinice sigurno idem na popravni. Jedno kraće putovanje već u septembru,mada malo drugačije. A ovakvo slično opet u martu sledeće godine. Hvala! Jedno veliko hvala na putopisu !! jedva cekam video material ... btw , jel ti to mrzis leto ili ti posao neda , vidim ture samo prolece i jesen ?? Pozdrav !! Obožavam leto,ali tada najmanje vozim motor. Jedina tura koju vozim svakog leta je sredinom jula do CG i nazad. I to je poslovno,ali koristim da vozim motor. umesto avio karte,ja to potrošim na gorivo. A imam čak i dnevnice. Od početka juna do kraja avgusta imam najviše posla.

I bez te jedinice sigurno idem na popravni. Jedno kraće putovanje već u septembru,mada malo drugačije. A ovakvo slično opet u martu sledeće godine. Hvala!

Hvala! A sto se tice sta sledece,verovatno isto,ovogodisnji model,krajem godine. Postoje jos neke dileme,ali ne bih da ovaj post za prodaju motocikla preraste u polemiku sta je bolje i vece.

R 1200 GSA 2013god. U odličnom stanju. Redovno održavan i kontrolisan. Gume : Metzeler Tourance NEXT - na motoru(7000km) Haidenau K60 Scout (11000km) Dodatna oprema: Sva tri kofera BMW Touratech.Presvučeni crnom folijom) Gurtne za sva tri kofera. Proširenje ćopave ,Wunderlich Tempomat,Wunderlich Zaštita kardana Zaštita hladnjaka K&N filter Fabrički alarm Dve torbice za Crash bar Dve torbice ispod sedišta Uz motocikl dajem i komplet pločica BREMBO za prednji i zadnji točak. Prednje zamena za oko 20000km Zadnje zamena za oko 10000km Na 70400km je sledeći servis. Uz motocikl dajem: 4 + 1 L ulja MOTOREX Boxer 1 L MOTOREX Prizma(za menjač i kardan) Filter ulja Champion Dva fabrička ključa sa alarmom + fabrički MASTER. Za motocikl obavezan prenos,ali se ne plaća. Vodi se na firmu. Samo saobraćajna i tablice(ako nije BG) Nikakve zamene!! Moguće plaćanje dela preko računa. 11700 eur 063/342-024 Saša

Vidimo se ispred skupstine! Deca cekaju bajkere!

Verovatno tim "sektasima" nedostaje kretivnosti, samokriticnosti, ideja,zelje i hrabrosti da pokusaju bilo sta bolje da urade. Mislim da je taj BMW najlosiji motocikl ikada,a biti originalo jedinstven,pa nesto nazvati DJIR je prosto odlika nekoga ko nije ni jednu knjigu procitao. Cak sam siguran da taj koji tako naziva mesto,ne zna ni sta to znaci. A svi koji voze BMW cak i ne znaju da voze.

Srbija sa sunčanim danom dočekuje putnika. Lep osećaj povratka. Savršen dan da se završi jedno putovanje. U Normandiji na plaži OMAHA sam napunio tri flaše peska. Zamolio sam mog druga Željka da odštama nalepnice i zalepi na male metalne kutije. Mislim da je lepa simbolika,cilja putovanja. Takođe u filmu "Spasavanje Redova Rajana" jedan od junaka,po iskrcavanju na plažu,ležeći u zakolonu,iz torbe vadi malu metalnu kutiju i puni peskom. Zatvara istu,a na kutiji je natpis FRANCE. Vraća u torbu,a u unutra se nalaze još dve iste kutije sa natpisima ITALY i AFRICA. Pred ulazak u Beograd. Željko dolazi i punimo ih na toplom asfaltu jedne renomirane pumpe za točenje goriva. (detalji toga će biti u filmu) U ulici doček,gomila dece,obećao sam pred polazak svoj deci koja dođu po jednu čokoladu. Sreća moja pa sam doneo dovoljno. Bilo ih je baš dosta. Nekoliko drugara,a dosta njih se izvinulo zbog nedolaska. Posao ili praznični dan. Biće još prilika,siguran sam. Priča o putovanju i nazdravljanje sa vinom koje nosim od mog druga Tjerija. Crveno vino,odležalo u flaši 5600 km! U narednih nekoliko dana ću napisati još neke činjenice koje bi možda pomogle nekome ko možda želi negde ili nešto slično. Hvala svima na podršci! Svako na svoj način,kreativno,materijalno,osmehom,savetom,krevetom ili jednostavno lajkom ili pozitivnim komentarom. Nadam se da i ja Vas nisam razočarao sa fotografijama,opisima i prenošenjem "situacije na terenu". Budite sigurni da ni meni nije bio svaki dan za pisanje,slikanje,snimanje. Sve što je možda propušteno,biće dopunjeno sa filmom sa ovog putovanja u narednih mesec dana,na istom mestu. Danke! Merci! Gracias! Kosz! Hvala! P.S. Volim da putujem,da bih mogao da se vratim! Jedan mali DJIR.

Plan je bio da uopšte ne perem motocikl tokom celog putovanja. Nisam nikada do sada. Ni na jednom putovanju do sada. A baš je prljav. Na fotografijama ne izgleda tako,ali ja se družim sa njim svaki dan i poznajemo se. Želja mi je da u Beograd vratim kolekciju od nekoliko hiljada insekata pokupljenih usput i u raznim državama. Muhe iz Hrvatske,bubice iz Slovenije,malo iz Austrije,Italije,Lihenštajna,čisti Švajcarski leteći insekti,Francuska,Španija,Luksemburg,Nemačka i Mađarska. Iz svake države po neki suvenir ili nekoliko stotina. Ali,nije nije se održalo. Jutros je padala kiša. U ogromnim količinama. Najzad kiša! Čekam je već 15 dana. Naravno,dobro je oprala motor ili ga očistila od insekata. Nema više ni za CSI analizu. Ali sada ima blata,tako da je i dalje prljav. Pored jezera Taundsee,kroz predivna austrijska sela. U domaćem istoimenom filmu postoji dijalog: "Lepa sela su uvek lepa,čak i kada gore,a ružna ostaju ružna..." Ja bih ovo promenio:Sela u Austriji izgledaju prelepo čak i po ovom kišnom danu.Ne treba Sunce da svojim magičnim pokretom učini pejzaž lepšim. Gde god uperiš pogled pogled...lepota. Kiša. Neka pada i bilo je vreme. Svo vreme vozim lokalnim putevima. Prolazim kroz Grac i idem ka istoku. Mađarska. Kiša je stala,dala je šansu Suncu. Krajnja destinacija jezero BALATON. Nikada nisam bio tamo. A opet,tako je blizu Beograda. Mađarska se ipak bitno razlikuje od Austrije. Odmah se vidi razlika. U svemu. Predelima,putevima. Dobar deo puta sam imao osećaj kao da prolazim kroz Vojvodinu. samo da nema ovih natpisa. BAŠ NIŠTA ne razumem. Čak sam i francuski počeo pomalo da kapiram,ali MAĐARSKI. Nula bodova. Kako se približavam Balatonu,sva mesta oko jezera se zovu Balaton,pa posle neka tri-četiri slova Balatonsoz,Balatontuz,Balatondred... Kreativan tim je smišljao ove nazive danima. Dolazim do mesta,jedinog bez prefixa BALATON, SIOFOK(na slovu I ima ona kukica) Fino malo mesto na južnoj strani jezera. Ima samo jedna trenutna sitnica sa svim gradovima i selima oko jezera. Pa ja sam došao na BEFORE PARTY. Ovde je sve prazno i nema nikoga. Bukvalo ništa ne radi. Hotela,pansiona ima mnogo,ali ne rade. Naravno,otišao da probam njihov gulaš i naravno razočarao se. Ich bin eine turist! Danas sam računao. Do sada oko 6800km. Do Beograda sutra ima oko 400km. Uvek volim kada se završi krug. Postoji jedan deo iz knjige koji logično opisuje putovanje i ono što ga čini takvim,moja je samo jedan reč u celom tekstu. "Pa u tome i jeste sve: vraćati se. S jedne tačke na zemlji čeznuti, polaziti i ponovo stizati. Bez te tačke za koju si vezan, ne bi volio ni nju ni drugi svijet, ne bi imao odakle da pođeš, jer ne bi bio nigdje. A nisi nigdje ni ako imaš samo nju. Jer tada ne misliš o njoj, ne čezneš, ne voliš. A to nije dobro. Treba da misliš, da čezneš, da voliš. Onda spremi se na put... Beograd. "Derviš i smrt", Meša Selimović Vidimo se sutra!

I ovo mesto je jedan od mojih favorita na putovanju. Oduševljen sam kako je sve uređeno i napravljeno. Svaki detalj. Sve minijaturno,a opet sa stilom. Realno,može da spava 4-oro ljudi. A grejanje...to je posebna priča. Ležim u krevetu i nešto čitam,kada vidim sa leve strane ležaja,ne kreveta,nešto svetluca. Pogledam,mala sprava sa brojevima od 1-3 Kabl vodi u dušek. Iskreno,svašta sam pomislio. Ali ipak uključio. Posle 5min. Milina! To je toliko ugrejalo. Još jedan detalj koji čini celu kućicu posebnom. Pred spavanje sam ugasio. Negde oko 4-5 ujutro baš zahladnelo. Lepo ja upalim napravu i nastavim. Ovaj dan bi mogli da nazovemo "Fabrički dan otvorenih vrata" Pre polaska za Minhen,prolazim pored fabrike AUDI. Bar onako s početka,šta mogu da vidim. Kao što sam napisao,nisam baš ljubitelj,pa odlazim u jednu drugu fabriku. BMW Da znam,sad će ovi što voze motore da kažu: Što baš tamo? A što nisi ovamo? Pa kada budem išao u OSAKU,sigurno svraćam do Suzukija. MInhen je poznat po mnogo čemu,ne neću o istoriji opet,ali je grad u kojem je jedna od fabrika i centralna uprava za BMW vozila. (Motocikli BMW se sklapaju u BERLINU,za ostalo me ne interesuje-prim.aut.) Ono što je interesantno da ovde postoji BMW muzej svih vozila koje su proizvedena pod ovim brendom. Sad opet istorija... Za one koji ne znaju,BMW je počeo sa pravljenjem motora za avione,pa samim tim i logo BMW predstavlja elise aviona u pokretu. Slike sve same govore. Od najstarijih modela,preko aktuelnih i nekih budućih. Ili nekih koji su bili samo prototip. Lično,ne vezano za sam brend. Odlično osmišljen prostor,postavka i vizuelno-zvučna animacija. U svakoj prostoriji na svakih pola sata kreće film o toj kategoriji. Za ljubitelje,savršeno,a siguran sam da i oni ravnodušni ne bi ostali takvi kada vide ovo uživo na jedom mestu. Naravno i prodavnica svih mogućih promotivnih sitnica,maketa,knjiga i rekvizita. Po završetku,krećem dalje,ali me u gradu uhvati njihov popodnevni špic. Ruka me je bolela od kvačila. A svuda neki radovi. Provlačio sam se ja,presecao raskrsnice,bio malo više bezoobrazan. Koristim to što su nemci fini,ali ne vredi. Mnogo ima ulica i još više vozila. Krajnji cilj dana mi je mesto VOLCDORF,100km iza Salcburga. Pre tri godne sam sa drugarima noćio u jednom finom,a jeftinom pansionu. Vetra nema,20*C,gužva nije strašna u ušima neka lagana muzika,a u daljini ALPI. Stižem u to mesto. I kao što ponekad biva. Nema mesta. Obiđem ja još nekoliko sličnih,sve puno. Dobro ide hotelijerima u ovim austrijskim zabitima. Najzad nađem u jednom malom mestu fin pansion. Blizu jezera TRAUNSEE. Nema fotografija,bio je mrak kada sam stigao. Suta je plan da preko obronaka Alpa,pored Graca,uđem u Mađarsku. Krajnja destinacija jezero BALATON. Mislim da će sutra biti lepi predeli. Petak - Beograd!

Po jutru se ne poznaje uvek dan. Tako je I ovaj krenuo sa 3-4’C iznad nule,a onda se u toku dana podigao na 15-16. Idelano za vožnju. Planirano danas oko 600km. Iz Francuske ulazim u Nemačku I cilj mi je grad Ingolstad. Nekih 60km pre Minhena. Zašto tamo…pa vidi se na prvoj slici,a I logičan mi je sled putovanja. Nema istorije! Ovaj grad je široj javnosti poznat po tome što se ovde nalazi fabrika AUDI. Sitnica. Iskreno,nisam ljubitelj tog Brenda,ali ne potcenjujem. Levim bokom sam prošao pored Štutgarta,a nap utu sretao razne tablice. I naravno na nekoliko mesta nepregledne kolone. Šleperi u desnoj traci,ovi malo brži u levoj. Pred kraj neke treće-četvrte kolone ispred mene neka crvena “Baraka”. (Baraka je vozilo starije proivodnje,nebitno koje marke u procesu faze raspadanja) Nabio se u levu traku I drži 80km. Ne želi ni da pokuša da ubrza. Sviram,blicam. Ne reaguje. U jednom trenutku se stvori polu prilika iz jedanesterca(razmak između šlepera),ja ga obiđem I odem dalje. Lepa stvar kod nemačkih autoputeva je što nema ograničenja brzine. I ja kao idem 160,a meni neki blica. Fini žuti Porše. Ode on… Nešto me zezala navigacija,pa se ja vratim u desnu traku I usporim na 70-80km Radim,tražim neki put. Odjednom,neko svira. CRVENA BARAKA! Tri fina momka gestikuliraju srednjim prstom kroz prozor. Oni sa jednim prstom,a ja celom rukom. Mašem! Smejem se! Suvozač otvara prozor I vice: Srbine!!!(besno) A onda vozač daje gas,ubacuje u 7-u brzinu I da vidite kako vozilo crvene boje može da pojuri. Ko zna koji su I čiji su!? Živi bili junaci. Učinilo mi se da imaju I četvrtu ososbu u kolima. Mislim da je nešto žensko. Partizanka. Taman da previja rane. Srećan put drugari! 50-km pred ciljem stajem na pumpu I koristim usluge javnog toaleta. Na ulasku počinjem na lošem nemačkom,a neki dedica odgovara: “Pričaj srpski da te razumem!” Šta da kažem? Mile iz Zemuna. Otišao odande sa porodicom početkom 90-tih. Godište moga oca. “U ime svih nas iz 50 I neke..” Malo se ispričali. Više on kukao. A ja ga ohrabrivao. Ponudih ga maslinama(uvek imam kod sebe) Pozdravili se kao stari drugari I razišli sa osmehom. Stižem u Ingolstad. Odlazim u jedan tržni centar,mora neki pokloni da se kupe. Kako praznih ruku u Beograd? Stižem. Gledam gde da parkiram motor. Prilazi jedan fini gospodin I počinje na nemačkom da objašnjava kako ima parking za motore I da bi bilo lepo da se tamo parkiram(kakav sam poliglota,sve razumem). A ja gospodinu fino odgovorim: “Zdravo druže Grujiću!” Ovde u filmovima bude crno I kraj epizode. Nastavak sledeće nedelje. Čoveku lepo na pločici piše MR Grujić 1 + 1 = 2? Ma car od čoveka. “Hajde na kafu. Tu se parkiraj. Ovaj mali alžirac će da ti pazi motor. Daj sve što je viška da stavimo u magacin…” U četiri rečenice sve stade. Još kada mi je rekao da je tu rodom blizu Vinče I da mu je najbolji drug Miroslav Ilić. Kompletan zaplet! Završih šta imam na datoj lokaciji. Častio finog alžirca sa nekim eurom. Doneo mi sve stvari do motora. Stigoh na “Čarobno mesto” Malo kamp naselje na periferiji grada. Ako mene pitate,skoro pa savršeno! Kućica od ogromnog bureta. A unutra kako miriše. Kao u stolarskoj radnji. Miris drveta. Neprocenjivo! I još jednom da napomenem. Neprocenjivo! Sutra malo po ovom kraju,pa do Minhena…pa videću dalje. Negde iz Salcburga. Dug je dan.

Dolazim!

Želeo sam ja mnogo više od ovoga,ali jednostavno nije moguće. Mislim da je i ovako pred zaokruživnjem,moram još prvo bezbedno da se vratim kući. I shvatio sam na ovakvim putovanjima,ne može sve. Kao što sam napisao,svako ima svoju viziju i želje. Ovo su moje. Da znam i za Dankerk,ali to u nekom drugom logičnom putovanju. Hvala!

Grad Verdun Verdunska bitka od sredine februara 1916-sredine decembra 1916god Jedna od najkrvavijih i najdužih bitaka u svim ratovima. Cifre o broju poginulih idu od 250000 pa do 700000 vojnika. Na obe strane Francuska i Nemačka. Jedna od bitnijih prekretnica I svetskog rata. I jedna od tačaka gde je nemačka vojska očekivala lak prolaz,a zadobila težak udarac i na kraju izgubila bitku. Lično mislim da je ova bitka bilo mesto dokazivanja,ko može duže da izdrži. Isto kao i Staljingradska bitka u II svetskom ratu. Tamo je više bilo zbog morala da padne STALJINGRAD,a drugoj strani da ne padne. Prolazeći danas kroz ovaj grad i njegovu okolinu,na svakom koraku sam primećivao neku simboliku vezanu za to vreme,a i za godine i decenije posle. Gomila spomenika,skulptura,bista,mapa,malih i velikih utvrđenja... A ono čega ima najviše. Groblja. Postoji jedno centralno veliko izvan Verduna,gde je bio glavni štab francuske vojske,a sva ostala su raštrkana po celoj okolini. Ova bitka se vodila na širini od oko 40km. Ali je išla i do 200km. Rovovska borba. Svako brani svoju teritoriju i nema povlačenja. Na fotografijama možete da vidite zelenu travu i talasastu zemlju na mnogo mesta. To je sve posledica neprestanog bombrdovanja. Artiljerija nije ostavila ni metar ravnice. Postoji podatak da je ispaljeno preko milion granata. Neverovatno koliki može da bude zlo u ljudima! Veliki broj spomenik neznanim junacima: "1 Soladat Iconnu Mort pour la France" Prevod "Jedan nepoznati vojnik Poginuo za Francusku" Na fotografiji se vidi i spomenik Generalu Andreu Mažiou. Tvorac "Mažino linije",kompleksa tvrđava i odbrambenih zidova,naprvljenih od švajcarske granice,pa do belgijske,sve uz nemačku granicu. Posle je to produženo i uz belgijusku granicu. Ugledao se čovek na kineski zid,pa i on da malo zida. Gradnja je počela odmah posle I svetskog rata,a završila se pred početak drugog. Realno,ništa nije pomogla. Nemci su lako zaobišli "Mažino liniju" i osvojili Pariz. Dosta sa istorijom! Neće biti više,bar ne na ovom putovanju. Posle ovoga se,opet,smeštam u hotel F1. Na samoj granici Francuske i Luksemburga. 1. Smeštaj u Luksemburgu je mnogo skup 2.Francuska granica - Luksemburg = 30km 3. Sutra imam mnogo da vozim,pa svaki km manje znači Luksemburg(grad),ništa posebno. Lepe i čiste ulice,mnogo cveća po trgovima. Ljudi nasmejani i ružni. Gorivo značajno jeftinije nego u FR.(uspeo sam da sipam u rezervoar 47,5l,zahvaljujući sistemu skupljanja tekućih materija,to ima samo na BMW motociklima) Mnogo japanskih turista. Prošetao se. Ručao. Ušao u prodavnicu čokolade. Belgijske. Osetio kako lepo miriše,a onda mi je pozlilo kada sam video cene. Pobegao i nisam se ni osvrnuo. U povratku,tih 30km autoputa,Luks- FR je bila tolika gužva,da ne shvatam više. I ja opet,sva 4 migavca,bela linija. I vozi. 20km. Sada kada budem video kolonu od hotela YU do TC Ušće ću samo da se nasmejem. Mada ima jedna bitna razlika,ovde se svi sklanjaju i prave prolaz. Sutra se pozdravljam sa Francuskom. Ulazim u Nemačku i krajnji cilj je negde oko Minhena.

Hotel F1 je - opisao sam u nekom od postova, plastican instant hotel. Svi su isti,a detaljnije cu opisati po zavrsetku putovanja Cena za nocenje je 30 eur. Cak i to zavisi. U Nantu je bilo cak 40 eur. Veruj mi,to su veoma male i povoljne cene. Malo sam progooglao te hotele (http://www.hotelf1.com/gb/home/index.shtml stvarno su povoljni, bar što se Francuse tiče. Ima ih samo tamo.) Ali, Sale se baš dobro izrazio: PLASTIČNI HOTELI. Nešto najnbliže u Evropi što me je podsetilo na tzv kapsula-hotele u Japanu. Sticajem okolnosti bio sam u pomenutim (ne motorom ili bar ne još uvek) i video na koliko malom prostoru ljudi mogu da obitavaju...nevrovatno iskustvo. Sale hvala Ti na servilnosti. Ti si kao multipraktik. Pišeš, voziš, slikaš (redovno) i pri tom znaš o čemu pišeš, šta slikaš i kuda voziš i zašto. Odličan 5+ Snimam i video. Posle svakog mog putovanja ja napravim i film. Biće i posle ovoga. Hvala!

Tom trakom sam i vozio Kuda svi tuda i ja I primetio sam to za sva 4 migavca. Upalio sam i ja. Vidi se da je Milos francuska skola voznje. Tj.pariska. U Srb kada upalis sva 4,svi te napusavaju,posto je bas tada krenula "njihova pesma",a iritiras im zenicu desnog oka.

Hotel F1 je - opisao sam u nekom od postova, plastican instant hotel. Svi su isti,a detaljnije cu opisati po zavrsetku putovanja Cena za nocenje je 30 eur. Cak i to zavisi. U Nantu je bilo cak 40 eur. Veruj mi,to su veoma male i povoljne cene. Ovde je pocetna cena hotela od 50 eur pa navise. Najvece stavke na ovakvim putovanjima su gorivo i smestaj. Gorivo moram da sipam,ali i to planiram. Cene znaju da znacajno variraju. I o tome cu naknadno. Sto se tice rezervacije...skoro nikada. Samo ako idem u velike gradove(metropole). Uglavnom na bookingu nadjem interesantna dva - tri hotela,zapisem adrese i cenu.

Da li je mogao da bude lepši i sunčaniji dan od ovoga. Pa nije! Možda da sam išao na plažu,ali pošto sam ovaj dan odredio kao "tranzitni" dan (Tranzitni dan - moto dan kojim se pređe mnogo km,malo se uživa i vidi se bela linija ili možda isprekidana. prim.aut.) Iskren da budem,bilo mi je teško da se oprostim od male bele kućice. Nekako mi je posebna na ovom putovanju. Mir,tišina,talasi se čuju u daljini Na kraj sela bela kuća. Moj drug me je zamolio da obavezno odem do mesta CARENTAN. Šta ima tamo. Ništa! A zašto da odem? Pa tamo je u seriji "BAND OF BROTHERS" bio prvi napad i mesto gde je lakše ranjen glavni junak. Šta da radim?! Odem,nije daleko i šta imam da vidim. Celo selo,bele kuće. Ništa posebno,malo mesto,ušuškano u nedeljno prepodne. Zraci Sunca i tek po koji prolaznik. Baš ništa. Kao sendvič sa parizerom. Tiho odlazim,da nekoga ne probudim i nastavljam do mesta koje se zove VILLERS-BOCKAGE. Ovo je moja želja,niko me nije naterao. 15-dana posle iskrcavanja u Normandiji,saveznici su zauzeli uz teške muke grad CAEN,a onda su britanci krenuli dalje,da što pre zauzmu što veću teritoriju. Južno od CAEN-a se nalazi ovo mesto. Nekih 20km. Nemački kapetan,komadan tenka je sa svojim tenkom TIGAR uspeo sam za 15min da uništi 14 britanskih tenkova,dva protivtenkovska topa i gomilu ljudstva. A zatim i da pobegne. Poginuo je sredinom avgusta iste godine,tokom bombardovanja. U vojnim školama se njegov uspeh uči kao jedna od osnova ratovanja i komandovanja. Naravno,ovo nije toliko poznata činjenica,pošto pobednik piše istoriju,a takođe i u samom mestu neka baš nikakvog obeležja ovoga. A i ja,šta sam očekivao...njegovu statuu i pozlaćenog TIGRA na centralnom trgu Autoputem krećem dalje. Cilj za danas grad VERDUN(verdunska bitka 1914-1918) Kada sam pravio rutu,navigaciji sam na njenom GPX jeziku objasnio da želim da prođem PORED grad PARIZA,a ne kroz PARIZ. Da znam PARIZ,ali taj grad zaslužuje više dana. A ne samo jedno veče. I dve noći je malo. I tako mene navigacija odvede kroz magistralni put koji prolazi kroz skoro sam centar PARIZA. U jednoj pesmi Džoni Štulić kaže: "Pariz ti je dao sebe, deo neba zauvek.." Ja bih dodao da me je taj grad danas ozbiljno preznojio. 28'C danas. Ogromna gužva!!! Vozi se u 4 kolone. I niko kočnicu ne dodiruje. Ja štop svetlo nisam video da se upalilo. I kao fin,ja vozim u koloni,a pored mene proleću skuteri. Provlače se između kola. Kud svi,tuda i ja... Provlačenje između kola u dužini od 12km. I u nekim trenucima sam prebacio i u treću brzinu. NENORMALNO! Da se našao neki pametan i otvorio vrata,sada ne bih ovo pisao. Još sam ja i bio spor. Kada se iza mene nakupi 3-4 skutera,ja se vratim u traku,propustim,pa nastavim. Levim i desnim okom sam video u daljini vrh Ajfelove kule,a Senu sam prešao,dva puta. Male radosti,za veliki osmeh. U predvečerje stižem u željeni grad. Hotel F1. Obilazak grada sam ostavio za sutra. Siguran sam da ovde ima mnogo toga da se vidi. istorija se surovo poigrala sa ovim gradom. Čitajte sutra. Prvi plan je bio Belgija,Holandija,Hamburg...pa vozom do BEČ-a, Promenio i ostavio za neko drugo putovanje. Drugi plan je bio od Normandije preko Belgije do Duuseldofa,kod mog druga Milana,pa onda opet voz do Beča.(nema karata!) Tako da treći plan zvuči ovako(za sada): Sutra Verdun,pa Luksemburg(DA) A posle toga u Nemačku ka Minhenu i Salzburgu,malo kroz Alpe,do Mađarske... Možda bude i četvrti,ali do petka ili najkasnije subote sam u Beogradu.

Drugari,sa svima i o svemu se slažem. I nikome ne protivrečim. Marketing...jeste! Ja od toga živim,pa sam malo upućeniji u tematiku. Ko je više zaslužan,pa svako na svoj način i u određenom procentu. A svi su imali samo jedan cilj,da što pre stignu do Berlina i zarobe njihove naučnike. I Rusi i Amerikanci. Ko je uspeo da zarobi koga...istorija posle toga je pokazala. Koga interesuje,može sve da nađe. Možda sam ja dete odraslo na ratnim filmovima,pa volim da pratim tu vrstu marketinga. Čitajte posle gde se sada nalazim,a pročitajte i priču sutra uveče. Ovo ovde nikako nije bio niti je marketing bilo koje vrste. Pozdrav svima! I hvala na lepim željama. P.S. Imam molbu da ne nastavljamo polemiku o svemu navedenom i ovde. Rado ću saslušati predlog neki,ali ko je koliko i kada,...nikada nećemo saznati. Svako ima svoj vid uživanja,ovo je moj.