Svašta bih ja mogao da napišem na ovu temu...proizvod,brend,kvalitet...

Možda ne pripada ovom putopisu,ali ima jedna nit koja povezuje sve...

Zimus je nas 6-orica kupilo te gume. Ja ih nisam još stavio(za dve nedelje),ali 3 GSA i jedan F 650 GS su stavili. Svi imaju pozitivne komentare i na suvom i na mokrom. Makadam,neće biti problema. S obzirom da se METZELER TOURANCE EXP prestaje da proizvodi,ovo je više nego dobar naslednik. Dugotrajnost...ne znam,ali po onome što sam čitao na internetu. Više nego zadovoljavajuća,a to je preko 10000km,a u zavisnosti od puteva i stila vožnje,čak i do 15000km.

Za početak imam frizuru. A koliko ja znam mora i majica na bretele. U pravu si,moralo bi da se uloži finansija da bi bio autentičan.

Nezamenljivi nam i dragi mali od kužine : 20150510_181155 (800x450).jpg Nedostaju mi još Fila papuce i da budem kompletan.

Neke neobjavljene fotografije... Sve lepo na jednom mestu! Zalazak Sunca u Puli Ova je za Unasa. Zna on!

Toliko je slikovito i detaljno da i mirise,mogu da osetim. A bas sam sada gladan.

Ujutro nastavljamo dalje. Plan je Pale,Goražde,Višegrad,Bajina Bašta,Valjevo,Beograd. Pre svega svraćamo na doručak u odličnu BUREGDŽINICU OKLAGIJA. Odmah pored FERHATOVIĆA na BAŠČARŠIJI. Malo pita i pozdravljanje sa NADIROM. Planirao je da dođe u BGD,ali mora da se vrati za Cirih. Neki drugi put,propustio je najlepši grad,beli grad. Tada odlučujemo da odemo na kafu na JAHORINU. Kad tamo IV-1,IV-2,IV-3 i V-1,V-2,V-3 OŠ Ivan Goran Kovačić iz Mrkonjić Grada. I nekoliko mlađanih učiteljicA. To kada vidi motor se odmah raspomami. Mislim na decu. I moram da Vam priznam da ova deca nekako najviše vole Unasa,valjda u njemu pronalaze očinsku figuru. .) Posle svega ovoga laki off road kroz tunele gde ima drekavaca A zatim do Andrić grada. Odličan sladoled na veliku vrućinu. A svi na telefonima. Verovatno zato što smo blizu kuće,pa posao dobacije svoje zrake. Posle ovoga Tara,Bajina Bašta,Valjevo... Moram da priznam da je put preko Debelog brda,OČAJAN! Mnogo je klizav,gomila rupa,rizla i katran. Prolazili smo jesenas i bio je u MNOGOOOOO boljem stanju. Ono što je takođe loše je da preko TARE su neki putevi renovirani pre 3-4 meseca,a na njima su se već pojavile rupe. UŽAS! Ali to je Srbija! Ja ću malo odmoriti sa pisanjem,čekam drugare da i oni napišu koju reč i postave poneku sliku sa ovog putovanja.

Moram da priznam da ja nemam nijednu fotografiju od mora pa sve do izlaska iz Sarajeva. Malo sam se opustio,toliko puta sam bio u SA pa nisam ni našao za shodno da slikam. Siguran sam da će neko od drugara postaviti neku,lepu. Nismo svraćali u Mostar. Već viđeno,a i temperatura je bila preko 30 C. Pre ulaska u JABLANICU,a osle Mostara,restoran ZDRAVA VODA. Hrana. Bez kometara. To će detaljnije i slikovitije opisati USAMLJENI JAHAČ. A ja samo ovo: U većini slučajeva smo smešteni u malom pansionu na Grbavici. Ništa posebno,ali i cena ništa posebno. 12 eur sa doručkom. Malo šetnje i stiže se do BAŠČARŠIJE. Tamo,svako po svom izboru...DA. Opet ćemo nešto da jedemo! Ćevapi,sudžuke,tufahije,tulumbe,baklave,urmašice... NADIR se uplašio od količine hrane,ali se nekako izborio i sve pojeo,čak je uzeo i slatkiše za poneti.

Naš domaćin ŽELJAN RAKELA je vlasnik i vozač BMW 1200GSA iz 2006 god. Obišao je mnoge zemlje sveta. Mnoge lokacije koje većina ni ne pomisli,a kamoli da ode. Rezultat toga je ogromna kilometraža. Ko ne veruje,slika kaže sve sama. Kažu ljudi da nije loš taj BMW. Ujutro smo se malo provozali sa Rakelom po okolnim puteljcima oko Splita,a zatim nastavili ka Pločama i dalje za Sarajevo. NADIR GARZZETI naš drugar iz Švajcarske. Pravi Švajcarac,fin,kulturan i vrlo često ne shvata naš humor. Malo lepih predela uz more. Vrlo dugo nisam bio ovde i mogu da kažem da sam prijatno iznenađen. A neki su se i malo okupali

Polazak iz Pule Gospodin u sredini je Ener. Miletov prvi komšija,naš stanodavac i FENOMENALAN vozač motocikla. Njegov KTM(na slici)je jedini motocikl koga sam video da na sredini gume ima šaru kao da je nova,a sa strane je odrana do kraja. Sa njim idemo u malu fabriku za proizvodnju maslinovog ulja. Malo da se popune zalihe. Posle se nalazimo sa Švajcarcem i nastavljamo STAROM JADRANSKOM MAGISTRALOM ka Splitu. Negde iza STARIGRADA svraćamo u restoran DINKO. Po preporuci PAVLETA,najbolja riba u tom delu obale,a i šire. Posle toga...Zadar,Šibenik,Primošten,Trogir i na kraju SPLIT. Bili smo u gostima BMW kluba Split. Naš domaćin ŽELJAN RAKELA je izdvojio svoje vreme dan nam pokaže lepe delove Splita i upozna sa pojedinim članovima kluba. Posle odličnog sladoleda na SPLITSKOJ RIVI,odlazimo u klub. To nam je baza za večeras. Zvanična ceremonija razmene poklona i nazdravljanje uz KARLOVAČKO pivo. Ako se pitate šta je i gde je ovo na zadnjoj slici?! To su prostorije BMW moto kluba,a ujedno i dvorana za treninge KIK boksa. To smo proveli noć i odlično spavali. HVALA Rakeli i drugarima iz BMW moto kluba SPLIT!

Posle Rovinja je bio plan POREČ,PIRAN I TRST... Kasno smo krenuli,a i PAVLE(Nemo) se javio da je u blizini pa smo pojurili do PORTOROŽA da se vidimo sa njim. Prelep dan i još bolje druženje negde na ničijoj zemlji između HRV i SLO. Pavle sa njegovim novim KTM 1290 Super Adventure pravi prve hiljade u kilometrima. Malo Makedonije,Grčke,Albanije,Crne Gore i Hrvatske. Sa njim je bio i Gašpar. Vlasnik još boljeg motocikla,ali ovo sada nije tema. Pošto smo "potrošili" dan,brzo se vraćamo u PULU na razne đakonije. Mile genijalac u svakom smislu. "Aleksandre,da li možeš da veruješ da nam ništa nisu ostavili!" Naravno da je hrane bilo za sve...škampi na buzari,salate od morskih plodova,orada,brancin,meso morskog psa.... i sve potpomognuto MALVAZIJOM i CHARDONEOM. A posle,pa naravno,sladoled. Savršeno! Malo pre spavanja MILE je svratio do nas na po "jednu čašicu". A na kraju se to završi i na flašama vina ŽARIĆ I PRIJATELJI i nekoj lokalnoj rakiji od IMELE. MILE,hvala za sve! Ovo ne pišem samo u svoje ime! Vidimo se prvom prilikom. Nadam se što pre.

Malo vožne po Istri 1. Pula 2.Rovinj U Rovinju je bila i izložba fotografija. Neke,a to je veći broj su bile fenomenalne. Na ovoj slici je UNAS iz mlađih dana.

Samo da se javimo iz Primostena. Jos malo pa Split.

U Puli smo smešteni kod prvog Miletovog komšije. Lagan meze,musaka i fenomenalna pita od sira potpomognuta ISTARSKOM MALVAZIJOM. U gostima kod MIleta se pridružio i moj drugar NADIR. Švajcarac na KTM-u poznat onima koji su pratili moj putopis iz Maroka. Narednih dana on sa nama nastavlja put...skoz do Beograda. Pošto je Mile naš drug mi nismo došli praznih ruku. Bilo je tu više poklona... A najbolji poklon je SLIKA,na kojoj su glavni akteri PULA,TITO,HAJLE SELASIJE i BMW- S obzirom da je MILE od skoro prekršten u BMW sektu,a i svi ostali parametri daju da je ovo originalan poklon za njega. Fotografiju smo dobili od MUZEJA ISTORIJE JUGOSLAVIJE,a odštampao je BIG PRINT.

Od Rijeke do skoro same Pule u dužini od 70km ima odličan poligon za testiranje motocikala. U prethodnim godinama se ovde desilo nekoliko velikih nesreća u kojima su učestvovali motociklsti. Savršen asfalt,prelep pogled i konstantan miris mora. Uživanje za svaki tip motocikla i za svaku brzinu. Veći deo ove rute lokalci zovu PLOMINKA po mestu koje se nalazi u samom centru između PULE I RIJEKE. Baš mu je "vesela" ova marama oko vrata.

Mali odmor u Opatiji. Sa levo na desno: Dva vesela bosanca,predstavnik KGB-a i predstavnik BND-a

Od ulaska u Hrvatsku,fenomenalan put i prelepi pejzaži. Ko prvi vidi more plaća piće. Mile nije bio uključen u takmičenje. Ostrvo KRK

Na putu ka Bihaću. Prelep put za uživanje i testiranje konjskih snaga. U Bihaću smo pojeli odličnu pastrmku iz Une. Mada su neki ipak ostali na ćevapima. A na dosta mesta još uvek se vide ostaci od prošlog rata...

Jutro u Banja Luci je bilo sunčano. Osmesi na licu. Motocikli spremni za dalek put. Odlazimo na groblje da posetimo grob našeg drugara Damira. Spletom okolnosti na groblju je bila i njegova majka,a došao je i otac. Veoma tužna situacija,a za majku i veoma emotivna. Sunce jako greje,kamen na grobovima se usijava,crvčak u obližnjem grmu započinje tužnu simfoniju,a svako od nas spušta glavu. Oči orošene i više nego uobičajeno. Majka plače i kroz suze priča neke detalje pogibije. Iskreno,slab sam na ovakve situacije,a opet mi je drago da smo sreli roditelje. Mi njih prvi put vidimo,a oni nas nekolicinu znaju po imenima i sa fotografija koje je Damir pokazivao njima. Tužni momenti mogu večno da traju,a naš drugar Žarić je pokušavši da uteši majku,rekao: "Radost je veća od tuge!" Neka ovo ostane svima nama kao loš trenutak dobrog dela. "Počivaj u miru,jarane!" Otac nam je takođe objasnio gde je krivina u kojoj je poginuo Damir. I da je siguran da on nikako nije bio kriv,jednostavno vožač automobila iz suprotnog pravca je sekao krivinu. A policiji je opet lakše da svali krivicu na nekoga koga nema. Ovo je "krivina" u kojoj je poginu Damir. Čak bih ja lično rekao da ovo i nije krivina. Život ide dalje.

Malo propratnog teksta prethodnih fotografija. BOSKA je uvek bila reper centra BL. Zadnji put sam bio u ovom gradu pre 20 i više godina. Željko voli "vikendice",a ovde ih je dosta niklo zadnjih decenija. Posle svega naravno "kod Muje" na ćevape. A "Mali Zmaj" nam je pokazao šta trud,nerviranje i nešto novca mogu da učine od motocikla starog preko 20 godina. BMW K75.nekada bio član policijske uprave,a sada pravo remek delo koje je Usamljenom jahaču priraslo srcu.

Sledeća stanica BANJA LUKA Žarić je birao mesto za prenoćište. Unas je hteo hotel ALLEMAGNE. Željko neki čudan sa crvenim fenjerima,a Pustolov i ja smo samo ćutali. Nekada treba prepustiti želji i strastima da se iskažu kod pojedinaca. Shodno 9.5. i predstojećoj paradi izbor smo ostavili Žariću i prenoćili u jeftinom,a odličnom smeštaju. 500m od centra BL. Motori bezbedni,a i Mile je stigao.

Prva stanica UGLJEVIK. Naš ddrugar BOKI RT nas je ugostio i objasnio kako se na ovakvim putovanjima prave deca. Živ bio i putovao što češće! Gde mi je saobraćajna!? A gde mi je telefon?!