Da. Tokom voznje. Sniman je video,a i ovo je screen shot. GoPro Hero 3.

Jutro u ovome rajskom gradu može samo tako da izgleda. Kao u vremenskoj prognozi iz 80-i neke. "Sunčano. Temperatura 20 C Jugozapadni vetar duva brzinom od 5m/s. Povoljan dan za zalivanje bašta i obrade useva. Nemojte da palite seno,možda komšiji crkne krava!" U svakom slučaju dan koji obećava. U lokalnom pabu doručkujemo. U vazduhu se oseća miris prethodne večeri. Prosutog piva i neočišćenih podova. Ovde je bilo dobro zezanje. Na britanski način. I mi smo dobro prošli. Upoznali smo vedrog i pozitivnog momka. Ćapu. Mali od Srbije,ali veliki od Portugala. Hvala! Prva lokacija danas. Lagoš. Malo mesto samo 40km udaljeno. Veliki broj čamaca,glisera i manjih jahti. One velike su odavno na moru. Karakterističan po kanalu koji ulazi duboko u grad. Nasmejani ljudi,vriska tinejdžera na glierima i udari vetra koji dopiru sa mora. Sledeća lokacija grad Segres. Mali gradić koji ko turističku atrakciju u svom nastavku ima isturenu tačku Evrope,tj jugozapadnu. Nema dalje! Prirodno utvrđenje koje je u istoriji mnog puta branilo ove krajeve. Mesta za topove,jake utvrde i pre svega,veoma visoke litice. Oko 70m(odokativna metoda) Svetionik koji je u ispravnom stanju i noću se vidi i do 20km. Ono što je trenutno specifično za ovu lokaciju je veliki broj lokalnih pecaroša. Više desetina njih,skoro pa stotina. Velikim štapovima zamahuju i love ribu. Iskeno,malo ili veoma rizično. Stoje na samim ivicama tih litica. Mislim da je Ilija Čvorović u "Balkanskom špijunu" rekao: "Kada se u našem selu neko nekome zameri,samo ga pozove u lov" Ovde bi se preformulisalo: "Samo ga pozove ne pecanje" Lakim pokretom dugog štapa ga samo malo pomiluje po plećki ili vratu. S obzirom da vetar duva i talasi se obijaju od stene,niko ne bi ni čuo vrisak. Odnela voda. Još ako se sačeka kraj dana kada je kanta sa oradama puna. Ubistvo sa predumišljajem,a iz koristoljublja. Član 114,stav 2.3.1 KZS Nastavljamo dalje. Lisabon je sve bliže. Odličan put u dužini preko 100km koji prolazi kroz borovu šumu. Veliki broj krivina I prele okoline čine da vreme brzo prolazi. Gužva u saobraćaju pred ulaskom u grad. Dugačak I visok most sa kojeg se vidi grad. Savršene slike u glavi. Fotografije koje ostaju urezane. Glupo je reći da na takav prizor može samo psovka da se izgovori. Svo vreme snimam sa kamerom I razmišljam u sebi,da mi je tu foto apart da napravim još neku fotku. Da tek pred kraj mosta shvatio da mi je zakačen oko vrata. Svašta sam video lepog na mojim putovanjima,ali ova slika me je zaustavila u trenutku. Nadam se da ću moći još jednom da prođem preko mosta dok smo ovde. Rua de Alcolea 11 Ambasada Republike Srbije. Siguran sam da nema bezbednijeg mesta da se ostave motocikli u naredna dva dana. U ponedeljak se viđamo I sa ambasadorom. Moraćemo da malo očistimo kacige. Ne smemo da se brukamo. Svu moto opemu smo ostavili u ambasadi. Da ne vučemo po Lisabonu. Odmor od motocikla. Bar na kratko. E sada nastaje problem! Ja uvek prtažim svaki grad,nađem nekoliko smeštaja i nikada ih ne rezervišem. Uglavnom preko BOOKING.COM. Vidim kako izgeda,zapišem lokaciju i odem tamo direktno. Izbegavam da plaćam provizuju gorepomenutima. Uvek sam imao pravilo da u velikim gradovima uradim i rezervaciju. U malim gradovima je lako naći mesto. U centru,na obodu ili van grada. Pa ako i to ne uspe,može i benzinska puma. Na klupi,uvečeš se u vreću,zagrliš motor i gledaš zvezde. Sve je to deo putovanja. Zašto ja nisam rezervisao hotel u Lisabonu. Još uvek nikako da shvatim. Uglavnom. Žarić i ja smo 2 sata bezuspešno tražili hotel. Sve je bukirano i puno. U nedelju je Katolički Uskrs i Lisabon je pun. Cene su duplo veće nego uobičajeno. U svakom hotelu odgovor NEMA! PUNO! Već sam nas video kako smo obukli sve što imamo iz torbi i zagrlivši neki kontejner(motori ostali u amb) čekamo jutro. Zaustavljamo taxi i na jeziku "smešak,govor ruku i hotel"objašnjavamo šta nam treba. Opet isto. Kod nekog 5-og hotela,ja ulazim,a Žarić ostaje u kolima sa vozačem. Naravno nema mesta. Fin mladi recepcioner pokušava da naže nešto u komšiluku,ali bezuspešno. Izlazeći iz hotela prisustvujem kraju jedne scene koja je mogla da preraste u svašta loše. "Pametni" taksista je stao kolima na sred puta. Iz sporedne ulice je naišao kombi. Jaki crni momci iz tog vozila su zamolili taksistu da se pomeri. On je samo odmahnuo rukom. Još jednom ista molba i još jednom "otkači" rukom. Kao po komandi iz kombija izlaze,verovatno,svi bliži i dalji rođaci OJ Simpsona. Svi povadiše noževe i krenuše ka taksisti. I istrča iz kola i poče da beži. A onda se okomiše na Žarića,koji reče "Srbija!" Njima krenu suza u oku i ... Da. Stvarno su otvorili vrata i kada im je rekao "Mušterija - Klijent" oni nastaviše da vijaju taksistu. Pole 2-3 min oni odoše dalje,a taksista se vrati na prvobitnu poziciju kao da se išta nje desilo. Nisam čitao nigde da je ovde potreban pancir za šetnju. Ubrzo posle toga nađosmo hotel. Nekako. A sve ostalo neka ode u istoriju. Sutra smo ceo dan po ovom predivnom gradu. Obrigado! (Hvala!,port.)

Na izlasku iz Faro-a odlazimo na njihovu plažu. Prelepo mesto. Vetra malo duva,ali taman toliko da Sunce ne bude prejako. Talasi valjaju pesak,školjke pravi logičan raspored prilikom svakog udara talas. Tamo upoznajemo lokalnog "brata" bajkera. Vozi KAWASAKI ZZR. Zove se PAUL. Već je nekoliko puta bio u Sloveniji,Hrvatskoj i Bosni. Oduševljen je putevima,ljudima i hranom. Malo se žali na dosadne bosanske policajce,ali kaže da za 5-10 eur svaki problem rešen. Što mi to nešto poznato! Ponudio nas je i da prespavamo u njihovom lokalnom klubu. Hvala! Nastavljamo za Albufeiru. Turistički grad trenuto polu prazan. Tamo se nalazimo sa rođenim beograđaninom. Ćapa,tako mu je nadimak. Ovde je od 1999 god i uživa u lepotama Portugalije. Čeka dete i posle mnogo sati priče nije uspeo nijednu lošu stvar da nam kaže o ovoj državi. Vlasnik je Suzuku V Strom.a 650 i već je sa istim prešao preko 90000km Malo lokalnog vina i malo lokalnog vina(još),veče je proletelo. Navijač PORTO-a i Partizana nam otkriva tajne Portugalije koje ćemo primeniti narednih dana, Veče provodimo u kafiću koji drži jedan holanđanin. Savršeno veče I prelep grad. Od samog ulaska,do svakog ćoška,preko policajaca koji su nas zamolili da ne parkiramo motocikle na šetalište(Srbi nevaspitani),do kasirke i malog izbacivača na ulasku u tržni centar(zna samo ruski)...svi su nasmejani. Od uveta do uveta. Svi imaju sjaj u oku i svako od njih se smeje dok priča sa Vama.A da Vas nijednog trenutka ne omalovažava. Da li mogu da kažem da je ovo najlepši dan od kada smo na putu? DA! Da li može da se po jutru dan poznaje, Ne znam. AKo svi dani budu kao ovaj siguran sam da će Portugalija kod imati posebno mesto. Bilo gde! Koliko kilometara na motociklu ti treba da shvatiš koliko je malo potrebno za sreću,a koliko nam to malo uvek nedostaje. (slično je rekao IVO ANDRIĆ,a ja malo preradio) E sada,je potpuno, Portugalija! Vrlo blizu savršenom Dans još dve prelepe lokacije,pa LISABON. P.S. Sada smo trenutno najdalje od Beograda. I vazdušno I kopneno. Da li mogu još nešto da dodam na sve ovo? Da! Već večeras!

Laki doručak i još malo prizora Sevilje. Prelep grad,ali na žalost idemo dalje, Jedini put(logičan) za ulazak u Potugaliju. Odbrojavamo kilometre. Najzad! Prvi grad u koju ulazimo. Grad Faro. Turisticka destinacija i samih portugalaca. Blaga klima. Grad poznat po organizaciji najveceg moto skupa u Evropi. Negde tokom leta ovde se sakupi preko 10000 motocikala. Ja licno nisam ljubitelj moto skupova,ali na taj i na ovo mesto bih rado ponovo dosao. Do Albufeire jos manje od 80km. Nastavak ujutro....

Istina. Samo ova tradicija postoji od 15 veka,a KKK je nastao tek u 18 ili 19-om.

Noć smo proveli u gradu LA LINEA DE LA CONCEPCION(da tako se zove),španski grad koji se graniči sa Gibraltarom. Potpuno čudan grad i potpuno različit od onoga što smo prethodnih dana videli u Španiji. Pojedini delovi grada deluju zastrašujuće. Vozeći kroz grad,Žarić je više puta ponovio,"osećam se kao na Kosovu". Sam grad zbog blizine Afrike(Maroka),prilično podseća na isti. Takođe i veliki broj pripadnika arapske nacije boravi ovde. Gibraltar je britanska teritorija,tj.država za sebe. Mali delić zemlje na krajnjem jugu Španije pod britanskom kontrolom. Karakterističan je po veliko steni koja iz izvire iz mora. Pokušali smo da uđemo,bar na dva sata,ali ne vredi,potrebna je britanska viza za ulazak. "Sorry mate,you need british visa to enter!" I tako se mi okrenuli i nastavili svojim putem. Negde sam znao da od ulaska nema ništa,ali bih se kajao da nismo probali. Već smo krenuli ka izlasku iz grada kad,na najbližoj krivini,blizu stene...buvljak. To ne sme da se propusti. Razni začini,odevni i obuvni predmeti. Voće,povrće i gomila gluposti kao i na svakom ove vrste. Sledeća lokacija TARIFA. Najjužnija tačka Španije i najbliža tačka sa Marokom. Odavde nekoliko puta dnevno plove brodovi do TANGER-a(Maroko). Prelepe plaže i savršeno sunčan dan. 20 C. Natpis u daljini je prvi znak da dolazite u Maroko "Alah,Narod,Kralj" U prethodnom putopisu sam napisao da se to nalazi u svakom gradu i bude dekoracija obližnjeg brda ili planine. Na izlasku iz Tarife,svraćamo u Lidl,malo da dopunimo zalihe. Na mestu gde se uzimaju kolica stoji jedan mali crnac. Pomogne svakome da doda ili ostavi kolica i ljudi ga časte sa 10-20 centi. Malo smo popričali sa njim. Dolazi iz Gane(Afrika) i ovde ponekad "radi". Kada je čuo odakle dolazimo,odmah je rekao "Đoković",a takođe je rekao i "Ana Ivanović". Prati sport i njih dvoje baš voli. Ne reče ništa za onog Švajnštajgera. Današnji cilj je Sevilja. Lep put i blizina mora čine da vreme proleti. Ulazak u Sevilju je fenomenalan. Široki bulevari,lepe građevine i grad prepun ljudi. Brzo ostavljamo stvari u smeštaj i odlazimo da vidimo šta se dešava. Uz slabo poznavanje španskog,malo njihovog "habla engleze" i čuvenog "tečno govorim rukama i perfektno se služim smeškom",saznajemo da je cela nedelja "Sveta nedelja" Nedelja pre katoličkog Uskrsa. U Sevilji se ona obeležava u celom gradu i to veoma živopisno. Neki putnik je davno bio u Jerusalimu baš u trenutku kada su loši momci iz Rima imali svoj vrhunac u zlobi. Tada je ISUS razapet na brdu Golgota,a zatim pokopan 500 metara od tog mesta. Posle ovoga istorija piše svoje,ali za našu priču je bitno da se fini putnik vratio u Sevilju i napravio put od crkve do katedrale. Tačna dužina koja je bila od brda do mesta ukopa. (kako znam španski ,hablam kao da sam ovde mesec dana) "Dos cervesas,por favor!" Tom trasom prolazi povorka. Muzika slična španskim melodijama,pomešana sa ritmom koji podseća na marš. Iza toga idu deca koja drugoj deci dele statikše. Bombone i figurice u obliku "momaka sa šilajtim kapama" Lično moram da priznam,a znam da se i Žarić slaže. Ovo je najlepši gradu Španiji! (za sada) Ima više razloga: 1.Stvarno je najlepši 2.Mnogo je ljudi danas bilo u njemu. I svi su bili nasmejani. 3. Sunce je danas bilo dovoljno sjajno,pa kada se boje grada,zraci Sunca i osmesi ljudi pomešaju dobije se kolaž koji nema svaki grad. 4. Ostalo (sami odaberite tačan odgovor,ja imam svoj) Moram da se požalim jednu stvar. 20 fotografija grada od danas ne postoje. Kartica je “pukla”. Možda je bolje I tako,to nam je izgovor da sutra pre polaska ka Portugaliji još jednom obiđemo grad,samo malo,onako sa motora. Nedostajalo nam je osmeha ovih dana,a ovaj grad to zna da stvori. Ne smemo sutra tužni da budemo. Albufeira(Portugalija),naša sledeća stanica.

Danas smo rešili da sve nadoknadimo. Kilometre,vreme i nedostatak Sunca. Malo smo se uspavali pa krećemo oko 9.30h iz Benidorma. Grad prilično turistički nastrojen i to posebno prema britancima,ircima i škotima. U toku prethodne večeri smo dosta puta čuli sirene policije i hitne pomoći. Tamo gde oni provode odmor uvek bude ozbiljnih gluposti. Sada ih već ima mnogo,mogu da zamislim šta je ovde tokom leta. Ratno stanje, S obzirom da imamo zaostatak vremena odlučujemo da današnji dan provedemo na auto putu i time pređemo veći broj kilometara. Vožnja motora po auto putu uvek predstavlja nužno zlo. Veoma dosadno,ništa ne vidiš osim šlepera i bele linije,ali nekada neophodno da bi se brzo stiglo od A do B. Danas je dan kada se moralo tako. Kiše u početku nije bilo,ali već posle nekih 50km...počela lagano. Padala je,ali ne kao prethodnog dana,tako da je nismo ni primetili. Put vodi preko Murcie,a zatim ka Granadi. U jednom trenutku ulazimo u Andaluziju. Deo Španije koji je,siguran sam,po svačemu...ima u wikipediji. Meni lično najpoznatiji po Santijagu. Momku iz romana Alhemičar(Paolo Koeljo) koji baš odavde kreće na svoje putovanje u potrazi za blagom. Možda ima neke simbolike i nekoliko citata koji bi se mogli vezati za ovo naše putovanje. "Upravo mogućnost da se ostvari jedan san život čini interesantnijim." "Sve što se jednom dogodi,ne mora i da se ponovi.Ali ono što se dogodi dva puta,desiće se sigurno i treći put" Mislim da sam dobro citirao. Ovaj drugi citat se odnosi na kišu. Kada dugo putuješ motorom i kada se mnogo puta smrzneš,pokisneš ili preznojiš naučiš da pratiš "znakove iznad puta". Da po mirisu osetiš šta te čeka iza krivine ili u daljini viidiš Sunce i smeješ se u sebi. Postoji još gomilu sitnica,ali to nije tema. U jednom filmu je izgovorena rečenica: "Vidiš sa kakvim se predznanjem ide u kafanu" A to u ovom slučaju može da glasi: " Vidiš sa kakvim se znajem ide na dalek put" Nisam nikada bio verni potovalac Borisa Koljčickog,ali sam siguran da ne volim oblake u bilo kom obliku. Čak ni kada budu veliki beli i prave razne akrobacije po nebu. Sivi su najgori,ne znaš sa koje strane će da napadnu i kojom silinom. Crnih se ne bojim,kod njih si siguran da je potop,adekvatno se obučeš,staviš slušalice u uši i samo dodaješ gas. Danas je na kraju puta ipak osvanulo Sunce. Ono pravo. Temperatura 18 C. Cilj je Malaga,a opet ako ne budemo umorni idemo do Gibraltara. Tako je i bilo na kraju. Gibraltar. Naš završetak dana. Trenutno smo na španskoj teritoriji. Sutra ćemo pokušati da uđemo na britansku teritoriju. Kažu da je moguće,dobije se viza na jedan dan. Još jedna država u nizu na našem putu. Poželite nam sreću. Ako uspemo,sledeća stanica je Taraifa(najjužnija tačka Španije),a posle toga Sevilja. U četvrtak ulazimo u Potrugaliju.

Neke dane jednostavno treba prespavati. Topao jutarnji vazduh na ulicama Valensije. Prvi radni dan posle burnog vikenda. Svuda papiri,limenke od piva i sav mogući materijal koji se može nazvati đubretom. Siguran sam da ovaj grad nije obično prljav kao sada,ali smo načuli da je ovde bilo ogromno zezanje u subotu. Zakasnili smo. Jedan dan. Ljudi užurbano jure ka destinaciji. Prodavačice čiste oko svojih izloga. Čudan grad. Španci se izrazito boje policije,a više od toga se boje komunalne policije koja ne prašta. Čudi me da su oprostili da se ovaj grad probudi musav. Svuda prelepe građevine,zgrade,kule,tornjevi,arhitektura koja predstavlja razne epohe kroz koje je ovaj grad prolazio. Sve savršeno očuvano i sa posebnim šmekom pomešanim sa modenim oblicima koje daju savremene prodavnice. Neko bi rekao da to ne ide jedno sa drugim,a ja opet mislim da trentno ne može jedno bez drugog. Obilazak centralnih ulica po danu,doručak uz sedvič lokalnog karaktera i polazak na sledeću lokaciju. 160 km Alicante 300 km Kartagena Malo nerealno,ali opet ko zna, Almeria 430km Na samom izlasku iz grada se nalazi nacionalni park Albufera. Ogromno jezero koje je specifično po tome da se nalazi nekih 100m od Sredozemnog mora,a u sebi ima u potpunosti slatku vodu i u svom bogatstvu sadrži ogromne količine jezerske ribe. Mesto na koje smo mi stali je specifično po jednoj „sitnici“. Na ovo mesto dolaze zaljubljeni parovi da bi se provozali čamcem. Ne znam kako tačno glasi legenda,ali par koji se provoza čamcem po jezeru i ne posvađa se tokom vožnje ostaje zajedno za ceo život. Ne znam koliko je njih spremno da rizikuje,ali videli smo da se neki voze,a da ima i onih koji čekaju. Deo legende ili marketinški trik,ne znam. Skrozzz sam siguran da postoji neka tanka istinita nit u svemu ovome. I manastir Ostrog ima sličnu priču,a provereno znam da nije legenda. Sunce je u punom sjaju. 21 C je temperatura. Malo brži tempo vožnje i sve krvine ostaju za nama. Odjednom...provala oblaka! Prolazeći kroz jedan gradić ulećemo pod nadstrešnicu i čekamo da se bar malo smiri. Sve pliva oko nas. Ogoromni potoci ulicom nose sve što se nađe na putu. Pola sata. Krećemo dalje. Već pravimo plan kako će teći ostatak dana,kad nova provala oblaka. Van grada smo. Ozbiljne krivine. Pokušavamo da se dokopamo bilo čega pokrivenog. Ako je ona prethodna nosila sve pred sobom,ova je učinila da sva vozila(na četiri točka),stanu u stranu. Samo dva ludaka idu dalje. Jure zaklon. U jednoj krivini,voda me gura odpozadi,vetar ljulja sa strane,a na putu katran ili kako se već zove ono čime zalivaju asfalt. Prednji točak mi gubi kontrolu i počinje da kliza u desnu stranu stranu. Levom nogom jako lupim i odgurnem se. Dodam naglo gas i izvučem motor zadnjim točkom. Sledeće što čujem preko stanice:“ Ja sam video tebe na zemlji“. Javio se Žarić koji je bio 20m iza mene. Ja sam hteo da dodam:“Voda bi ublažila pad“. Posle 100m nailazimo na autobusku stanicu sa nadstrešnicom. Tu stajemo i čekamo da poplava prođe. Rešili smo. Dosta je za danas. Gradić Benidorm. Tu smo smešteni za večeras. Turistički grad pun mladih britanaca. Svi su već oko 17h bili „podgrejani“ većim količinama nečega(pivo,vodka,vutra,ex...prim.aut.) Ko je pratio seriju MUĆKE(Only Fools and Horses),ovaj grad je bio mesto gde su uhapsili deku Trotera zbog navodnog šverca oružija U Španskom građanskom ratu. Pravi razlog je bio prelazak ulice van pešačkog prelaza. Sutra nadoknađujemo sve izgubljene kilometre. Dokle stižemo...ne znam. Za sada smo u jednom komadu,a bilo je blizu. Veoma!

Opisao sam hotel u kom smo noćili,ali nsam i doručak ujutro. Razika za koju se dobija doručak iznosi 2.4 eur po osobi. Kada smo pričali šta nas očekuje,svakave misli su se motale po glavi. Naravno loše. Ali... 20m dug švedski sto sa svim vrstama hrane. Voća,povrća,pita,hlebova,maslina,... Nema čega nema. Prosto neverovatno. Čak smo mislili da na izlazu stoji neki fini gospodin koji je prethodno brojao zalogaje i sve to dodaje na onu cenu od 2.4 eur. Pod izgovorom,da je to ulaznica,samo za gledanje. Bez pipanja i degustacije. Prođe doručak,a finog gospodina nema. Pakovanje i polazak. I naravno,pada kiša. Brzim pokretima desnog zgloba ruke stižemo u Barselonu u kojoj ne pada kiša. A prolaskom iste i Sunce jače greje. Nismo svraćali u grad,jednostavno,prevelik grad,a premalo vremena. Na nekih 50km od Barselone stajemo u malo mesto da popijemo kafu. Simpatičan konobar vidi zastavu na mom rukavu i pun hvale objašnjava koliko voli Đokovića, a kako nikako ne voli Nadala. Priča o fudbal(odličnopoznaje materiju),hvali Roberta Prosinečkog i Peđu Mijatovića(ovu dvojicu znam,ali nisam smeo da pominjem neke novije,slabo ja poznajem materiju). Posle ovoga nastavljamo dalje. Put nas vodi uz samu obalu i u jednom mestu nas zaustavlja fenomenalan ritam JAZZ-a. Ljudi plešu,ostali gledaju. Sunce greje. Ostatak dana prolazimo kroz prelepe gradiće. Tarragona,Cambrilis,Miami Plata,Calafat,Cap Roig... U jednom od gradića stajemo i spremamo ručak. Lagani,kuvani. Na morskom vazduhu,sa Suncem iza leđa. Još malo pa Valensija. Ulazak u grad i prvi prizori ostavljaju bez daha. Na trenutke prilično prazan,a ponegde neverovatna gužva. Danas je bio naporan dan,ali do sada najsunčaniji. 400km puteva i prelepih predela. Večera u tajlandskom restoranu i mali obilazak grada. Ostatak sutra po danu. Stvari se drugačije vide sa zracima Sunca. Plan za sutra je da krenemo oko 13h,pa dokle stignemo. Nadam se bar 200-250 km,ka Almeriji,a prekosutra je cilj Gibraltar. Smanjujemo dane do ulaska u Portugaliju.

Pa kao nastavak od prethodnog dana... Uveče degustacija vina i razne priče oko vatre. Žarićev komentar je da je ovo vino fenomenalno,a za novac koliko košta,prosto savršeno. Ujutro,pakovanje i pozdravljanje sa domaćinom. Pozvani smo da opet svratimo,kad god poželimo. Današnja tura 370km. Ni metra autoputa. Prelepa francuska sela i zaseoci. Putevi i krivine kojih mogu da se postide i bolji prevoji u Austriji i Italiji. Svi koji voze motocikle sanjaju da odu i provozaju Alpe i Dolomite,a ja lično mogu da Vam kažem,ova "ulazna vrata" Pirineja su bolja,lepša i sa manje saobraćaja nego prethodno nabrojano. Ko ima mogućnost. Ne treba da propusti! Na jednom delu puta posle beskonačnog broja krivina,vidikovac,sa koga se pruža odličan pogled Grad MEZAMET. Pogledajte malo ove crvene vijugave linije, Tuda smo prošli,a to je samo nekih 50km. Celom dužinom puta nepregledne ravnice,doline,brda i svako moguće mesto gde može da se zasadi vinova loza. Čak su kružni tokovi potpuno zasađeni. U Francuskoj od samog kružnog toka(a danas smo ih prošli na stotine)se zaražuje novac. A kod nas neki potroše ogromne pare da unište ulazak u jedan lep grad. Kragujevac. Posle toga grad CARCASSONNE. Moderan grad opasan srednjevekovnim zidinama. Sporedna,ali bitna uloga mnogih istorijskih filmova. Naziv potiče od ženskog imena CARCA. Dok SSONNE znači - onaj koji zvoni zvonom. U ovom slučaju ONA. "CARCA zvonarka"(neki prevodi baš glupo zvuče) U nastavku opet bezbrojne krivine i dugo očekivani ulazak u Španiju. Sunce se malo pojačalo,kao da zna za muke kroz koje smo prošli prethodnih dana. E sada,na ulasku u Španiju kontrola. Žarića puštaju bez problema,a meni traže sledeće: 1. Nešto staro 2. Nešto novo 3. Nešto pozajmljeno 4. Nešto plavo Na moje čuđenje zašto mi ti traže,brzo im odgovaram, 1. Staro - francusko vino u koferu 2. Novo je da sam prvi put na tlu Španije 3. Pozajmljeno - dao mi Žarić 10 eur 4. Plavo - pa more Na sve sam dodao da nemam azilanta u koferu. Tako je to kada se "šetaš" Evropom. Naravno da sve ovo nije istina,čak ni gas nismo smanjili. Do Barcelone još 70km. Zastali smo u gradu ili ne znam kako bih ovo nazvao,novom mestu za sastanke ekskurzija osnovnih škola. Dece i starijih pripadnika španske,izraelske i neke arapske nacije ima u neverovatnim količinama. Mesto u kom smo odseli se zove MALRGAT DE MAR A hotel(nikada jeftiniji),ne znam,ali bih mu dao nadimak "Proziva se V-3" Sutra prolazimo kroz Barcelonu i nastavljamo ka Valensiji,koja je i krajni cilj sutrašnjeg dana. oko 400km.

Danas smo ipak rešili da odmorimo kod Tjerija u kući. Savršen domaćin,prelepo okruženje i potreba da se ipak odmorimo od jučerašnjeg dana. Ne znam kako ste vi doživeli opis svega,ali verujte mi,mnogo je bilo gore nego što izgleda. Možda će i Žarić napisati neku reč na ovu temu. Još jedan od razloga je servis mog motocikla na 50000km. Zamena ulja i filtera,štelovanje motora,podmazivanje i provera sitnih detalja. Kuća u kojoj boravimo prosto oduzima dah svojom jednostavnošću i sitnim detaljima. Sama kuća je sagražena 1841 godine i veliki deo stvari je originalno sačuvan. Okolina kuće je kao na crtežu. Svaki detalj i sitnica brižljivo postavljeni na svoje mesto. Tijeri vredno radi oko nje. Ima svoju baštu sa povrćem,a vino dobija od komšija kao znak dobre volje. Dok smo radili,stigao je paket vina.Doneo ga komšija traktorom. Ostavljamo ga posle za degustaciju. Po završenom servisu krećemo do mesta St.Antoan. Tjeri hoće da nam pokaže okolinu i neke srednjevekovne zamkove. Ovaj kraj je bio poznat kao usputna tačka za krstaše koji su išli ka Jerusalemu,a za vreme II svetskog rata nemački vojnici su ovaj kraj nazivali "La petite Russie",u prevodu "mala Rusija". Velika količina šuma i vijugavih puteva su činili da je ovde veliki broj nemačkih vojnika izgubio život. Zasede i partizanski način ratovanja su nadenuli ime ovom kraju. Odličan naziv male knjižare "MAISON DES PAPILLONS" - "Kuća leptira" Ovaj levo je Tjeri,a desno... Rano ujutro krećemo dalje. Postoje dve opcije. Preko Andore(300km) ili da pokušamo što više da obiđemo Pirineje. Malo više km,ali bezbednost je na prvom mestu. Sve zavisi od jutarnje vremenske prognoze. Kamin greje. Vino je na sobnoj temperaturi. Žarić sedi i kaže..."Prija mi što smo odmorili danas",uz gutljaj vina,sve to bolje zvuči.

Svo vreme vožnje motocikla. Imamo slušalice i mikrofon u kacigi. Ono crveno dugme kod retrovizora je PTT taster. Desno u providnoj torbici je radio stanica. Ovakva putovanja,po mom mišljenju su značajno bezbednija,dinamičnija i bolja sa ovom napravom. Više puta probano.

Današnji dan je počeo savršeno. Odličan mali hotel na 30km od St Tropea. Sunčano. Putevi suvi. Dan savršen za turu od preko 500km, Malo ispod Pirineja,a malo iznad Tuluza. Doručak na brzinu,ispred jedne velike samousluge i neizostavni baget hleb(pa u Francuskoj smo). Posle ovoga,prelepa vožnja kroz mala i simpatična sela. Sve šareno poput i napravljeno sa ukusom. Na sve strane mali i veliki zamkovi i to onako,potpuno normalno. Kao Ferari u Monte Karlu ili azilant na autobuskoj stanici u BGD. Ali da ne bude sve savršeno. Od polovine dana pa do kasno uveče nas je toliko udarala kiša da to nije bilo normalno. Temperaura je padala i na 1-2 C. Na pojedinim mestima sneg. Dobar deo puta sam vozio sa otvorenim vizirom. Ogromna je vlaga bila i voda se samo cedi. Žarić se borio sa svakom krivinom. Nosi čovek naočare,pa i one magle. Penjali se i na visinu od 1000m,pa uđemo u oblak,pa izađemo. Prst pred okom se ne vidi. I tako nekoliko puta. Sporije vozimo. Veoma je klizavo. Počinje mrak da pada. Ja prilično dugo vozim motor i imam zavidan broj kilometara iza sebe,ali ovo danas je vrhunac psihičkog,fizičkog i pre svega mentalnog napora. Motocikl nije zaštucao,ali Žarić i ja smo ozbiljno trokirali. Hladnoća,vlaga,kiša,a na radiju piči "Nervozni poštar" sa pesmom " Cirkus Kolorado". Teško opisivo i krajnje loše. Zadnjih 40 km do krajnje destinacije...ne sećam se. Nekako smo išli,a na kraju i stigli. Znam gde smo došli,a kako smo stigli ne znam. Kuća moga druga se nalazi između ničega i nigde. Pa sve to još u mraku na sporednom putu. Sigran sam da je Žarić više puta pomislio...GDE ME OVAJ LUDAK VODI!!??? Verovatno bi mi i to rekao,ali mu je crkla baterija na radio stanici. Ogromna lepa kuća. Motori u garaži,a mi prvo skidanje i sušenje opreme. Pile se peče u kaminu. Moj drug Tijeri. Sutra malo više fotografija i priča o kući okolini i mom drugu. Svi idu na spavanje pa i mace. Dok sam jeo,stalno su se motale oko nogu. Ne reaguju kada im kažeš "ŠiC" ili "Beži",znaju samo na francuskom,a ja sam tu baš tanak. Znam samo neke psovke,pozive i marke automobila. Kraj jednog veoma napornog dana, Sutra su najavili Sunce i lep dan.

Ako bi današnjem danu davali naslov glasio bi "Nemirno more". Želja je bila da obiđemo sva mondenska letovališta,da vidimo šta to njih čini boljim od ostatka sveta. Videli smo,ali je sve to imalo i svoju cenu. Kiša! Ceo dan. Nekada slabija nekada jača. A kada je na jednom mestu prestala. Onda je vetar pokazao kako se to radi. Oscećaj vožnje po krivinama,a onda iza jedne duže krivine osetiš kako ti se diže prednji točak. Grozno! Monte Karlo Moj lični utisak. Mnogo novca na malo kvadratnih kilometara. Potpuno normalna stvar videti egzotične automobile koje kod nas imaju mogućnosti da voze momci sa one strane zakona, Mada su pojedini modeli i za njih misaona imenica. Mnogo stvari je u znaku Formule 1. I svi koji je ponekad prate prepoznaju šikane i pravce na kojima se asovi takmiče. Veliki broj jahti,jedrilica i brzih čamaca. Nica Lično,ništa posebno. Lep grad sa dugačkim drvoredima i dosta radova na perifernim ulicama. Ono što je interesantno,(a ja to nisam uspeo da snimim i ljut sam zbog toga) je intervencija policije bukvalno na 20m od nas. Četiri saobraćajca na motociklima(Yamaha TDM) su zaustavili Renault Megane(stariji) i iz njega izvukli finog momka arapske veroispovesti. Brzo su stigla i vozila na 4 točka i dotičnu osobu spakovali sa lisicama na zadnje sedište. Čudna scena koja je trajala 2-3minute. Osim ovoga,na granici između Italije i Francuske postoji policijski punkt. Sa sve cik-cak ogradom. Nas nisu ni zaustavili,ali da su pomislili da Žarić u koferu ima nekog "poštenog" Mustafu bilo bi svašta. Kan Od svega navedenog prethodno,naj ekskluzivnije i folirantskije mesto. Prepuno nekih japija koji odsedaju na kongresima i šetaju Kroazetom (Boulevard de la Croisette,glavna ulica) u mokrim odelima. Mnogo veći broj jahti nego u Monte Carlu. Posle ovoga dalje. Pa dokle stignemo. Kiša nije prestajala,a vetar se drastično pojačao, Trenutno smo na 50km od St Tropea. Hteli smo tamo da prenoćimo,ali smo bili premoreni i mokri. LIDL je ispunio sva naša očekivanja. Francusko vino,dimljeni losos,sir i masline su odličan završetak ovog mokrog dana. Sutra zalazimo u Francusku. Mesto PUYLAGARDE,300km od Marseja. Kod mog druga Tjerija. Odličan lik,sa zanimljivom pričom. Čućete bar deo narednog dana. Sutrašnji dan preko 500km. P.S. Izvinjavam se na lošijem kvalitetu fotografija,ali jednostavno sve je bilo mokro.

Od pocetka dana presli tek 70km Guzva u saobracaju,a i zelja da se nesto bitno ne propusti. Kisa ne prestaje da pada! Mali odmor na poznatoj lokaciji. Da li neko prepoznaje? Ljubitelji F1 neka se jave. Nastavljamo dalje...

Nemo je već postavio jutarnje fotke, Sve ostalo posle je velika kilometraža po autoputevima Italije. Borba sa vetrom,beskonačnim kolonama šlepera i vernim sledbenicima Valentina Rosija,ali na četiri točka. Ne voze baš brzo,više nisko lete. Ovde su očekivano i najviše cene goriva na putovanju. Za ovu cenu u pozadini u susednoj Bosni mogu da se kupe 2.5 litre benzina. Pa vidite kako je skupo,ali standard. Skoro 900km danas. Cilj je bila NIca,ali smo rešili da današnji dan završimo malo ranije. Nekih 60km. San Remo. Ideja je da italijansku rivijeru i Azurnu obalu. San Remo,Monte Karlo,Nicu,Kan,San Trope...obiđemo,prođemo po dnevnom svetlu. Nije baš Knez Mihajlova,pa da možemo da skoknemo kad poželimo. Ne bi trebalo propustiti. Našli smo jeftin hotel na samom šetalištu. Nije sezona pa se lako dogovorimo. A zatim mali obilazak praznog grada. Meni je lično SAN REMO najpoznatiji zbog istoimenog festivala,a posle sam pročitao da ima raznih manifestacija tokom celog leta. Svi ga nazivaju gradom cveća. Prošetali smo malo,ali sam siguran da je kod baka Olge u Svetogorskoj blizu Ateljea 212 bilo mnogo više šarenila nego ovde. Na kraju sam i saznao da među gradovima prijateljima ima i jedan nama dobro znam BUDVA. Ostala dva su u Japanu i Danskoj. Ali što bi verovatno rekli momci iz "združenih plemena"...viđu,mi biramo koga ćemo za prijatelja.(sa CG naglaskom) Sutra krećemo dalje i siguran sam da će biti sve mnogo šarenije nego danas. 300km obale i Sunca.

Počelo je! Prvi dan je protekao bez problema i sa mnogo vetra od ulaska u Hrvatsku pa sve do Zagreba. (Smrzli smo se) Preko Gorskog Kotara smo imali sreću da je autoput bio otvoren,pošto je zbog jakog vetra često bio zatvoren,a po poslednjim informacijama prethodnog dana je bio potpuno obustavljen saobraćaj i otvoren tek jutros. Temperatura se spustila i do 3 C. A na spuštanju od Gorskog Kotara ka Rijeci je bilo i velikih količina snega. Neverovatno je da jedan prolazak kroz tunel potuno promeni vreme i temperaturu. Sa 3 C na 14 C. Rijeka osunčana Suncem,a u Opatiji nas čekaju drugari Mile(nekada bio FAZER,sada K BMW),naš stari drugar iz Pule(živi malo dalje od stanice u Puli,gde je pod vrelim Suncem leta,neko čekao autobus i svirao gitaru...upoznao Katrin,a sve ostalo je priča/pesma) i Pavle,iskusni vozač i svetski putnik iz Ljubljane. Opatija,san svih iz bivše YU da kažu,"bili smo tamo". Ima još gradova,ali sada nije tema. Od Opatije do Pule u dužini od 75km se nalazi krivudav put ili poletno sletna staza za lokalne vozače motora. Savršen asfalt,manjak saobraćaja i miris mora pomešan sa borovinom. PLOMINKA - to je ima mesta na sredini te ruta,ali i naziv celokupne trase. Prosto savršeno! Snimaka iz vožnje ima,ali pošto ne spadaju u domen bezbednosti,neće ih biti sada(možda u filmu). Dolazak u Pulu,već mrak,a kod Mileta kući nas čeka već spreman roštilj i domaće vino. Mile se izvinuo što nije bilo ribe. Već 4 dana duva jaka bura i ribe uopšte nema na pijaci. Posle roštilja,kiflice sa orasima i dezertno vino. Za danas dosta 680 km. Sutra rano ujutro startujemo preko Trsta,Venecije,Đenove,Monte Karla,San Rema sve do Nice. Ima skoro 900km. Nadam se da ćemo izdržati. Pozdrav uz slovenačko vino REFOŠK.(Kopar)

Hvala svima na lepim rečima! Ujutro startujemo. A što se tiče bure...ture bure valja,bura bmw gura...

U ponedeljak ujutro krećemo. Danas su motori prekontrolisani,preštelovani i "pomaženi" za srećan put. Pakovanje je skoro završeno,sutra još finese. Da. Dolazi i taj dugo čekani dan.

Hvala puno druze! Ovo su korisne informacije. Siguran sam da cemo ih koristiti.

Ovo je okvirni plan putovanja po danima. Za pocetak je ovako,a svi koji su ikada putovali znaju da sam put i uslovi menjaju pravila. Trudicemo se da ga "postujemo",ali se nismo nikome zakleli na vernost. 1.dan Pula - kod Mileta Fazera 2.dan Nica 3.dan 200 km od Marseja,kom mog druga,interesant lik,videcete. 4.dan Andora ( nadamo se da ce vreme posluziti) 5. dan Valencija (ili okolina) 6. dan Almeira 7. dan Girblartar (valjda se ovako pise) 8. dan Albufeira 9. dan negde i nesto 10. dan Lisabon 11. dan Lisabon 12. dan Lisabon 13. dan Porto 14. dan Porto ili nesto u blizini 15. dan sever Spanije 16. dan sever Spanije ka Madridu 17. dan sever Spanije oko Madrida 18. dan Barcelona(ukrcavanje na brod Barcelona- Genova) 19. dan Genova- Ljubljana 20-21. Ljubljana - Beograd Ovo je plan... Pa videcemo. Ko zna sta nas sve ceka na putu.

Daj neki kontakt Mislim da ćemo Madrid preskočiti,nemamo dana,a takav grad zaslužuje mnogo više od jedne ili dve noći. Mnogo toga na vašoj ruti zaslužuje više dana (a i noći, gde se posreći). 8+ k km za tri nedelje je ozbiljna kilometraža. Ja vam neću zameriti ako ponešto sa spiska i preskočite. Nemojte da se vožnja rezimira onim: "Jesi bio?" - "Jesam!" - "A gde si bio?" - "Ne znam". Uživajte u svakom trenutku puta, a pišite kad stignete. Neka je sila sa vama! Ja sam siguran da mi se neće dogoditi,a nije do sada da ne znam gde sam bio i šta tamo radim. Možda se nekada zajebem pa pogrešim sa kim idem,ali to je već moj problem. Ovaj put će sve biti u najboljem redu. Verujem u to. Hvala!

Ma ovo neki pripadnik mađarske nacije. Jedino nas količina kose čini bliskim. Mislim da ćemo Madrid preskočiti,nemamo dana,a takav grad zaslužuje mnogo više od jedne ili dve noći.

Bilo bi dobro da dobijemo kontakt od tog drugara iz Albbufeiri-a. U planu je da prođemo pored tog grada,a što ne bi smo i svratili? Hvala!

Naravno! Ima mnogo lokacija,a malo dana. Hvala!