Hvala Druže!

Samo da se javim. Trenutno sam u gradu Ben Mellali. Magle na izvoz,a kisa me je pokidala. Imam jos preko 250km za danas.

Vrhunac dana,tj.razlog zašto sam krenuo u ovom pravcu. Vodopad Ouzoud VIsoki navodno 75m,mada domorodci kažu da ima i više. Preko 100m. Žao mi je što me Sunve nije poslužilo da fotke budu lepše,ali se nadam da će i ovako biti lepo i dovoljno jasno. Na kraju dana me je i kiša dočekala. Ismail,moj vodič kroz lokaciju. Kaže da obožava fudbal. Najbolji je naravno MESI. A Davor Šuker je najbolji srpski fudbaler. Slabo se razumem u fudbal,ali taj Šuker mi se čini nešto iz Hrvatske. Nema veze! Nije prvi koji tako misli. I nemoj neko da me pita zašto nisam bio dole. NEMA ŠANSE! U čizmama,jakni i pantalonama sa svim protektorima...ovo je moj maksimum. Drugi put! Častio sam Ismaila i on je bio veoma zahvalan. Rekao je da sve pare koje zaradi čuva da nastavi školovanje. Meni je bio simpatičan,za razliku o svih onih dosadnih "turističkih vodiča". Inače njih ima svuda i svi imaju neku pametnu "kombinaciju". U početku sam ih slušao,a posle samo malo pojačam gas kada pričaju. Motor sam parkirao kod Ismaila u dvorištu. Kada sam se pakovao,njegova majka mi je donela šolju čaja. A dok sam odlazio okrenuo sam se da mahnem,Ismail je pomagao majici da peru neke čaršafe u obližnjem kanalu-rečici. Trebao sam više para da mu dam.

Nekoliko fotki "skinutih" sa kamere,da pokažem "vertikalnost". Ova zadnja se zove "Ništa ne prodajem samo se falim!" Na kraju te on-off-kozije putanje sam došao na neki vidikovac-kanjon. Iskreno,toliko sam bio umoran da nisam imao snage da pogledam ni gde sam,ni šta sam. Sutra ću videti. Inače,tokom celog dana,ma kolika bila zabit uvek se nađe poneka kuća i neka deca koja trče. Nekoliko njih samo što mi pod točak nije podletelo. Ovoj četvorici sam udelio i neki Dirham. Trojici po 5 dirhama,a Mesiju 10.(piše majici) Zašto? Pa zato što je naslinaviji od svih. Kako izdahne slinci mu se razmuku do pola usta, Ono što ne uhvati jezikom se vrati nazad u nos kada udahne. Ne shvatate njihovu sreću! (5 dirhama - 50dinara)

Za danas plan Ouzazrte - pa do jezera Bin El Oudane,negde na Atlas planini. Namerno sam hteo da ne budem ponovo u nekom gradu. Otprilike 300km. E sada,ja sam hteo da izbegnem magistrale i klasične turističke putanje. Pa sam krenuo preko planina i dolina. I evo šta sam dobio Malo drugačija fotka od one sa peskom. Slična! Gde god bacite pogled tu sam prošao. A kako pravilo nalaže,između ničega i nigde,sretnem momka iz Ukrajine Krenuo čovek sam na put po Africi. Ne samo ove "normalne" delove,već i one rizične. Pogledajte mapu pa ocenite sami. Malo smo pričali. I popili po koju. Simpatičan momak. Osim motora koji je u dobrom stanju,sva ostala oprema mu je u polu raspadu. Kaciga,rukavice,jakna.... Možda je i namerno tako poneo,da ako izgubi,ukradu...ne žali mnogo. Srećno Alexey! A ja sam imao razne vrste puta U jednom trenutku sam stao i sam sebi rekao da nisam normalan. Već vertikalan. Glavno prevozno sredstvo u ovim krajevima. Rezima današnjeg dana. Oko 100km off road vožnje. Oko 100km kozijih staza i oko 50 km FENOMENALNOG puta. Onaj ostatak do 300km ide u “nužno zlo”

Grad OUZAZATE Mesto gde se iz pustinje ulazi u planine i obratno. Sada moderan grad,ne veliki,gde su veliki filmski studiji našli svoje mesto. Sama okolina grada pruža priliku da se shvati razlog ovakvoj odluci. Reke,planine,šume,tvrđave,kanjoni,vodopadi... Juče sam pokazao deo,a danas i sutra još ponešto od navedenog. Moj hotel za danas. Nikada jeftiniji. 9 eur. I nikako da shvatim. U svim ovim gradovima je svaki dan vašar - pijačni dan. A ovde se danas spremalo neko ozbiljno zezanje. Muzika je baš bila glasna. Noćas sam probao sok od šećerne trske. Čika na slici stavi trsku u rupu. Ona se melje i na slavinici curi sok. Doda malo limuna i đumbira. Meni je lično malo presladak,ali probao sam,vraćam se na "cjeđeni od pomorandžu".

1. Arakis 2. Pablo 3. drilling ltd 4. The Lord 5. Sashac & Duca 6. Marko07 7. Bojan transalp 8. Bane Vuk58 9. RadakM 10. Urban Cruiser 11. Milana 12. alexanto 13. MICALEXC 14. Popsy & Marica 15. loshmi Capo 16. Vlada SD 17. Bruno 68 18. Harry 19. Harry's little sister 20. Vasqez 21. Dejan i Nadja 22. Sasha P 23.

Trošim druže! Danas sam častio neke BERBERE zato što su naučili da se prekrste.

Alt Benhaddou - tvrđava. Pod zaštitom UNESCO-a Tvržava grad koja je bila na putu iz Sahare za Marakeš. Neću mnogo da lično zalazim u istoriju. Ova tvrđava je glumila u mnogo filmova i pojedinim serijama. Vama najpoznatiji: - Gladijator - Nebesko Kraljevstvo - Marco Polo Serija "Igra Prestola" Vama nije poznato,ali kada sam istraživao svevezano za ovo putovanje,saznao sam da je ovde sniman i film "The man who woul be King" sa Šon Konerijem i Majkl Kejnom Jedan od mojih omiljenih.

Ne znam da li foto aparatom mogu da dočaram ono što sam video danas? Grad Ouzazate je poznat po tome što u njemu ima nekoliko filmskih studija,a u samom gradu i okolini je snimljeno mnogo filmova. I ja sam imao osećaj....pomalo kaubojski,istorijski ili neki akcioni film,a negde u dnu piše "somewhere in..." Zamislite! Hvala oblacima što su pomogli da se upotpune fotografije i sklope boje. Biće mi drago ako sam ovim fotografijama uspeo da prenesem bar deo onoga što sam ja video. A bio sam i malo gladan,a lepše je ovde nego u nekom skučenom restoranu.

Danas pravi moto dan. TATA - Ouzazate Skoro 400 km po vijugavim putevima i predivnim predelima. Skoro 200km sam išao preko brda,planina i dolina. Vozila vrlo malo. Sela i zaseoci. Konji,magarci i jagnjići. Dobra doza off road vožnje. Dolinom kojom sam prolazio danas je nekada tekla reka. Sada je presušila. Dok je postojala,sve je porušila pred sobom. I putevi se voma često prekidaju. Reka odnela put Ovo se ponavlja bar na 20-30 mesta. Negde ima i mostova pa je put ostao čitav. Prodavnice u malim mestima. Sokovi,voda,hleb,začini...najosnovnije.

I prednja je K60 Scout. Uzete u kompletu. Unas je u pravu. U zavisnosti od dimenzije razlikuje se i šara. Mada su pre dve godine uradili i upgrade zadnje gume,stavili po sredini još jednu popunu,da duže traju gume. Gume....bezbedne,jeftine i dugotrajne.

Neko me je pitao da vezano za gume na motociklu. Pre polaska sam imao više opcija šta da radim i koje gume da koristim na ovom putu. Standardne putne gume nikako ne dolaze u obzir,mada znam momke koji su i sa takvima išli na slična putovanja. Posle dosta istraživanja,razmene iskustva sa drugima,lično i preko interneta. Izbor je pao na tri modela. 1.Continental TKC 80 2.Metzeler Karoo 3 3.Haidenau K60 Scout Sva tri navedena modela su odlično ocenjena kod krajnjih korisnika. Jedina stvar koja me je brinula jeste skoro 1200km auto puta pre dolaska u Maroko. Koliko će se potrošiti? Spletom okolnosti,modeli br 1 i br2 su ispali iz kombinacije. Pa sam poručio HAIDENAU K60 Scout. Na gomili američkih,nemačkih i italijanskih sajtova sam čitao gomilu pozitivnih reakcija za ove gume. Odlične na asfaltu, Odlične na makadamu, Veoma dobre u blatu. Vro dobre na mokrom putu. Nisu mnogo bučne I najbitnije veoma dugotrajne! Na pojedinim mestima sam pročitao da traju i preko 15000km,mešovite vožnje sa natovarenim motociklima. Za sada JA lično mogu da kažem sledeće: ODLIČNE! Nijednom nisu proklizale u krivini. Nekoliko puta sam imao VEOMA nagla kočenja(krave,magarci životinje i magarci u kolima...) Veoma upravljive i uopšte nisu bučne. U nastavku je nekoliko fotografija posle skoro 4000km(1300 km auto put i 100 i nešto km off road i ostatak magistralni putevi) U jedno sam siguran. Za duga putovanja sa ne ispitanim uslovima puta i mogućnostima za off road. Savršena guma u svakom smislu. Kod nas komplet košta ispod 200 eur.(110-19,150-17) Ovaj model ću opet staviti na motocikl,kada bude potrebno. Napisaću opet na kraju putovanja kako se drže,a obavestiću i na koliko sam ih zamenio.

Gradić TATA. Specifičan samo po tome što je relativno nov grad. Ni 50 godina, Sada sam prilično blizu alžirskoj granici. Nekih 40-50km. Našao sam fin hotel. "Relais des sables" U prevodu "Reli na pesku". Što mi je ovo nešto poznato. Nikada jeftiniji. A neki britanac mi je rekao da je doručak odličan. Ovo je razlog zašto sam ga odabrao. Slika sa kupanja nema. Zabranjeno slikanje! (da Vas ne nerviram)

Danas veoma naporan dan. Temperatura je svo vreme bila oko 38 C. Zlo koliko je vrućina. Put do grada TATA ima oko 300 i nešto km. I za sve vreme puta sam sreo 5 automobila,4 magarca,3 čoveka i jednu patrolu policije.(nisu me zaustavili) U jednom trenutku sam išao skoro 80km i nigde nikoga. Prošao sam kroz dva grada-sela. PRAZNO! Kao u kaubojskim filmovima,još samo nedostaje ona pustinjska trava što se kotrlja i zavijanje kojota. Kada sam kretao,kupio sam 3l vode i još sam imao jedan litar. Sve sam popio. Imam onaj "camel bag" u jakni,pa samo cuclam. Pejzaž,pustinjski. Ima malo zelenila,mada će i to nestati za mesec-dva. Ovde među domorodcima kažu da u pustinji nije dobro ni kada ima ni kada nema vode. Kada je nema svi kukaju. Kada je ima,ima je mnogo i prave se veliki bujični tokovi koji nose sve pred sobom. Bilo malo i off road-a. To je ovde klasika.

Juče sam sa svim peripetijama prešao preko 500km. Dovukao sam se do grada GUELMIM-a Prošetao sam malo po gradu. Živ grad i simpatičan. Popio sam naravno pun bokal ceđene pomorandže. I probao plod kaktusa. Dedica na tezgi ga raseče nožem i ti ga pojedeš. Veoma je osvežavajući. Podseća nešto između dinje i lubenice. Veoma je bodljikav,a oni su valjda već imuni. Malo motiva grada. Ljudi na ulicama. A ovo sam morao da kupim. Već danima ih merkam u svakom gradu. Nekome je pitao da ispričam malo o hrani. Što se tiče osnovne hrane Razne vrste ribe,na velikom tanjiru sa raznim prilozima,povrća i barenog krompira. TAŽIN – glavno jelo u ovim krajevima. Pileći,goveži ili najčešće jagnjeći. U prevodu piletina,teletina i jagnjetina sa povrćem i kropirom ispod sača. KUS KUS – sve slično kao i prethodno samo sa dodatkom pirinča i vode i sitno iseckano. Pre nekoliko dana sam pojeo izvrstan sendvič. Unutra je bila neka mlevena junetina,masline,sir i još neki začini. Veoma ukusno. Kao predjelo u svakom restoranu Vam daju masline ili neku salsu od maslina. Sve je prilično ukusno i nije skupo. Moj najveći favorit je ceđeni sok od pomorandže i masline na tezgama u svim oblicima. Hotel u ovom gradu,ništa posebno,ali veoma jeftin. Parking za motocikl. Neprocenjivo.

Današnji plan je bio: Laayoune – 220km – Smara – 430km –Zag Od polovine puta Smara-Zag se ide blizu granice sa Mauritanijom i tromeđe Maroko-Alžir-Mauritanija. I nekako mi je to bio logičan krug. Ono što sam juče pisao,konstantne kontrole policije su baš iritirajuće. Baš svak put me zaustave,a punktova gde se oni nalaze ima svakih 5-10km. Nekada i češće. Juče su me zaustavili dva puta u razmaku od 300m. Traže pasoš,pitaju odakle sam. Ja im ponudim i kopiju pasoša. Pitaju gde idem,odakle idem,zašto idem i koje mi je zanimanje? Ovo zadnje nikako da shvatim zašto. Da bih izbegao peripetije,svaku put im odgovaram MANAGER. A oni uzvrate „MANAŽER,OK!“ Ceo proces traje 3-5min i idem dalje. Mada na 30 i nešto stepeni nije baš prijatno. Danas sam krenuo po unapred napravljenom i pomenutom planu. Do izlaska iz Laayouna dve kontrole,negde usput još jedna. Predeli...pa pustinja. Na ulasku u grad Smara,ništa,uglavnom „smor“. Zaustavlja me patrola. Pošto sam usput slikao,na kacigi kamera,a oko vrata foto aparat. Prilazi mi jedan debeli brka u teget poliesterskoj uniformi(na motoru izmereno 38 C). Prilično oznojen i vidno uzbuđen. „Passeporte, Camera-STOP! Foto-Stop!“ Dajem mu pasoš i odmah nudim kopiju. Da ubrzam proces. On odlazi u kućicu(baraka) i posle 2-3 min me poziva unutra. „Parle France?“ „Me? No!“ Sad je zbunjen ne zna šta da mi kaže. Pokaže mi stolicu u sred barake i ponudi da sednem. On nešto piše u neku ogromnu svesku. Reče nešto na arapskom momku koji je držao automatsku pušku. I dotični fini mladić stade pored mene da mi pravi hlad. Idila. Sedim roj muva mi skače oko glave,u ćošku barake siva mačka sa 6 tek rođenih mačića,a pored mene združeno pleme Hekler&Koh MP5 9mm sa preklopinim kundakom. Sedim ja tako. On piše.(debeli) Momčić stoji. Mačka liže svoje mačiće,a muve,baš dosadne. Razmišljam...ili sam nešto mnogo zajebao što sam uopšte došao ili je ovo verni fanatik birokratske zajednice Zapadne Sahare. On vrti telefon. Priča sa nekim. Speluje moje ime i prezime. Pa me malo gleda. Pa opet piše. To sve traje više od pola sata. Meni već malo muka. Pitam da li je neki problem? (engl.) „No problem!“(sa arapskim akcentom) Onda opet telefonira i opet nekome čita moje podatke. Ja izvadim mobilni telefon i pitam da li da zovem ambasadu? Problem? Orošenog čela reče...No,no,no. Sit,Stop,no Embasi. Nudi me vodom. Odbijam. Nudi me malim zelenim bananama. Razmišljam se,znam foru. Ti pružiš ruku,a on ti zvekne šamar. Izvinite,odrastao u Zemunu,pa sam edukovan na pandurske fazone. Uzeh. Nema šamara. Hajde da sačekam još malo ne bih da se kurčim,mada iskreno samo sam hteo da pozovem MILA da priča sa policajcem i da vidim u čemu je problem. Posle 15min,dolazi jedan neki beli auto i izlazi neki prljavi u belim pantalonama i bež košulji i sandalama sa cirkonima po njima.(u daljem tekstu SANDALA) A odmah za njim, stari BMW 520 iz 90-i neke(široka lajsna,malo spušten),udaren u levu stranu i samo sa jednom radkapnom. Iz njega izlazi „brat od dalje tetke Vlade Divca“(u daljem tekstu KOŠULJA) i najniži od braće iz „porodice Džeja Ramadanovskog“(u daljem tekstu ČETKICA) Košuljica je veoma visok i ima kariranu košulju sa belo i VEOMA drečavo plavim motivima. Četkica je savršen primerak nemarnosti prema svojim zubima. Za početak toliki mu je razmak između zuba da kad god zine napravi promaju,a od hrane između zuba može da mu ostane samo orah(u komadu). Već razmišljam ako budem morao da delim neke poklone ili mito,njemu ide moja rezervna četkica za zube i gratis dobija pastu. Mada su mu zubi u toliko poodmakloj lošoj fazi da nema smisla. Da je ovde moj drugar Darko(zubar),svašta bi moglo tu da se radi. Debeli +stražar + Četkica + Sandala + Košulja : Plomba x 78 Košuljica x 34 Krunica x 17 Poliranje x 5 Vađenje zuba x koliko želiš,a kod ČETKICE – SVE! Okuzalno,palatinalno i bukvalno SVE! Nećete verovati. Četkica zna engleski! Jedini. A Košuljica vrlo malo. Ne shvatam ulogu Sandale. Košuljica ispočeta pita sve podatke...ko sam,odakle sam,gde idem,šta radim? E sad mi već malo puca film. Manager!,kažem Ja. Manažer? Restoran?,kreativan Četkica No,Manažer Vinča institut!, ja lupam. Oooooo Vinča!,trudi se Četkica da ispadne pametan u društvu. Shvati čovek iz prve. Glupost! I opet nešto čekamo. Oni zagledaju motor. Četkica verovatno hoće da bude kulturan pa pita kako to da ne pričam francuski. Ja mu odgovaram da znam skoro sve jezike osim arapskog i francuskog. I da meni nije jasno kako oni ne znaju nijedan osim ta dva. Ne shvata!Koje? Do you speak english? Šprehenzi Dojč? Govoriš li srpski? Gavariš pa ruski? Tavče na gravče makedonski? Đes ba bosanski? A što znam ja crnogorski? Fakat za kaj hrvatski? Bumo zdelali slovenački? Femra bukur albanski? Habla espanjol? I sve navedeno sa lokalnim dijalektom i naglaskom. Verujte mi,da se Četkici klimao neki zub,sigurno bi ispao koliko je zinuo od čuđenja. Počeo da se izvinjava i kaže kako će brzo da me puste,samo bi želeli da pogledaju snimke i fotografije sa kamere i foto aparata i da krenem sa njima u stanicu. Ja ih pitam da li možemo odmah ovde,imam lap top. Može! Pogledaše oni. Sve u redu. I tada mi objasniše. Od Laayouna do SMARE i od SMARE do ZAG-a ima dosta vojnih objekata i nije dobro da nosim kameru. Sva ova zajebancija traje preko dva sata. Tada odlučujem da se vratim u Maroko i zaboravim blizinu granica i ostale avanture u Z.Sahari. Iskreno,mislim da nikada ne bih stigao do tamo. Ko zna koliko još ima patrola policije. Otišao u SMARU da pojedem nešto i brzo da pobegnem odavde. Jedino dobro u Z.Sahari je cena goriva. 7 dirhama (oko 65din)

Poslednji pozdrav sa okeanom. Tamo u pravcu Sunca. Nekih 70km su Tenerifi. Lepo zvuči. Narednih dana samo pesak i planine. Biće i oaza,a i lepih tvrđava. Filmskih lokacija. Jedna mala anegdota. Ovde su policajci VEOMA alergični na bilo koji vid slikanja ili snimanja. Njih samih. Pre nekih 6 meseci,jedan španac je zamolio policajca da se slika sa njim. Policajac je rekao: „Može,100 dh!“(100dh-dirhama je oko 10 eur) Momak je sve to snimao kamerom. Posle je to stavio na FB,neko je to video i policajac je dobio otkaz i neku zatvorsku kaznu. Svih 15-tak puta,kada su me zaustavili su pitali dali kamera radi i da li imam još neku. Danas 600km

Kada sam bio u gostima kod Mila Lukovića,on me je posavetovao dve stvari: 1. Da iskopiram pasoš u bar 10 primeraka. 2. Da ne idem u Zapadnu Saharu. Ovo pod 1 smo odmah uradili. Ovo pod 2...pa cilj mi i jeste bio da osim Maroka odem i u Zapadnu Saharu. Da se zapljunem i kažem da sam bio. Iskreno,ovoje najjužnije što je bar malo logično da se obiđe. Sve dalje od ovoga ili je potpuno bačeno vreme,novac i kilometri ili je rizično(Mauritanija). Prevedeno,ovo mi je najdalja tačka puta i smakim kilometrom sutra se lagano vraćam ka severu. Mada ću sutra ići još malkice južnije,a zatim ka istoku,blizu granice sa Mauritanijom i Alžirom. Vrlo čest saobraćajni znak na ulasku u Z.Saharu Malo je lošija fotografija. Skinuto je sa video snimka. A danas mi je nekoliko video snimaka propalo. Jednostavno toliko duva vetar i nanosi pesak da sam sav prašnjav. Od ulaska u Z.Saharu,policija me je zaustavila bar 15 puta. Kontrolišu na svakom koraku. One foto kopije su mnogo skratile proces zadržavanja. Šta da kažem,osim gomile peska,bočnog vetra i pokoje kamile ovde nema baš ništa da se vidi. Čak je i glavni grad Laayolin baš bezveze. Nema glavnog gradskog trga. Neverovatan broj prodavnica mobilnih telefona i po meni lično najtužnijenešto što sam video na ovom putovanju. Možda ću promeniti mišljenje kada svane dan. Nekoliko fotki,ali verujte.Nema šta da se slika. Ima ljudi na ulicama. I svi jure negde. Ali glavno obeležje,nešto po čemu je drugačiji,bolji,nasmejaniji od ostalih. Nema. Ravna linija. Kao sendvič sa puterom i parizerom. Pojedeš da utoliš glad,a niti si se zasitio,niti imas osmeh zbog toga i na kraju još podriguješ i teraš ljude od sebe.

Šator je najbolji na svetu. Lak za nošenje. Lak za pakovanje i rasklapanje. I ne propušta ni kap vode. Čak imai ledomat koji uvek ima leda u kocki. Ako ti zatreba mrvljeni led,mora da se uzme veći šator.

Na putu za Saharu(zapadnu) Zapadna Sahara je kao država za sebe,ali jeu stvari sastavni deo Maroka. Pre mnogo godina Španci su napustili teritoriju iste,a marokanski kralj je poslao 350 000 građana Maroka da "prošetaju" i utvrde granice. Ali stvarno da prošetaju. Bez oružija. To je nazvano "zeleni marš". Nekoliko fotografija sa puta do lokacije,a kasnije još malo. Gradić TAN-TAN Poslednji veći grad pred ulazak u Z.Saharu Mnogo peska na putevima. i konstantno duva jak bočni vetar. Malo da ubijem monotoniju puta,a i pogodila me pesma. Na više mesta ogromne površine na kojima se proizvodi(nadam se da se tako kaže),morska so.

Lep noć pod šatorom. Lako sam zaspao. Ne znam zašto. Lokacija na kojoj se trenutno nalazim je Tvrđava BOUN JERIF. Nekadašnja kasarna LEGIJE STRANACA,sada renovirana u mali hotel sa restoranom i kamp. Motociklisti iz Nemačke su ovo zakupili i dovode ovde tokom cele godine zaljubljenike,uglavnom u off road vožnju. Juče sam ovamo dolazio putem koordinata i verujte mi,ovo je između ničega i nigde. Najbliži grad-selo je na 25km. Mada sve ovde odlično izgleda. Uređeno je. Čak ima i mini pumpa za gorivo. Jeste malo skuplje,ali ništa strašno. Da je Unas ovde bila bi potpuna nirvana. Mada svi komuniciraju na engl i veoma su druželjubivi. Izlazak iz kampa. Desno 70 km do asfalta. Levo 10km do asfalta. Danas idem levo. Odlična lokacija za ostajanje duže i pravljenja tura u okolini. Nije loše za razmisliti u godinama koje dolaze. Današnja destinacija grad Laayoune. Glavni grad Zapadne Sahare. Oko 500km.

Današnji bilans je sledeći: - 250 km puta - + 70km off road-a - Zamalo da udarim kravu(istrčala na put) - Zamalo da udarim magarca(stajao na sred puta u lakat krivini) - Zamalo da pregazim kornjaču. Učinio sam i dobro delo. Večeras se spava na otvorenom. I nemoj da se ljutite. Dosta je za danas. Idem malo da popijem. Malo više. it is not a scotch it is not a bourbon it is a Jack!

Plaža Legzira,a zatim SAHARA CAMP kod mojih drugara iz Nemačke. Odličan put i mnogo krivina. Snimio sam lepe kadrove za film. Plaža Legzira je prirodni fenomen i možda će nekome biti poznata kao jedna od scena iz "Pirata sa Kariba". Bila je malo magla,ali to nije zasenilo lepotu lokacije Vidi se da sam nadrndan?

Hvala svim drugarima i koleginicama na lepim rečima. Noćas sam do 3h bio budan. Radio(posao ne bira lokaciju),a i loše vesti iz Srbije pa sam ceo dan danas pod tenzijom. Biće to sve u redu. Siguran sam. Milo je izvrstan domaćin! Sve pohvale za gostoprimstvo. Primio me je kao da se znamo oduvek,a praktično sam došao sa ulice. Hvala Milo! (poslao sam mu link,pa će i ono ovo čitati) Popili smo kafu u lokalnom kafiću,a zatim i uradili mali intervuj...za film. Posle toga dugo pozdravljanje pred rastanak. Ja na sledeću lokaciju.