@perlx Odlične fotke! Svaka vredi jedne priče i svaka ima emociju. Jedino me brine,izgledamo svi pojedinačno kao da imamo 200kg u ovim crvenim odelima. Obukli se za minus i sneg.

Išli smo dan pre. Svake godine isto.

Treću godinu za redom nekoliko zaljubljenika u motocikle krajem decembra organizuje odlazak u Centre za smeštaj I dnevni boravak dece I omladine ometene u razvoju.(Uvek dan pre odlaska u Sremčicu) “Sigurni smo da postoji veliki broj dece koja očekuju poklone, ali Deda Mraz iako leti na motoru ne može da stigne baš do svih” Reči su Deda Mraza koji uz pomoć svojih vernih Irvasa usrećuje decu u dva doma u okolini Beograda: Centar za smeštaj I dnevni boravak dece I omladine ometene u razvoju Organizaciona jedinica Barajevo(Šiljakovac) Organizaciona jedinica Obrenovac U oba doma ima 48-oro dece koja 22.12. željno očekuju Deda Mraza I poklone. Kao I prethodnih godina deca će pripremiti predstavu, a zatim na uvo šapnuti svoje želje za 2018-u godinu. Ovu akciju prvenstveno pomaže dobra volja svih učesnika, a veliku pomoć daju I kompanije: IDEA Sport Vision Big Print Soko Štark Od samog početka nismo želeli da ova akcija bude masovna,već da grupa drugova koji dele kilometre na dva točka uradi nešto lepo,drugačije, nesebično i pre svega za nekoga ko traži tako malo za sreću,a baš to malo mnogo nedostaje. Ideja je nastala kada smo shvatili da osim doma u Sremčici postoje još mnogo domova koji su nepravedno zapostavljeni. Tokom cele godine vozimo za sebe i uživamo u svakom trenutku na motociklu. Ova vožnja,pokloni i naš Deda Mraz su posvećeni deci koja još uvek veruju,žele i maštaju. I mi smo nečija deca i volimo da maštamo,pa snovi sigurno budu jači kada se rade dobra dela. I neka je temperatura u minusu i neka pada sneg,taj osmeh koji deca imaju kada dođe Deda Mraz,neprocenjivo. S desna na levo(znam da treba obrnuto,ali ja pišem pa mogu da maštam) Perlix - Andrej - Naš fotograf i novi član ove male akcije Deki ADv - Dejan Cucić - Redovan učesnik akcije Unas - Dejan - Prevodilac sa nemačkog (za ovu akciju nam to ne treba,ali da ga istaknem). Da,kupio je NOV akumulator! DEDA MRAZ! - Glavom,bradom i motorom. Nekada je imao nadimak USAMLJENI JAHAČ(Željko) Deda Mrazov motor - i mali irvas na čelu. LAŽNI Deda Mraz - Mimi Vinča - pokušava da sakupi poene kod prolaznika-ca sa malom decom,ali ne ide. Eh...JA - Saša Bg Boki - Redovan član i narandžasto obojen Ivica - vozač kombija sa poklonima. Na fotografiji nedostaje i naš drug ŽARIĆ koji se kasnije priključio. U nastavku nekoliko fotografija,a ostatak kada fotograf dođe sebi.

Siguran sam da svako ima svoje mišljenje i pravo na ono što mu je lepo. Ja volim da kada nešto nazovem lepšim,boljim ili većim da odmah uporedim sa nečim sličnim,drugačijim i zašto boljim. A da bih jadransku magistralu(vozio je nekoliko puta u oba pravca) uporedio sa nečim,morao bih da otvorim drugu temu gde bi se vodila polemika i dokazivanja čiji je veći-a i lepši-a...magistrala. Ovo je predlog za putovanja u Kladovo,Rumuniju,Karpate i sve to dunavskom magistralom.

Vidimo se! Ja dolazim sa sinom.(9 god) "Prvi put sa ocem u Deda Mrazeve" Ali već ima iskustva sa uskršnje akcije.

Kao i svake godine JACK DANIELS pomaže akciju.

Biće uskoro...znam zašto si se zagrcnuo.

Odličan datum. Vidimo se! Naravno,idemo do vrha!

Voleo bih ovu Korziku. Videću još kako stjim sa obavezama u narednom periodu. A i u sledećoj godini. U svakom slučaju lepe lokacije i zagarantovano dobra vožnja i druženje.

Moram da se uključim u temu. Borio sam se protiv sebe,ali želja je navladala: S obzirom da sam vlasnik preko 50-tak komada raznog lakog i hladnog alata,tj.naoružanja i višegodišnjim istraživanjem,a i korišćenjem raznog došao sam do sledećeg zaključka. Siguran sam da će biti onih kojima moj izbor ne odgovara,ali glavni kriterijumi su bili: 1. Funkcionalnost 2.Cena 3.Pouzdanost 4. Kvarljivost-održavanje 5 kategorija 1. Mali džepni - GERBER DIME http://www.multitool.org/tools/gerber/gerber-dime-review Odličan mali multitool. Ne oseća se u džepu i uvek je tu da pomogne. Cena,pristojno mala. 2. Srednji džepni - Victorinox Swiss Champ http://www.betterpocketknife.com/victorinox-swisschamp-review-best-swiss-army-knife/ Nosio ga na svim mojim putovanjima,privatnim,službenim i moto. Nije neko oružije za odbranu od medveda,ali savršeno za sve operacije...od šivenja,zakivanja,mehanike,tv elektrike ili zatezanja rama na naočarima. Čak i trn od ježa može lako da se izvadi sa ovom alatkom. Cena,pristojna i vredna ovog primerka 3. Britvica,sklopivi nož - Schrade SCH501 ili Marttiins MBL https://www.knifecenter.com/item/SCH501/schrade-sch501-tactical-folding-32-blackwashed-plain-blade-g10-handles-with-steel-insert https://www.marttiini.fi/epages/MarttiiniShop.sf/en_GB/?ObjectPath=/Shops/MarttiiniShop/Products/930115 Nisam mogao da odlučim koji je kvalitetniji i bolji. Schrade je made in USA i odličan proizvođač. Imam još nekoliko njihovih modela. Marttiini je proizvođač noževa iz FINSKE. Tamo sam ga i kupio i moram da priznam. Taj kvalitet čelika,spoja i oštrine još nisam video. Možda bih malu prednost dao ovom modelu SCHRADE pošto ima mogućnost otvaranja jednom rukom. Cena za oba,FInska skuplja,USA jeftinija 4. Multitool - ali u pravom smislu te reči LEATHERMAN Surge http://bestmultitoolkit.com/reviews/leatherman-surge-pocket-multitool-review/ Jedini iz kolekcije kojeg nemam(trenutno,poručen,stiže krajem godine) Imao sam priliku na jednom putovanju da ga aktivno koristim i moram priznati,TO JE TO! Nema dalje i nema bolje. Imam još dva modela LEATHERMAN(REV i "ne mogu da se setim sada"),ali ovaj je ono pravo. Može za igranku,može i za oranje,može protiv medveda,a i za vađenje zuba i ceđenje bubuljica. 5. NOŽ - Cold Steel Bushman https://www.knifecenter.com/item/CS95BUSK/cold-steel-95busk-bushman-secure-ex-sheath-fire-steel Ovaj sa linka ima neku novu fancy futrolu,moj je već stariji i dugo i naporno korišćen. Po meni,savršen! Izdržljiv Funkcionalan Jeftin Oštar NIje baš za čačkanje zuba Ali je sigurno da će se i veći medvedi naći u nedoumici i sigurno hapšenje u nekoj od arapskih zemalja ako vam ga nađu za pojasom. NIje za igranku,ali za oranje,sečenje drva,spremanje potpale umesto sekire ili kao koplje kada se natakne na granu... Sve gore napisano je višegodišnje istraživanje i korišćenje istih i raznih. Ovo je moj izbor,ali ne znači da je najbolji svima,meni jeste. P.S. Malo sam i promašio nalov teme,ali u principu ništa ne prodajem,samo se hvalim.

Mislim da sam sve napisao u temi,a za smeštaj u toj okolini ja sigurno ništa ne bih drugo osim tog kampa pored same plaže. Sve je blizu,čisto,bezbedno i to može da bude baza za obilaske cele okoline. Jedino Dunkirk nije baš u dometu toga,ali on može kao posebna celina. Na moju žalost,ja tamo nisam bio. Srećan i bezbedan put želim!

Welcome to Serbia! Natpis koji prvi vidim kada se vraćam sa daljih putovanja. Svaki put mi stavi osmeh na lice. Sada nemamo mnogo fotografija. Povratak je bio za sve naporan. Putovali smo preko 20 sati,a kilometraža uopšte nije velika. Ograničenje brzine automobila sa prikolicom je 100km/h. A preko toga nije bilo ni bezbedno. Jaki bočni vetrovi znaju ozbiljno da zaljuljaju kompletnu kompoziciju. Sa automobilom prešli oko 3000km Sa motorima,svako različito i po želji i mogućnostima. Što se tiče samog relija/takmičenja/učestvovanja... Već sa prvim dolaskom u Sanremo imali smo problem gde da ostavimo prikolicu. Organizator uopšte nije predvideo parking za prikolice,niti je dozvoljeno na lokalnim prakinzima da se ostavljaju iste. Ozbiljan propust,ali mi smo se snašli. Nema toga što 10 eur ne reši na određeni vremenski period. Brifing-predavanje pred sam start Predstavljanje sponzora i zemalja je bilo savršeno,ali sva pitanja vezana za vožnju/reli/takmičenje su bili samo na italijanskom!!! Potpuna glupost! Ostali smo uskraćeni za neke informacije koje će posle veoma značiti. Start Pod reflektorima,svetlima,sa kamerama i sponzorima. Veoma pompezan i zvučno objavljen. Na italijanski način! "Ništa ne prodajemo,ali znamo da se hvalimo!" Sama trka/reli/valjanje po šumi Ruta za navigaciju je bila odlično urađena. Nema zamerke Sve ostalo. Očajno! Od 5 check pointa većina takmičara je našla maksimalno 3 od 11 tačaka na kojima može da se uzme neka hrana većina takmičara je našla maksimalno 5-6 A i te tačke su bile više sakrivene nego naglašene za nekoga ko izlazi iz šume i ide za mirisom kroasana i tople kafe. Lokacije za odmor - zatvorene Benzinske pumpe - nepravilno obeležene Mi nismo imali problem,ali jedan momak(fin mladi italijan na BETI RR)je sedeo na kamenu u sred planine i stopirao medvede za kap goriva. Kada smo mi naišli,rekao je da su već njih nekoliko pokušali da izvuku gorivo,ali niko nije uspeo. Cicije! Naravno,mi jesmo. Dali smo momku 1.5 l Čisto da dođe do asfalta i prve pumpe. Ima još mnogo sitnica,ali jedna je meni lično najviše zasmetala. Ja sam zbog povrede odustao posle prve noći i ne smem mnogo da se bunim,ali ostatak moje ekipe,a dosta njih je vozilo i preko 40 sati bez stajanja zaslužuju da bar neko zvanično zatvori takmičenje,objavi rezultate i dodeli neku nagradu. Ne mora ono...prvo,drugo,treće mesto.. Već kao na dečijim ekskurzijama na Tari ili Rudniku (naj planinar,naj frizura ili naj pevač...) Da se zahvale za naj vozača,naj ekipu,naj bilo čega. Čak po spiskovima to i jeste bilo planirano,ali šta se dogodilo U nedelju,kako je dan odmicao,organizatori su se samo pokupili i otišli. Pošto sam onako sa poluosmehom prišao jednom i pitao šta se dešava,dobio sam kratak odgovor: "Većina takmičara je već otišla,pa nema svrhe,a uskoro će i kiša.." Sve ovo rečeno na lošem engleskom,ali sam u prevod 100% siguran. Da. Svi učesnici su dobili diplome. I tapšanje po ramenu. I nekuvanu pastu sa malo maslinovog ulja. Ali takođe i večina ima gorčinu u grlu zbog "bežanja" organizatora. Možda je i ovo na italijanski način. Početak pompezan i prenaglašen. Kraj tužan i bez onoga: "Svratite i sledeće godine,bar na espreso,sa malo mleka." Ja neću,ima još država i planina koje treba obići.

Motori su spakovani. Auto sredjen(prethodnih dana se sakupilo raznih gluposti,obliznji kontejner je bio pun) Ruke oprane. Lanac(ko ima) podmazan. Sestriere Torino Milano Bergamo Verona Venecija Trst Ljubljana Zagreb Beograd Malo vise od 1300km i preko 20 sati voznje. Zao nam je sto odlazimo sa ovakvog mesta. Sestriere,prelepi skijaski centar,sada van sezone,prazan,ali suncan i sa posebnim smekom,na italijanski nacin. Prethodna dva dana kao da je na ulazu bio znak "Zabranjeno za sve koji ne voze motocikle!" P.S. Pojedini su poranili i jos malo obisli lokalne staze i prelaze. Jos jedan "gas" pred polazak.

Za kraj ove avanture,takmicenja,voznje, druzenja... Ekipa je na okupu,svi u jednom komadu i motori bez ogrebotine. Da li je moglo nesto bolje? Siguran sam da jeste. Prvenstveno nase/moje/zajednicko. Da li je moglo jos nesto bolje? Da,organizacija sa strane HAT-a. Necu sada da kvarim urisak i pisem,u nekom postu narednih dana, obecavam. Moje licno - zao mi je sto nisam zavrsio trku. Ko zna,mozda sledece godine. Nase zajednicko - nista spektakularno,ali sitnice koje nismo prevideli ili nismo ni znali. Iskustvo vise. Danas smo imali posetu naseg drugara Dragana koji zivi od Sestrierea nekih 80km Doneo je flasu vina i pogacu. Da je "polomimo" za kraj. Hvala! U svakom slicaju,lep osecaj je videti sve ove predele,ljude i osetiti zelju za uspehom. Jos jednom za pocetak kraja: (S desno na levo,levoruk sam pa moze i ovako) - Dragan (nas drugar iz ovih krajeva,lokalno rasporedjen,a rodom iz Srbije,sto on kaze: "od svuda po malo") - Goran,malo kleci(Jagodinac po stanovanju,ali i ubedjenju) - Sinisa (Pancevac na ispomoci u voznji po lokalnim zabitima. Pomoc svima na realizaciji ovog putovanja) - Dejan Cucić - Igor Malic - Nebojša Jovašević - na kraju kolone - Ja - Sasa Sutra krecemo ka Srbiji. Dug je put. Velika ova Italija! Sta li cemo ovde? Ciao ragazzi! Ci vediamo presto. P.S. Zadnja fotka ima naziv "pasu pod rucnom"

Na žalost moju,precenio sam svoje mogućnosti. Povreda u prvoj noći me je sprečila da nastavim trku. Možda sam i mogao,uz dobro bandažiranje i na silu guranje u čizmu bi i prošlo,ali bih svo vreme pazio da se pogrešno ne oslonim i napravim još veći problem. Ono što je sigurno predstavljao bih teret i usporavao bih ostatak ekipe. Juče je celo popodne i veče padala kiša. Nekolicina je odustala zbog nevremena,a opet pojedini momci su vozili bukvalno bez prestanka. Čak su nas organizatori obavestili da je deo rute zatvoren zbog odrona,a i jedan biciklista je poginuo. Naš drugar Milan Matejić iz Ciriha nije uopšte spavao dve noći. Sve je prošao bez ijednog pada i greške. BRAVO! (ovaj skroz desno,ovaj levo je neki...bzv) Ostatak moje ekipe još uvek nije došao. Očekujem ih oko 15h. Javili su se sa puta i sve je u redu. Nema padova lomova ili bilo kakvih nepredviđenih situacija. Šta da napišem,ponosim se njima! A nadam se i Vi?! Jedan momak iz nemačke je ozbiljno nastradao tokom druge noći,ne znamo detalje,ali znamo da su ga prevezli helikopterom u bolnicu. Predveče je proglašenje pobednika,učesnika i posebnih fanatika. Mnogo je bilo kolegijanosti na ovom takmičenju. Mnogo novih poznanstava. Mnogo ekipa koje su se rasturile,a neke nove formirale. Jednostavno svi smo različiti,a sve te razlike nas ujedinjuju i vezuju i samo jedna sitnica...ljubav prema motorima,avanturi i želji da se podignu svoje lične granice. Fotografije koje su u prilogu su mešavine prve i druge noći. Nešto čak i sa starta,a i poneka na samom cilju. Brzo prolaze sati i kilometri,svašta se novo dogodi,pa ne bude vremena za sve.

Kakva noc! Trenutno nema mnogo fotografija,ali one koje postoje pokazuju sve vise nego 1000000 reci. Start je bio za nas tek oko ponoci. Veliko uzbudjenje,adrenalin,pomalo nervoza i ono kada treba da zakopcas rajfeslus na jakni,a nece. A to si radio bezbroj puta. Mnogo posmatraca i mala trema pred predstavljanje ekipe na startu. "Non parlare Italiano!" Voznja... Siguran sam da samo oni koji su vozili tu noc,a i dobar deo dana shvataju. Za ostale,sigurno nisam toliko knjiga procitao da znam da opisem,ali mogu da pokusam. Svu snagu smo sakupili za trenutak polaska. Svu preteranu agresivnost prikazanu kroz rucicu gasa ostavili u gradu,a onda dolaze brda,planine,krivine,potpuni mrak,zivotinje koje pretrcavaju put.., Onaj osecaj kada se strmim uskim putem penjes na veliku visinu,ispod tockova cujes kamenje koje leti na sve strane,motor plese u ritmu koji malo zavisi od tebe,a na tebi je samo da mu pokazes pravac i snagu kojom da se krece. Sa leve strane ogromne stene,a sa desne veliki ponori za koje je bolje sto su ostali u mraku. Od San Rema do Garessia smo putovali od ponoci do 10h ujutro. Presli preko 250 km i bukvalno pali sa nogu. Zadnjih 20km je bilo najteze. Nekoliko puta smo stajali da se umivamo,razgibamo i oteramo privremno san. Cim smo stigli,parkirali motore i bukvalno pali pored njih Na sred livade. Sada opet idemo na mali odmor u filskuturnoj sali lokalnog sportskog centra Strunjaca,vreca za spavanje i tisina,bez zvuka motora. Popdne pravimo plan za dalje. Nesa i Deki se odlicno Igor je izgubio smisao za zezanje...umoran. A ja sam povredio levi skocni zglob. Stara rana koji sam opet otvorio kada sam nogom udario u stenu.

Ceo dan je protekao u zurbi,jurnjavi i prijavama za trku. I sa ponekom povredom... Razne peripetije,finalne nabavke i upoznavanje sa ekipama iz cele Evrope. Standovi svetski poznatih brendova,novi modeli motocikala,Sunce sa juga i mnogo adrenalina medju svim ucesnicima. Ocigledno da ovakvi dogadjaji sakupljaju posebnu kategoriju ljudi sa svih strana. Ne bih da kazem "napaljeni na zvuk motora" ili "na skripu guma",posto bih time opisao i nas,grupno i pojedinacno. Mada,sta tu ima lose! Trenutno cekamo da prodje brifing pred pocetak trke,a onda oblacenje i start Negde oko 23h Bice ovo duga noc... P.S. Da li vidite zastavu na fotki iz sale? Skroz levo. P.S. 2 Pogledajte video! IMG_2794.MOV

Posle veoma kratkog odmora svi smo se raspodelili na razne strane. Mali zadaci i mala zadovoljstva. Deo ekipe je otišao u posetu prijateljima do Monte Karla,a deo ostao u San Remu. Nabavka preko potrebnih stvari za put i pronalaženje zbravljenih alatki u Beogradu. Iako je ovaj grad turistički orijentisan i veoma skupo i lepo napravljen,nedostaje mu jedno milion stanovnika da bi se moglo naći baš sve što se zamisli. Sa svojih 50-60000 stanovnika spada u kategoriju Aranđelovca sa okolnim selima. U prevodu turističkog hleba i igara ima na svakom koraku,a ono što nama treba,pa baš i ne. Mnoštvo restorana,uličnih crtača i svirača,bezbrojne kolone skutera i motocikala svih vrsta. Vozi mlado i staro. Svi uzrasti. Mnoštvo turista koji su došli poslednjim vozom pred zatvaranje letnje sezone. Ili to ovde duže traje? Miran grad u kasno leto sa zracima Sunca koji se u zidovima i ulicama ovoga grada zadržavaju do sledećeg proleća. Pa onda opet ispočetka. Laki vetrić sa mora obećava sunčan sutrašnji dan,a za subotu već ne znamo. Po trenutnom stanju,subota - grad Garesio i Kuneo - kiša. Nedelja - Sestriere - sneg. Sutra su finalne pripreme oko motocikala opreme i trenutnog fizičkog stanja. Deki i ja smo u sobi,pred spavanje. Ostatak ekipe ostaje da se druži sa našim drugarima iz Ciriha. Milan,naš dugogodišnji drugar sa svojom ekipom dolazi da oproba makadam Italije. Sutra je novi dan i definitivno početak kraja ovog putovanja,koje će trajati dugo. Startno postolje je postavljeno...

Posle 1300km Nekoliko granica Bočnog vetra kroz Slavoniju i sa maksimalnom brzinom od 100km/h U ranim jutarnjim satima stižemo u SANREMO ili SAN REMO(nikako da shvatim kako se tačno piše,negde je odvojeno negde je spojeno,čak i po celom gradu) Po gradu su već počele pripreme za sutrašnji start,a mi smo umorni,čekjući Godoa(sobaricu da sredu sobu),prošetali po gradu i malo osetili mirise i boje mora. Moramo malo da odmorimo pa večeras na upoznavanje sa konkurencijom. Možda su bolji vozači,ali sam siguran da im dve sitnice nedostaju koje mi posedujemo u velikim količinama. 1. Inat 2. Ekstremno nejebujući stav 3. Smisao da sve loše napravimo u savršeno - osmeh

Najzad polazak! Mada i to se malo odužilo. Počeli smo pakovanje oko 11h,a krenuli ka izlasku iz grada tek oko 15h. Nameštanje motora,zatezanje gurtni,prebrojavanje opreme i po "jedna" pred put. Čak se dogodilo i čudo,naš drug Nebojiša Marić(Neša Rus) je došao da pomogne i isprati nas. On je prilično zaboravan,ali eto,čuda se dogode...ponekad. Poneki savet od od iskusnog vozača ko što je on veoma znači. Na ZMAJ pumpi,srećan put nam je poželeo i naš drug Željko(Usamljeni jahač) Poželite nam srećan put! Ili bar pošaljite osmeh. Znači,sada,a i u petak kada startujemo. Hvala!

Poslednje pripreme i na mom motociklu. Menjanje guma,stavljanje zaštite,navigacije,zatezanje i podmazivanje lanca,pakovanje opreme. Ono što sam saznao nekoliko dana pred put,a nikako nisam mogao da rešim. U Italiji postoje regulative sa bukom i motociklima. Prevedeno svaki auspuh mora da bude ispod određenog broja decibela inače ne može da učestvuje u trci. E pa moj motocikl sa svojim REMUS auspuhom za oko 60% ima jači zvuk nego dozvoljeno. Već nekoliko dana jurim "prigušivač",ali bezuspešno. Danas oko 21h je stavljeno privremeno rešenje koje je značajno ublažilo zvuk. Da li je dovoljno,ne znam. U svakom slučaju na pitanje italijana: "Da li je sve u redu?" Uglavnom odgovaram: "Non capisco!" U principu kada putujem i treba da se napravim lud,uglavnom zaboravim i ono malo stranog jezika što znam. Perfektno se služim osmehom. Sutra oko 11h počinje pakovanje motocikala i opreme. Polazak se očekuje oko 13h. Mesto pakovanja: obronci Viš Badena Broj osoba: 4+1+x (x predstavlja one koji bi da nas isprate,a i da nešto pomognu)

Mi nosimo bocu JACK-a za nedelju i bocu šampanjca za petak. Svaki brod koji kreće na put mora da se "overi". Hvala za savete i informacije!

Pripreme su u toku. Svako se bavi poslednjim detaljima na svom motociklu. Deki je do kasno u noć radio na svom BMW-u. Zamena guma,kontrola motocikla,provera opreme i ubacivanje ruta u navigaciju. Oprema za vožnju se sprema pred sam polazak. Samo sređivanje bi trajalo mnogo duže da u pomoć nije pritekao Marko(8 godina) Na njegovo insistiranje on je zamenio zadnji točak i dodavao alat. Takođe u toku rada je svom tati predložio da ne diže motor na zadnji točak i da pripazi na lakat krivine. "Ne obarati do lakta",bio je Markov savet. Pomoćnik za svaku pohvalu,inače vlasnik i vozač Yamahe TW50. Na zadnjoj fotografiji se vidi i kamp opremna spremna za pauze na takmičenju.Šatori,vreće za spavanje i podloge.Očekuju nas visine i malo preko 2000m.Ovih dana je tamo pao i sneg...

Hvala na lepim rečima i željama. S obzirom da se veći deo trke vozi noću nismo u stanju da vidimo najlepše delove. Biće dana i godina i za taj poduhvat. Vidimo se u Sestriere-u. Ako dolaziš ponesi nešto da proslavimo. Kraj trke,ništa više od toga.