Ako idem na Zambiju i Zimabve produžava za dva dana. Dodatnih 500km i najviše drndanje tih nekoliko dodatnih granica koje koštaju. Najavljuju lepo vreme pa da vidimo dalji tok. Ostajem u Maputu, ovde me manje košta sve, a imam i informacije iz prve ruke.

Izgleda da sam izjavom i željom da ne bude kiše ipak malo preterao. Danas sam se upoznao sa jednim „gospodinom“ koji je ove već duže vreme, pa preko 12 godina, a rodom je iz Niš-a. Našli se na kafi, podelili priče i shvatio da je ceo Mozambik poplavljen. Putevi, mostovi, prelazi, mala sela i gradovi. Ja sam imao želju da krenem sutra dalje na sever, ali želje su jedno, a realnost i opasnosti drugo. Pošto je njegov posao u ovoj državi vezan za transport, preko lokalaca je proverio sve delove zemlje i finalni zaključak je da je nemoguće nastaviti dalje rutom kojom sam zamislio. Nekoliko puta u toku dana je zvao opet i situacija se nije promenila. Dogovor je da se nađemo na večeri i da vidimo šta dalje. Dve su opcije. Da se vratim nazadu Južnu Afriku, pa preko Zimbabvea i Zambije zaobiđem ceo Mozambik. To znači dan ili dva više, 3 granice više i oko 500km više. To i nije toliki problem, već što neću videti neka mesta koja sam planirao da obiđem, a i ceo put bi bio istom rutom kojom sam već prošao prošle godine. Druga opcija je da sačekam još jedan dan i da sutra vidimo razvoj situacije. Kiša kada stane, voda se vrlo brzo povuče, zemlja je peskovita i brzo upije sve. Ostatak dana sam obilazio grad. Male uličice, parkove, visoke zgrade i lepe poglede na indijski okean. Sam grad je prilično prljav, zapušten i blatnjav. Ima lepih građevina i onih koje odavno treba da se sruše. Uveče u restoranu pored okeana probam odličnu ribu i u prisustvu Dejanove supruge i sina, pričamo o ovoj državi gde smo se našli i o državi iz koje smo došli. Odlučujem da ostanem još jedan dan u ovom gradu i sutra potražimo nove informacije. Kiša ne pada već satima. I to je dobar znak! „Na nebu sevnula je munja, pomisli bože da li je to dobar znak…“

Danas sam ostao u gradu. upoznao jednog naseg vec dugo nastanjenog ovde, Dejana. Sa porodicom. Pisacu veceras malo vise. Ali ono sto je vrlo izvesno da cu morati da se vratim nazad za Juznu Afriku pa preko Zimbabvea i Zambije da zaobidjem centralni i severni Mozambik. Ovde je vanredno stanje! Svida su poplave i dosta puteva je odnela reka. Fotografije su sa interneta, ali stanje je bas kriticno. Da znam, vozim Hondu i njoj to ne smeta, ali meni Veoma moze da skodi.

Nekako imam osećaj da sam na jugu Afrike već domaći. Nekoliko dana sam se kretao kroz Johanesburg sa motociklom. Nabavke raznih sitnica, alata i gluposti potrebnih za putovanje. Naravno velika pomoć oko svega ovoga je i na Aleksi koji je „ostavio srce na terenu“, ali ovaj put meni u korist. Hvala mu na tome. A ja znam „da je lopta okrugla i da se igra 2 x 45 minuta“, u prevodu, „točak će da se vrti, a 45 dana je ispred mene, a sa tim i mnogo kilometara“. Ove dane pre polaska, sa dobrim društvom na drugom kraju planete, nekom domaćom iz okoline Čačka i nekim domaćim, crvenim iz ovih krajeva, čine da ostane dobar osećaj. Danas bez fanfara i pirotehnike, Aleksa me ispraća do izlaska iz njegovog okruženja. Put me vodi kroz gužvu Johanesburga, a onda se put proširuje, gužva umanjuje, a predeli i pogledi bivaju sve lepši. Od Johanesburga idem ka istoku, 560km je plan za današnji dan i grad Maputo. Glavni grad države Mozambik(to je ona što ima Kalašnjikov na zastavi). Sa desne strane proplanci, sa leve Kruger park, poznat po šarenom i obilnom životinjskom svetu, a iznad mene oblaci. Uvek ima strah od granica, a ovaj put moj predosećaj me nije prevario. Kiša lije kao nikada do sada, na granici gužva, uz malo šarma i mokrim rukavicama probijam se do šaltera za vize, popunjavam, smena, pao sistem, ne radi otisak palca, nemaju aparat za plaćanje, nemaju kusur u dolarima, nabavljaju aparat za kartice, red za pečat, papiri od motocikla, nemaš beli papir, gde se uzima beli papir, 500m nazad, kiša stala, sparno, dobijem papir, lupe pečate, sedam na motor, prilazi idiot lokalni i pita da mi pomogne, mrak pao, kiša stala, ja znojav… I tako, još 80km do Maputa, ništa se ne vidi, vozim iza nekog kamiona koji ima rotacije pa da vidim rupe na putu. Ulazim u grad, lep osvetljen put, ali meni navigacija kaže levo. Levo je mrak i neki mrčni tipovi i mnogo se deru. A ono što nisam znao da kiša pada danima u Mozambiku i da su po celoj zemlji poplave, a i u ovoj ulici kroz koju idem. Tamo gde se ukrštaju ulice, tu je baš zeznuto, možeš da sečeš raskrsnicu ali vodena bujica ima prednost sa leve strane. Točkovi su bili preko pola u vodi, motocikl se dobro ponašao uronjen u prljavu vodu okolnih ulica. I posle 7-8km, potoka, rupa i mog osećaja da ću se okupati pre dolaska u smeštaj, izlazim na glavni put, gde vode ima ali odlazi dalje. Centar Maputoa, prerano zaspao i čeka mene. Ostajem i sutra ovde, da malo vidim grad. Subota nastavljam dalje, ka severu uz indijski okean.

Pocetak putovanja! Onoga na motociklu. Sutra ujutro. Ako sve bude u redu, a uvek imam strah od granica, posle 500 i nesto km stizem u grad Maputo u Mozambiku. Motocikl je spreman, samo ja da u glavi okrenem prekidac i sednem u sediste. I sve ovo opet, kao i prosle godine ne bi bilo moguce da nije Alekse Nevoljice. @nevoljica Logistika, pomoć, kupovina, pre i posle svega drug i pravi brat bajker.

Sleteo danas u Južnu Afriku, tj. Cape Town. Ovde sam u poseti drugaru Petru, ostajem dva dana, a zatim idem za Johanesburg. Tamo sam dva dana. Napakujem motocikl i krećem, po sadašnjem planu u četvrtak 15.1. Fotografija u nastavku je sinoćnji ispraćaj na Aerodormu Nikola Tesla, Beograd

Trenutno na aerodromu čekam ukrcavanje za Istanbul. Ujutro sam oko 11h na jugu Afrike. Putovanje je počelo, ali ono pravo kreće kada sednem na motocikl. Plan je 15.1. Vidimo se u Beogradu krajem februara

Hvala za ovo CAR. Hvala i tebi na lepim recima!

Uradio preko agencije iz Balkanske. Prošle godine je rađeno preko Sofije, a od 2025 god, bugarima ne treba viza za JAR pa je prebačeno u Atinu. Proces trake tri nedelje i produžen je spisak potrebnih dokumenata i dokaza za vizu. Maltretiranje na MAX. Čak je i poskupela. Prošle godine bila 120 eur, ove godine 180 eur.

Pogledao sam malo. Nastavljam da ga gledam u novoj godini. Verujem da će biti neka korisna informacija. Hvala!

Našao sam "brata" Abu Hadija. Ovo je skraćeno od njegovog imena, gde Abu je znak poštovanja prema toj osobi, kod nas u slengu bi to zvučalo kao Care, Kralju ili zvaničnije Gospodine. A Hadi je nadimak koji se zvanično koristi. Da ne dužim, Abu Hadi ima druga koji ima špeditersku firmu koji radi na tome da moj motocikl, a i mene prebaci od Džibutija do Džede u KSA(Kingdom of Saudi Arabia). Njegov drug ne zna engleski, a ja ne znam arapski. Tako da radimo na tome. Papirologija... Računi, dimenzije, Danger good declaration, fotografije...u svakom slučaju FT1P. Što sam već navikao na ovom putovanju. I rešava se polako. Hvala svima koji su mi pisali i zvali, a opet pokušali da pomognu!

Dobar dan celoj ekipi koja prati ovu temu. Imam jedno pitanje, molbu, pa možda neko poznaje nekoga ko poznaje nekoga... Da li znate nekoga sa naših prostora da živi,radi, boravi u Džibutiju? Imam mali problem oko prelaska Crvenog mora od Džibutija do Saudijske Arabije. Problem mogu lakše da rešim tako što bih i sebe i motocikl utovario u avion iz Džibutija, Adis Abebe ili Mombase, ali ipak bih pokušao brodom, ako je vremenski i fizički moguće. U prevodu treba mi neko "prijateljski" nastrojen, da pomogne. Nije problem ni da se plati usuga. Da, imam kontakt u Najrobiju, naša ambasada, ali tamo je...ne bi bio lep opis, a moguće da bi dobio ban na forumu. Potegao sam i prijateljsko bajkerske veze u Saudijskoj Arabiji. Jedan naš čovek i još burazera arapa koji žele da pomognu. Nadam se najboljem.

Sigurno se javljam nekoliko dana unapred, a ovde ces moci da pratis kako napredujem. Bice mi drago da se upoznamo i sretnemo ispod palme.