Ispravljam odmah...

Snašao se... HVALA

E posle silnog mučenja oko ubacivanja fotografija, izgubljenog dana, konačno mi je moj drug Nik Ola smanjio fotografije, tako da ću pokušati da napišem putopis i ubacim fotografije. Evo 23h a ja kucam, zapisao na papirić da ne zaboravim, jer ako dočekam sutra gotovo od tog posla ništa. Da pušim, sada bih zapalio cigaretu, a ovako kod komše poslastičara, pa baklava, ekler i đevrek pa udri. U kući svi na dijeti, pa sam skoro sve sam pojeo.Kafa pored mene pa mogu da počnem. Ček da pogledam na papirić... ... aha Dugo vremena razmišljam u vožnji Đerdapskom klisurom i sada su se kockice sklopile. Raspust počeo, tako da imam vremena, odvojio neku kinticu i u sebi maštam, a mašta može svašta... Ponedeljak, mada sam mislio nedelja, ali je zbog kiše ipak je to bio ponedeljak. Ustanem ujutro u šest sati da vidim kakvo je vreme, kao da mi je deset godina, a ono nebo olovno sivo, temperatura 2 stepena. Uh baš hladno za april. Odmorim malo, legnem u krevet pa opet ustanem oko osam,situacija malo bolja, ali daleko od očekivane... Ali nema odlaganja, polako pakujem stvari na motor, red je i da se isproba navigacija.Oko deset smo spremni za put, Bojana(moja ćerka) i ja... Oblačim sve živo na sebe, vindstoper gaće i majicu, uložak za pantalone, zimske pantalone, ali i to nije bilo dovolnjno, tako da sam kod izlaska na autoput na Rumskoj raskrsnici obikao i gornji deo kišnog odela. Prva pauza na pumpi ispred Bg a. Kafica, kroasan, sabiranje utisaka, konačno smo krenuli... Malo nas čudno gledaju, na putu nismo videli ni jedan motor. Autoputem do skretanja za Požarevac i polako prema Velikom Gradištu.Prvi put idemo ovim putem i to čini lepotu putovanja. Navigacija odrađuje svoje, mada imaju i table sa potokazima.Prilično smoreni autoputem i dosadnim putem do Gradišta izlazimo na Dunav. Ostajemo bez teksta. Pa ovo nije reka ovo je more... Talasi ogromni za reku, voda mutna moćna, ostavlja na nas dubok utisak... Pronalazimo restoran na samoj obali i posle klope, odlučujemo da nastavimo dalje niz Dunav do Kladova, iako je hladno... Nastavljamo putem prema Golupcu i tu nam navigacija lepo pomaže. Iako Gradište nije veliki grad, opet kada ste prvi put u nekom mestu, to može da napravi probleme, ako ništa drugo nismo morali da stajemo i zapitkujemo, čiko, čiko a gde mi sada da idemo... hehehee Posle dvadesetak km izlazimo opet na Dunav koji se ovde baš razbaškario... Uživamo u vožnji, laganica, stićemo do uveče to je cilj, a mesto za spavanje smo rezervisali u vili Morun u Kladovu. Stižemo do Golubačke tvrđave i mislim da bi na ovo mesto čovek mogao da utroši bar pola dana na razgledanje i obilazak... Posle fotkanja nastavljamo dalje prema Donjem Milanovcu... Predeli predivni, ali već postaje poprilično hladno. Ostavljamo to za sutra kada se budemo vraćali da malo detaljnije razgledamo... U Milanovcu stajemo da malo protegnemo noge i da se zagrejemo. Nalazimo na interesantne figure... Ovo bi trebao da bude mamut, a ovo neznam koja bi životinja trebala da bude, prvo što mi je palo na pamet, drekevac... prosudite sami... Dunav moćan i širok, samo valja... Nastavljamo put dalje, sada već poprilično i umorni... Laganica, put mi je nepoznat, a i predeli su predivni... Polako se i smrkava, tako da imamo i ugođaj zalaska sunca... Negde oko sedam sati , stižemo i u Kladovo, već po mraku. Pronalazimo vilu Morun koja je u samom centru pored hotela Aqua Danubius. Domaćin je već mislio da smo odustali. Tuširanje toplom vodom da se zagrejamo i pravac centar da vidimo gde smo mi to došli. Prvo što smo primetili, je čudan naglasak domaćina i ostalih ljudi. Blizina Rumunije je učinila svoje. Čujem a ne razumem, hvatam tek svaku treću. Šetnja, fotkanje, pica u centru grada... Pošto je već bilo jako hladno i duvao je jak vetar od podkape sam napravio kapu. Malo su nas čudno gledali ali ko mari, po ovoj zimoći... Centar grada, lepo sređen... Posle odmora i klope vraćamo se u sobu.Jako hladno za ovo doba godine i pored uključenog radijatora, jako sveže u sobi. Ustajanje oko sedam i ovo je pogled iz sobe na Dubav i na Rumunsku stranu...Dunav širok jedva oko 300m. Doručak u gradu i polako kraćemo da po danu obiđemo jučerašnje predele. Vreme je puno lepše nego juče i znatno je toplije.... Nema gužve na putu tako da uživamo u vožnji. Put je odličan i često smo sretali putare kako sređuju i čiste put od rizle i odrona... Prvo odredište nam je Lepenski Vir. Prvo ljudsko stanište u Evropi. Osam hiljada godina pne. Posle nenametljive table skrećemo do parkinga. Vidimo par etno kućai mislimo da je to to... Ali posle nam objašnjavaju da je to 400m kroz šumu. Staza asfaltirana, crvena. Već sam se pitao čemu to, kad ŠOK... Impozantna građevina, da ne poverujete, koje zdanje usred nedođije... Mislim da bi se ovako nečim mogle dičiti i puno razvijenije zemlje... Posle video predstave, virtuelne predstave na računaru o prvoj ljudskoj naseobini na obali Dunava i u Evropi,muzejske postavke, obilazak impozantnog kompleksa... Dobro poznate skulpture iz udžbenika, koji su bili kućni totemi svake porodice... Model kuće ili šatora, koji bi trebao da izgleda ovako u prirodnoj velečini... Obilazak sela sa mestima za kuće, na autentičnim mestima... Ognjište u svakom šatoru sa kućnim totemima, kraj uzglavlja... Put natavljamo dalje, ka uklesanoj glavi na Rumunskoj strani.Portret Rimskog imperatora Trajana... Prvi utisak je bio taj, da bi to i sada sa ovom tehnologijom bilo jako teško izvodljivo. Divljenje u svakom slučaju. Na našoj strani, nešto što još uvek podseča na džinovsko jaje... Nastavljamo dalje i na jednoj pauzi nam ja navigacija malo pobrljavila, tako da prikazuje put preko vode... hehehe Pauza za ručak u restoranu kod Tome. Po preporuci našeg kolege Lalajka iz njegovih putopisa. Lep i prijatan ambijent, sa salom za ručavanje iznad samog Dunava. Lep enterijer, riba ukusna... Mali odmor i nastavljamo dalje uz Dunav do Gradišta, opet pored Golubačke tvrđave. Zatim nazad, čini mi se naj dosadnijim putem od Gradišta, pored Požarevca, do izlaska na auto put. Čak mi se i autoput učinio zabavnijim od ovoga. Kafica, ispred Bg a, ovaj put u stojećem stavu da protegnem noge i autoputem do Rumske Raskrsnice, pa nazad za Šabac. Negde oko 680 km, predivni predeli pored Dunava, Đerdapske klisure. Mesto koje u svakom slučaju treba obići i provozati se... Sad kad ovo pišem, svestan da ni deo utisaka nemogu da prenesem. Nadam se da sam vas zainteresovao da i vi obiđete i vidite lepote ovog dela Istočne Srbije... Pozdrav svim bajkerima i bajkerkama i svima nam želim sigurnu, lepu i bezbednu vožnju...

Baš lepo... lep beli fazer i tdm žuti... pozz

Hvala na pomoći , ali ovo je suviše komplikovano za mene. Do daljnjeg čitam vaše putopise a kada ovo bude manje komplikovano eto i mene... Na fejsu mi nije uopšte problem da ubacim fotke i jedini razlog što ne pišem putopise je suviše komplikovano postavljanje fotografija. Ne znam postoji li mogućnost da se procedura pojednostavi. Svaki put dobijam odgovor da su fotorafije suviše teške za prabacivanje. Možda da potražim stari aparat od 2mps, možda onda uspem...

Molim vas može li neko da mi objasni kako da postavim fotografije. Nekad sam znao to sa image shakeom a sada mi to ne polazi za rukom.Hvala...

Lepo, samo suvozačica sledeći put moto pantalone ili skijaške... pozz...

Bravo momci, prosto čovek poželi da ima enduro motor... pozz...

Šta reći o moto skupu... pravi urbani moto skup... Prvo sama lokacija je blizu centra grada, možda 2 km. Drugo asfaltni prilaz, bez prašinčine i livada. Velika površina na kojoj se održava skup. Bina za koncerte sa tribinama, tako da možete da pratite i uživate u omiljenoj grupi bez guranja, a da pri tome sedite ako hoćete. Velika zelena površina za postavljanje šatora sa dosta drveća koja prave prijatnu hladovinu... Moto skup sa tradicijom, možda, a ako ne i naj brojniji moto skup u srbiji... Ljubazni domaćini, odlične rok grupe i svi ostali sadržaji koji prate kvalitatan moto skup... Bio sam na dosta moto skupova i svaki je na svoj način dobar, mesto susreta i druženja, provoda, opuštanja od naporne svakodnevnice... Žao mi je što je moto skup u Šapcu u mom gradu, tako da mi nedostaje vozanje do samog skupa. Ali da sam iz nekog drugog mesta, sigurno bih dašao... Pozdrav za sve bajkere i bajkere i da se u zdravlju i veselju vidimo i ove godine na moto skupu u Šapcu...

Subota, 17 mart vreme toplo za ovo doba godine, negde oko 20 stepeni čak. Dogovor sa Nik Olom, vožnja do Fruške gore., ali malo da okružimo. Preko Inđije pa starim, sada renoviranim putem na Frušku goru. Pripreme za putovanje i nabavka nove opreme. Ovaj put moto navigacija Bear i viktor inoks spasilački nož. Prvo kafica u City kafeu. Sa Nik Olom dolazi i Željko.Potvrđujemo dogovorenu rutu i planiramo i da navratimo i do Zmajevca gde čopersi prave žurku u prirodi.Pridružuje nam se i Boža koji neće ići sa nama. Motor spreman za prvu vožnjicu ove godine. Vožnja preko Rume, ništa posebno, već dosta puta viđeno... Od Rume ka Inđiji. Put ravan, monoton. Njive se obrađuju. Malo me grize savest, neko radi a ja se vozikam, ali, svako svoje... Ubrzo stižemo u Inđiju, parkiramo se i Nikola nas vodi u kafanu žal za mladošći, kaže to trebe videti... Uređeno u etno stilu sa dosta elemeneta kiča, kroz prikaz Titovog doba, socijalizma, samoupravljanja i radničke klase. U svakom slučaju bilo je zanimljivo sesti i popiti piće. Ogladnilo se i Nidža nam predlaže restoran Satelit na izlazu iz grada prema Novom Sadu.Tako i bi i posle par kilometara restoran u futurističkom stilu, sušta suprotnost mestu na kome smo bili. Fantastično uređeno, osoblje ljubazno. Uzeli smo samo po čorbicu i salatu, taman toliko da možemo da se vozamo posle. Uz to smo dobili i pitice, zemičke i mesa u čorbi kao da smo naručili odreske. Hrana za svaku pohvalu... Preporučujem , svratite... Dalje nastavljamo sada renoviranim putem ka Novom Sadu preko Fruške gore... Put lep , nov, renoviran mami na brzu vožnju. Opuštencija i uživanje... Na drugoj raskrsnici skrećemo preko Fruške gore ka Iriškom vencu. Uh, pri kraju je put bio toliko loš da bi savim odgovarao enduro motorima. Na vencu kafica i brdo motora. Svi su jedva dočekali lepo vreme da se malo provozaju... Dalje Zmajevac i mesto gde su Čopersi pravili žurku... Ništa posebno, valjda smo i mi stigli kasno kada se narod polako i razilazio, negde oko 4 sata. Malo smo protegle noge,pa nazad preko Vrdnika i Rume za Šabac. Divan silazak ka Vrdniku, napokon malo i krivina. Laganica nazad, oko 80 i polako kući...Tako, vožnjica, da nas mine želja a i nešto sam bio umoran tako da mi je prijala lagana vožnja. Malo smo smarali Nidžu, koji je svaki čas zujao sa njigovom nindžom pored Željka i mene. Motor pripremljen, servis urađen,filter za vazduh promenjen, samo zuji. Da bog zdravlja, spreman i za neka duža vozanja i dalje destinacije... Navigacija je ok, samo mi je pukao nosač kada sam ga postavljao, previše sam ga zategao, ali dogovorio sam se sa dobavljačem da mi isporuči drugi. Mislim da će značiti u nepoznatim predelima i kod gradske vožnje u novim gradovima... Sve vas pozdravljam, znam da ovo nije ništa posebno ali i ja volim da pogledam i naj manje ostale putopise, tako da će i ovaj moj nekoga zainteresovati i razbiti monotoniju svakodnevnice do novoga vozanja... Pozdrav svim bajkerima i bajkerkama...

divan putopis... kraj takođe...

super snimak, super muzika... pravo uživanje... pozz...

Bravo, pravi ste putnici... divna je ona fotka crveni motor a u pozadini more... pozz...

Bravo majstori...

uvek iznenađenje... putopis sa dušom... putovanje sa ciljem... prava stvar... pozz...

divno... svaka čast... pozz...

Predivan putopis, predivne fotke... Na Durmitoru sam bio sa fakultetom na logorovanju, za sedam dana obišao skoro sve vrhove. Želja mi je da ponovo dođem i vidim te lepote. Kroz vaš putopis sam se kam bekovo nazad... I moram da kažem kako je lepo, to što tako lepo pišeš o svojoj dragoj... Želim vam još puno takvih putovanja a nama lepih putopisa od vas... Pozz...

Super putopis, odlične fotografije... pozz...

Lepo... Baš lep putopis... Lako je putovati sa brdo para, a ovo je avantura...

Bravo, divne slike i muzika...sećanje na neka davna , lepa vremana... Samo još i slike motora... ODLIČNA ideja i realizacija... pozz...

Svaka čast OMLADINCI...

Predivni predeli...

Ştvarno svega ima... Auuu...koja policajka...

lepo...