Možda sam ja brže vozio pa bilo manje )))))

Najbliži granični prelaz prema Srbiji ti je Erdut/Bogojevo na 30 km...tako da i ako hoćeš da overiš papire odmah, nije neki problem...

Sve isprobano...i direktno bez sajli i dalje kad se upali motor, gas se sporo vraća...

Majstor je otkacio sajle, i dalje nije vraćao gas kako treba. Tako da su i sajle isključene.

Na njemu postoji serijski broj na osnovu koga se vidi koja je serija...

Nažalost nije...pokušao sam u servisu u Vrbasu. Bilo je bez uspeha iako se majstor svojski potrudio. Nekad je problem više izražen, nekad manje, ali sad sam i ja već navikao na takav rad motora. @gola Proveren mi je i TPS, i ispostavilo se da imam novi, tj. da je zamenjen...

Hvala na ssvetu !!! Ponudio mi se jedan član da mi to reši, pa ako ne uspe, onda ću još da te ugnjavim oko informacija

@hotazmaj Objašnjavali su mi kasnije taj put za Vrela Bosne ali nisam skontao iako sam još jednom bio tamo ali je bilo veće društvo pa smo se fijakerima provozali @jovan.v Što se opreme tiče obično zamolim u nekom lokalu ili radnji da mi pričuvaju pa ih počastim nečim. Ovde konkretno sam ostavio u jednoj radnji gde sam parkirao pa sam im kupio slatkiše iz Badema. Nadam se da ćemo se upoznati kad dođe lepše vreme. Zainteresovan za neke turističke ture, a pošto ne jurcam i uglavnom nigde ne žurim na turama, mislim da nećemo imati problema da se uklopimo.

I evo došli zimski zavejani dani i ja setno gledam kroz prozor prema zavejanom ulazu u garažu… i mislim da je red da i ja napišem jedan putopis, i to sa velikim zakašnjenjem, ali što da ne… Bila je to davna 2010. godina, mesec sedmi… u toku poslepodneva dobih jedan SMS, i ne znam da li sam uopšte razmišljao da li je pametno ili ne, ali odmah sam otišao do garaže da vidim šta tamo ima. Merač pritiska u gumama, alat, sprej za lanac, nezaobilazni WD40…mislim da je dovoljno. Setih da je zadnja guma malo dotrajala i da sam je oštetio na neko staklo na gaznom delu, ali to je rizik koji će mi biti u glavi ceo put, jer set za krpljenje nisam imao. Nazad u stan. ViaMichelin da pokaže rutu, i da se isplaniraju pauze pa i da se karte usputnih mesta pripreme. Večernje pakovanje, jer se ujutru rano kreće. Dan 1. 05:15 ustajanje. 6:00 ispred garaže, zadnje pripreme i uvezivanje torbe. A sad gde se ide i kuda, pa evo šta je ViaMichelin rekao. Idem za Neum – bosansku vezu sa morem, sa planiranim izletom u Dubrovnik. Motor je spreman, a i ja takođe pun adrenalina jer osim 2 drugara niko ne zna gde sam krenuo… U punoj opremi prvo svratih da napunim rezervoar, lik na pumpi me gleda i misli se da li sam normalan, u punoj opremi u 6:10 točim gorivo, ali neka njega. Već u 6:40 sam na granici, prelaz Bogojevo, nikog nema, samo jedna pospana policajka. Krećem da skidam kacigu, ispod je potkapa, ona devojka me gleda slično kao ovaj na pumpi, samo mi vrati pasoš, dobaci : Ma nemoraš…Srećan put. Sa Hrvatske strane skoro ista priča… Vožnja kroz Hrvatsku je prošla mirno, ništa spektakularno, osim 3 patrole na otvorenom putu koje snimaju…Pomislih vidi njih gde se igraju sa radarom, to kod nas nema Uđoh i u Bosnu bez zadržavanja, pa pravac Tuzla na prvu pauzu. Oko 10 sati ugledah velike dimnjake, skrenuh levo pa pravac u centar na drugi doručak… Etapa od 190km je gotova… Nema puno vremena za odmor… za nas iz ravnice i 5 km kroz brda je uživanje, a ne 100-tinjak koliko još imam do Sarajeva. Nameračio sam se na Ilidžu da odem i Ilidžanku na ćevape i vrela Bosne. 14:00 (310km)…To sam i odradio jedino što do vrela nisam došao jer nisam mogao motorom, već peške bih morao…ali nisam na takav put krenuo Bio sam već jednom tamo, biće drugih prilika. Dobro sam se odmorio, pogledao kartu…Sledeća destinacija Mostar… A usput: E sad ova poslednja fotka ima svoju priču. Stanem ti ja na jedno odmorište uz Neretvu. Tamo sve vrvi od ljudi, jedno 5-6 kola, Englezi i Česi, sa nekima i pričah. Osvežih se, slikah i polako se spremam da nastavim…odjednom i svi istali kreću i jedno 30 sekundi kasnije staje na odmorište crni BMW sa zatamljenim staklima, došao iz pravca Mostara…izlaze 2 lika, kratko ošišani, sa naočarima…ja gledam oko sebe ono nigde nikog…kao pakujem se užurbano, a oni prilaze…Ja sa već opraštam od motora, bilo nam je lepo zajedno… i priđu i pitaju me odakle sam, kako ide, jel idem na more, jedan priča kako je on bajker već 20 godina…i na kraju me pitaju za uslugu. Ja kroz šalu kažem: “Može, samo mi pare nemoj tražiti”. Lik odgovara: “Ma neeee. Ako trba evo i mi ćemo ti platiti troškove.” O čemu se radilo. Lik uvozi motore i uvezao je 20 komada iz USA i stigli su mu na carinu ali su zaboravili da ostave originalne saobraćajne za carinu pa da se ne bi vraćali 200km da ja odnesem na granicu. Ja pristanem, preuzmem 20 saobraćajnih, čak mi lik ostavi telefon da mu se javim kad budem u Dubrovniku, ima on tamo vikendicu da ostanem kod njega…zahvalio sam i mislim se: Da ja samo krenem… i krenuo 17:30 (430km) Stigoh u Mostar i tu zamolih neke devojke što prodaju sladoled da mi pričuvaju torbu…one jedva prihvatiše i kažu samo ako nije bomba. Ja se zezam: “Ako čujete da kuca vi bežite”. 7 dana kasnije sam saznao da je dan ranije pre mog boravka i zezanja sa torbom bila postavljena bomba u bosni i to u putnoj torbi. Dobro da me nisu uhapsili zbog zajebancije… Pa krenuh ponovo da se zapakujem i 15-20 dalje vidim Yamahu BG table, isto solo kao i ja. Priđem liku koji jedini ima na stolici u obližnjem lokalu moto jaknu (35 stepeni je) i upoznam se. Idemo u istom pravcu narednih stotinjak km pa se veoma lako pogledom dogovorismo da nastavimo put zajedno. I tako Mladen i ja krenusmo ka moru. Malo agresivnije vozi od mene ali prilagodih se lako. I dođosmo na granicu. Bosanac namrgođen, mi obišli kolonu od 2 km, meni se zakačila podkapa za kacigu, ovaj besan: “Parkirajte sa strane, KOLEEGAA KONTROLAAA !!!”. Već sam video vadim čarape i gaće iz torbe na preturanje i onda se setih 20 SAOBRAĆAJNIH DOZVOLA mi u torbi odgore, kako ću to objasniti…e jbte…prilazi mlađi momak, gleda mene uparenog i kaže: “Jel ovaj ponovo nervozan, ajd poguraj malo pa polako vozi. Srećan put”. Odem ja kod tog špeditera, predam te saobraćajne i laknulo mi… krenusmo ka moru i kad smo ga ugledali pozdravismo se, ja ka Dubrovniku, a Mladen Ploče pa Korčula… 21:00 (530km) Neum. Pravac hotel Neum. Tamo iznenadih jednu osobu i na crno se uselih u hotel na jednu noć a sutra ujutru ću rešavati smeštaj. Ali pošto je za prekosutra najavljena kiša, mogao bih ja i odma ujutru za Duborvnik na jednodnevnu ekskurziju… Dan 2. Dubrovnik Gomila Kineza i Japanaca i užasna gužva u saobraćaju u blizinu starog grada. Parkirah nepropisno kao i svi lokalci (unazad da se ne vidi tablica puta, za svaki slučaj), ono neko svira i viče : “Somborac piće za 5 minuta”. Muž i žena na Suzukiju, Subotičke table, očito me znaju, ali nisam ih sreo više i nikad nisam saznao o kome se radilo. U povratku posetih i Stono ali su mi se baterije ispraznile, tako da fotki nema Dan 3-5. Vreme provodih po Neumu. Imao sam parking na smeštaju ali zbog nekih protuva koje me ugnavile sa pitanjima i čačkanjem motora, ipak preselih motor na parking hotela Neum koji je bio čuvan. Nađoh i piramide Dan 6. Došlo vreme i za povratak nazad. Ista šema, rano ujtru krećem i obilazak. Uputili me da idem na vodopade Kravice ali kako su mi lepo objasnili tako sam ja i našao. Kad sam nazvao par dana kasnije lika i rekao mu da nisam našao skretanje levo, on mi opušteno reče…ma nije levo, ja mislio desno !? Ipak sam tamo bio ove godine i stvarno je divno. Ovo su slike iz 2011. U Mostaru nisam stajao tako da sam napravio dobru turu od nekih 220km do Sarajeva. 12:00 (900km) Sarajevo, Baščaršija…tamo sam stari gost…da ne dužim evo par fotki… Zadržao sam se dosta u Sarajevu pa odlučih da ne stajem nigde više…A sunce upržilo ko nenormalno… Kako sam ulazio u ravnicu primetih da vetar sve jače i jače duva i onda sam skontao da zapravo ja brže vozim I u Hrvatskoj desno uključenje od Vukovara na put Osijek Erdut, dugačka krivina, zalazak sunca i sunce mi se direkt odbi od znaka u oči, prikočih ali kasno…pogledam levo nikog, pogledam desno a ono bio znak STOP, pogledam pravo a ono policija…e majku mu, reko sad sam gotov, onaj izlazi iz kola…ja ne usporavam uopšte… on mi se javi rukom, ja uzvratim i pitam se šta je ovo bilo 20:30 (1223 km) Stigoh ispred garaže…500+ km u jednom danu je sasvim dovoljno za dobar san koji sledi… Sračunah kasnije da sam potrošio 55l goriva, 4,5l na 100km…oduševila me Yamaha… A zašto je sve to bilo…Pa zato jer je jedna devojka koja je bila u Neumu bila usamljena i poželela da sam ja tamo sa njom… Iznenadila se jako… Sada mi je supruga… Eto toliko o jednom od mojih putešestvija… Ako ovaj sneg potraje možda napišem još koje…

Neispisuje nikakvu grešku. Sve apsolutno normalno radi. Nema nikakve razlike u snazi. Vozio sam ga zadnji put pre jedno 2 nedelje i ništa drugo osim opisanog problema se ne javlja...

Motor je Yamaha FZ6n kao što je navedeno, 2005. godište, 44.000km, redovni servisi rađeni i menjane gume ali osim toga nikad nije problema do sada. Ovo mi se desilo pre par meseci i nikako da potražim savet jer planiram da rešim to za ovu sezonu. I sad već par dana gledam prema garaži preko nanosa snega i hvata me seta Pa evo o čemu se radi... Navikao sam kod ovog motora da pred blaže krivine pustim ručicu gasa i on bi uz blago kočenje lepo i glatko usporio, dok se nisam prvi put opekao. Posle jedno 4-5 km na konstantnoj brzini usledila je desna krivina, ručica gasa puštena, blago kočenje i onda kad sam pustio kočnicu motor je naglo ubrzao na staru brzinu, i jedva promaših traktor, legao sam maksimalno i prošao po liniji, sreća pa se traktorista malo pomerio... Pošto sam i ranije primetio da ručica gasa malčice teže se okreće, momentalno je sve očišćeno, od ručice nadalje. I sad kad je motor ugašen, ručica se pri bilo kojoj jačini gasa ekstremno brzo vraća u početni položaj, skoro da lupi... Ali kad se motor upali, i podignem obrtaje na preko 4.000 (svejedno da li je u mestu ili u vožnji) i pustim ručicu gasa, tu stoji preko 5-6 sekundi i onda tek polako počinje da spušta obrtaje. Ako sam vratim ručicu gasa u početni položaj sve radi normalno. Ima li neko ideju o čemu se radi?

U povratku sa mora zatekao sam se na mestu saobraćajne nesreće par minuta posle udesa... Užasan udarac je bio ali mi nije bilo jasno kako je do nesreće došlo... Podsvesno uvek branim motoriste, ali ovaj put mislim da je on jedini kriv za ovo što se desilo...

Ogreših dušu o Apatince...Kad su nas videlu u punoj opremi za vožnju, u 21h na kapiji i skontali da smo samo došli samo na svirku i druženje(obaveze jbga) pustili nas za džabe... Onako devojka vadi pare iz zadnjeg džepa, lik opušteno: Popijte to unutra, teraj ! Sad mi krivo što sam to i spominjao, kao da je znao

100 dinara pešaci, a 300 motori...hmmmm