Dobro dosao!

Odličan putopis!

Dobro dosao!

Dobrodosao!

Sledeća stanica Ralja, kafana preko puta i lagana užina. Pita od jabuka i baklava, kafa ... Eto to bio kraj naše male ali prve vožnje u ovoj godini. Ambicije za ovu godinu su velike tako da sa ne strpljenjem čekamo bolje vreme. Pozdrav!

Nastavismo dalje ka Kosmaju. Bukulja je za svaku peporuku, put savršen, krivine, nema saobraćaja. Odlično za uživanje i za isterivanje đavola Na Kosmaj se popesmo preko Mladenovca. Put odličan! Sa vrha Kosmaja krenusmo ka Sopotu i prođosmo pored manastira.

A okolo sneg... Na Divčibarama nismo našli ništa zanimljivo da bi proveli neko vreme. Već smo lagano gladni ali od kafana nam ništa ne obećava. Sve naki pansioni, hoteli, ništa nešto rustik, domaće, etno ... tako da nastavljamo put Mionice. Tu nalazimo malu kafanicu i sedošmo da nahranimo aždaje. Rizle više nije bilo po putu tako da je prava brdska vožnja počela. Punih stomaka krenusmo put Ljiga pa na Bukulju. Put prazan, možeš šator da digneš na sred puta. Samo prodjoše neki klinci koji su se trkali traktorima. Na Bukulji stadosmo pored jezera. Mir, tišina i pecaroši.

Ortak i ja cele nedelje sedimo na šljaci i brojimo dane do prve ture u ovoj godini. Prognoza za 24 mart, 24°c (ima neke simbolike), sunce ... idelano. Turu smo isplanirali par nedelja ranije tako da smo samo čekali dan. I napokon subota! U 9h nazimo se na OMV pumpi u Radničkoj. Ideja je da napravimo krug preko 4 planine i da sastavimo oko 350km. Krećemo pored Ade prema Obrenovcu auto putem. Put u prvom delu širok nešto malo više opterećen ali bez problema se probijamo. Nakon suženja postaje veća gužva a put katastrofa kao da je krenuo da klizi, pukotine po duzini a na nekim mestima dislokacija i po 10cm. Probijamo se kroz gužvu i stizemo u Obrenovac. U Obranovcu se odvajamo ka Ub-u. Tu već postaje opušteno i kreće uživanje. Put skoro prazan, ravnica, dugačke krivine. Vozimo solidno brzo. Stajemo u centru Ub-a da ispijemo kafu. Lokal u centru a oko nas za susednim stolovima samo panduri. Gledaju u nas kao da imamo 52 ekran na glavi. Ništa nam nije jasno ali ako je njima dobro i nama je. Nastavljamo put Valjeva, put dobar ne opterećen, do j..a. Stižemo pred Valjevo, Lesi(Talični Tom) daje migavac i skreće na pumpu, razmišljam šta mu je nije valjda vreme za dolivanje goriva. Tek smo krenuli. Kaže Lesi, matori zaboravio sam da kontrolišem gume, ostale su preduvane od zime. Ja se tad setih da nisam ni ja kontrolisao. Moje su za raliku od njegovih bile izduvane. J.. ga ne možeš na sve da misliš. Nastavljamo kroz Valjevo, tražimo skretanje za Užice ali ne uspevamo da ga nađemo pa na semaforu kucamo nekom baji u džipu na prozor da ga pitamo za put. Baja se nešto istripovao nije smeo 10 sekundi da otvori prozor. Valjda je umislio da je došao đavo po svoje . Skrećemo ka Užicu i ubrzo počinje penjanje ka Divčibarama. U prvom momentu počinjemo da nabijamo tempo, adrenalin počinje da radi. Krivine, brdo, priroda... Ubrzo shvatamo da je gomila rizle još na asvaltu i da je sneg svuda okolo. Počinjmo da vozimo ko po jajima jer nam mašine lagano proklizavaju u svakoj krivini. Dolazimo ma vrh a pogled ...

Dodrodosao!

Dobrodosao!

Pozdrav svima ja Vlada iz Bg-a, teram fazera i volim sve što vole mladi a nisam nešto mlad-35. Pozzz