I ja sam mislio da nema teoretske šanse da mi se desi da zaspim za motorom.. medjutim narode, zaista vam kažem, verujte da može da se zaspi otvorenih očiju i te kako, koliko god da jurite i da vas šiba i adrenalin i vetar, nikad ali nikad ne sedajte za bilo koje vozilo ako idete na malo duži put i ako vam treba sna. Ne činite to zbog sebe, već zbog onih koji vas vole. U životu se skorije nisam uplašio nego tada kada sam saznao da ne carujem situacijom tj sopstvenim telom, ono se samo gasi kad mu dođe i to protiv naše volje. Jednostavno ugasi se, i mislite da sanjate, a u opste o tome ni ne razmišljate, vec se prepustite snu, i na kraju čak i kad se zapitate da li je to java ili san, ostanete zarobljeni u tom nekom medju svetu sna otvorenih očiju i čvrsto stisnutih ručki guvernala (da ja sam ih tada toliko nesvesno udavio da sam dobio žuljeve na rukama.. ), i ne možete da razlikujete stvarno od nestvarnog...

Imam HTC Tattoo, neispravan mu je samo prikljucak u koji ide flex kabl od ekrana, i ne baca sliku na display. Inace sam display je ispravan ( testirano jer imam jos jedan tattoo) . I touch screen malo zeza, standardno za tattoo. Sve ostalo je ispravno, ako si zainteresovan, salji PP pa cemo se dogovoriti

Nakon banana splita, kupanja, otišli smo u malu šetnju I na kraju kako je već pala noć odlazimo u kamp fino umoreni, bacamo se na dušek i spaaavanjac

Stigli u kamp, raspakovali se, raširili šator, obukli kupaći, i juriš u istraživanje mesta Slikam moju lepšu polovinu u obližnjem kafiću sa desne strane plaže dok čekamo konobara i naš banana split

Približavamo se mestu Utjeha, a pogled i miris mora, uff... a mi još na motoru gledam san kako mi se uživo odvija pred očima. I koooonaaaačno, kamp Oliva

Dalje smo nastavili starim putem do Bara, evo mape http://goo.gl/maps/IcLfn ( postavljam opet fotografije u thumbnail, jer sam zaboravio da smanjim slike... a vec sam uploudovao , pa koga interesuje neka klikne ) Na pola puta smo zastali malo na pauzu da pijemo vode, koju smo pre toga smo još u Podgorici zamrzli. Iako smo se pre toga vozikali sat vremena, još je bila ledena da zubi pucaju Bliži se polako i kraj tog puta, a izaleka se konačno vidi MOOOOREEEEE Stajem opet pokraj puta da privežem bolje gornji desni ranac koji očito nisam dobro vezao , malo je štrčao sa strane, vidi se na fotografijama gore. Uspeo sam da ga malkice iscepkam u krivinama A Nikoleta se čudi pa me pita: "Nikola, jel smo se mi zaista toliko naginjali u krivine? Dobro si primetio da nešto češe u krivini, ja nisam ništa." Dok ja popravljam manju havariju sa rancem, Nikoleta je uočila sočne kupine, i baš smo se fino zasladili

Naredni dan, krenuli smo do kampa Oliva, koji se nalazi izmedju Bara i Ulcinja u mestu Utjeha. Evo detaljnije o samom kampu oliva ovde. Svakom preporučujem ovaj kamp, stvarno nemam nikakvih primedbi, prelep je! Nažalost, fotoaparat smo trebali ranije izvaditi i fotografisati fantastičan prizor skadarskog jezera. Na putu nije bilo pametno stajati, jer je jako uzak, a i saobraćaj velik... Od celog jezera imam samo ove dve fotografije. Na ovoj drugoj fotografiji mi se po očima vidi da još nisam potpuno ozdravio.. Al dobro, bar sam bio divno raspoložen iako sam jedva gledao

Chapter No.3 - MONTENEGROOO Posle dužeg puta, i tri dana lečenja užasne prehlade čajevima i antibioticima kod moje drage, konačno smo krenuli da uživamo malo Otišli smo do Nijagarinih vodopada na reci Cijevna nadomak Podgorice, ali na našu žalost, zatekli smo je potpuno suvu. Od vodopada je ostala samo prašina da pada.. Evo kako to izgleda dok u Cijevni ima vode, predlažem vam da pogledate ceo video A evo i kako to izgleda kada nema vode Mesto je zaista lepo i neobično čak i ovako suvo, žao mi je što nisam bio tu kada je Cijevna puna vode.. Preporučujem mesto za obilazak P.S. Sve fotografije načinjene na ovom mestu i nadalje, načinjene su od prilike.... jednostavno ekran na fotoaparatu je crkao totalno.. samo osvetljenje radi, a ne poseduje okular... Na isti nacin su radjeni i video snimci ( kao i onaj filmic u mom prvom postu na početku ovog putopisa ). Tako da ako se neko zapita zašto su snimci loši, i fotografije isečene, to je odgovor na to pitanje. Na kraju krajeva, slike i video snimci su još ispali odlični sobzirom da predstavu nismo imali šta smo slikali/snimali

Isto mi se se desilo od premora kada sam se vracao sa mora.. bio sam umoran, i na putu od beograda do zrenjanina sam jedva izdrzao.. Ravnica, put dosadan koliko god brzo da ides.. transalp prede.. i uhvatio sam sebe kako sam zaspao otvorenih ociju, a mislio sam da je to sto vidim san, i kada se opasnost priblizila trgao sam se u snu, shvatio sam da nije san, i odreagovo u poslednju stotinku... mogao sam se zapucati u auto sa prikolicom pored celog praznog puta.. Mislio sam da ako brze vozim, adrenalin ce da radi.. i jeste radio, ali je premor sve nadmasio, i jednostavno ne mozete da kontrolisete kada se iskljucite... U buduce samo ultra odmoran sedam na duzi put, ili spavam negde sa strane dok se ne povratim malo... Sam Bog je bio tad samnom...

Ja se izvinjavam svima, rado cu vam kuckati jos i podeliti slike sa vama, ali imao sam nekih iznenadnih premarajucih obaveza Nastavicu sa kuckanjem ubrzo, ali necu da kazem kad, cisto da ne ispadnem lazov opet HVALA VAM PUNO SVIMA STO PRATITE, znam da nisam kuckao dzabe

2.0 bara prednja, 2.4 bara zadnja kada imam saputnicu i prtljag. Inace ovako sam kad sam, zadnja na 2.1

To crevo ti je izdusnik od akumulatora. Na toj drugoj slici ta prosirena gumica se kaci sa desne strane "kavez-a" od akumulatora, a treba je rutirati tako da ti kiselina iz akumulatora ne kaplje nigde na metal. Dakle, povezi ga na konektor za "luftiranje" akumulatora, i rutiraj ga tako da bude skroz ispod rama motora. To crevo ti je oznaceno na slici pod brojem 3 A u gornjem desnom uglu na slici ovog akumulatora, ta crvena kapica gde se nalazi (naravno nju skines ako nisi) nataknes to crevo.

Nastavak sledi sutra

Uff leeeepa kilometraža pratim

Chapter No. 3 - 483km Novi Sad - Podgorica [map]<iframe width="425" height="350" frameborder="0" scrolling="no" marginheight="0" marginwidth="0" src="http://maps.google.com/maps?f=d&source=s_d&saddr=Futo%C5%A1ka+69,+Novi+Sad,+Vojvodina&daddr=44.272322,19.8838641+to:44.27092,19.88625+to:44.26334,19.89354+to:44.26334,19.89354+to:44.2641621,19.8964046+to:43.83719,20.03769+to:7.+Omladinske+brigade,+Podgorica,+Mont%C3%A9n%C3%A9gro&hl=en&geocode=FSZysgIdV4kuASnLIXVrOBBbRzEm-AQtb_ccFg%3BFcKKowIdWGcvASltoaDHC-1ZRzHuAQlzWaYL3Q%3BFUiFowIdqnAvASlDl8odCu1ZRzEER2im5RkFIA%3BFaxnowIdJI0vASmxyheyr-1ZRzEPxocPFgAa5g%3BFaxnowIdJI0vASmxyheyr-1ZRzEPxocPFgAa5g%3BFeJqowIdVJgvASkF8YEbsO1ZRzGLVRysjy_-Wg%3BFQbnnAIdOsAxASmzTlALF39XRzG0Fn-nczZfHA%3BFSfJhwIdOeAlASk5q84JypRNEzHFQQUN6VtlOA&sll=44.342512,20.073395&sspn=0.596155,0.883026&dirflg=ht&mra=mrv&via=1,2,3,4,5,6&ie=UTF8&ll=44.342512,20.073395&spn=0.596155,0.883026&t=m&output=embed"></iframe><br /><small><a href="http://maps.google.com/maps?f=d&source=embed&saddr=Futo%C5%A1ka+69,+Novi+Sad,+Vojvodina&daddr=44.272322,19.8838641+to:44.27092,19.88625+to:44.26334,19.89354+to:44.26334,19.89354+to:44.2641621,19.8964046+to:43.83719,20.03769+to:7.+Omladinske+brigade,+Podgorica,+Mont%C3%A9n%C3%A9gro&hl=en&geocode=FSZysgIdV4kuASnLIXVrOBBbRzEm-AQtb_ccFg%3BFcKKowIdWGcvASltoaDHC-1ZRzHuAQlzWaYL3Q%3BFUiFowIdqnAvASlDl8odCu1ZRzEER2im5RkFIA%3BFaxnowIdJI0vASmxyheyr-1ZRzEPxocPFgAa5g%3BFaxnowIdJI0vASmxyheyr-1ZRzEPxocPFgAa5g%3BFeJqowIdVJgvASkF8YEbsO1ZRzGLVRysjy_-Wg%3BFQbnnAIdOsAxASmzTlALF39XRzG0Fn-nczZfHA%3BFSfJhwIdOeAlASk5q84JypRNEzHFQQUN6VtlOA&sll=44.342512,20.073395&sspn=0.596155,0.883026&dirflg=ht&mra=mrv&via=1,2,3,4,5,6&ie=UTF8&ll=44.342512,20.073395&spn=0.596155,0.883026&t=m" style="color:#0000FF;text-align:left">View Larger Map</a></small>[/map] nije mi jasno zasto opet nece da se embeduje, evo oznacio sam kao kod, a evo i linka rute po kojoj sam isao. Ok, dva sata je iza ponoci, prelazim Frusku Goru, pratim GPS, uzivam, vetar na motoru mi prija, zaboravio sam da sam prehladjen, i stizem do Valjeva.... I ekstra, bas me GPS dovede do znaka radovi na putu, koliko se secam bio je i sljunak nasut da automobili ne mogu da prodju... Gledam jel ima neka alternativa... sve ostalo sto mi gps nudi je poveci krug.. Reko... ako se ja pitam ja bih tuda proterao naravno, nisam se pokajao, posle jedno 2km voznje po takvom oderanom putu, nailazim opet na fin asfalt, i ustedeo sam po GPS-u najmanje skoro 10km u 5:00 Pregledam stvari, jel sve na svom mestu jos uvek, pumpa jos uvek zatvorena, i odjednom nakon 15min, pojavljuje se radnik, i otvori pumpu, i tu mi je bilo prvo tocenje goriva. Program za merenje potrosnje goriva prijavljuje sledece 4.39l/100km mereno na predjenih 213km, ziveo HHO Zao mi je sto nemam vise fotografija dok sam vozio preko zlatibora u 4:30 ujutru. To nikada necu zaboraviti... Tek pocinje dan, a ono sve pasnjaci u magli dok se iznad brda probijaju suncevi zraci.. Prizor je bio neverovatan, mislio sam da sanjam. A razlog zbog kojeg nemam sliku da vam prenesem taj trenutak je bio i taj, sto mi je bilo zima da ustajem sa ugrejanog sedista Sreca u grejace rucki koji su radili skoro celu noc, napolju je bas bilo zima, a i meni se jos i spavalo + iscrpljenost jer sam prehladjen... mislim da mi na -15 nije bilo tako zima kao sad sto sam isao, valjda zbog vlage Gledao sam samo da stignem sto pre u Podgoricu. Nesto pre zlatarskog jezera, sam pravio opet pauzu u jednom finom nazovi ga restoranu... Narucio sam pljeskavicu sa kiselim mlekom iz zemljane posude Uf kad se setim kako je to bio lep dorucak, mogao bih opet Dok sam jeo, nagledao sam se motora i motora koji su prolazili tuda, i mogu vam reci, poprilicno su jurili za te krivine sa sve prtljagom i saputnicama.. zaista ne znam na sta ti ljudi misle, ali ok, njihova posla. A pitam se, uspeju li i da vide ista od pejsaza jer sa puta ne smeju oci da odvajaju sobzirom na brzinu? Sve u svemu, 5min ni tamo ni vamo sto kazu. Menjam vizir, stavljam tamni, jer je vec sunce postalo nezgodno, i pristizem sve te ljude koji jurcaju Klasika, uvek se nadje neko vozilo ispred koje nije naivno za preticanje, pa se uvek sustizemo. Sto se tice mog zdravlja tada, mislio sam da sam ozdravio preko noci i da mi nije nista sve dokle god nisam morao, igrom slucaja, da zabodem kocnice... Ljudi moji, kada mi je od G sile krenula voooda na nos kao iz cesme... Tek onda mi je bilo jasno koliko sam lose... sinusi se privremeno odcepili, ali oci.. uf oci peku, a iz nosa samo voda... A put gde nema mesta gde da se zaustavim nos da obrisem Tragi-komicno znam i meni je sada smesno dok kucam ovo, ali tada je bilo jezivo Vozim vozim vozim i konacno granica. Prvi put u zivotu na granici sa sopstvenim vozilom, pa jos motorom. nisam znao da bajkere propustaju preko reda pa sam se tu zadrzao samo nekih pola sata na suncu, a bilo je vec oko 10:45 tad. Sreca pa nisam morao da cekam sa ostalima u koloni inace do 12h ne bih presao granicu to je sigurno. Presao sam granicu, medjutim, ovaj put nije samo nos problem... vec sam dobio i temperaturu.. i to bas... Umoran, iscrpljen, ( temperatura kasnije izmerena u Podgorici.. 37.7 (ona najpodmuklija moguca)) Osecam kako me sve kosti bole, gore.. Glava pocela da me boli, oci peku jos jace a meni ostalo jos nekih 120km... Ne secam se tada nicega, sem stajanja na jednu pumpu gde sam se opet natankao do vrha, a potrosnja je na 168km izmerena na 4.33l/100km ziveo HHO jos jednom Uglavnom, odatle pa do Podgorice, nije bilo milosti prema hondi.. peglao sam krivine, i preticao sve redom.. bilo mi je zlo, vec sam poceo tako iscrpljen da kljucam, i samo me je andrenalin drzao.. ( ali looodaka totalnih sa PG tablama koji su me i tad preticali je bilo ja u zivotu nisam video da nekom tako nije stalo do zivota.. a i ugrozavaju druge po prilicno..) Inace imao sam i jednu situaciju tamo... o tome sam pisao ovde a u ovom delu foruma za one neupucene imate i ovo. To su stvari najstvarnije... Zaista da se ne poveruje ali je istina. Poslednjih 20km je bilo ubitacno... 11:45 sunce u zenitu maltene, mene przi temperatura, iskreno mislio sam da necu izdrzati vise.. ali opet stisao sam zube i nastavio dalje, jer, bukvalno nisam opet imao gde da stanem da imam neku senku.. jedino u tunelu pa da me nesto pokupi A i ko zna dokle bi tad temperatura stigla i da li bih mogao dalje da vozim. Uglavnom, sto bi rekao iGO nakon 300 metara vi cete stici na svoje odrediste

------------------------------- Ispit gotov, pisem dalje ------------------------------- Chapter No. 2 - Polazak Polazak je poceo sa komplikacijama. Morao sam naci nacin kako i koje torbe da okacim jer sam prethodne givi kofere polupao. Snasao sam se tako sto sam kupio za smesne pare tri vojne vrece, i napravio u radionici oko 15 steznika od atutomobilskog pojasa za vezivanje na istom principu kako se steze vojna vreca za spavanje. Mnogo dobra stvar, i steze koliko god imate snage da vuchete traku. Kada se sve napakuje, i stegne sa tim, bude tvrdo kao kamen i ne mrda nigde sto je jako vazno I zbog torbi koje sam pakovao kako sam pakovao, morao sam napraviti i adaptere za pomeranje zadnjih zmigavaca jos u nazad jer bi im torbe smetale, a to ce mi svakako trebati kad budem uskoro nabacio i alu kofere. Tako da bilo je posla. Tih dana, tridesetog jula, vrucine su bile nenormalne. Dosao sam iz Zrenjanina u Novi Sad skoro full natovaren (proverio potrosnju od ZR do NS 4.07l na 100km HHO radi svoj posao, i u principu neka ostane samo tako ), ostalo je jos samo neke stvari da spakujem i da krenem konacno na put o kome mastam jos od kad imam motor I tako, posto sam planirao da krenem u 2 ujutru, sedim i spavam ( malo spavam, malo pokusavam ), i iskreno drma me neka nervoza od svega , jer nikad nisam u zivotu napravio vise od 250km u jednom cugu... a treba sad da krenem na put sam, i to na put od 483km koliko je GPS izracunao od Novog Sada do Podgorice. I onda, negde oko podneva pre nego sto sam krenuo.... desilo se cudo ... totalno sam otkacio .. DOBIO SAM KIJAVICU!!! Ne mozete da zamislite taj bedak.. Sve stvari spremljene i treba da krenem, sve sa nestrpljenjem, kad ono, sve sam vise malaksao, uzeo odmah da pijem chajeve... Oko 22h vec mi nos bio skoro skroz zapusen... znaci poludeo sam.. Pijem tako caj, inhaliram se.. gledam u stvari koje treba da vezem na motor.... znam.. treba ce mi bar jedno 1h vremena dok se skontam sa samim sobom i ne svezem sve stvari kako treba na motor.. Poceo sam vec da se predomisljam da li da idem ili da ne idem... ... I rekoh sebi... Ima da ides OODMAH SADA ODMA... deeevojka ceka svog princa na metalnom konju i ima da ides makar crko!!! Medjutim, ostao sam i dalje da sedim i cirkam chaj , jer mi se bas sloshilo... Vreme leti, evo vec pola 1... Popijem kafu za svaki slucaj, onako lagano, i ignorisem informaciju da sam se razboleo... Vezao sam stvari na motor, startovao mashinu, poslao Nikoleti poruku da sam krenuo, prekrstio se... i reko Boze pomozi, jesam li ja normalan ( zakljucak je od prilike u tom trenutku glasio, NARAVNO DA NISI NORMALAN ti si ENDURAŠŠŠ ) pustam MP3.... koji glasi Get your motor running, head out on the highway, Looking for adventure in whatever comes our way. Stiskam kvacilo, ubacujem u prvu i djaaaa konju djaaaa Yeah, darling, gonna make it happen, take the world in a lovely embrace. End of Chapter No. 2

Ides na glavni editor i tu imas ikonicu "Ubaci filmic..." ili kucas rucno [media] vimeo link [/media] Probao sam sve moguce varijante, ukljucujuci i tu, ali nece... Ako admini mogu da nameste da bude preview neki, super, ako ne, klikcite na link Moze, ali onda cesto nzm sta sam postavio, jer ima dosta slika - linkova, a ovako je i brzi pregled, pa taj neko ko cita ima bolji pregled sta zeli da vidi, dok su onako slike sakrivene iza linka. ---------- Hvala vam svima sto pratite, bice jos sutra imam ispit u 14h.. tako da ce ostala poglavlja biti u nastavku cim stignem

ja dolazim sa AT , ako dozvoljavate, ipak sam vozio TA nekoliko godina Izdao si HARD CORE trebalo bi cika admini da ti zabrane citanje ove teme Ziv bio, i uzdravlje pa se vidimo ako do tog okupljanja u opste i dodje nzm sto, ali nesto sam skeptik po tom pitanju

Hmmm.... Verovatno ce se mnogi od vas pitati kako to da sam sam isao do mora i nazad, a na snimcima je i moja devojka Pa da razjasnimo prvo to za pocetak Odgovor je zapravo vrlo jednostavan, ja sam Zrenjaninac, imam svoj stan u NS, i inace studiram u NS ( tacnije privodim studije kraju ( konacno )). A ta lepa devojka koju ste videli na prethodnom snimku i koju ce te videti dalje na fotografijama, je moja devojka ali igrom slucaja sa Cetinja Aha, prava Crnogorka Inace, studira u Podgorici, i bas kao i ja sto imam svoj stan u NS za studije tako i ona ima svoj stan tamo Uglavnom vidjamo se vrlo cesto, skoro bar jednom mesecno na nedelju dana Kad zavrsimo ubrzo studije, postacemo svoji i to je to zvuci nestvarno zar ne Prava ljubav ne zna za granice -------------------- Pa krenimo redom -------------------- Chapter No. 1 - Oporavak Transalpa i priprema za dug put Posto sam bio pametnjakovic, i zimi vozio po snegu i ledu na temperaturama i od -25, ( neki mnogi od vas su mozda i citali, ali ovo je info za one koji ne znaju, a pitace se u vezi nekih stvari u daljem textu ) Imao sam situaciju da me je na pola puta od Novog Sada do Zrenjanina bas na dan mog rodjendana 20 februara uhvatila oluja.. ali na delu puta od 2km koji je jedini ostao zavejan. fotka uradjena 20min pre pada Pao sam sa nekih 20km/h, i meni nije falila dlaka sa glave. Ali zato motor... njemu nije bilo nista, ubio sam ga ko zeca Da mi je neko pricao da tako lako mogu da se polupaju givi bocni koferi na temperaturi od +2 ne bih mu verovao No, eto, prosao sam i tu skolu, ali je steta bila i toliko veca da sam ostao i bez vizira.. crash barova.. copave.. itd.., vise o tome ovde. sto bi rekli AFTERMATH ... i da, to je bio moj rodjendan Sve u svemu, svako zlo za neko dobro sto kazu nasi stari! Na kraju je stvarno tako i ispalo, ali i na to cu se vratiti u daljem tekstu, jer prica je stvarno neverovatna. Pripreme za put u Crnu Goru, su pocele jos juna i trajale su do kraja jula skoro. Crash barove sam prepravio, znatno ojacao, maske popravio, originalnu copavu zamenio sa dva puta skoro debljom cevkom nego originalna sto je imala, kako mi se vise glupost sa pucanjem nozice vise nikad ne bi desila... Jeste uvrnuto znam.. Dobila je i svoje prosirenje, da sad bukvalno mogu i da sedim na motoru dok je u pesku na copavoj Zamenjen je filter ulja, ulje (bardahl XTC C60 20w50 preporucujem svima na ove paklene vrucine, pokazalo se izuzetnim ) Tu je usledilo u medjuvremenu rastavljanje i podmazivanje zadnje prolink viljuske, i dok nisam sve namestio da radi kao podmazano, nisam se smirio sredjivanje final touch ================================================================================ malo starije fotke - HHO celija i podesavanje HHO cell Optimizacija iste Sa leve na desno 1. grejac rucki; 2. HHO Pulsni modulator; 3 Automatski podmazivac lanca ================================================================================ A onda kad sam sve sredio, nabacio sam i led flesher i led migavce, cak i prednju led poziciju kao i zadnju Gledao sam da maksimalno rasteretim struju na motoru jer koristim HHO sistem, pa cisto da ne bude nekih problema na duzem putu sto se struje tice. Automatski podmazivac lanca je dobio i svoj indikator rezervoara za ulje I kao slag na tortu, konacno je posle nekoliko meseci, i kao poslednja stvar pred put, legao Vizir by Ivan. Ufff to je bio preporod, zaboravio sam kako je to lepo kad te vetar ne gruva. --------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- End of Chapter No. 1 Ostatak sledi sutra

Moja najveca kilometraza u zivotu u jednom pravcu, i to motorom solo A ono sto ce te videti na ovom kratkom video snimku je samo delic onoga sto sam prosao tamo za 20 dana Nadam se da ce vam se dopasti, a o ostatku putopisa, pisacu malo kasnije. Za pocetak intro za sad postavljam link samo ovako jer ne znam kako da embedujem vimeo... https://vimeo.com/48434564

No, bilo kako bilo, ja sam prvi za Iskreno nzm koliko ima ljudi koji voze TA i koji bi zaista dosli na taj skup, tj koliko ih postoji u opste na ovom forumu i prati ovu temu. Da ne bude dodje nas 20 i eto to je ceo moto skup, i posle ostali da kukaju kao nismo culi nismo znali i slicno... Ako bi se organizovalo tako nesto trebalo bi razglasiti bukvalno na svim mogucim forumima, objaviti cak i komsijskim drzavama jer verujem da svi prizeljkuju tako nesto i da bi rado dosli ovamo. To je neko moje misljenje A ako cemo da se okupimo samo mi sa foruma, nabolje je onda da napravimo neku enduro voznjicu sa trandzama po brdima, cisto da nam se TA oseca kao domacin, na svom terenu kod kuce

Sve je to super, ali cene benzina otkidaju vise...Ako ne moram da predjem 500km da bih stigao do skupa i nazad onda ok... danas je poskupeo benzin za jos 2 din.... Jeste da TA skup nije svaki dan, i da bi se naslo para.. ali opet.. A najveca sramota od svega je ta registracija koju toliko placamo... jeftinija je za moj punto 2001 godiste.. sramota nevidjena... Kao da vozim tenk pa im ostecujem put.. Evo vlast se promenila, i valjalo bi opet organizovati neki veliki skup po pitanju te registracije, jer sutra vas opet ceka ista..

Nesto mi govori da je ova tema na ovom forumu sve od TA udruzenja u nasoj zemlji neka me neko ispravi ako gresim

da se primetiti