Kipimo od zadovoljstva, nestrpljivo spremni za sutrašnji dan. Ajmo na odmor... Obožavam i pamtim momente kada shvatim kolika smo deca Najdraža i ja... Shvatim da... Živi smo, i malo nam treba... End of day 1

Ovako izdaleka, zagrevam ganglije za sutrašnji dan. Spremam se za pun doživljaj 3D čuda koje ću gledati uživo. Uhh! Dvoumim se da li da sada krenem u susret? Nakon doze mazohizma, rešen, odlažem šok za sutra... A sada, samo malo...

U smiraj prvog dana uživam u posvećenosti Najdražoj i slikama okoline. Rizikujem da budem pogrešno shvaćen, al' preneću Vam osećaj. Ovde sam oduvek... Ne znam zašto, al' olakšavajući osećaj. Kao kada se vratiš sa dužeg puta kući... Možda zato što sam polutan, majka mi je čista Montenegrina, otac čist Podgorac.

Volim kafanu, al' to je, već, drugi padež. Uživam u mezetluku u prirodi. Uživam... Top case je čudo. Vremenom sam naučio (naučili) da u njega spakujem uvek bar malo preko potrebe. Zbog toga uživamo u varijacijama na temu... Volemo što umemo...

Nakon Crnog jezera, lagana vožnja po bližoj okolini Žabljaka, da završimo dan na smislen način. Ne bih da smirujem Kle-a, ide mu dobro...

Ovde bih do kraja obilaska jezera prekinuo svoje komentare. Nadam se da ćete sa ovih malih fotografija moći da dohvatite barem deo začina koje sam pokupio u magnovenju... Volim kada ne umem da objasnim ovakve osećaje... Onda znam da...

Kako je dobro kada vidim tablu Durmitora... Znam da sam na izvoru lepote i da je sva ona monumentalnost tu, par krivina iza... Pravo na Crno Jezero. Nakon 270 km, svakako nam pozadine žude za manjom šetnjom oko jezera. Prilaz jezeru, pogled sa prilaznog puta.

Dobro je za cirkulaciju, svakako... Mislim, to istezanje... Mogli bi da napravimo kolekciju fotki sa ovog mosta... Ovaj put samo par fotki, ajmooo...

Tu sam! Brodim, uživam... Lokica je imala sreću da uživo, u prirodi, vidi divokoze... Silazak na most na Đurđevića Tari. Malo poze, volemo...!

Pročišćenih pluća, u punom pubertetu, Kle obrće prvih 20.000 km. Kafuziramo na Kokinom Brodu ('el zna neko ko je Koka? ) Klasika:Prijepolje, Jabuka, Pljevlja One body... OoH Happy Day!

04.00h ...Al' kao da je 08.00h. Mislim, kao da je, al' samo u mojoj glavi. Budan, da budniji ne mogu biti. Noć spora, a meni se putuje... Da ne budim Najdražu, sklonim se sa videla, započnem jutarnji ritual, i posle petnaestak minuta čujem korake iz spavaće sobe. Najdraža: ’’Jesmo krenuli..?’’ Izgledalo je kao niski start, verujem da bi i kafu prebolela...(kad bi morala) Odosmo do Durmitora, a pošto sam se sa drugarima prekombinovao, odosmo sami... I neka smo, sami... U neki minut pre 06.00h smo ispred garaže. Kle odrađuje svoje umivanje na 2500 rpm, dok pakujemo top case i oblažemo rep torbama. Toplo svitanje, vreme za odjavu, i pokret prema brdima iznad grada... Aha... Dva semafora i 500m kasnije, Kle se ugasio... Zaverglam, upalim, i to je to... Gasa nigde, ponovo se ugasi... Nekako upalim, objasnim sebi da je sve to kombinacija trash goriva i hladne mašine, nekako se izvučem iz grada... Huhhh! Hoću da vozim, neee ssaaaaad! Ne,ne,ne... Odavno imam dogovor sa sobom, da kada odem na vožnju ne postoji situacija za nerviranje. U bilo kom drugom slučaju, sledi povratak kući, jer to onda nije moj dan za vožnju... Vožnju ne odrađujem, hoću uživanje... Ili ništa! Sedi kući i ćuti. Prilazim kanjonu Gradca, stvari se ne menjaju, imam konstantan preliv karburatora... Ja:''Alo,Miki, brate... Dobro jutro! Milan(Free): ''Ej, Deki, jel sve uredu...'' (Javio se kao da je držao tel. u ruci)... Pokušasmo da analiziramo situaciju, i odlučih, vođen prethodno napisanim, da se vratim u Valjevo, kod Milančeta u garažu i da rešavamo problem. Sledi mučan povratak sa polugasom i borba da se motor ne ugasi... Da skratim, rasklopismo Kle-a, poskidasmo karburatore, kompresor i izduvavanje, kafa (Hvala Anči), sklapanje... Proba, i sve je kako treba. Osmeh oko glave, ipak vozimo...! Hvala dragi ljudi!

Ma jok, 1000 ccm...

Kakav entuzijazam... Uživao sam čitajući o putešestviju! Jedna od prvih asocijacija na ovog čoveka je, količina entuzijazma koju Igor ima kad se spomenu motori, a pogotovo Vespa... Nema prepreke! Što se mene tiče, imaš duboki naklon. Zadao si domaći zadatak iz rešenosti, a i provez'o si pre mene turu koju smo sanjali k'o deca, ganjajući Tomose... Inače Igor, sem što mi dođe 2 piva, 100 evra i još koješta,dođe mi brat... Kapa dole, bajo!

Moji drugari, kao i uvek na visini ''zadatka''... Od priprema, odlaska, vožnje, ekologije ( ) do povratka... Nisam ni sumnjao da će se momci kao vi, puni duha i života, zabaviti na najlepši mogući način. Dobri, jako cenim Tvoj trud da nam kroz ovaj prvenac približiš lepotu vožnje u kojoj ste uživali kao jedan. Što se mene tiče uspeo si. Do kafe sutra ujutro...

.

Drugari, preporuka za nastavak branika! Tačnu dužinu ne znam, ali ću Vam dostaviti ovih dana. Produžetak je napravljen od originalnog Kle-ovog branika. Hvala Milanče (Free)! Otkada sam ugradio produžetak, hladnjak je čist kao na asvaltnim vožnjama. Ventilator se mnogo ređe pali bez obzira na količinu prljavštine, vode i blata kroz koje sam prošao u toku vožnje. Poslednja je Golija, bez trunke blata! (doduše vrlo malo ga je i bilo, ali nastavak radi!) Za sklapanje sam koristio lepak Loctite 401, spoj sam pre ugradnje ručno proverio na uvijanje i udare. Nisam pogrešio... Drži za sve pare! Preporuka, ja sam prezadovoljan dodatkom jer me rešio velike brige oko hladnjaka i oštećivanja osetljivog saća na istom. Podignuto blato doseže tačno do ivice zaštitnog šuspleha, tako da i mašina ostaje vrlo zaštićena! Nadam se da sam pomogao. Ako treba neko dodatno objašnjenje, tu sam... Pozdrav sekti!

Hejt je aut.

Vidi, vidi....javio se Smajli! - molim admine da naziv ovog smajlija preimenuju u nordi (trajno)

Povežite sa ovom temom, biće vam jasnije kakvih ljudi ima i kod nas i u okruženju... Najgore što možemo da uradimo je da ''svima'' stavimo nalepnicu... Glavu gore druže... Strašno je, al' ima i gorih stvari. Ako može da se pomogne...