Nakon što smo zadovoljili decu u nama, krećemo spust prema selu Gornje Košlje. Temperatura je neverovatno visoka, i tela nam pate pod opremom... But, safety first! (u inat dežurnim hejterima...) Vrlo zahtevan spust, traži punu koncentraciju svo vreme. Pojedine deonice su pod takvim uglom, da je i pešačenje radnja koja može da se pretvori u problem... Evo ih... Prvo jedan, zatim... GoSPodAri TreŠNjicE

Naravno, usput se ne propušta prilika za igru... Goveče je čudo, pa još u ruke Mandušića Vuka... (e, hebote, što mi ovo treba, ko će sutra slušati žalopojke o procentu vlažnosti prašine koja direktno utiče na performanse govečeta, ovo, ono... ) ...mada je integrisani rovokopač sa mogućnošću samopodešavanja danas zakazao. Zuruck u izvedbi goniča M.Đ. 'Ajde Mićko kud je rečeno...

Photo update 27.08.2011 - Kanjon Trešnjice Na ovih 40*C, koje zimi prizivam kao kakav voodoo vrač, ništa pametnije nam ne preostaje, nego da se, kao kakvi lopovi, izvučemo iz čamotinje subotnjeg jutra i s osmehom napustimo mekani užareni asfalt. Ima međ' nama i onih koji nisu vozili kroz kanjon Trešnjice, pa se današnji dan sam namestio za turu. A ovi što danas nisu vozili nek' gledaju fotke i grickaju nokte... Teraj! Prvo sam u obavezu sebi napis'o da ove što oko kuće nisu vozili, a obišli Transfagarašan, Makedoniju, Grčku, Albaniju, Crnu Goru, Bosnu, odvedem na Torničku bobiju, tek da se upišu da su bili... Sramota da ne znaju, a tu im ispred kuće... Prisutni: Milan (BJB-Free), Marko Šeki, Pedja (BJB - eyed) i moja malenkos' Marko Šeki Milan Free ...ispred mene. Bili, videli...spust sa Torničke bobije.(ovaj put priču o T.B. preskačem)

Ne brini... Ovo nisu blokovi od jugića i kečeva... Voziš enduro mašinu, pravljenu za akanje po blatu, vodi i prašini. Uz sve to ona ide i po asfaltu... Opusti se i uživaj!

Mikulanac je inače hirurg po hobiju... Neka, Todore, još malo da sazri... Ova sezona je već pri kraju... A ide se pomalo i putem. Pa dogodine, šta misliš..?

Poslednji bliski susret sa pčelom sam imao početkom avgusta meseca. Hebi ga, platio sam glupost, jer Mr. Marphy nikad ne spava... Moja problematika je jako komplikovana u momentu kada se desi ubod pčele. Alergičan sam od pre 3 godine... Poslednji put sam doživeo ubod u toku vožnje, u podlakticu. Zašto nisam obukao jaknu, koju inače kao i ostatak opreme, uvek nosim, ne znam. Znam da sam platio svoju glupost. Supruga mi je dala Sinopen i Urbazon na licu mesta, na livadi pored puta... Nakon toga, preventivno, završio u hitnoj, primio infuziju i bio lekarima na oku naredna 2 sata... Pisao sam i ranije u temi o pčelama , i opisao konkretno dešavanje a i rešenje situacije... Ponavljam se al' mislim da vredi... U apoteci kompletna zaštita košta oko 300 din. Smešna cifra a može da spasi život... Tema bi trebala da bude zalepljena na vrh strane, možda bi trebalo objediniti obe teme, al' to je već na adminima... Pozdrav ljudi, i pročitajte temu znanja radi, da Bog da Vam ne trebalo...

Čudan je plameni u zadnje vreme...(mislim ove godine) Malo je ljubomoran što više ne može u vožnje, pošto kosi dvorište(a) svakog vikenda...

Poslednja informacija, koju sam dobio oko 14.30h od Dr Velje Petkovića je da je trenutno stanje nepromenjeno (bez ulaženja u detalje), ali i da Freddy nije životno ugrožen... Jak je Freddy...!

...I ja sam visok 190cm i imam 95 kg. KLIK

Libero

Za vlasnike KLE-a koji nisu imali priliku da off-uju sa ljubimcem, da znaju kakvim ne iskorišćenim naoružanjem raspolažu... Snimljeno 15.08.2011 na obroncima Povlena, put preko Dijavice. Photo by Peđa Miloradović (BJB nick: eyed) Ter'o kera kroz vodu: ja

Verujem da sam uspeo bar deo doživljene lepote sa ove naše vožnje da Vam prenesem i da će neko među Vama poželeti da proveze ljubimca ovim krajevima... Tara se ne da opisati, čovek bi za taj opis morao da bude jako rečit, i rezultat bi opet bio neizvestan. Zato, svako ko može i ima priliku, u sedlo, bar na jedan dan... Veliki pozdrav i puno bezbednih kilometara! Libero

Put od Bajine Bašte do Valjeva, preko Debelog brda neću opisivati, već Vam je dobro poznat. Ekipa se spustila po mraku u Valjevo. Srećni, veseli i zadovoljni... Italijan je danas bio poslušan. Mada je usput malo pomučio Dejana, zbog (ne)udobnosti, šta li... Sve u svemu Kratki dogovor pre rastanka, i svako na svoju stranu...

Pumpa na pravcu u Kremnima. Stajemo, tankujemo i sabiramo utiske sa deonice od Drvengrada do Kremne, gde se vozilo onoliko kol'ko su mašine, gume, a i mi mogli. Znači... Nešto od detalja ću Vam i prećutati... Hebi ga, to je već kategorija ''začina'' ove grupe i na to smo ljubomorni. Ne zamerite... Iz Kremni ''istrčavamo'' ponovo na Taru i Kaluđerske bare, kroz one divne krivine i fantastični asfalt koji mami na zavrtanje gasa. Uživanje... Ne znam ko je ovaj i otkud ovde... Mada, meščini viđo sam čoeka... Spust sa Kaluđerskih bara u Bajinu Baštu

Odličnim asfaltom, kroz mnoštvo krivina i serpentina, spuštamo se prema Drvengradu. Put je relativno skoro urađen, dobrog kvaliteta asfalta ali loše preglednosti. Preporuka je da se držite desne strane, koristite putna ogledala koja su postavljena na više mesta, na oštrim krivinama,i koja bitno podižu preglednost ovako uskog puta... Prvi pogled na Drvengrad... ...i evo nas kod Kuste na kapiji! S leva na desno: Milan (Free), Neša Knjaz, Dejan Dobri (Dejan77), Aca Vitez, moja malenkost Čuči: kontraš Vlajko Kratko se zadržavamo, pravimo par fotki za uspomenu i dugo sećanje ( ) i tutanj!... Ovo je najdalja tačka današnje vožnje, i procenjujemo da bi bilo najpametnije da odmah krenemo u drugu polovinu kruga.

Usput nailazimo i na mnoštvo kuća, vikendica i raznih objekata za odmor, pored samog puta. Ovakva arhitektura, svojstvena Tari planini i ovim visinama prija mome oku... Drvo = toplo Uskoro prelazimo prevoj sa koga se vidi dolina Mokre gore... Svi uživamo u fantastičnom makadamu i bajkovitim slikama okoline, koje se nižu kao na traci, čineći krstarenje Tarom još bogatijim... Hebi ga, evo i asfalta...

I onda nailazimo na vidik koji zavređuje da se ugasi mašina i siđe sa motora... Zaovinsko jezero... ...ali iz malo drugačije perspektive na koju smo navikli, kada dođemo na branu samog jezera. Pogled koji radi kao najbolji punjač... Fantastično!

Evo kako zamišljam vožnju za uživanje kroz planinu... Fantastični predeli Tare, ne znam gde bih pre gledao oko sebe... Al' najmanje na džadu, to je sigurno...

On je jedan mladi čovek, odveden na stranputicu... I kako se ovo zove? Evo, recite Vi, ja ću da ćutim...? Uspešno zadovoljeni osnovni instinkt, daje nam za pravo da razmišljamo i o nečemu drugome. Npr, o vožnji... Nakon kraćeg prevrtanja po livadi, a u fazi početka varenja, shvatismo da je vreme za pokret. Zagasismo vatru na specifičan način ( ), zajahasmo atove i goveda ... Pravac - Drvengrad

Ergela odmara dok... ...ja poziram sam sebi... ... i čekam da se pojavi prvi pečeni višak kome ću moći da priđem a da prethodno ne budem proboden viljuškom od, od, od... ovog... kako da ga nazovem?... Kerber? Ma, ovaj što stoji... Fini dečko, majke mi...

Kusturicin ''Život je čudo''... Moja prva asocijacija na predele oko nas! Samo mi još fali Nataša Šolak (jedna od najlepših dama srpske kinematografije) Slavko Štimac mi ne bi nedostajao, ali bih mu oprostio ako bi se i on pojavio po službenoj dužnosti... Kao što rekosmo: Nataša, welcome!