Ovakve usputne fotografije ne mogu da komentarišem. Ne umem. One su moja beleška svega onoga što me je usput zagrebalo po oku i podiglo puls, bar za jedan rpm. Ah, da... U međuvremenu sam vozio...

Uskim putem, i kvalitetnim asfaltom, penjemo se dalje. Za vreme boravka na Žabljaku, imao sam priliku da porazgovaram sa vrlo ljubaznim i predusretljivim (ovo navodim najozbiljnije, nije zezanje)policajcem, na dužnosti.Čovek se stvarno potrudio da mi da osnovne upute za planirani obilazak, čime je, najiskrenije, malo promenio moju pređašnju sliku o...jednima i drugima. Od njega sam dobio i upozorenje i da je saobraćaj na ovom uskom putu redak, da se ljudi opuste, i da iza krivine ume da sačeka čudo. Bez obzira što sam tu školu platio na najgori mogući način (Medvednik, makadam, prošle godine), svakako hvala na upozorenju... Respect za policajca na dužnosti! Dvojac

Stožina, 1905 mnv Lokica, u pozadini Sedlena greda, 2227 mnv Pogled na Suvu lokvu (1594mnv), koja izgledom opravdava ime, pogotovo za vreme suša kao što je ovogodišnja.

...ma opušteno... Načinjemo kolekciju predela. Pogled na Sedlenu gredu (levo,2227 mnv) i Stožinu (skroz desno, 1905mnv) Odavde počinje moje stanje šoka... Da...najblaže rečeno. Sunce je život...

Fantastičnim, novim putem ka Šavniku, lenjo napuštamo Žabljak... Put nove konstrukcije, sa retkim saobraćajem i okolnom prirodom koja ostavlja bez daha. Nakon samo par kilometara od Žabljaka, napuštamo novi put prema Šavniku, skrećemo desno, prema prevoju Sedlo, Škrčkim jezerima, Trsi, Plužinama...

Savršeno jutro. Krećemo rano jer nam je svaki kilometar više nego vredan. Ovo nisu kadrovi Arizone, već Žabljak, Durmitor, MNE... Tu, ispred našeg nosa. Dvojac

Huhh! Pa mi ništa ne ostavljamo nedovrše..... Bre, odem na par dana, a ovi moji odma' naprave nered. 'De ste, drugari..? 'Ajmo... Dan II Spavali k'o bebe...al' baš! Kvalitetan(nov),smeštaj uz korektnu cenu. Preporuka... Pogled kroz prozor mi kaže da smo pod prismotrom sa Neba. Sunčano, prohladno jutro na planini, desetak stepeni, i nebo bez oblaka. Vidljivost dovoljno dobra da se prave pristojne beleške fotoaparatom. Pakujemo Kle-a... ...dotežemo opremu, i...

Kipimo od zadovoljstva, nestrpljivo spremni za sutrašnji dan. Ajmo na odmor... Obožavam i pamtim momente kada shvatim kolika smo deca Najdraža i ja... Shvatim da... Živi smo, i malo nam treba... End of day 1

Ovako izdaleka, zagrevam ganglije za sutrašnji dan. Spremam se za pun doživljaj 3D čuda koje ću gledati uživo. Uhh! Dvoumim se da li da sada krenem u susret? Nakon doze mazohizma, rešen, odlažem šok za sutra... A sada, samo malo...

U smiraj prvog dana uživam u posvećenosti Najdražoj i slikama okoline. Rizikujem da budem pogrešno shvaćen, al' preneću Vam osećaj. Ovde sam oduvek... Ne znam zašto, al' olakšavajući osećaj. Kao kada se vratiš sa dužeg puta kući... Možda zato što sam polutan, majka mi je čista Montenegrina, otac čist Podgorac.

Volim kafanu, al' to je, već, drugi padež. Uživam u mezetluku u prirodi. Uživam... Top case je čudo. Vremenom sam naučio (naučili) da u njega spakujem uvek bar malo preko potrebe. Zbog toga uživamo u varijacijama na temu... Volemo što umemo...

Nakon Crnog jezera, lagana vožnja po bližoj okolini Žabljaka, da završimo dan na smislen način. Ne bih da smirujem Kle-a, ide mu dobro...

Ovde bih do kraja obilaska jezera prekinuo svoje komentare. Nadam se da ćete sa ovih malih fotografija moći da dohvatite barem deo začina koje sam pokupio u magnovenju... Volim kada ne umem da objasnim ovakve osećaje... Onda znam da...

Kako je dobro kada vidim tablu Durmitora... Znam da sam na izvoru lepote i da je sva ona monumentalnost tu, par krivina iza... Pravo na Crno Jezero. Nakon 270 km, svakako nam pozadine žude za manjom šetnjom oko jezera. Prilaz jezeru, pogled sa prilaznog puta.

Dobro je za cirkulaciju, svakako... Mislim, to istezanje... Mogli bi da napravimo kolekciju fotki sa ovog mosta... Ovaj put samo par fotki, ajmooo...

Tu sam! Brodim, uživam... Lokica je imala sreću da uživo, u prirodi, vidi divokoze... Silazak na most na Đurđevića Tari. Malo poze, volemo...!

Pročišćenih pluća, u punom pubertetu, Kle obrće prvih 20.000 km. Kafuziramo na Kokinom Brodu ('el zna neko ko je Koka? ) Klasika:Prijepolje, Jabuka, Pljevlja One body... OoH Happy Day!

04.00h ...Al' kao da je 08.00h. Mislim, kao da je, al' samo u mojoj glavi. Budan, da budniji ne mogu biti. Noć spora, a meni se putuje... Da ne budim Najdražu, sklonim se sa videla, započnem jutarnji ritual, i posle petnaestak minuta čujem korake iz spavaće sobe. Najdraža: ’’Jesmo krenuli..?’’ Izgledalo je kao niski start, verujem da bi i kafu prebolela...(kad bi morala) Odosmo do Durmitora, a pošto sam se sa drugarima prekombinovao, odosmo sami... I neka smo, sami... U neki minut pre 06.00h smo ispred garaže. Kle odrađuje svoje umivanje na 2500 rpm, dok pakujemo top case i oblažemo rep torbama. Toplo svitanje, vreme za odjavu, i pokret prema brdima iznad grada... Aha... Dva semafora i 500m kasnije, Kle se ugasio... Zaverglam, upalim, i to je to... Gasa nigde, ponovo se ugasi... Nekako upalim, objasnim sebi da je sve to kombinacija trash goriva i hladne mašine, nekako se izvučem iz grada... Huhhh! Hoću da vozim, neee ssaaaaad! Ne,ne,ne... Odavno imam dogovor sa sobom, da kada odem na vožnju ne postoji situacija za nerviranje. U bilo kom drugom slučaju, sledi povratak kući, jer to onda nije moj dan za vožnju... Vožnju ne odrađujem, hoću uživanje... Ili ništa! Sedi kući i ćuti. Prilazim kanjonu Gradca, stvari se ne menjaju, imam konstantan preliv karburatora... Ja:''Alo,Miki, brate... Dobro jutro! Milan(Free): ''Ej, Deki, jel sve uredu...'' (Javio se kao da je držao tel. u ruci)... Pokušasmo da analiziramo situaciju, i odlučih, vođen prethodno napisanim, da se vratim u Valjevo, kod Milančeta u garažu i da rešavamo problem. Sledi mučan povratak sa polugasom i borba da se motor ne ugasi... Da skratim, rasklopismo Kle-a, poskidasmo karburatore, kompresor i izduvavanje, kafa (Hvala Anči), sklapanje... Proba, i sve je kako treba. Osmeh oko glave, ipak vozimo...! Hvala dragi ljudi!

Ma jok, 1000 ccm...