Započinjemo uspon iz kanjona Sušice. Na momente, za dvojac, na natovarenom Magaretu, jako komplikovan, ali očekivano komplikovan... Zato... Pogled u vis!

Evo nas na dnu kanjona reke Sušice, koja će se pojaviti u oktobru, sa kišama. Dno Sušičkog jezera je trenutno bez vode, najveći nivo je s proleća, s topljenjem snegova. Inače, nalazi se na 1140 mnv.

Uživanje za sva čula... Lagano i sigurno silazimo u dubinu kanjona... Naravno, kao i svakom racionalnom čoveku, kroz glavu mi, kao fleševi, na momente proleću ''Šta ako..'' misli. U tim momentima sam bio siguran da je sve kako treba, da ne grešim što idem dalje, i dalje, i dalje... Podrška mi je iza leđa, Lokica uživa, to me još više opušta! Let's ride!

Love cookies... Napuštamo vidikovac, i krećemo spust na dno kanjona Sušice...

Magare Mala edukacija, info table su odlične... Selo Nedajno

Čarobni top case... ...i pogled za glavobolju!

Pogled iz leđa, na selo Nedajno Rastresita podloga, na momente jako zahtevna za vožnju. Suša jako dugo traje i gornji sloj puta je postao duboko rastresit, što bitno utiče na upravljivost natovarenog Magareta.

Ovde pravimo kafe pauzu. Uživamo u neverovatnom pogledu na kanjon Sušice. Dug je 15km, i na pojedinim mestima dubok i celih 700 metara, nastavlja se na kanjon Tare. Pogled (zoom) na susednu stranu kanjona. (kasnije ćemo tamo i preći)

Raskrsnica u selu Nedajno, koje se nalazi na 1424 mnv. Tu se završava i asfalt, i prelazimo na makadam Hvalim Te, Bože, konačno, malo prave džade... Kanjon reke Sušice

Na putokazima pratite oznake za selo Nedajno. Sva bitna skretanja prema selu su dobro označena...

Neverovatna boja Pivskog jezera fascinira i jako teško sam odbacio ideju da se spustim na jezero. Ali... Vraćamo se Durmitoru! Raskrsnica u selu Trsa. Ovde se možete odmoriti, popiti neko osveženje ili pojesti nešto. Nekoliko kafana sa smeštajem, vlasnica (pretpostavljam) jedne od, na zvuk motora izlazi napolje, i zove nas na smeštaj u njihovom objektu. Hvala gospođo,možda neki drugi put...pRSteN dURmiTOrA vozimo danas, a i lepo smo spavali prethodne noći... Ovde skrećemo levo, prema selu Nedajno...

I Magare traži malo pažnje, pa koristim pauzu i za podmazivanje lanca. Pogled prema Plužinama. Ovde se okrećemo...

Siđosmo ispod oblaka...

Prvi nagoveštaji Pivskog jezera.

Puno, puno, biranih reči je potrebno da Vam prenesem barem deo lepote, kojom smo punili baterije. Za biranje reči na žalost,nemam vremena. Nadam se da će ove fotografije dopreti do Vas, i dodati i Vama deo lepote, koju smo spremni da podelimo.

Jedna od pojava u prirodi kojom sam oduševljen je temperaturna inverzija. Fascinantno... Inače, Pivsko jezero se nalazi ispred ovih vrhova koji izranjaju iz oblaka.

Ovde napuštamo NP Durmitor i vozimo prema Plužinama. Ideja nam je da na kratko, sa nekog vidikovca ukrademo malo smaragdne boje Pivskog jezera, koje ostavljamo za detaljniji obilazak nekom drugom prilikom.

Ne znam koliko Vama kao posmatračima znače ovakvi prizori, kada u prirodi naiđete na njih. Ja prosto žalim što, od šoka, prvih par sekundi nisam na pravi način svestan okruženja, pogotovo kada su srazmere kao na Durmitoru. Ovo malo mozga, skenira veliku, ogromnu sliku, pa onda fragmente slaže u mojoj glavi u ogroman wallpaper i premešta ga u arhivu. A onda duboko uzdahnem... Uhh, opet sam počeo da mrsim...

Nastavljamo radovanje prema Plužinama i Trsi. Momenti...

Pogled unazad, na Sedlo, s kraja Dobrog Dola.

Sami kraj Sedlene grede (2227mnv) po čijem je obliku (kako nam je čuvar objasnio) i sam prevoj dobio naziv:''Sedlo'' Dobri Do

Na prevoju Sedlo, zatičemo jednog od čuvara NP Durmitor, dok dvogledom osmatra okolne vrhove i litice. Uz njegovu dozvolu, načinismo fotografiju za forum, a i on je insistirao da nas fotografiše. Vrlo ljubazan gospodin, rastadosmo se uz osmeh i najbolje želje.