Dejan Dobri... Prelaz preko Medvednika nisam beležio. Taj šumski put skoro uvek zgazimo u dahu, u visokom ritmu i sa kezom oko glave... Evo nas ispred doma na Medvedniku. Peđa...

Aca Vitez je konačno ostavio Sokoćalo (sa velikim S) iza sebe... Najbolji update sezone, ubedljivo.E sad, ostaje otvoreno pitanje, kako će ekipa rešavati pikove koji se pojave s vremena na vreme, kao posledica dugo suzbijanog neizdrža... Do sad smo ga prskali 'ladnom vodom, videćemo... vidi sl. gore: SPRAVA vidi sl. dole: ...........( ) SPRAVETINA i moj brat Mićko...

Ostavljamo Miloša i njegovo stado... Verujem da će se brzo vratiti na ler gas i nastaviti na svojoj frekvenciji... Razvijeni u strelce, iz dva pravca napuštamo Tisovik... ...i spuštamo se do lovačke čeke u Drenajiću. Sa ovog raskršća se može otići na četiri strane. Prema Medvedniku i domu na istoj planini, prema selu Drenajić i Stavama, Pričeviću i Valjevu i prema dolini Ljuboviđe i voziti nizvodno, niz tok reke skroz do ulivanja u Drinu u samoj Ljuboviji. I naravno prema, Tisoviku, Ranjenici i Proslopu. Na fotografiji se, u zadnjem planu, u izmaglici vide obrisi Torničke bobije. Levo na fotografiji se vidi Medvednik, platno Medvednika i Vojinova stena. Ravno ispred nas je dolina sa rekom Zavojšnicom, koja se u Zelenom viru uliva u Ljuboviđu.

Dobri se priključio na punjač, Neša nežno proverava stanje... Nogom, naravno.. Pastir Miloš, iz sela Drenajić, daje nam instrukcije, na svoj, prostodušan i dobrodušan način. Volim tu crtu našeg naroda sa sela... Ako se meštaninu na koga naiđeš obratiš na pravi način, u stanju su da sebe dovedu u stanje zbunjenosti i blokade, tražeći reči u pokušaju da ti objasne šta si već pitao... Često mi bude žao što im pitanjem remetim mir, pa se maksimalno uključim u priču i olakšam čoveku... Air overdose...

Iza Neše, u magli, nazire se dolina Ljuboviđe i početak Sokolskih planina. Zimzeleni četinari i ''zapaljeni'' listopadi, dobre komšije, dele ove blage padine.

Velika, bučna grupa u pokretu remeti niske frekvencije ljudi i životinja u ovim predelima. Uvek se trudimo da budemo dobri gosti, neko koga će planina, ljudi i životinje poželeti da vide još nekom prilikom. Ili barem da nas ne osete... Preko grebena Tisovika... Vrh Ranjenica ostaje iza nas...

Željni prirode i dobrog pogleda, zastajkujemo... Zadovoljni... ...nastavljamo uz Ranjenicu. I naravno, ne žurimo preterano. Škripao je makadam pod mojom spravom. Ma, ispričasmo se, k'o pravi...

'Leb nasušni zarađujem u jednoj svetskoj kompaniji... Ne, ne žalim se.. I lepo i ružno, uvek je u rukavicama... Belim... rukavicama. I to mi se sviđa. Mislim na rukavice... Al' kad ih vidim, ne znam da li su hirurške ili one obične, za zamenu ulja i filtera... I osećam to svakodnevno, bez pardona i iznimke... Nema oprosta, a vremena mi manjka... Vremena... Welcome my son, welcome to the machine... Ne uspevam da se viđam sa drugarima kol'ko bih hteo (hteli) i borim se s tim k'o neko razumno čeljade... Okrećemo to na zezanje, ovako ili onako, prijalo ili ne... Uvek je zezanje... Pogledani s neba, tog vikenda se skupismo, uobičajeno... HHmmm!.. Pa, jeste uobičajeno, jer su kasnili oni koji uvek kasne. Al' nije uobičajeno, jer se ova ekipa (uključujući i prinove) sastala u kompletu posle skoro dva meseca... Više (i previše) puta smo o tome pričali i da ne gubimo vreme, koje je, btw, po ''narudžbini'', nakon okupljanja, izvukosmo se iz grada, srećni zbog uspešno okupljene ekipe. Ideja je da se dovučemo do Proslopa, prevoja visokog 622mnv, najzapadnije tačke valjevskih planina. Tu ćemo napustiti asfalt, skrenuti levo,''prema kući'' i voziti vencem ''naših'' planina dok bude videla. Ili dok ne popadamo od umora... Evo nas na Proslopu, kafuziramo... Asfalt, k'o asfalt... A, i ovaj jedini nikotinski ovisnik se dopunjava... Zabadamo se u Ranjenicu, bez milosti... Samo diši duboko... i magija počinje...

Moram sa Vama ovo da podelim... Nakon dva i po meseca, Freddy je juče progovorio. Kako se to zove?

Jesenji, šareni pozdrav iz kanjona Trešnjice...

Photo update 29.10.2011 - Kanjon Trešnjice Lažu bre meteorolozi... Rekli sunčano, a ja vid'o Sunce jutros rano, i to slučajno... Al' nema veze, suvo je i oko 10*C. Odosmo nas dvoje, sami... Debelo Brdo, Gmila Prisjeka, Ovčinja, Drina (Krivi vir), Gornja Trešnjica, pa udri u vis, uzbrdo do neba... Ono što sam jednom prilikom nazvao najdužim spustom (oko 10-ak km) sada je uspon, jer do kanjona Trešnjice smo došli sa drinske strane, a ne kao što je uobičajeno, sa Debelog Brda. Zanimljiva vožnja, pogotovo Lokici koja je prvi put u kanjonu Trešnjice. Za bolje fotografije je nedostajalo svetla, tako da sam morao da se zadovoljim viđenim... Boje jeseni...! [/url]

Mala dopuna teme: vRhPoLjskE mAgliNE - 25.06 - 26.06.2011

Bedak, hebi ga. Ja sam imao sreće na poslednjoj vožnji, oko kuće (No CHocHeK...) BusMan snimio da sam ostao bez tablice,(puk'o ram od vibracija) pokupio istu u ranac i ćutao... Kad smo sišli na onu rečicu i napravili pauzu, skontam da nema tablice i smorim se za... Krenem da se oblačim, onako mokar i prašnjav, kroz glavu milion situacija, i sve neizvesno da ću naći tablu... Fuck...! Al' ajde, idem nazad da tražim! Rade BusMan:''U redu je, brate, kod mene je tablica..! Da se nisi toliko smorio, ćutao bih do Valjeva,ovako, nemam srca da glumim..!'' U tom momentu svanu, hebote...! Budi strpljiv, možda i Ti imaš BusMan-a, samo ne znaš... (Plastični ram sam eliminisao, tablicu probušio, bez uticaja na čitljivost znakova, otpozadi su samoosiguravajuće navrtke... )

Počivaj u miru... Katastrofa: Rossi, an unspeakable pain!

Ja sam ovo prevideo, a ovo je veće olakšavajuće za vozača sa B kategorijom... Bravo za spredrag-a...

Kod nas je normalno da ''stručnjaci'' daju svoj sud, uradiš kako oni kažu, jer drugačije ne možeš i da hoćeš,i Ti za ''to'' budeš žestoko kažnjen... Diznilend... Pretpostavljam da zbog ovog podatka su policajci tumačili da ne može sa B kategorijom. Bubin motor je verovatno jači od 15 kW, i pretpostavljam da je tu ključ ove situacije, tj da su mu pisali prijavu zbog ovoga i da će se na ovom podatku u prijavi insistirati. Za jači agregat treba A kategorija, a oni su trajk tako i tumačili na licu mesta jer ima malu tablicu.

...dragi Nešo ...samo te gledamo... ...ne čačkaj u... ...pa posle bude ...nama bude zabavno ...a ti učiš da voziš sa ...mada, borac si ti ...kad sve istrpiš onda, bude ...i jaga ...al' dotle će rodiš mečku ...nego, šta je ovde tema? ...jel' se nešto prodaje? ...mnogo bre ...Acoooo,mora da radi ...ili ti žao Ćeresla pa ne ...kako god okreneš, dođeš ...