Evo nas na kraju dana, ponovo u Taverni. Kofeinski šok, čajevi, i priča bez kraja... Slušam i snimam, jbt, niko neće kući... Šta je ovo..? Mis'im, dobro je u krdu... Znaš da, sem tebe, ima još pubertetlija u tvojim ili sličnim godinama... I na kraju ovog viđenja, treba da budem, jel'te, pametan, i rečem nešto smisleno... Mojim drugarima skidam kapu, mislim da smo kao domaći prevazišli sebe. Neskromno, al' tako mislim. Beograđani, skidam Vam 6 kapa i klanjam se do zemlje... Ovo je domaći i sa Vaše strane... Damama poseban naklon i zahvalnost za podeljene trenutke sa surovim endurašima! Pozdrav svima, duboko verujem da će ovakvih vožnji biti sve više, i da će novi predlozi uslediti vrlo brzo... Pozdrav, i puno bezbednih kilometara! Libero (otud')

Bona sera, Italia!

Senke su mi uvek podsetnik... Jbg... Sat nikada nisam koristio, a imao sam ga. I na ruci... Al' ga nisam koristio. Nema svrhu, shvatih da sam bacio kintu... Nebo priča, uvek tu negde, manje više... Na kraju ovako lepog dana, krenem usput, u glavi, da se pozdravljam sa drugarima... Jbg, žao mi, pa mi lakše da sam započnem ritual. Sve ih izljubim i sve im kažem usput. A onda, na rastanku budem ljubazan, uljudan i kako je rečeno... Al' sebe sam obradio i smirio...

Povlačenje, taktičko... Grupa enduraša (na slici) koristi prvi sumrak da napusti baznu i zauzme sekundarnu poziciju... Podrška u prebacivanju formacije su siti gubari, koji osmatraju rejon Debelog brda, dok im u pozadini prolazi grupa hranom urađenih, nesvarenih enduraša... (straight, keve mi... ovde ide smajli koji se krsti!) Huhh!

Šta ostane iza sitih gubara? Pa, mrvice... Ma, Nešo, suđen Ti je, samo je pitanje dana...

Kaže Vlada: ''E sad bi mogli nešto da pojedemo...'' Šalim se, kaže, hladno je do OO... Da se zasladimo pekmezom! Od šipka! Domaćim!

Coffee Break, za kompletan ugođaj. Bez pardona... Lica mojih drugara sve kažu... Stidljivko...

. Faza varenja... (mislim na stomačno varenje, šta ste odma'...? )

Izedoše gubari sve... . Glave blago nagnute u stranu, trljanje ruku, zadovoljstvo...

Mleveni paradajz je bio apsolutni hit! . . . ...Pripadanje, ...čopor, ...hrana, ...iskon, ...mir...

Ljudi... Kako se ovo zove, kad se čopor hrani, a između nas leluja neko zadovoljstvo... Ćuškamo ga od čoveka do čoveka, trudeći se da svako od nas zagrize... Ide samo od sebe. Bez truda... Čopor... Sit...

Kad pogledaš fotke, voda je bila u deficitu. Znate onaj zvuk najslađeg mumlanja na svetu kad se boriš za vazduh, da se ne udaviš, a u isto vreme se boriš sa samim sobom da ne zagrizeš još jednom dok ne progutaš prethodni zalogaj... Al' je dobro, jbt!

Slan'na bre... Iz bukvara! A vidi ovo... Šaljemo Jageru MMS od 20 evara, onaj najskuplji... Jbg!

Lukac beli, ne trebljen (e jbg, vrći...) Ajvar, domaći, upržen, ne korišćen... Čvarci, domaći, nisu duvan, nego enduro... Kilo. Domaći krastavčići, domaća sečena slan'na, pekmez od šipurka...sira,'leba'

Ž Popsy! Spremili nešto, bez veze, paštete, mesni, konzerve... Pečenica, domaća, trpaš, dišeš, ako ne zaboraviš... Lukac, crni, seckan, nesoljen, doziraš po želji...

Tornička Bobija... Koči bre, Koska, sodom... A sad nastaje spe'takl... Body food, soul food...! Biću namerno neskroman. Demantujte me! Tvrdim da forum nije video sličnu gozbu, po kvalitetu i volumenu u jedinici vremena. Sve doneto i prineto na motorima i na preko 1000 mnv... Aca V. kaže Ž! (ice tea)

Zamalo kompletni... BusMan forsira prema Bobiji, Peđa guta prašinu... Jbg, Peđo, takav Ti horoskop ove godine...

Napuštamo Povlen. Sa Srednjeg Povlena se spuštamo prema prevoju Debelo Brdo...

Nije mi ništa... ...Keve mi...