Kao što često biva u mom životu, mnoge dobre stvari mi se dešavaju slučajno. Tako sam i došao do Nemanje, gvozdenog umetnika i njegove radionice ''Ornament''. Slučajno upoznah njegovog druga Branka, kroz priču dođosmo do šipki, gvožđa, kreš barova, ovog i onoga… Bane uz'o neku AfriKetinu… Odosmo do Nemanje, on tera ST , reko', 'el može ovo,hmmmmože, a'e ču'emo se, a'e… Prođe dve nedelje , tri nedelje… 'Oćemo? 'A'e…! Dalje, pričaju fotografije…

Ponekad postaje izlišno pisati i pokazati bilo kakav trud jer preneto iskustvo, očigledno, ima svrhu samo onog momenta kada je napisano i ako je slučajno na toj strani kada neko ima potrebu da nešto pita... Ljudi, koristite pretragu u okviru teme, ovo je riznica dobrih i loših iskustava. Sva pisanja u okviru teme upravo tome služe, i ovde su zabeležena za neko buduće vreme. Drugu svrhu im ne vidim. Prosto, ne verujem, pojedina pitanja su postavljena više puta. Vidi se da je pojedincima (ne mislim samo na zadne pitanje) prethodno pisanje nebitno, bezvredno ili ne znaju šta bi sa njim... Jbg, pitam se,ima li smisla bilo šta pisati. Nije čudo što se oni koji imaju šta da kažu povlače i ne pišu ništa. Svako dobro...

Pa sad... Ono jes'...

...Ma, nisi,,, ...Majke mi...

Premotaj na 4:43 ako te mrzi da gledaš ceo film, mada je zanimljiv...