Final touch, kao i uvek... Prezadovoljni doživljenim, vratismo se Majci Srbiji, Valjevu i našoj lepoj svakodnevici. Povratak preko Zlatibora, uz par pauza. Vreme naručeno, Magare poslušno, mi raspoloženi kao dvoje pubertetlija. Nakon ova dva dana i 700 km, razbuđenih emocija i punih baterija, još uvek uživamo u lepotama koje smo suptilno ''ukrali'' od prirode koju smo, nadam se, neprimetno po nju, pohodili. To i Vama želimo! Poštovani forume, Suv drum i puno bezbednih kilometara! Libero

Spremamo se za povratak u civilizaciju. Čekaju nas deca, valjda su nam oprostili ovaj mali, sebični izlet. Ovo je prvi put da smo prenoćili van kuće bez njih. Došlo vreme da se i to proba... U Žabljaku svega ima... Obnavljamo zalihe vode i hrane, i odjavljujemo se...

Mirni posmatrači... Kiss... '''Ajde, vreme je za odjavnu špicu...'' ''Ma znam, čekaj, samo da...'' '''Ajmo...'' ''Pa, hebi ga, 'ajmo...''

Čudesna igra svetla.

Žabljak, al' odud' A, evo i Crnog jezera, takođe odud'... Od otud' do odud' pređosmo 90 km (nepunih).

Dobrim asfaltom, ''prugom uskog koloseka'', tj. putem vrlo neobične konfiguracije, zanimljive za vožnju, nastavljamo prema Žabljaku.

Ovo je jedina situacija koju bih sugerisao staraocima NP Durmitor. Gde sad? Izlazimo na asfalt i, ispostavilo se, ispravno, slučajno, skrećem levo. Nedostaje putokaz, ili se ne očekuje da će neko normalan doći iz kanjona, a da prethono ni jednom nije tuda prošao... Pa domaćini dragi, eto i to se dešava... Pogled na kanjon Tare, koji je u planu, ako Bog da na proleće, u sezoni raftinga.

Ako se sećate, bili smo na vidikovcu u selu Nedajno, na drugoj strani kanjona. Evo ga, pravo ispred nas... Prešli smo na drugu stranu kanjona Sušice...

Izvlačimo se iz kanjona. Onaj jaki uspon ostaje iza nas, sada smo već na prilično ravnom terenu. Odličan makadam...

Ovde neću ništa reći. Treba videti uživo, i vraćati rukom vilicu nazad, kao što sam ja činio!

Lagano, sa puno pauza za pogled i fotografisanje. Dobijamo i na visini...

Borba Sunca i neposlušnih oblaka. Prelepo..!

Lokica i ja se slažemo da je sve... Čudesno...

Penjući se, zastajemo na momente, da upijemo u sebe fantastične slike kanjona.

'Ajmo...

Započinjemo uspon iz kanjona Sušice. Na momente, za dvojac, na natovarenom Magaretu, jako komplikovan, ali očekivano komplikovan... Zato... Pogled u vis!

Evo nas na dnu kanjona reke Sušice, koja će se pojaviti u oktobru, sa kišama. Dno Sušičkog jezera je trenutno bez vode, najveći nivo je s proleća, s topljenjem snegova. Inače, nalazi se na 1140 mnv.

Uživanje za sva čula... Lagano i sigurno silazimo u dubinu kanjona... Naravno, kao i svakom racionalnom čoveku, kroz glavu mi, kao fleševi, na momente proleću ''Šta ako..'' misli. U tim momentima sam bio siguran da je sve kako treba, da ne grešim što idem dalje, i dalje, i dalje... Podrška mi je iza leđa, Lokica uživa, to me još više opušta! Let's ride!

Love cookies... Napuštamo vidikovac, i krećemo spust na dno kanjona Sušice...

Magare Mala edukacija, info table su odlične... Selo Nedajno

Čarobni top case... ...i pogled za glavobolju!

Pogled iz leđa, na selo Nedajno Rastresita podloga, na momente jako zahtevna za vožnju. Suša jako dugo traje i gornji sloj puta je postao duboko rastresit, što bitno utiče na upravljivost natovarenog Magareta.

Ovde pravimo kafe pauzu. Uživamo u neverovatnom pogledu na kanjon Sušice. Dug je 15km, i na pojedinim mestima dubok i celih 700 metara, nastavlja se na kanjon Tare. Pogled (zoom) na susednu stranu kanjona. (kasnije ćemo tamo i preći)

Raskrsnica u selu Nedajno, koje se nalazi na 1424 mnv. Tu se završava i asfalt, i prelazimo na makadam Hvalim Te, Bože, konačno, malo prave džade... Kanjon reke Sušice

Na putokazima pratite oznake za selo Nedajno. Sva bitna skretanja prema selu su dobro označena...