Čekamo.

Ma Srbija nam je prelepa, samo što se ne ulaže dovoljno. Trebalo bi motoristi više da voze po Srbiji, a ne odma Madjarska, Rumunija itd.

Idemo dalje, danas nam je drugi dan na Zlatiboru. U planu imamo da obiđemo Mokru Goru, Drvengrad, Višegrad i ako stignemo Taru. Mnogo toga je pred nama. Budimo se oko 8h, doručkujemo i jašemo makine. Do Mokre Gore imamo oko 40km. Vozimo dobrim putem, punim odličnih krivina, skuteri samo predu. Stajemo da slikamo Drvengrad, i mom pobratimu pada skuter sa štendera, hteo čovek da se nasloni na kofer da bude bolja slika i motor leže kao mlada prvo veče. Srećom nije se mnogo oštetio, par ogrebotina i malo naprso prednji migavac. Pošto smo Drvengrad planirali da obiđemo na kraju dana, ne skrećemo nego nastavljamo pravo prema Mokroj Gori da kupimo karte za voz. A da, zaboravio sam da napišem da smo pre MokreGore krenuli u Bosnu do Višegrada, ali nas bosanci vratili jer nismo imali zelene kartone. Pokušali smo da ih navatamo na foru da se brzo vraćamo ali nedaju. Jbg. bili smo tako blizu. Nego to nam je samo dalo novu ideju o obilasku Bosne dogodine tako da ko zna zašto je to dobro. Da se vratim na Mokru Goru. Vožnja Šarganskom osmicom je na mene ostavila lep utisak. Nije da sam baš bio oduševljen, prosto smislili ljudi foru da turistima uzimaju pare. Mnogo je lepše kada se planina obilazi na motorima negu u vozu, ali i to smo probali. Krećemo ka Drvengradu, nije daleko nekoliko kilometara. Brzo stižemo. Na parkingu vidimo dva motora koje smo ranije sreli na granici sa bosnom. Parkiramo pored njih i taman dok smo skinuli opremu, dolaze vlasnici tih makina i kažu da smo se dzabe skidali. Da je njima trebalo više vremena da skinu opremu nego da obiđu Drvengrad i da su im to najgluplje potrošene pare u skorije vreme. Tu se ja i moj pobratim pogledasmo, šta da radimo jbg. nije neka cena 250 dinara ulaz, ali smo tanki sa parama. Dogovorimo se da bacimo pogled sa strane pa da usput odlučimo da li ulazimo ili ne. Razgledamo malo pitamo tu i tamo po nekog kakav je utisak i uglavnom dobijamo negativne odgovore. Svi nešto nisu oduševljeni, vrlo se brzo obiđe i nema ništa posebno da se vidi, slično kao Sirogojno. I mi tako odlučimo da ne ulazimo. Osedlamo motore i pravac Tara. Put do Tare je dobar, osim zadnjih par kilometaragde ima malo neravnina. Tara je inače prelepa, dosta mirnija od Zlatibora, za pravo uživanje. Parkiramo motore i obilazimo malo pešice, okrepljujemo se i odmaramo u hladovini. Na povratku moj pobratim prijavljuje da mu motoru krivinama secka, sumnja da mu nestaje gorivo, a do pumpe imamo podosta.Odlučujemo da nizbrdo vozi na ler, kako bi se što više približili pumpi. Srećom pa kinez ne troši mnogi i nekako se dovlačimo do pumpe. Punimo rezervoare i opet razočarenje za mog pobratima, moj bugi troši prosečno 3,6 l/100km, a njegov cirka 4 l/100. Završen još jedan dan, uveče malo šetamo po Zlatiboru i planiramo gde ćemo sve sutra da svratimo pri povratku za Niš. Biće još…. Zahvaljujem se kolezi VPetru na kritici, tako da je jednim delom i on zaslužan za današnji nastavak.

Drugari moram da vam se izvinim što još ovuk ne objavljum ostatak putopisa, ali sam stvarno u frci na poslu, radi se do kasno. Biće za neki dan. Pozdrav.

Pozdrav drugari, evo par slika od pre pola sata kod Doljevca.

Srećan put, lepa relacija. Samo ima da se smore od auto puta.

Dobri ste !!!

Budimo se jedva oko 16 i 30, opio nas zlatiborski vazduh,čini mi se da smo mogli da nastavimo do jutra. Krećemo lagano prema Sirogojnu,usput pravimo par slika. Put do Sirogojna je većim delo nov, tako da uživamo u vožnji i prelepim oblinama Zlatibora. Ubrzo stižemo do raskrsnice gde se put račva, levo je novi put za Sirogojno a desno stari, ali ako krenemo starim putem možemo da obiđemo i vodopad Gostilje. Odlučujemo da krenemo tim putem da vidimo i vodopad, ali se posle nekih 500 metara ipak vraćamo jer je put katastrofa tj. nije za skutere. Da smo bili na nekom enduru prošli bi bez problema, ovako ipak pratimo novi put i njime stižemo do Sirogojna. Ulazimo u samo etno selo i sa uživanjem ga obilazimo. Cena ulaznice je 150 dinara, što je korektna cena, kasnije smo shvatili da se sve u ovoj našoj državici plaća. O tome nešto kasnije. Pošto se u Sirogojnu nismo mnogo zadržali tj. još uvek je dan u povratku odlučujemo da se popnemo do spomenika na Zlatiboru. Ja sam insistirao da to uradimo peške, ali zbog mog pobratima to ipak radimo motorima. Vozeći po stazi za pešake, osećam se ko gov.. . Svi nas gledaju kao da nismo normalni i ne greše mnogo u tome. Nekako izlazimo na vrh i slikamo se opet naravno, šta bi drugo. Spuštamo se malo na šetalište i tu slikamo par slika, gledamo lepe cice, naravno samo gledamo jer smo mi srećno oženjeni. J Već oko 22h se bacamo u krevet, jer je sutra glavni dan i imamo dosta toga da obiđemo. Nastaviće se ….

Ajmo nišlije, konačno da se i mi malo pojavimo u putopisima. Pozdrav.

Dobrodošo na forum, ko kaže da sam imao 3 iz srpskog, imao sam 4.

Pozdrav druže, tako je. Nas Bosanci ne pustiše bez zelenog kartona, jbg. A i u drvengrad nismo ušli po vašem mišljenju i hvala vam na tome, kasnije sam pričao i sa drugim ljudima i kažu da je čisto bacanje para. Pozdrav.

Dugo već razmišljam da napišem putopis, ali nikako da skupim vremena i hrabrosti da se upustim u pisanje, jer sam uvek imao problema pri pisanju sastava. Kad bi moja profesorka srpskog jezika videla da pišem ovako nešto verovatno bi se već na prvoj rečenici obesila da se spasi daljeg mučenja. Najpre da napravim mali uvod pošto mi je ovo kao što sam već napisao prvi putopis. Motore vozim desetak godina, ali prave ture sam počeo davozim zadnjih par godina. Društvo na svim putovanjima mi je pobratim Miloš inače muzičar po profesiji, pa zbog toga imamo večiti problem oko dogovaranja termina za vožnju. Njemu uglavnom odgovara preko nedelje, a meni je to nemoguća misija jer radim kod privatnika pa su mi vikend vožnje jedina solucija i to po mogućstvu da ne radim u subotu, ali se na kraju ipak nekako uklopimo. Da pređem na stvar. Unazad nekoliko meseci planiramo da odemodo CG na more preko Zlatibora, ali od tog plana se ostvario samo Zlatibor, naime meni su na poslu dali samo dva slobodna dana, tako da imamo naraspolaganju 15,16,17 i eventualno 18 avgust. Složićete se da je za put do mora to malo, ma da neke kolege za to vreme odu i do Dubrovnika i to na 50 cm3, ali jbg. kasno sam video taj putopis možda bi prelomili da ipak odemo i do mora. Ovako smo ipak imali više vremena da se posvetimo svakoj lokaciji koju smo obišli. Dogovor pada da krenemo ujutru 15. avgusta oko 4 i 30. Veče pred polazak pakujemo stvari spremamo motore, ali nas brine vetar koji sve jače duva. Proveravamo vremensku prognozu koja kaže da naredna tri dana postoji mogućnost za kišu i grmljavinu. Tu malo psujemo sudbinu, celo leto izgoresmo, i jedina tri dana kad planiramo malo da jašemo ono kiša, ali šta ćeš nema nazad. Budim se u 4h zovem Mišu i kažem mu da sam kod njega u 4h i 30 na šta on kaže da malo zakasnim, da ipak stignem oko 4h i 40. Ja ispoštujem taj dogovor kod njega sam na vreme, ali opet malo kasnimo krećemo oko 10 do 5h. Na izlazu iz Niša, slučajno ga pitam da li je poneo pasoš na šta on počinje da psuje i kaže moramo da se vratimo, zaboravio ga na klaviru J. Ajde rekoda nas ne bije maler ja ću da te sačekam, a ti brzinski pali do kuće i vraćaj se što pre.Tako mi napuštamo Niš oko 5h i 5. Lagano peglamo starim putem, prolazimo kroz Aleksinac gde nas čekaju radovi na putu i dobrih 700-800 metra vozimo po dzombama i prašini. Posle oga uglavnom vozimo dobrim putem i tako stižemo do Kruševca gde pravimo kraću pauzu za par fotki pored crkve Svetog Đorđa. Krećemo dalje, put prema Kraljevu je dobar i tu lagano vozimo oko 90 km/h. Inače nama je putna brzina oko 80-90, obojica vozimo skutere od 250 kubika tako da nam je to neka optimalna brzina, mada nama i ne treba više. Negde oko Trstenika počinje lagana kišica, ništa strašno, ali nas brine što se sa svih strana oblači i sve se čini da će opasan pljusak. Tako stižemo do Žiče. Na svu sreću nismo mnogo pokisli. 7 je sati i taman stižemo na jutarnju molitvu. Palimo sveće za zdravlje i molimo se da nam put prođe bez problema. Tu slikamo još nekoliko slika i sedamo nedaleko od manastira da se malo okrepimo. Pobratimova žena umesila pitu, prste da pojedeš. Lagano obrišemo jedno dvadeset parčeta pite i kilo jogurta. I dalje gledamo u nebo, a ono tmurno kao da će gole žene da padaju. Kontamo da nam se ne piše dobro ako ne nabavimo kišna odela. Tu se ja setim lika iz Kraljeva koji prodaje moto opremu i da u ponudi ima neko kišno odelo za 900 dinara, koje inače u Nišu košta 1500. Razmišljamo se da li da ga zovemo pošto je tek prošlo 8 sati. Ipak ga pozovem, čovek kaže nema nikakvih problema, čekaće nas kod Tempa za 15 minuta. Mi tu brže bolje opalimo još neku sliku i cepamo ka Tempu koji se nalazi na izlazu iz Kraljeva prema Mrčajevcima (još nam je i usput). Ispred tempa nas je već čekao lik sa kišnim odelima. U pitanju lafčina iz Kraljeva koga verovatno većina sa foruma zna „Alabaj“. Još se nismo ni upoznali, a on nas zove na piće u obližnjem kafiću. Posedimo sa njim dobrih sat i po, ispričamo se o motorima i opremi koju prodaje. Na kraju probamo da li su nam taman kišna odela, meni doneo 3XL i opet mi donji deo tesan, jbg. utovio sam se kao prase. Pobratimu doneo 2XL njemu naravno veliko, čovek maneken. I tako mi srećni krenemo dalje, ali neda đavo, posle par kilometara počinje pljusak, na šta će moj pobratim, jel sam ti reko da odma obučemo odela sad opet moramo da stajemo i tako dalje. Sva sreća pa ubrzo nailazimo na neku pumpu gde oblačimo nova kišna odela i konstatujemo kako su nam ovih 900 dinara što smo dali za njih jedna od najboljih investicija u zadnje vreme. Od pumpera tražimo kese koje navlačimo preko patika i tako opremljeni krećemo prema Čačku i dalje ka Zlatiboru. Uglavnom vozimo po jakom pljusku, šleperi prave talase od nekoliko metara, opšta ludnica. Do sada nikad nismo vozili po ovakvom vremenu, pa se malo brinemo za interkome, da li će da izdrže toliku količinu vode, ali na svu sreću dobro su podneli, malo se javljao eho, ali je bitno da smo imali vezu sve vreme. U Čačku stajemo na pumpu da dosipamo gorivo, do tada smo prešli oko 195 km od Niša. U moj motor staje 7,2 litra što je potrošnja od oko 3,7L/100km. Pobratimov kinez koji inače uvek trošio manje sada pada na testu i troši oko 4L/100km.U nastavku i dalje vozimo po kiši, gužva je velika jer veći deo Srbije ovaj deo puta koristi za odlazak do CG. Kiša prestaje tek oko Užica, ali iz preventive ne skidamo kišna odela. Na Zlatibor stižemo oko pola 1, ovde kao da je druga država nije palo ni kap kiše. Lagano nalazimo apartman koji smo ranije rezervisali. Posle raspakovanja motora, krkamo nešto na brzinu i bacamo se na spavanje od par sati, da malo odmorimo za popodnevni nastavak vožnje i obilazak Zlatibora. Ja kako sam krenuo ima da napišem roman. Nastavak uskoro….

Još su mogli da vas uhapse na granici, situacija me je podsetila na onaj vic sa piroćancem što prevozi dzakove sa peskom na biciklu. Što ga cimali carinarnici za pesak, a on švercovao bicikle. Moram da priznam da je za ovu turu potrebna velika hrabrost, ja cele godine planiram da odem do CG skuterom od 250 cm3 pa se sve mislim da je slab, ali posle ovoga ...

Vrh, svaka čast.

Zavidim ti, odličan putopis.

Verovatno je loš dihtung poklopca ventila.

Odlično putovanje, konačno da pročitam i jedan dobar putopis iz Niša. Svaka čast i pravo si reko nije sve u nadrkanim mašinama koje nabedjeni niški motoristi vode na ispašu do kafića, a najduža relacija im je kazandzijsko sokače - silikonska dolina. Pozdrav.

Kinezi su stvarno fer, ja već duže vreme kupujem preko ebaya.. Skoro mi je stigo FM transmitter za kola i nije radio jedan kanal, poslao kinezu poruku i on bez pitanja poslao drugi. Naravno ovaj nisam vratio. E sad trebalo bi da i mi budemo fer i ne zloupotrebljavamo njihovi poslovnost. Što se tiče interkoma ranije sam pisao da dam sa pobratimom kupio jedan set i evo već više od godinu dana ga koristimo bez problema (da kucnem u drvo).

Svaka čast, barem jednom mesečno pogledam ovu temu i svaki put se oduševim. Svaka ti čast. Planiram da na leto sa ortakom idem put Crne Gore na nekoliko dana i svi mi kažu da sam lud. Kao slab mi motor samo 250 cm3, istopiću ga do tamo i tako dalje, a onda im ja pokažem ovo tvoje putovanje i oni svi u čudu. Tako da si mi ti slobodno mogu da kažem uzor. Pozdrav.

Pozdrav druže. kako si zadovoljan motorm. Planiram da kupim takav.

Pozdrav.

Prešli ljudi na japance.