Ja sam u mog bugija nabudzio dva akumulatora od 5 ampera, investicija 1000 dinara. Radi ko sat.

Ne, to su lageri na točku, meni trebaju konusno valjkasti lageri koji idu u glavu volana, ako sam se dobro izrazio.

Početak zanimljiv, vidim da će nastavak biti još bolji.

X puta me google zajebo. Za Srbiju samo enduro motor, sve ostalo je mučenje.

Znam Vuka, dobar majstor, ali sam ja nekako naviko kod Držajića.

Rešio sam problem sa lamelom, odnešena u Durlan kod majstor Martina, lepljenje paknova i obrada zvona cca 2000 dinara. Dzabe. Kupio sam i nov kaiš DAYCO 40€, rolnice dobre, zamenjeno ulje u diferencijalu, tako da je varijator osvežen i nadam se da će da tera barem 15000 km. Sad mi je još ostalo da zamenim lagere u viljuški, malo mi trese volan na manjim brzinama i čuje se lupkanje pri prelazu preko neravnina. Ako neko zna oznaku lagera koji idu molio bih da mi napiše. Pozdrav.

Ma meni je motor kod Držajića, nego mi on traži 50 eura za lepljenje paknova, što mislim da je mnogo, a zvono mi je našo samo novo oko 80 eura i to kinesko. Tako da mi treba nešto jeftinije.

Drugari, da li neko zna gde u Nišu da zalepim nove pakne na lameli. I drugo pitanje gde mogu da kupim polovno zvono, zvao sam neke tipove koji prodaju polovne delove, ali mi nisu baš ulivali poverenje. Hvala unapred na pomoći.

Kod mene je problem sa kilometar satom bio konektor koji se nalazi iznad fara, odprilike kod reglera, barem na mom skuteru iz 2000 god. Trebalo bi da je isto i na tvom modelu, tu se spaja kilometar sat za žicom koja ide do točka. Ja sam preseko konektor i žice spojio običnom luster klemom, možda je malo šloserski, ali bar radi poso. Pozdrav.

Zanimljiv početak. Čekamo nastavak. Послато са SM-N9005 уз помоћ Тапатока

Super je tura. Planiram ove godine nešto slično. Pozdrav.

Srećno !

Uživajte.

Jedan od lepših pravaca za vožnju, za pravo uživanje.

Rosomački lonci, perverzija.

I ja sam imao takav problem sa mojim princom 250. Problem je bio što su mi ispala dva šrafa koja učvršćuju ram. Nalaze se sa leve strane ispod poluge menjača i sa desne strane ispod poluge kočnice. Tu se spaja ram koji ide od kormana i spušta se ispod motora. Postaviću sliku da vidiš gde se tačno nalazi.

Taj konektor ispod sedišta je priključak za alarm. Da bi motor radio u tom konektoru treba da bude uboden muški konektor sa prespojenim žicama. Ne znam tačno koje dve žice treba da budu prespojene jel odavno nemam taj motor, ali verovatno neko od kolega koji ga imaju mogu da ti pomognu. Samo znam kada sam hteo da prodam motor demontirao sam alarm i motor nije hteo da upalu dok nisam vratio taj konektor koje je fabrički bio uboden. Valjda sam dobro objasnio, ako ti nešto nije jasno slobodno pitaj.

Milina, samo cepaj dalje.

Bicikla kupljena !!! Još danas da se i moj pobratim podnovi i kreću pripreme.

Na leto u planu ista tura biciklama. Ko preživi pričaće.

Danas kupujem biciklu i počinju pripreme za leto. Plan je da se ode na Srebrno jezero. Nije tura kao vaša, ali ste mi dali domaći. Pozdrav.

Hvala.

3 dan. Povratak kući. Budimo se rano, ja se brzinski pustam do pijace da kupim nesto dečici, tek toliko da se ne vratim praznih ruku. Doručkujemo i pakujemo makine. Odlučujemo da pre povratka obiđemo Zlatiborska jezera o kojima nam već dva dana pune uši kako je perverzija. Ja lično sam na Zlatiboru bio sigurno dvadesetak puta, ali uglavnom zimi tako da ih nikad nisam obišo. Krenemo mi tako u pravcu famoznih jezera,po priči daleka oko 3 km od apartmana u kome smo odseli. Međutim i posle pređenih 7-8 km mi ih ne nalazimo, ali zato stižemo do železničke stanice za koju sam više puta čuo da postoji i uvek se pitao gde se nalazi. Stanica u najmanju ruku izgleda kao iz nekog horor filma. Odatle odlučimo da se vratimo, jeb.š jezerca. Vozimo polako nazad i u jednom momentu mi pobratim kaže da je vido neke bare sa strane i neke kafiće okolo. Stanemo i vidimo da su ustvari te barice od nekoliko desetina m2 površine ustvari čuvena Zlatiborska jezera.Razočarani viđenim odlučujemo da se i ne slikamo nego da palimo dalje. Ponovo prolazimo kroz centar Zlatibora i spuštamo se ka Užicu. U Užicu stajemo da sipamo gorivo,ali ovog puta neću da vam kažem potrošnju i razliku između sudanskog japanca i pravog japanca, da se moj pobratim ponovo ne sekira. Uglavnom razlika u potrošni se još povećala. Stajemo kod brane u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri i tu pravimo prve slike. Pošto smo dosta vremena izgubili na Zlatiboru odlučujemo da nigde ne stajemo do Kragujevca, tj. do spomen parka. Da napomenem da je do Čačka bila nenormalna gužva. Posle je već moglo da se vozi, prolazimo kroz Mrčajevce, kasnije pored Gružanskog jezera i stižemo u Kragujevac. Put je bio solidan i mogu da kažem da smo u tom delu baš uživali u vožnji. U Kragujevac sam zadnjih par godina poslom bio nekoliko puta, i stvarno je grad u razvoju i oseća se da ih je Fiat slobodno mogu da kažem digo iz mrtvih. Spomen park „Kragujevački oktobar“ je prelepo uređen, odmah mi je palo na pamet da mi u Nišu imamo park Bubanj Tri pesnice i da nije ni deseti deo tako lepo održavan i sređen kao ovaj u Kragujevcu. I tu slikamo nekoliko slika i fruštukujemo na travi. Dok smo odmarali posle lepog ručka, ja malo gledam google maps i vidim da su nam Topola i Oplenac bukvalno na pola sata vožnje od Kragujevca. Nismo imali u planu i to da obiđemo, ali kad je tako blizu što da ne. I tako krenusmo mi i za Topolu. Laganom vožnjom nam je trebalo nešto manje od sata. Odmah se penjemo na Oplenac da obiđemo mauzolej kraljevske porodice, naravno ne parkiramo motore na za to namenjeno mesto nego kao i svi srbi izlazimo motorima do samog mauzoleja. Zamolimo radnicu na trafici da nam pričuva stvari dok mi malo razgledamo. Ovako blesavi kakvi smo inače, ulazimo mi lepo u crkvu, kad ono samo što smo kročili istrčava neka teta i traži nam karte. Gledamo se pobratim i ja, pa ovo bre nije autobus. (dobro nismo baš to rekli, ali smo mislili). Kaže nam ona ovo je kraljevska porodica sama napravila od svojih para i karta mora da se plati, čuj to od svojih para. bem te državo, pa de su naše pare. No pokušamo mi malo da je omekšamo, kao samo da bacimo pogled slikamo sliku dve, ali ona čvrsta i neda. Ulaznica je 300 dinara i sa njom možete da obiđete i kuću i vinograde, ma ženo koja kuća koji vinogradi nemamo vremena samo par minuta i to je to. Nemože i nemože i kraj. Ništa izađemo mi lepo kao popišani i odma na stepeništu nas susreću neki ljudi sa decom i njih nije pustila, moraju svi da imaju karte, isto bre kao u filmu „Ko to tamo peva“. I dok mi psujemo državu prilaze nam neki gastarbajteri i kenjaju kako se svuda u svetu na takvim mestima plaća ulaz i kako 300 dinara nije mnogo. Nije mnogo njemu što ima platu nekoliko hiljada eura, pa radi i on i žena i deca i plus penzija od neku babu, našo nas da zajebava na našu sirotinju, plata nam jedva prebaci 300 eura i to kod manjeg dela radne snage. Ja mu kažem, prijatelju ako je karta za mene 300 dinara ti moraš da je platiš bar 30 eura, procentualno gledano, pa da te vidim tad koju bi pesmu pevao. Naravno sa gastarbajterima nema priče popili svu pamet evrope. Tako da se mi jedva smirimo, obiđemo malo okolo i naravno slikamo. Baš sam se raspisao, mnogo me je iznervilao ovo sa plaćanjem. Da malo skratim, od Topole smo krenuli pravo za Niš. Trebalo je da izađemo na autoput kod Markovca, ali smo malo promašili i stiglo smo do Batočine, tako da smo se tek tu uključuli na autoput. Do tada nismo nikad vozili više od tridesetak kilometara po auto putu, ovo nam je bilo prvi puta da prelazimo više od 100 km. Vozili smo između 80 i 90 km/h, zbog sudanskog japanca. I za kraj, tri dana vožnje, bez kvarova i bilo kakvih neprijatnosti što se tiče motora. Pređenih 860 km, što i nije puno, ali je nama bilo fenomenalno, kao da smo prešli 8600 km. Lepa vožnja koja će nam sigurno dugo ostati u sećanju.

Srbija je prelepa, to stalno pričam i ima mnogo toga da se obiđe. A što se tiče oriona po meni jedan od najboljih kineza, naravno tu mislim i na ostala imena istog skutera Jonway ranger 250 i slično. Pobratim sa njim preso preko 20000km, bez nekih većih problema, jedino mu se auspuh par puta zapušio, ali to se lako rešava. Sve u svemu ako neko nema para za japanca neće pogrešiti ako ga kupi.