Svice drugo jutro naseg putovanja. Sunce sija punom snagom, motor pred bungalovom, odmorni doruckujemo u restoranu u okviru kampa i spremamo se za Veneciju. Malo o smestaju. Idealan za mlade i mlade duhom. U bungalovu levo od nas par nasih godina iz Spanije na novom Guzzi-ju, desno od nas troje Madjara na bicklovima , malo mladji od nas. Kamp nudi bungalove, kuce za vise osoba i namestene satore za dve ili 5-6 osoba sa sve drvenim vratima. Naravno tu je i more motohoumova sa svim mogucim tablicama. Povoljno, cisto, mirno,restoran, kafic, prodavnica, parking za motore sa video nadzorom i najbitnije - na 5 km od centra Venecije. Ispred kampa svakih 20 minuta krece bus koji nas za 6 eura vozi do centra, klimatizovan naravno. U 1 po ponoci se zadnji vraca, opet ispred ulaza. Idealno, posto u Veneciji parkiras cak i motor van grada, a za kola naplacuju sat 3-4 eura. Foto oprema, ranac, lagana garderoba i ukrcavamo se sa gomilom turista sa svih strana sveta - bukvalno.Dok nas bus prevozi razmisljam o prvom cilju nase ture, Veneciji. Ljilja je profesor svetske knjizevnosti i maternjeg jezika.Tako se to danas zove. Zato smo u nase moto ture ubacivali i njoj neverovatno bitne lokacije, vezane za omiljene pisce sa nasih prostora. Kad se setim ushicenja, citata i stihova izrecenih na Cetinju,u Njegusima u Njegosevoj rodnoj kuci, suza na mostu u Visegradu i dubokog naklona pred Ducicevim spomenikom, znao sam da je moram odvesti i do Venecije. Ne Venecije kao Venecije nego do crkve Santa Maria della Salute, zdanja pred kojim je smrtno zaljubljeni Laza Kostic opcinjen njenom nesvakidasnjom lepotom napisao najlepse stihove nase knjizevnosti. Naravno posvecene svojoj muzi, Lenki Dundjerski.

Italija. Postoji li igde na ovoj nasoj lopti osoba koja ne zeli da je poseti, makar jednom u zivotu.Kolevka svega lepog, brzog i ekstravagantnog. Posle Slovenije svaki put deluje blago zapusteno, ali to je krivica Slovenije. Put ka Veneciji se radi, radovi na sve strane, pa je autostrada oivicena betoskim blokovima sa obe strane. A svi kamioni ovog sveta kao da su krenuli put Venecije sa nama. Desnom trakom kamioni, desetine kilometara duga kolona, levo od nas skoro metar visoka betonska ograda. Posle 50 kilometara uletimo oboje u neku paniku, stalno prolazimo na pola metra od ogromnih kamionskih tockova a levo beton. Ne ponovilo se. Srecom na pola puta do Venecije radovi prestaju i tri trake su pred nama. Poleti siva ptico, blizi se odmor, 740 kilometara je iza nas. Kao i svaki matorac tesko prihvatam promene, tako da navigaciju koristim samo kad dodjemo do odredista i trazimo smestaj. Slusalica u uho ispod kacige, kad bez naocara navigaciju ne vidim. Smestaj lako nalazimo, rezervisana 2 nocenja , mesec dana ranije preko Bookinga - kojem se i ovim putem zahvaljujem. Cekiranje, raspakivanje i smestanje uigrano brzo. Decenije treninga su u pitanju. Posle tusiranja i klope kafenisemo i zezamo se zadovoljni , mada znamo da od spavanja nema nista - sutra Venecija !!

I ovaj put slikanje na kapiji, ulazimo u boksove. Ne cujem FJR da li radi, kosnica puna sportskih motora, ljudi u koznim kombinezonima i vriska motora u najvisim obrtajima na stazi, kako im i prilici a ne "impotentno zavrtanje gasa po skupovima". Da citiram M.Lopina. Puklo sunce, skidanje opreme, slikanje, snimanje, meni osmeh od uha do uha, cak i Ljilja uziva u mom uzivanju. Jbte svi na Grobniku uzivamo, treba ga prepisivati kao terapiju svim ljubiteljima dva tocka. Kad sam pomislio da jace ne moze prilazi nasmejan covek ispruzene ruke. Iz Sapca je , srecan sto vidi zemljake. Kao i svaki put, na svakom putovanju motorom desava se ona fantasticna carolija. Upoznajes kolegu po ljubavi i krece prica kao da se godinama znamo. Nebitno ko sta vozi, godiste, ko je odakle i slicne trivijalnosti. On i sin voze samo stazu vec 4-5 godina, svakog meseca 4-5 dana. Prica traje dok se crni oblak nije pojavio niotkuda. Pocinje da rominja kisica. E neces vala, dosta je kise,idemo u toplije krajeve. Pozdravljamo se sa zemljacima i krecemo u Opatiju. Mnoge delove Istre smo ranije obisli ali Opatija je ostala neistrazena. Strmim ulicama se spustamo do rive izmedju kolona automobila, parkiramo gde je zabranjeno, zbog slikanja. Mi smo motormom i sede kose, nama niko nista ne zamera. Seda glava omogucava mnoge stvari koje kao mladji nisi mogao. Verovatno smo ozbiljniji u tudjim ocima nego sto jesmo, ili nismo. Setamo, uzivamo prepoznavajuci delove festivalskog grada jedne velike zemlje iz XX veka. Presli smo stotine kilometara, stotine predstoje do danasnjeg cilja. Poseta Trstu i evociranje uspomena na odlaske po farmerke i gledanje motora - ovaj put otpada. Neko je rekao da valja ne videti sve, da ostane nesto i za sledeci put. Tako ce i biti. Pola gasa i eto nas na granici sa Slovenijom. Hrvatska je cista i sredjena, primorje narocito, ali cistoca i elegancija kojom Dezela odise je prica za sebe . Vozimo polako, komentarisemo da ne shvatamo ni ovaj put sta to konkretno Sloveniju cini tako harmonicnom. Dok smo to elaborirali vec ulazimo u Italiju. BUONGIORNO ITALIA !!

Cincari kazu da su tvoje pare samo one koje si na sebe potrosio. Moj stav je da su tvoje pare ne potrosene na sebe, nego na svoja putovanja. Retko pisem putopise na moto forumu. Lenj sam, kazu skrt na recima. Mozda i nisam, nego bojazan da ne uspem preneti utiske koji su me oplemenili , kao i emocije koje je svako putovanje probudilo. A bilo ih je, i putovanja i emocija. Motorom naravno. Ciljevi ovog putovanja, ciji termin je bio poznat odavno, bili su vise nego emotivni pa sam resio da ih pretocim u putopis. Navijanje za mladjeg sina na Prvestvu Evrope u kajaku, supruzi davno obecana poseta Veneciji i sebi obecana voznja po Dolomitima. U startu obecava . Danima krijuci jedno od drugog, Ljilja moja saputnica (zivotna) na dva tocka i ja, gledamo prognozu za nasu rutu . Krijuci, zato sto svuda najavljuju kisu i lose vreme, a ne zelimo da kvarimo onom drugom putnu euforiju.I to je deo tih osecanja koja su obelezila celo putovanje, uzivati sa partnerom, pruzti onome koga volis najvise sto mozes. Zato smo preko 25 godina zajedno. Verovatno. Sreda 27. jun je dan polaska. Naravno, oni koji izmisljaju vremenske prognoze i zato retko pogode, ovaj put su izbaksuzirali. Sivo kisno jutro, mi slabo spavali u iscekivanju polaska. Vece ranije suocen sa kisnom prognozom sve vreme putovanja, predlazem zeni ono najgore. A nee...ne da odustanemo nego da idemo kolima. Pogledala me sa cudom u ocima i odlucno rekla ono sto sam prizeljkivao da cujem :"Ne dolazi u obzir, idemo motorom." Mrzim da krecem na put po kisi, nije problem da me kisa napadne vec posle pola sata-sat, ali oblacenje kisnog odela u startu kvari raspolozenje. Ovaj put se smejemo i pomazemo jedno drugom da se upakujemo u kisna odela. Isterujem sinoc napakovan FJR iz garaze, masemo defektnom keru i praceni zapanjenim pogledima komsija krecemo po kisi i 17 stepeni na put od pet - sest dana. Plan za prvi dan je auto putem do Zagreba, odvajanje preko Gorskog kotara do Opatije, pa preko Trsta do Venecije. 740 kilometara u danu, znamo sta nas ceka . Najbitnije nam je da stane kisa jer po prognozi samo u Veneciji nece padati. Naplatna rampa pri izlasku na auto put i naravno sazaljiv pogled coveka u kucici i pitanje - zar bas mora motorom. Kroz smeh ga tesimo da nije strasno. Dizem pleksi u najvisi polozaj, cuje se FJR-ovo glasno ubacivanje u prvu i siva gondola pocinje da plovi ka Veneciji po jakom pljusku i natopljenom putu. "...a dvoje mladih greje srca zar.." pevusim staru sremacku. Granica, ulazak u HR, sipanje goriva , naplatne rampe i eto nas pred Zagrebom. Temperatura skoro 20 stepeni, oblaci se razilaze. Sreca prati hrabre. Odvajamo se ka prelepom Gorskom kotaru, put vec suv. Da li je moguce da su vracevi omasili prognozu. Pokazalo se da jesu,od tog momenta pa do povratka kise nije bilo. Hvala Bogu. Posle jos jedne naplatne rampe stajemo da skinemo kisna odela. Kakvo olaksanje. Smejemo se kao deca , od srece. Za to vreme sunce granulo, desetine motora prolaze, stranci u kampericama , prava morska atmosfera. Obecava. Siva gondola kroz Kotar prati duge, brze krivine i pocinje ono sto volim - struganje bocnih strana guma, da malo popravimo ono sto su ravnicarski drumovi zapostavili. Par gasova , naplatna rampa i tabla "Autodrom Grobnik". Samo smo se pogledali (25 godina) i motor sam skrece na stazu. Zadnji put smo je posetili 2011. cak su nas pustili da odvozamo par krugova besplatno - naravno. Geyak.

Odgovara, samo javi kad.

OK. Svracas do mene ili ides direktno ?

Ja ga pratim i kod nas.

Sad citam ponovo tvoju ponudu, imas viska u stvari plasticne. Ako ne nadjemo, molim te da poneses u nedelju, makar na pozajmicu. Ako nismo do sada telefone izmenjali, mozda je vreme. Boban 063 514 573

Hvala ali metalne ne bih trajno, jedino ako ne nadjem plasticne do polaska za Italiju. Sad sam naucio zasto idu plasticni , kad nesto udari u vizir pucaju oni a ne vizir. I mehanizam za gore-dole.

Upravo te. Drug iz kluba isto ima rezervne, ali vec 5 dana ne mozemo da nadjemo.

Mozda neko ima viska tri plasticna krstak sarafa koji nose pleksi ?

Svetsko prvenstvo u Segedinu, tolika guzva za smestaj da smo preko Booking-a jedva nasli na 30 km od desavanja. Ali na kraju ispalo super.

Dogovoreno.

Meni odgovara ovaj termin i lokacija, ali evo treci dan kako me ubise sinusi. Obicno me drzi 7-10 dana pa sam cekao da prizdravim. A sledeci vikend smo u Italiji.

Vozio pod rucnom ?

Srebrni dvosed na EP u BG, Grujic-Novakovic.

Ortak ima levi , trazi 1200 din. Nova je , nemontirana.

Ne radi.

Neki link ?

Posle FP3 evidentno da je Hafiz ipak talenat, za razliku od Lutija i Simeona koji nikako da prokinu. Koliko vidim MM ne ide direktno u Q2 ?!

Ima ortak levi nov. Pitacu ga za cenu.

Mozda sam vec pisao, ubi me skleroza. :) Sa VFR Vtec sam na RSM 1 presao 13000, vecinom veoma ostrih, cak su izdrzale i 5-6 krugova na Grobniku dok se nise pregrejale. Sa FJR i RSM 2 isao na Transfagarasan i bio vrlo zadovoljan. Koliko traju ne znam. Trenutno na FJR Pilot Road 4, svidja mi se ponasanje a i trosenje. Imao sam na zalost dosta brzog auto-puta, natovaren i ne primecujem da se trose. Doduse zadnja je GT , za teze motore.

Borkovac i termin mi odgovara. Upravo odvezao sina na pripreme za EP.