Kako sam završio sa Dnjeprom Tekst preuzet sahttp: http://www.russianiron.com/Hals-Dnepr.htm Tamo negde sedamdesetih godina, bio sam na moto skupu u Stepping Stone Ranch u Rod Islandu. Bio sam mlad praznoglavi hipi sa Harlijem Naklhedom iz 1947. godine koji sam kupio kao korpu sa namerom da ga vozim... sigurno ne obnovljenog. Tamo sam bio sa još nekom ekipom Harlijevaca koji su zaista bili dobri poznavaoci Harlija. Ja sam bio više otvoren i za ostale motore jer je to sve bio isti vetar, kad voziš nešto. Tada sam tamo video moj prvi Indijan motor sa četiri cilindra. Bio je ofarban oreginalnom crvenom bojom, u pratnji plavog oblaka dima. Ali on je išao i zvučao cool za mene. Bio je na prodaju za 850$, i bilo je kasno popodne kada sam imao keš. Svideo mi se. Moji Harli drugari su mi se smejali kada sam im govorio da pomišljam da ga kupim. Govorili su mi da zvuči kao smrdljivi MG. Ako nije Harli ne vredi ni govno. I ja sam ga uzeo. Isti momci odgovarali su me od kupovine Rokona u ranim osamdesetim jer ima smrdljivi dvotaktni “ringi dingi” motor. Besplatni saveti su takvi sa razlogom jer ne vrede ni govna ako je to samo mišljenje druge osobe. Konačno sam naučio da sledim moje vlastite želje i ne tražim od drugih ljudi mišljenje o motorima ili bilo kakvoj drugoj cool igrački. OK, to je popunilo vreme do 2001. godine. Surfujući E-bay-om pronašao sam Rokona. Imao sam najbolju ponudu I... dovezao sam ga kući. Naravno nije izgledao onako kako je bio opisan. Ali bio je tako utilitarističke konstrukcije da je posle samo par jednostavnih kurblanja proradio sasvim lepo...i lepo sam proveo vreme na njemu. Ah da samo ranije nisam slušao moje drugare. Jedina ispravna stvar koju sam od tada uradio je da kupim zarđalu Harli Dejvidson prikolicu na skupu Harlijevaca u Nju Jorku. Bio sam sa mojim Belerom 66, pa pošto je bilo još par momaka, stavili smo je na krov I čvrsto uvezali. Dovezli smo je kući bez ikakvih problema. Probajte to danas. Telo je bilo toliko zarđalo da je završilo u dnu garaže a lepi drveni sanduk postao je telo prikolice. Izgledalo je kao glupi kamion za berbu. Problem je bio takav da jedino ko je mogao sretno da se vozi u tome je bio moj crni labrador. Moja devojka nije želela da učestvuje u tome. I tako se to završilo. Ukratko, trebalo je da završi u jarku. Virus prikolice okupirao je moju psihu. Uvek sam čeznuo ua dobrom prikolicom negde u podsvesti, posle tog ranog eksperimenta. Nedugo pošto sam se oženio, kupio sam prelep BMW R60/2 iz 1964. godine sa idejom da mu dodam prikolicu kako bih mogao da povedem moju ženu u vožnju. Ona je rekla: „Ne želim da se vozim u prikolici. Osećam se kao klovn“. I tako je BMW otišao. Nekoliko godina kasnije, još uvek sam se igrao sa motorima, ali sam sada imao ćerku ( sa kojom nisam provodio dosta vremena ). Počeo sam da shvatam da bi trebalo da provodimo više vremena zajedno radeći cool stvari. Kupio sam joj maleni snoumobil za Božić. Ona ga je obožavala. Nisam mogao biti racionalan prilikom kupovine snoumobila zbog ograničenog vremena koje nam je trebalo da se naviknemo na njih. Iznajmljivanje bi bilo odgovor. Ali seme je bilo zaraženo. Moja ćerla zavolela je motorne igračke. I moja žena ih je u stvari takođe volela. Jas am ih voleo. Hmmm. Moja ćerka volela je da se vozi na Rokonu. Moja žena takođe. I ja sam počeo da razmišljam ( i racionalizujem ) da je prikoličar savršena porodična moto igračka. I tako sam otišao na E-bay. Tražio sam BMW prikoličara. Našao sam par dobrih prikoličara, ali hej…nisam mogao da izdvojim toliko para za…igračku. Proširio sam moju pretragu na “druge prikoličare” i stvari su počele da bivaju interesantne. Goldwing sa prikolicom. AJS sa prikolicom. Harli sa prikolicom. I onda… Ural sa prikolicom. Gledao sam jedno vreme ponuđeni listing, i video da je mnogo novih prikoličara prodato. Najčešće su bile daleko da bi se mogle pokupiti i suviše komplikovane za slanje brodom. Konačno sam ugledao jednu “pacovski staru” ( čoveče što volim patina na motoru ) u Baltimoru. Izgledala je kao da je služila kao golf loptica nekom retriveru prilikom treninga. Ružna masna ulubljenja, tanke linije od štapa i krpe. Ali je bio blizu za dovesti. Prodavac je napomenuo da će da upali posle uobičajenog čišćenja karburatora i neznatnog krpljenja. Sve ovo smo čuli i ranije. Pa sam malo zabio glavu i podrobno ga pogledao. Pogledao sam ga kao soko. Nisam mogao da zaspim. I na kraju sam dobio Urala. I tada sam pomislio: “Šta sam to učinio?”. Zeznuo sam drugara da idemo zajedno da ga pokupimo ( sa zaustavljanjem u povratku na AMCA skupu starih motora ). Skup je, u odnosu na uobičajene, izgledao kao odmor, ali je motor izazvao dosta interesovanja kod prikoličara. Znao sam da sam nešto “ubo”. I na kraju smo došli kući na “otrovni test”. Ni žena ni ćerka nisu se puno opterećivale u početku. Na kraju krajeva, izgledao je dosta zarđao, kao neka statična crna gromada na putu, i one su videle njihov deo gromade na putu. Proverio sam tečnost. Sve komponente imale su ulja. Proverio sam dovode goriva. Izgledali su kao nevolja. Zamenio sam creva za dovod goriva, sipao gorivo u rezervoar, pozajmio akumulator od traktora, prikačio na motor, munuo ga, šutnuo… i upalio. Nisam mogao da verujem. Zvučao je kao konzerva kafe puna skakutajućih oraha i šarafa, ali je radio i samo malo dimio ( verovatno radi mešavine koju sam koristio). Sad su stvari postale interesantne. Ćerka mi je istrčala na vrata i pitala me da ga provoza. Šta sam mogao da uradim. Dao sam joj krug. Zavolela ga je… a moja se žena smeškala takođe ( što je veoma bitno ). Tada ga je i ona provozala i zavolela ga takođe. Sada, svaki dan, moja ćerka i ja napravimo krug okolo a Ural radi kao šampion. Osim iznenađenja. Ispostavilo se da je to Dnjepar. Ali to je OK. Poljski student kod mene rekao mi je da je Dnjepar bolji. Čekaj malo! Da li je to fakat ili mišljenje. Moram da proverim to. Moram da kupim novi Ural da ga vozim dok restauriram moj Dnjepar. Ne znam šta je to sa ovim motorom, ali zaista uživam da provodim vreme sa njim. Što više učim o njemu, sve mi se više sviđa. Definitivno je napravljen za puteve iz drugog vremena, što je dobro jer sam zavoleo te puteve od ranije. Sva mučenja i pokajanja oko njegove kupovine odavno su prošlost. I tako sam završio sa Dnjeprom.

Kineska kopija naziva CJ 750, slicno kao i Ural ima motor od 750cm3, bokser. Puno jeftinija od Urala. Ali... Ne proiyvodi se vise od 1997. godine. Narucuhe se od firmi koje se bave preradama i nalaze se u Kini. Evo linka jedne od najpoznatijih: http://www.cj750.net/ a evo i malo slika.

Ja danas pazario http://www.limundo.com/kupovina/Sportska-oprema/Kamp-oprema/Vrece-za-spavanje/Nova-vojna-vreca-za-spavanje-/1606885 Ganjc nova ;D Ima li ko kakva iskustva?

Sto se tice track loga, po difoltu je iskljucen. Da bi se ukljucio, uredjaj treba da se poveze sa PC-jem preko USB kabla i promeni jedan red u .sys konfiguracionom fajlu. Ja to za sada nisam uspeo - mislim na povezivanje. Izgleda da negde gresim - Becker kaze da treba ugasiti uredjaj, povezati USB kabal, pa ga ukljuciti. Medjutim, to mi ne uspeva. Lalajko koji windows imas instaliran? Ako je win7 ili Vista probaj da instaliras Windows Mobile Device Centar i mislim da je problem resen. Slicna stvar bila je i kod mene kada sam kupio Vivax GPS 350. Nisam mogao da ga povezem ali kada sam instalirao pomenuti program sve je "leglo na svoje mesto"

Puno srece i uzdravlje da ga vozis na mnogo BJB susreta. San ti je postao stvarnost a to je nesto najlepse.

U subotu uveče bila je velika večera, defile i govorancija na prostoru za zabavu. Potpuno smo uživali u veoma dobro organizovanom događaju i ljudima koje smo tamo upoznali. Fil je kada smo krenuli kući, u glavnoj ulici malko „gasirao“ ali bez straha jer Poli se ne da zaplašiti tako lako. Nedelja i mi smo na putu ka kući, vozeći polagano i oprezno motore preko Vanaringa. Video sam da je taj deo puta mnogo interesantniji za uživanje ovoga puta u poređenju sa nekoliko puta provozanom tom deonicom u kolima. Mnogo se više saživite sa okruženjem na motoru. Posle Vanaring kafića, imali smo još jednu rundu horor priča o padovima ostalih dvocilindraša i dvotoškaša na putu prema Hangerfordu, gde nam je policija čestitala na tome kako smo došli do tamo bez padova. Izgleda da su dugački putni pravci i suviše velika očekivanja od tih motora i njihovih mogućnosti prouzrokovali brige među lokalnim stanovništvom koji su morali da počiste ostavljeni nered. Nakon tankanja za nas i motore, uputili smo se dole ka Jantabuli, gde nam je veoma prijatan bračni par ponudio da odsednemo na njihovoj farmi. Tamo je bilo mnogo peska koji su Urali obožavali dok su „solisti“ izmišljali razloge znane samo njima sa njihovim više nego kvrgastim gumama. Obojica, David i Džon smanjili su brzinu vožnje, Dejvid ribajući motor kada smo otišli. Preko noći je padala kiša tako da je između 5.00 i 8.00 časova igra ponovo bila promenjena kada smo se ponovo vratili na glavni put, i upravili naše kretanje kroz Engoniju po putu od katrana ka Burku. Prvih 100km puta omogućili su dvotoškašima njihovih pet minuta, sada kada je pesak bio mirniji, ali se odjednom, bez upozorenja pojavio mulj po putu. Džon je bio najteži za silazak sa motora, ali je imao iznenađenje u obliku klizave „zakrpe“ koja ga je obmanula i naterala na silazak.Dejvid je morao da vozi 30km/h i imao je grčeve dobijene od pritiskanja upravljača radi boljeg gripa. Ponudio sam mu da napravi pauzu i menja se sa mnom na Uralu i ubrzo je bio za kormanom sa prvim svojim osmehom danas. Njegov BMW imao je niži pritisak u gumama, ali je još uvek dobro prianjao, pa nam je bilio drago da vidimo te motore ponovo na putu bez modrica na njihovim vozačima. Sve ovo nam je ukazalo i otvorilo oči o superiornijem držanju i stabilnosti motora na tri točka. Uzane Uralove gume od 4.00x19 inča imale su viši pritisak na tlo i kombinovno sa stabilnošću na tri točka, učinile su držanje na putu odličnim kako na suvom pesku tako i na muljevitom tlu. Dobra hrana u Burku, i postavljanje naših kišnih guma dovelo nas je do Valgeta, pošto smo promenili našu zadnju probušenu gumu. Vlažno vreme doprinelo je da jedan zubac na prethodno neiskorišćenom rezervnom točku postane dovoljno labav, da se na gumi pojavi rupa tamo gde ga je on malo stisnuo. Te noći sam pregledao i dotegao zubac i poravnao ga u Valgetu. Poslednji dan putovanja od Valgeta proleteo je sa vetrom koji nas je pratio i vlažnom putu. Poli je bila dobrodošla nazad u Bingaru i dok je sedela u prikolici i kiša joj spirala prašinu sa usana, mi smo ručali u obližnjem restoranu. Uralova egronomija i sedišta pokazala su se dovoljno komfornim za duga putovanja, a potrošnja je bila na svakih 13km po litra benzina na putu dugom 2869km. Promenjene 4 gume i zategnutih par zubaca su jedine stvari koje su iziskivale našu pažnju. Otkrili smo da je brzina od 95km/h sasvim dovoljna za opuštenu vožnju, koja nas je sve ostavila sa malo „rezervnog gasa“ i bez prave zaštite od vetra na Turist modelu. Tovarni kapacitet je bio sjajan a beli motor je ostao najčistiji kada smo ga posmatrali u blatu i prašini.

Za ljubitelje Yamahe evo jednog linka i price koja mi je naterala suze na oci http://www.forum.adventurer.hr/index.php?topic=5415.0

Evo sta rade preduzimljivi Kinezi sa Wingom

Evo necega za ljubitelje "propelera" BMW motorcycle technical information Slash 2 1955 to 1969 Super valuable /2 information at Bernd's site http://home.tiscalinet.de/strichzwei/Berndsbook/home/index.htm See exploded views of your Bing carbs at http://www.bingcarburetor.com/bmw/bmw.html '>http://www.bingcarburetor.com/bmw/bmw.html Marc's step by step R69S restoration http://www.snafu.org/restore/ and very good too. Info on the /2 electrics http://www.snafu.org/restore/uandm_bmw_v1.pdf generally good, but is missing some info. To update your /2 ignition/generator system http://w6rec.com/duane/bmw/mz/mz.htm Parts manuals from 1936-69 http://www.beemergarage.com/manuals.html How to build a /2 BMW wheel http://agwalker.com/wheelbuilding.html Some very good photos of various BMWs. http://www.bumpworks.com/BMW/index.html Some very interesting tidbits on this Website devoted to the Earles fork models. http://www.earlesfork.com/about.htm Slash 5 and later info The /5 Motorcycle group at http://www.5united.net/ The airheads site has probably the best technical tips of any http://www.airheads.org/index.php?Technical%20Tips '>http://www.airheads.org/index.php?Technical%20Tips See exploded views of your Bing carbs at http://www.bingcarburetor.com/bmw/bmw.html Factory specs at http://www.eecs.umich.edu/~deroo/bike.dir/owners-manual.dir/techdata.html The /5 parts book on line http://www.slash5.net/organizer.html A restoration "diary" of a R75/5 http://www.stephenbottcher.net/ /5, /6 and /7 Bosch coils at http://www.thesamba.com/vw/classifieds/detail.php?id=198859 How to test the diode board http://www.frankhams.freeserve.co.uk/testing_the_diode_board.htm Mike's R90/6 restoration http://www.pattersonchicago.com/projects/bmw/index.html All about the geometry of a /5 http://www.tonyfoale.com/Articles/RakeEx/RakeEx.htm A page on /7 transmission rebuild http://homepage.sunrise.ch/mysunrise/joerg.hau/mot/gearbox.htm One version of the EZ clutch http://www.frankhams.freeserve.co.uk/temporary_uploads/ezclutch_page.htm Snowbum's site, a must read http://home.jps.net/~snowbum/index.html Repair your /7 speedo http://www.pbase.com/dwerbil/1978_r1007_odometer_repair Just good pictures of some details http://www.bumpworks.com/BMW/index.html General BMW tech info Super list of literature about BMW from way back http://www.beemergarage.com/literature.html Get your frame/fork straight at http://www.snowcrest.net/gte/index.html Get your date of manufacture for free, just send the VIN to fred.jakobs@bmw.de and ask nicely. Technical group for boxers http://boxerworks.com/message.phtml Modern BMW transmission problems http://www.micapeak.com/bmw-gs/trans.html Spark plug color chart http://www.verrill.com/moto/sellingguide/sparkplugs/plugcolorchart.htm BMW motorcycle road tests of most models http://mysite.mweb.co.za/residents/clasqm/bmw.html The F650 FAQ page http://faq.f650.com/main.html Hot rod tune your BMW http://garnet.acns.fsu.edu/~jroche/road_rod.html One wheel balancer that works on a BMW motorcycle. More BMW motorcycle links http://www.elapro.net/auto.htm Some nice pics of old BMW brochures etc. http://www.omnilex.com/public/bmw78/ Eric's R12 restoration project http://home.hiwaay.net/~bmwr12/ About oil filters http://www.calsci.com/motorcycleinfo/Filters.html Oil filters exposed http://www.twocreeks.net/toby/oil_filters/index.shtml BMW clubs and groups "Airheads", some great BMW info http://www.airheads.org/ For the Vintage BMW crowd http://www.vintagebmw.org The BMW singles club for technical info http://autos.groups.yahoo.com/group/bmw-mono-club/ This one seems good with a lot of information BMW singles, but it is mostly in German. To find the English, click on "Home" and then the English flag for English and then under Note: click on "the INDEX of our website..." and you will go to the English version. I was not able to link directly and don't know why. This group for info on BMW conversions http://autos.groups.yahoo.com/group/slash2conversions/ The R90S group http://autos.groups.yahoo.com/group/R90SWORLDNET/ BMW related sites Nice site with personal touring trips and technical info for later BMW models http://www.ebbo.org/ Newer BMW links at http://www.verrill.com/moto/moto.shtml BMW links around the world http://www.dropbears.com/bikelinks/bmw.htm All about torque http://www.arvc.com/torque_errors.htm The main USA supplier of /2 parts http://members.aol.com/vechbmw/ Another list of BMW dealers and suppliers http://www.micapeak.com/mc/addrs/abmw.html The "Dean" of BMW motorcycle web sites http://bmwdean.home.att.net/ How to buy a used BMW motorcycle http://www.verrill.com/moto/kbikebuyingguide.shtml BMW photos of any year http://www.bmbikes.co.uk/bmwphotos.htm Engine and frame numbers for all years of BMW http://www.bmbikes.co.uk/enginechassis.htm Some pictures of Vintage to new BMW engines http://www.ketchum.org/BMWEnginePix/ Hazet tools (the supplier of some BMW motorcycle tool kits) http://www.samstagsales.com/hzround.htm Joe's tools for BMW http://www.culayer.com/Joes_tools.htm Some parts for older BMWs http://www.kempmann.com/Neuteile/Motor/motor.html A new supplier for /2 parts in San Francisco, growing slowly http://www.v-velo.com/ Do you know about the Blue and White Flu? http://www.starrtech.net/~jimj/flu/flu.html For those interested in VW powered BMW motorcycles http://autos.groups.yahoo.com/group/vwmotorcycles/ General Motorcycle sites This is the biggest and best motorcycle group of links http://www.davidst.com/motorcycle_links.html Here is the prime touring site http://www.angelfire.com/rebellion/millenniumrebel/xxforumtouring.html For some serious battery information, go to http://www.uuhome.de/william.darden/carfaq.htm Motorcycle riding tips at http://www.msgroup.org/TIPS.asp Learn about "rat bikes" http://www.ratbike.org/ Hundreds of sites about motorcycles http://www.davidst.com/motorcycle_links.html Motorcycle road tests http://mysite.mweb.co.za/residents/clasqm/homepage.html All you ever wanted to know about powder coating at http://www.execpc.com/~davewrit/Powder.html About motorcycles oil filters http://www.tobycreek.org/oil_filters/index.shtml General riding info http://www.msgroup.org/discuss.asp Hundreds of links for old motorcycles http://www.oldironlinks.net/ Read about riding around the world http://www.jupitalia.com/ Motorcycle tire wear http://www.rattlebars.com/valkfaq/tirewear/ V-8 motorcycles for your amusement http://www.richmondlabs.com/Automotive/RichmondV8/V8Registry.html Site for obscure European motorcycles and scooters http://www.cybermotorcycle.com/ This is a motorcycle travel log in the area of the nuclear disaster in Chernobyl, Ukraine in 1986. Recently it has been debunked as if it never happened. I have spent time in the East and have been through many factory towns that resemble this. This is about a world that we can hardly imagine. http://www.myownlittleserver.us/chernobyl/chapter1.html

Drugog dana vozili smo preko granice kod Hebela i sve do Bolona, na putu za avanturiste. Odatle smo krenuli zapadno do Tahormindaha da prenoćimo. Održavali smo tempo putovanja sa lakoćom, promenivši naš drugi točak kada smo krenuli, i ako su vozači BMW-a još uvek želeli da nas preteknu i sačekaju napred. Van Kunamule, naša laka vožnja bila je prekinuta kada je BMW 650 Dakar stao. Pregledom smo ustanovili da je u pitawu ubrizgavanja goriva, pa smo pozvali RACQ kamion da nas vrati u Kunamulu. Iz telefonskog razgovora čoveka iz Rok motora i čoveka iz RACQ tima utvrđeno je da je pokidana žica pumpe za gorivo. Popravili smo je te noći u njihovoj radionici, i krenuli rano ujutro narednog dana da završimo rutu od blizu 600km do Tibure. Peščana oluja nam je rano prikovala glave i doprinela da neke „vetrovite“ sekcije prođemo brzinom od 80km/h. Dok smo bili na ranom doručku u Targomindahu vidljivost je opala na 50 metara. Na sreću, rasčistilo se brzo i uslovi za putovanje su se popravili kada smo došli do paba u Nokundri na ručak. Odatle smo ponovo kročili na ozbiljne makadamske puteve. Prisustvo dosta kamenja na putu dovelo je trećeg bušewa gume i primoralo da pažljivije gledamo put naročito kamenite delove, kako bi smo izbegli dalje bušenje guma na oštro kamenje. Sada smo ostajali sa vozačima BMW-a jer su i oni morali da uspore vožnju. Polovina od 220 km puta do Tibure pretvorila se u pesak, koji je favorizovao Ural. Delovi puta pod peskom bili su duboki po 100 mm i prouzrokovali su mučenje za putne motori. Prikoličari su se malo migoljili, ali su bili stabilniji da nastave sa brzinom od 90km/h, dok su motori morali da nas stignu za promenu. Mnogi koji su se vozili pozadi sa Džonom, pridružili su mi se u prikolici, kako bi mu omogućili da lakše i bezbednije vozi po pesku. Došli smo u Tiburu u dobrom stanju i uzeli kuću u starijem ravnom delu uz The Granites Caravan Park. Bilo je dosta ozbiljnih turističkih motora u gradu, zbog relija i uživali smo u susretu sa njima. Nekih 120 motora prispelo je uključujući i 5 prikoličara koji su prešli put od 800km sve od Adelaide. Bili su iznenađeni što vide Urale u gradu, pogotovo par vozača koji su vozili kroz Nokundiru, dok smo mi bili tu i komentarisali svakome kako nam je bilo boreći se sa peskom kasnije, da je prava sreća da i drugi prikoličari nisu pokušali da dođu ovim putem. Petak je bio dan za vožnju kroz Milparinku i Fil je uzeo svoju prikolicu za vožnju dok smo Ketrin i ja kružili oko glavne ulice i odgovarali na pitanja i dozvolili drugima da malo testiraju motor. Ovo je uvek zeznuto zbog toga što ne možete uvek znati ko može i zna da vozi prikolicu a ko misli da može zato što to izgleda lako. Subotnja vožjna je bila duža i mi smo ostavili motore i sve što je utovareno u prikolicu, nakon što smo je otkačili kako bi smo obezbedili sobe za putnike. Bilo je tu oko 40 motora plus jedna druga prikolica na ovom putovanju koje je obuhvatilo neke veoma kamenite puteve, kao i posetu nekim istorijskim mestima koja su sada uključena u Sturt National Park.

Tamo gde su tri točka bolja nego dva Tekst preuzet sa http://www.imz-ural.com.au/pb/wp_4aecb6e9/wp_4aecb6e9.html Svake godine pripadnici kluba Ulysses Adventure riders imaju reli. On se održava u periodu od 18-19 septembra u Tiburi. Kao diler Urala, izgledalo mi je kao dobra ideja da povezemo nekoliko Urala prikoličara tamo i saznamo kako se drže na tom putovanju, i stavimo ih par kilometara na probu kako bi saznali njihove osobenosti i upoznali ih bolje. Uzeli smo tri prikoličara, zeleni i beli Turist i crni Rendžer model, specijalno izdanje. Svi su bili stariji od godinu dana, a Turist modeli su od skora nabavljeni. Filu i meni pridružila se moja ćerka Katarina sa svojom kamerom i crvenom torbom vozeći se u Uralima, a prijatelji Džon i Dejvid pošli su u avanturu na modelima BMW-a GS800 i GS 650 Dakar. Džon je poveo i svoju ćerku Mendi na vožnju. Pit je poveo lutku putnika, Poli u njegovoj prikolici.Ona nikada nije napustila njeno sedište niti se žalila tokom celog puta. Dali smo sebi cilj da za tri dana pređemo 1400km opuštene i mirne vožnje i isto toliko natrag. Prikolice su nosile dosta opreme uključujući po 20l goriva za svaki motor i nešto opreme za vozače BMW-a. Ta količina opreme bila je dobar balast za prikolicee takođe. Ruta nas je vodila kroz Bingaru, do Moreja i Kolarenberija. Poli je zaradila svoju prvu krunu u Bingari, jer je na svojoj glavi nosila plastičnu torbu, kako bi sačuvala svoju periku svežom za Tiburu. Iz Kolija smo otišli na sever, po zemljanom putu i probušili prvu od nekoliko zadnjih guma probivši je ravno. Vijak koji je poče da rđa,ali je, pretvoren u ekser brušenjem kamenom, probušio nazubljeni deo gume. Imali smo dve na prtljažnicima prikačene rezervna točka, pored tri motora, koji su napravljeni radi brze zamene na putu. Ruske gume su sa dva krampona i za vožnju dosta meke i lake za zameniti, na mestima koja su podložna ovakvim gumi defektima. Duro gume koje smo nosili za zamenu imale su 6 krampona i mnogo tvrđi sastav. One bi trebale da izdrže teži tretman mnogo bolje i da se duže koriste. Prvog dana krenuli smo ka Lightning Ridge, i bili smo tamo da bi se dobro smočili u dosadno vrućoj vodi uveče. Započeli smo vožnju brzinom od 80-85km/h, ali se veoma brzo ustalilo na lakih 95km/h čak i po zemljanom putu. Zaustavljali smo se svakih 50 kilometara dok smo se privikavali na vožnju.

Sta je bre ovo, tema mi se zaparlozila ;D Vidim ja da cu morati da ostrim britko pero pa da zanovim temu ;D

Ural Cross / Cross TWD Ural motori evoluirali su polako i studiozno počev od njihovog rođenja 1941. godine. Glavne promene nisu se događale često, nego otprilike svakih 10 godina su tu primetna tehnička poboljšanja uključujući 12 voltnu elektriku, bolja svetla, poboljšane kočnice, više snage, hod unatrag. Tokom svih ovih promena, oblik i stil same prikolice nisu se menjali. Predstavljanje novog tela prikolice modela “Ural Kros”, osmišljenog od strane evropskih distributera, je stvarno revolucionarno. “Ural Kros” prikoličar osmišljen je kao rezultat zahteva mušterija u Evropi, za još većim avanturističkim motorom. Prikolica sposobna da nosi raznovrsne terete preko grubog terena, snegom prekrivenih planina, pa čak sposobna i za off road takmičenja amatera. Za off road takmičenja nije neophodno da imate udobno i komforno sedište za saputnika. Ural Kros ima više držača za ruke, a bitno je reći i da se putnik može kretati okolo kao ko-pilot i uticati na stabilnost i trakciju kada je to potrebno kod samih takmičenja. Avanturistička vožnja koja podrazumeva put oko sveta ima nešto drugačije zahteve. Ural Kros ima osiguran, prtljažnik na zaključavanje kao i veliki utovarni prostor sa puno tački za kačenje prtljaga i njegov utovar. Premeštajuće ko-pilotove ručke lako pretvara Ural kros prikolicu u teretnu prikolicu. Ural Kros dostupan je sa ili bez selektivnog pogona na točak prikolice za zemlje Evrope koje imaju pravilo vožnje desnom stranom, i pogonom na samo jedan točak za one gde se vozi levom stranom. Ural Kros je opremljen sa uobičajenom zaštitom motora kao i rezervnim točkom za sve modele. Više paketi opreme takođe uključuju lopatu, kutiju prve pomoći, kantu za gorivo. Dalji dodaci mogu se dodati na sve modele. Za one koji već imaju Ural, Ural Kros prikolica dostupna je kao odvojeni deo. Jednostavno otkačite postojeću i zamenite je sa novom Ural Kros prikolicom. Takva kombinacija je spremna za avanturu po bilo kakvom vremenu. Ako želite da vozite putnika komfornije ponovo, samo zamenite prikolice. Više detalja dostupno je kod Uralovih dilera.

nastavak... Na putu ponovo Vežbajte prebacivanje brzina i naučićete da upravljate u zavisnosti od vašeg „balansiranja“ sa gasom i držite motor u pravcu. Ali sačekatje, tu je još jedna komplikacija: kočenje. Stisak na prednje kočnice dovodi do skretanja motora u levo, što od vozača zahteva da udari kontru na desno. Sa usporavanjem motora, pospešuje se i pritisak na nožnu kočnicu, ali doboš kočnice na mom test motoru imale su malo popuštanje, što me je okrenulo ka prednjim, Brembo kočnicama. Povrh svih specifičnosti, okretanje je još jedan zadatak kada se radi o prikoličaru. Okret u levo je relativno lagan nasuprot relativno teškim naporima koje takvo upravljanje zahteva, ali okret u desno zahteva još vise opreza, jer prikolica ima tendenciju da skrene sa puta ako je promena pravca velika. Ako prikolica “zalebdi” održavanjem zadate putanje bez drastičnih korekcija trebalo bi da vas vrati na zemlju lagano. Ako sve ove sporedne karakteristike zvuče “odlagajuće” zapamtite ovo: jednom kada naučite da propisno upravljate motorom, motor sa prikolicom postaje zaista zabavan. Uprkos tome da ima samo 40 KS Ural “T” nudi dovoljno telesnog zadovoljstva da obuzme i najiznurenijeg vozača. Motor proizvodi dobri stari klik-klak zvuk, tu je takođe i dosta povratne informacije sa kormana ( iako morate da se rvete sa njima da bi kontrolisali 739 funti težak motor od savijanja ), a možete takođe razgovarati i sa putnikom smeštenim tesno u prikolicu, mnogo lakše nego vikati preko ramena za 180 stepeni. Performanse Utala “T” su daleko od blistavih, preporučena maksimalna brzina je 65 milja, a njegovo držanje na putu ima tendenciju da ometa vašu brzinu kretanja na okretima. Ali to ne mora da znači da ne možete da koristite te performance kao vašu prednost. U stvari, brzo sam otkrio da naglo povećanje gasa može da dovede do driftovanja, a ako ste nekada gledali trke prikolica na poznatoj trci Isle of the Man, mogli ste da vidite ogroman potencijal za huliganisanje koji imaju ta vozila na tri točka. Ipak, osetio sam se generalno nedovoljno kompetentan da idem do limita ove tehnologije iz II sv. rata. Ural “T” želi da vozi svoju sopstvenu vožnju, i respektujte signale koje vam šalje zarad najlepšeg iskustva vožnje prikolicom. Donja linija: krajnja cena pogađanja za zabavu na tri točka Ural “T” kreće sa cenom od 10.000 dolara i uprkos par razočaravajućih detalja ( kao što je nalepljena linija i par loše isfiniširanih ivica ) ovaj prikoličar nudi dosta zabave, kao i generalno jedan od najinteresantnijih načina da vučete saputnika po otvorenom putu. Relativno nizak prag performansi i loše držanje nisu zaista za svakoga, ali tome kontriraju drugi kvaliteti sa dosta upečatljivosti i šarma. Možda će da izazove trubljenje i zvižduke koje izaziva većina modernih motora, ali za mašinu čija jednostavnost i utilitarnost nije dirnuta decenijama, Ural “T” prolazi sa poštenom i istinski hvale vrednom vrednošću sa uloženo.

Prebacite nogu ( оprezno ) preko: Egronomija, Ruski stil Sedajući na sedište Urala T izgleda kao uzjahivanje običnog bicikla, osim što morate da manevrišete sa vašom desnom nogom ispred metalne cevi koja povezuje prikolicu sa motorom i pre usisnika za vazduha za desni cilindar. Ovaj položaj je dobar za kraće vožnje, ali ako želite da pomerite noge okolo, osetićete malu stešnjenost zbog okolnog “hardvera”. Vozačevo sedište je u “traktor” stilu i može da se podešava da klizi napred ili nazad. Pogled preko kormana otkriva elementarne povratke osnovama rasporeda sa tipičnim levim i desnim kontrolama na ručkama ( zahvaljujući Dominu ) sa brzinomerom napred u centru i upravljačem odmah iza. Zavrtite dugme i upravljač postaje čvršći ili slabiji, što pomaže da pronađete pravi položaj upravljača kada je površina puta neravna. Leva i desna papučica kontrolišu brzine i kočenje i dok ručne poluge upravljaju sa prednjim Brembo kočionim diskovima, nožna pedala upravlja doboš kočnicama na zadnjem i točku same prikolice. Na putu: Izgleda zabavno Postoje pristojni izgledi da će te iskusiti dve suprotstavljene opcije kada odlučite da vozite motor sa prikolicom: oprezni vozači na dva točka upozoravaće vas na njihovo demonski nepredvidive upravljačke karakteristike, dok će potpuni stranci veselo dobaciti: "To izgleda zabavno". Prvi će pokušati da vas mračno sudbinski odgovore od istraživanja životnog stila vožnje prikoličara, dok su potonji već na korak od upravo od "penjanja u prikolicu" radi uživanja u vožnji. Znaćete verovatno da li ste "materijal za Ural" posle otprilike provozanih par metara na ovoj neobičnoj mašini. Za početnike, stabilnost je pre svega zahtev od prikolice nego što je to slučaj kod modernih vozila na tri točka kao što su Can Am Spajder ili Piađo MP3. Vozila sa pogonom na jedan točak ( za razliku od za off road spremnih vozila sa pogonom na dva točka ) imaju relativno grub način upravljanja točkom uzduž vozila oreginalno namenjenog za solo putovanja, pa će prva stvar koju će te primetiti njegova tendencija da skrene u desno kada krenete da ubrzavate. Početnici će uskoro razviti osećaj da skrenu u levo sa ciljem da kontriraju, ali ono što treba više prakse je prebacivanje u brzinu. Oduzimanje gasa radi promene brzine čini da se motor pokuša vratiti u prvobitnu osu, što opet znači da vaše guranje upravljača čini da se vaš motor počen migoljiti.

Test motora Ural T model 2009 tekst preuzet sa: http://motorcycles.about.com/od/ural/fr/09_ural_t_review.htm Motori sa prikolicom su verovatno jedna od najvećih stvari koja budi nostalgične uspomene koju će te naći na tri točka, i na prvi pogled Uralov motor izgleda nepromenjeno uprkos decenijama proizvodnje. Ali ne dozvolite da vas stara škola "izgleda" prevari. Slab kvalitet doveo je do loše reputacije u 90-im godinama, pa su Rusi morali bolje da rade i modernizuju njihov proizvod i povrate svoje pozicije grubog, svestranog brenda. Vozio sam Uralov zadnji model, zvan "T" sa cenom od 9.999 dolara kroz Sijetl, da bih video kako se vožnja ovim retro modelom suprotstavlja modernim mašinama, te da utvrdim da li je ovaj pristupačni prikoličar zaista tako zabavan za vožnju kao što izgleda. Dobro: Sve staro je novo ponovo Ural se i dalje proizvodi u Rusiji, a 99 posto motora se proizvodi u njegovoj fabrici u Irbitu i predstavljaju polaznu tačku za ostale delove iz sveta. Kroz svaki pojedinačni deo njihovog motora koji je nekada izgrađen tu - od matice i vijka pa do glavnih komponenata - delovi za Ural bili su kamen spoticanja glavnih dilera. Za primer, prednji i zadnji amortizeri se prave u Italiji u Sachs-u. Glavna spona viljuške dizajnirana dosta arhaično radi bolje u pogledu držanja prikolice od klasične teleskopske. Takođe preuzeto iz Italije su kontrole sa leve i desne strane od strane Domina, a sistem paljenja od Ducati Energije, a potpuno plivajuće, četvoroklipne prednje kočnice od Bremba. Sila zaustavljanja je blago povećana zbog Uralovih doboš kočnica na zadnjem točku i prikolici. Menjač sa četiri brzine ima German Hertzogove brzine ( koji takođe snabdeva KTM ), sa polugom menjača za brzine i malom hromiranom ručicom pored pedale kočnice za hod unatrag. Motor je vazduhom hlađeni, horizontalno postavljen, 749cm3 twin motor, konstruisan od strane BMW-a i prerađen od strane Urala, sa karburatorima Keihin za svaki cilindar, oreginalno napravljenim u Japanu, sa Denso alternatorom. Par hromiranih izduva izlaze sa svake strane motora. Bokser motor isporučuje 40KS i s obzirom da nije tjuniran, sa rezervoarom od 5 galona, daljina kruzinga sa Ural T modelom je dovoljna za razumne touring udaljenosti i to od opcione opuštajuće vožnje za mozak pa do ozbiljnih međudržavnih putanja. Deo za putnike, u samoj prikolici je relativno zbijen, ali postavljeno sedište je relativno udobno a u prednjem delu je dosta prostora za noge. Putnički odeljak počiva na gumenim čaurama za apsorpciju udara a opciono se dobija vetrobran kao i prekrivka koji značajno poboljšavaju vozačko iskustvo samog saputnika. Iza je prtljažnik koji se ne može zaključati. „T“ model dolazi samo u mat crnoj boji sa tankom crvenkastom linijom koja lepo izgleda izdaleka ali nažalost, kada se približite, otkriva da je linija nalepljena. …nastaviće se

Nove slike

Ural T – Novi model prikoličara iz Urala tekst preuzet sa http://thekneeslider.com/archives/2009/06/01/ural-t-a-new-retro-sidecar-rig-from-ural/ Fabrika Ural pravi retro prikolice godinama, bazirane na eri BMW-a iz II svetskog rata, koje imaju izvestan šarm i ispostavlja se iznenađuju veliki broj entuzijasta koji vole utilitarne mašine. Pa, sada su predstavili novi model, Ural T, koji predstavlja samo suštinu Urala, osnovni model prikoličara po ceni od 9.999 dolara, koji će vas uvesti u svet avanturističke vožnje prikolice, i dati vam mogućnost da se pridružite hiljadama poklonika širom sveta. Ural T je ceo crne boje sa par crvenih linija, i ima sve ono što očekujuete od jedne ovakve prikolice kao i dosta dodatnih opcija takođe. Pogonjen je poznatim 40KS snažnim tvinom, sa četiri brzine i jednom za hod u nazad, ii ma i električno startovanje kao i ono na kurblu. Ceo motor teži 705 funti suv, što je verovatno lakše od potpuno opremljenih kruzera. Doboš kočnice pozadi i na prikolici i Brembo kočnice napred, čak i elektronsko paljenje, tako da nije u celosti retro. Opcije uključuju takve stvari kao što su vinšild za prikolicu, i tonirani prekrivač za prikolicu koji je stvarno kul, rol bar za prtljažnik pozadi sa rezervnim točkom, upravo stvari za slučaj kada odlučite da malo siđete sa utabanih staza ili želite samo nešto tog retro izgleda i osećaja. Ovaj motor verovatno nije dobar za vožnju autoputem, već mnogo više za lenju vožnju vikendom ili čak lepu opuštenu vožnju ako vaša ruta ne podrazumeva brzu vožnju, dobar za vožnju kada morate da pokupite par stvari, kao i dobar način da povedete saputnika koji će uživati u konforu prikolice dok budu posmatrali znake pod vedrim nebom. Svaki put kada vidim Ural, dobijem poriv da krenem u avanturu, što je upravo ono za šta su ga drugari napravili da treba da osetite kada ga vidite. Ovaj novi model po ceni od 9.999 dolara je prilično pristupačan da ga nabavite, pa zato ako ste ikada imali ideju da jedan od ovakvih parkirate kod sebe u garažu, sada bi bilo pravo vreme. Proverite.

Evo novih par slika toliko za sada

Iz Rusije sa ljubavlju II Engleska verzija teksta na: http://www.motorbyte.com/mmm/pages/2003/56/review56.htm by Sev Pearman Ovog meseca izbor motora je prirodan. Šta uradite rano u martu kada želite da vozite ali sneg još uvek prekriva zemlju. Popnete se na vaš Ural prikoličar i skočite do svojih prijatelja. Ako nikada niste videli motor sa prikolicom, hajde da sami provozate jednog, i stavite kacigu. Ono što budete pročitali možda će vas iznenaditi. Stari čitaoci časopisa "Minnesota Motorcycle Monthly" setiće se našeg zadnjeg Urala u kombinaciji sa prikolicom iz časopisa broj 24. Za one koji su novi, fabrika IMZ je u regiji Urala u Rusiji i proizvodi njihov BMW inspirisan dvocilindrični motor sa prikolicom počev od 1939. godine. Sovjeti su "pozajmili" alat od BMW-a tokom II sv. rata i preselili proizvodnju u regiju oko Ural planine. Dizajn dvocilindričnog boksera je jednostavan, izdržljiv i dobro pogođen za prikoličara. Nizak centar gravitacije i stabilnosti. Dizajniran je tako da svaki povetarac pomogne vazdušnom hlađenju. On je imun na pritiske i dobro odgovara zahtevima tradicionalnog utovara u prikolicu. Dok je motor dokazan, Ural i u mehaničkom pogledu nije antika. Konstantna unapređenja i poboljšanja inkorporisana su i Ural je spreman, voljan i sposoban da vas služi mnoge godine koje će doći. Ural Amerika ponosan je na njihov novi 750cm3 motor. Skroz je unapređen i dodaci kao što su Wiseko klipovi i karike, "US made" ventili i njihova ležišta. Fabrički karburatori su izvađeni i zamenjeni sa Keihin karburatorima. Svi US modeli imaju elektronsko paljenje, tako da nema zatezanja ni sa čim. Spojeno zajedno, imamo pouzdanu mašinu koja može da nosi vozača, putnika i bude upregnuta sa brzinom od 65 milja na čas sa lakoćom. Dok sam vozio "solo" uspeo sam da dosegnem obećanih 70 milja na čas a sa putnikom sam lako doterao prikoličara do 55 milja na čas. U oba slučaja dok je motor bio na svom vrhuncu, još uvek je bilo snage u rezervi. "Minnesota Motorcycle Monthly" poželeće da testira potpuno provaljenu verziju od 750cm3. Jedna minorna žalba je bila reper. Prelazili smo približno 250km sa 5 galona, pa je to... da vidimo... 6 milja po kilometru... nose jedan... Zašto nemamo jednostavno brzinomer koji očitava milje. Naš Ural je trošio od 25 do 31 milja sa galonom. To znači da će te rezervu dosegnuti sa 110 milja ili tako nešto a početi da ga gurate sa 130 ili 155 milja, u zavisnosti od prtljaga i ruke na gasu. Naravno moraćete da konvertujete udaljenost u kilometre ali će te se već naviknuti. Ako nikada ranije niste vozili prikolicu, postoji kratak ali korak po korak sadržajan tutorijal. Kada ubrzavate, prikolica teži da ostane pozadi a spoljašnjost da skrene desno. Kada kočite, ista ta masa dovodi do toga da prikolica ide u levo. Naš US model za desetogodišnjicu ima točak sa kočnicom na prikolici, tako da skretanje u levo kod kočenja je smanjeno ali ne i eliminisano. Najbolje od svega je da se kod kontra - upravljanja ne koristi više rad sa vašim vozilom od tri točka i dve trake. Da bi skrenuli desno, okrenete upravljač desno, a levi zaokret traži snažan okret u levo. Prednost stabilnosti vozila na tri točka redukovana je oštrijim zaokretima. Vozači prikoličara zaista moraju da se naslanjaju kod okreta. Što je teži okret ili veća ugaona brzina, zahteva se više oslanjanja. Ne dopustite da vas iko uplaši. Ako ste strpljivi vozač i možete da sledite plan lekcija, osnovne veštine upravljanja prikolicom mogu se naučiti za vreme „opuštenog“ vikenda uz precizno definisane propozicije. Prošao sam dosta hiljada kilometara na Suzukiju GS 1000 sa prikolicom koji sam posedovao, i veština se brzo vratila i ja sam ušao u stvar. Ural dolazi sa sjajnim “korak po korak” servisnim uputstvom. Puno je dijagrama kako nešto uraditi. Tradicionalno, vaš diler može vam predložiti dostupne kurseve ili instrukcije za one zainteresovane. Najznatiželjnije i najzabavnije je sposobnost da “letite sa sedištem”. Ovako gikovi prikoličari govore o sposobnosti da nagnete prikolicui vozite na dva točka. Izgleda dramatično a može da bude naučeno veoma brzo. Evo gde postaje interesantno: kada vozite prikolicu na tri točka, upravljanje je slično kolima ( okreni upravljač desno, skreni desno, okreni upravljač levo, skreni levo ). Da bi ste poleteli “sa sedištem” morate se konstantno vraćati na standardno kontra upravljanje motorom. Sa prikolicom u vazduhu, sledeći efekat vožnje je vožnja regularnog motora ali grozno nebalansiranog.Da se vratite vožnji na tri točka samo oduzmite gas i prikolica će se vratiti na zemlju. Naravno morate se ponovo “prebaciti” na odgovarajuće upravljanje kada prikolica dodirne zemlju. Zvuči komplikovano, ali uveravam vas da je dosta zabavno. Dizajn Urala pokazuje godine dok se posmatra. Bez obzira na poboljšanja, još uvek je baziran na tehnologiji 50-ih godina. Ural je konforan za vožnju, ali nije rafiniran kao ostali proizvodi drugih proizvođaća. Sedište na motoru je za mene kao kod BMW 6 ili 7 twinova. Sedite na konfornom sedištu a ručke su moderno oblikovane u povučene unazad. Ništa revolucionarno, ali svakako provereno i dovoljno udobno. Vozač časopisa Paul B. forsirao je motor na putu dugom 160 milja na 45 stepeni Farenhajta. Preko 6 stopa visok sa 36, lako se smestio u prikolicu i udobno vozio tokom celog puta. Istakao je da je sklopivo vetrobransko staklo pomagalo ulazak isto dobro kao i posebni gibnjevi sa obe strane prikolice kao i samo telo prikolice u odnosu na šasiju. Paul je vožnju opisao kao “glatkiju” nego u Džipu Vrangleru ali manje udobnu zbog međuosovinskog razmaka. Upitavši ga da li bi to ponovo učinio, odgovorio je sa velikim osmehom: “U momentu”. Zadnji deo Urala ima prtljažnik sa prostorom za pet korpi sa namirnicama. Gepek se otvara unatrag, oslobađajući pristup dragocenom kompletu za popravku sa alatom "za odrasle". Tu je takođe i T tip pumpe za pumpanje gume. Svaki Ural i prikolica isporučuju se sa rezervnim točkom i gumom punih dimenzija koja se nalazi na prtljažniku. Zašto se mučiti da krpite gumu kad jednostavno možete da zamenite točak. Urali su napravljeni kao tenkovi. Brzo sam počeo da vozim bez "limita" tražeći grube površine. Ram motora i vešanje prikolice su od čelika napravljenog za ruralne i teške ruske puteve. Oprema motora ima izgled i osećaj alata za poljoprivredu. Delovi su robusno napravljeni. Ovde ne postoje egzotični materijali. Sve što će vam ikad biti potrebno može se naći u dobro opremljenoj prodavnici opreme, prodavnici delova ili poljprivrednih alata. Ural je napravljen da to sve prihvati. Sa sedišta vozača gledate u hromirano svetlo. Veliki brzinomer primarno je baždaren u kilometrima a sekundarno u miljama i on je vaš jedini pokazatelj stanja. Pošto obrtomer nije u ponudi, brzine ćete menjati po osećaju. U okviru brzinomera je i merač pređene kilometraže. Bez trip kompjutera, merača količine goriva, ili sata za vas gospodine. Okružujući brzinomer, na svetlu se nalaze još i 4 signalne sijalice za duga svetla, žmigavce, neutral i struju. Uprkos njihovoj veličini sunce i okruženje od hroma ih lako zasene. Poluge su prekrivene imitacijom hroma sa modernim, sportskim, "nalik na japanske" menjačem brzina. Izgledaju odlično uprkos mnogo provozanih milja na ili ispod tačke mržnjenja po snegu i kiši. Kontrolne poluge su zaštićene a fleksibilne gumene kamašne štite završetke kablova. Retrovizori ne vibriraju, ali nisam mogao da onaj levi podesim kako bih video iza sebe od moje mnogobrojne opreme za hladno vreme. [/img]US uvoznik nadogradio je svetlo sa halogenom sijalicom koja prevazilazi DOT zahteve.Uprkos ovome utvrdili smo da je osvetljenje samo ok. Da je motor moj dodao bih na telo prikolice još jedno svetlo za vožnju. Žmigavci su veliki i svetli a naši su imali relej koji je prouzrokovao da blinkaju dosta brzo. Motor ima belo svetlo za osvetljenje i desni prednji žmigavac a drugo svetlo na repu ima svetlo prilikom kočenja i zadnje žmigavce pozadi. Ova svetla čine da prikolica veoma lepo vizuelno izgleda i treba da vam pomogne da budete blagovremeno primećeni. Nakačen na novi motor od 750 cm3 je četvorostepeni motor sa rikvercom. On je robustan i ne oprašta bojažljivo menjanje brzina. Ostavite vaše fensi R1 vozačke čizme iza Urala. Pomislite prvo na Shovelhead, /5 BMW or Guzzi Eldorado. Menjač zahteva odlučnost i čvrstinu i dobar rad prsti – peta. Kao i obično imao sam problema da pronađem neutralan položaj kad god sam kretao ili stajao, iz prve ili druge brzine. Da budemo iskreni, kratkotrajna izgubljenost nestajala je kako smo prelazili sve više milja i kako se temperatura penjalado 20 stepeni. Da, vozili smo Urala na 20 stepeni Farenhajta. Rikverc je smešno lagan za naučiti. Sa motorom koji radi nađite neutral. Stisnite kvačilo. Posegnite desnom rukom dole da dohvatite malu polugu pored vašeg desnog zgloba. Rotirajte polugu unatrag za oko 60 stepeni. Polako otpustite kvačilo, pogledajte iza i gledajte komšije kako bulje u vas kad budete isterivali motor iz garaže. Kada je bilo dovoljno pokazivanja, stisnite kvačilo, rotirajte polugu napred, nogom na menjač da nađe prvu, lagano otpustite kvačilo in a putu ste. Smešno. Ukus modela “Desetogodišnjica” je rezervisan za američko tržište. Motor naravno ima veći motor od 750cm3 i dodatke kao električno paljenje i veći akumulator. Estetski izazovne viljuške zamenjene su kovencionalnim, teleskopskim napred. Dodatno hromirano svetlo, upravljač, pokrivač prikolice i drugi delovi. Ako vam to nije dovoljno da ga naručite, vaš diler biće sretan da vam proda kataloški najvrednije komade opreme. Ostatak Urala prekriven je prelepim sjajno crnim emajlom u suprotnosti sa belim šarama. Farba je ispostavilo se veoma dobro kaljena i izdržljiva. Primetili smo jednu tačkicu rđe na mestu gde se prtljažnik zatvara poklopcem. Ali bez brige. Ural Amerika opremljen je malom tubom sa farbom u alatu. Ako ste zainteresovani da imate ovakvo jedno zabavno i praktično vozilo, znajte da je servisnu podršku imate u Minesoti i Viskonsinu. Rezime? Prikoličari su zabavni. Ljudi ih vole Čak i minivan mame vozačice. Prikoličari su praktični. Možete da nosite stvari. Dosta stvari. Možete da se provereno vozite i po klizavom i hladnom vremenu. Prikoličari vam omogućavaju da vozite tokom cele godine. Ako niste u stanju da se zabavljate posedujući jedan ovakav kvalitetan motor, onda je možda vreme da okačite kacigu o klin. “Za” Znatno poboljšan motor Šarm i jednostavnost stare škole Gruba sovjetska tehnika izrade "Protiv" Radijus kretanja manji od 160 milja Stara škola traži redovno održavanje Više magnet za matore nego za ribe Ženina prva reakcija: “ Ne mogu da verujem koliko je lep” Izabrana konkurencija: Nema je Boris. Ural je istinska klasa za sebe

evo nesto za desktop

Iz Rusije sa ljubavlju Engleska verzija teksta na: http://www.motorbyte.com/mmm/pages/2003/56/review56.htm Sunčani dani i prikoličari uvek vam izmame osmeh. Izgleda da, nezavisno od toga ko ste, motor sa prikolicom izmamiće vam osmeh duž lica. Možda je razlog taj što izgledaju tako drugačije ili zbog toga što ljude podsećaju na prohujala vremena. Vozač, suvozač, ili povremeni promatrač izgleda da uvek imaju isti izraz lica. Više od motora, prikoličar kupi benefite svoje veće iskoristivosti. Njihov šarm često je na meti “ne vozača” a posebno nekog nervoznog vozača sa osećajem motora “vetar u kosi” koji će se sigurno osećati kao u sigurnosti kuće sa “prikoličarem” Moderna klasika zove se IMZ Ural. Motor izgleda kao da je sišao sa montažnih traka iz 1950. godine. Na neki poštovanja vredan način i jeste. IMZ Ural se proizvodi na istoj proizvodnoj liniji i ima isti stil zadnjih 60 godina. Vidite, Rusi su bili toliko impresionirani grubim BMW motorima i prikoličarima koje je Nemačka armija koristila i koji su bili savršeno praktični i nisu želeli da gube dragoceno vreme za istraživanje i razvoj, pa su umesto toga Rusi kupili par komada i doveli ih kući. Nakon što su ih do zadnjeg dela iskopirali i dodali par “ruskih” stvari, počeli su sa proizvodnjom. I ostalo je istorija. Ural se kontinuirano proizvodio od 1939. godine u Irbitu, fabric lociranoj duboko u planini Ural u Rusiji, oko 1500km daleko od Moskve. Preko 3 miliona Urala skotrljalo se sa proizvodnih traka. Ural, kako se motor od milošte prozvao, predstavlja interesantan deo ruskog i nemačkog nasleđa. Model koji je ovde predstavljen nazvan je “Bavarac” i igra na nemačku stranu nasleđa Urala, čineći sve najbolje da izgleda kao BMW R60/2. To je takođe Ural Amerika 10 godišnji model, napravljen u znak jubileja od 10 godina koliko se Urali izvoze u Ameriku. Ovaj najčešći model predstavlja velike promene koje su zadesile Ural tokom vremena.Najveća novost je povećana zapremina motora. Motor je konačno dobio poboljšanja koja su mu bila celo vreme potrebna. Originalni Ural koji se izvozio u US imao je motor od 650 cm3 koji je dobro radio ali je bio prenapregnut za brzine koje su uobičajene na US putevima. Dobrar za sporedne saobraćajnice i prašnjave puteve, Ural nije bio baš udoban za natrpane autoputeve ili međudržavne puteve. Porast kubikaže na 750 cm3 i snage na 41KS dodao je dozu sampouzdanja i za brže puteve. Motor je takođe imao manje vibracija nego ranije mašine. Ovo je verovatno posledica opuštenijeg osećaja u vožnji verovarno prouzrokovana povećanjem snage ili posledica bolje kontrole delova u matičnoj IMZ fabrici.Kao interesantno, treba reći da motor koristi klipove i karike proizvedene u US, i japanske karburatore, jer ovi delovi pomažu da se prođe EPA emisioni standardi. Dodatna snaga motora takođe znači bolje iskorišćenje u vožnji Urala. Krajnja brzina kod četvorobrzinskog modela je bila mala. Snaga pomaže Uralu da bolje prolazi kroz sve brzine i omogućava vam da održite konstantnu brzinu čak in a brdima. Ural vam takođe nudi novotariju koja ne postoji niti na jednom drugom motoru. Ural ima pravu pravcatu brzinu za kretanje nazad, kao suprotan modernom ekvivalentu današnjeg rikverca, koji startuje kretanje motora unazad uz pomoć snage motora za kretanje unazad. Sa njim možete da se izvučete iz svih neprilika i putujete unatrag se krećući, mnogo brže nego što možete i da poželite. Ne pitajte me kako mi je ovo poznato. Drugi novitet na Uralu je električni starter. Ovaj dodatak omogućava lakše korišćenje Urala, i čini ga mnogo više dopadljivim onima koje je odbijao stari način paljenja preko kurble. Naravno ovo nije baš u skladu sa Uralovom politikom, sve dok ne probate da upalite putem kurble tvrdoglavi motor na 20 stepeni, prava lepota “paljenja na dugme” koje se do tada nije videla dolazi do izražaja. Električni starter zajedno sa revidiranim karburatorima čini startovanje Urala jednostavnom procedurom. Samo povucite oba čoka, po jedan za svaki karburator i pritisnite dugme starta. Ural uvek pali odmah. Tada zavrnite čokove i sačekajte da se motor zagreje nekoliko minuta. Motor će da se lagano zagreva bez pomoći vozača za razliku od starijeg modela koji je tražio konstantno prisustvo vozača dok se ne zagreje. Finalna obrada je u skladu sa cenom motora ovoga cenovnog ranga. To znači da motor izgleda ok, ali ne očekujte ušminkani nivo detalja za skretanje pažnje. Farba je prosečnog kvaliteta, a sjajni delovi uglavnom sjaje. Kvalitet metala korišćenog za konstrukciju je adekvatan, ali bilo kakav nedostatak u kvalitetu napravljen je da stvara osećaj robusnosti. Ural definitivno nema jeftini plastični osećaj. Umesto toga skoro sve na ovom motoru je napravljeno od čelika ili aluminijuma. To stvara naročito čvrst osećaj tokom vožnje. Čelična konstrukcija prikolice daje osećaj sigurnosti putnicima i kada se uporedi sa lakim prikolicama od fiberglasa koji se koriste kod najvećeg broja od njih, stvara da o Uralu razmišljate pozitivno, kao nečemu nalik tenku. Na putu, Ural tretira putnike u prikolici kao da se voze u plišu. Ovo je zahvaljujući sistemu suspenzije koje koristi ne samo nezavisno ogibljenje, već i gumene jastuke koji dozvoljavaju da ona upije najveći deo neravnina na putu. Navedeno se ne može primeniti na vozača motora. Suspenzija motora je prilično čvrsta. Generalno motor treba čvrst osećaj da omogući propisno držanje mašine u celosti, ali ovo uzrokuje da se vožnja preko rupa direktno prenosi na vozača. Mišljenja sam da su opruge podešene suviše visoko pozadi, ali sam otkrio da se de fakto radi o najnižem položaju. Bilo kakva pritužba o suspenziji odmah isčezava kada sam sišao sa uređenog na prašnjav put za koji je Ural i dizajniran. I to je neverovatna transformacija. Svaka tendencija ka "neokretnosti" na uređenom putu pada u vodu nestaje jednom kada siđete sa glavnog puta. Svako ko derogira Uralove performanse biće izazvan na drag trku kroz otvoreno polje, snežni parking ili još bolje blatnjav sporedni put. Ne zanima me koliko je vaš motor brz na putu, jer će vas ovaj skroman motor naučiti značenju reči poštovanje, jednom kada asfalta nestane ili kada naiđete na klizavi put. Sa izuzetkom pravih "dirt" motora, niti jedan se stvarno ne kreće tako lako teškim putevima kao Ural. Kombinujući vaš novootkriveni osećaj poverenja na lošim putevima i Uralov nenormalan kapacitet za nošenje velikih, teških ili glomaznih stvari, nabavili ste sebi sjajnu mašinu za kampovanje van glavnih puteva. Nikada nisam voleo da kampujem sa motorom zato što nisam mogao poneti svu opremu koju sam trebao. Sada je taj razlog nestao. Ukoliko zaista želite ultimativne off road performanse, IMZ vam čak nudi i model prikoličara sa pogonom na 2 točka koji vam daje pravo terensko iskustvo. Ural je bez sumnje najbolja vrednost za uloženi novac na tržištu prikoličara. Bavarac ima cenu od $8,595 za motor, prikolicu i opremu. Ako kupujete motor i prikolicu odvojeno, cena spajanja mogla bi biti nekoliko stotina dolara. Za tu cenu možete srediti sve one male nedostatke koje Ural ima. Radi se o motoru koji nije za svakoga, jer je Ural za one vozače koji definitivno žele da se izdvoje iz gomile. Veliko hvala za firmu St. Croix Harley-Davidson jer sam koristio jedan od njihovih Bavaraca. Trebalo bi zapamtiti da su oni trenutno jedini IMZ Ural diler u okolini.

Ha, ha. Ja ničem tamo gde me ne seju.