A evo i jednog japano-shvabe ;D ;D ;D

Evo jednog shvabe.

Evo jedne price koju sam napisao. NEKOLIKO PRIČA... I LEGENDA Negde u Srbiji... Priča prva Leto.Subota veče. Aleksandar Jovanović. Nadimak „R1“. Star 22 godine. Lokacija Beograd. Lagano je obukao farmerke. Obuo patike. Sa čiviluka njegovog stana u Bloku 44 uzeo je kožnu jaknu.Obukao je i pogledao se u ogledalo. Nešto je falilo. Malo ulja u kosi i miris parfema. Osmeh na usta. Daaa. To je to. Na cipelarniku su se nalazili ključevi. Uzeo ih je i izjurio iz stana. Sjurio se sa petog sprata zgrade u kojoj je živeo pred ulaz. Tamo ga je čekala. Njegova ljubimica. Crnka. Njegova R1. Prišao je i ubacio ključ u kontakt bravu. Okrenuo ga je a potom startovao motor. Začuo se potmuli zvuk. Malo po gasu, pa u prvu brzinu. Pravac na splav. Društvo je čekalo. Za pet minuta je tamo. Dok je prilazio nekom od beogradskih splavova bio je svestan pogleda ženske populacije. Tipizirana flora i fauna tamnošnjih splavova. Prišao je jednom od stolova ugledavši duboki dekolte i osetivši zavodljifi parfem. Posle pet minuta, izašao je praćen mladom devojkom njegovih godina. Seli su na motor.On ga je upalio. Ona ga je obgrlila rukama oko struka. Menjač u prvu. Gas. Paljenje zadnje gume na R1 i odlazak u noć. Priča druga Nedelja. Deset sati pre podne. Dejan Pantić. Star 38 godine. Nadimak „Propeler“. Lokacija Novi Sad. Otvorio je oči. Prošao je rukama preko lica. Pod prstima je osetio bradu staru nekoliko dana. Dosadno mu je. Ustaje iz kreveta. Žena spava. Ide u kupatilo. Pogled u ogledalo. Bilo je i boljih dana. Umiva se. Rukama prolazi kroz kosu koju krasi po neka seda vlas. Oblači se. Uzima ključeve sa stola u dnevnoj sobi. Izlazi iz kuće. Ulica Sarajevska. Kreće se prema garaži. U garaži je parkiran njegov R1200 GS Adventure. Seda na motor. Ubacuje ključ i daje kontakt. Trenutak kasnije začula se grmljavina snažne mašne. Kuda sad. Planinarski dom na Popovici, pa malo vožnje po Fruškoj Gori. Da. Dobra ideja. Lagano izlazi iz garaže. Menjač u prvu. Pokret. Priča treća Subota. Podne. Goran Radivojšić. Star 44 godine. Nadimak „Rok“. Lokacija Beograd. Probudio ga je mamurluk. Mnogo pića prethodne noći. Pogledao se u ogledalo. Nije mu se svidelo ono što je tamo video. Podočnjaci.Duga kosa nemarno mu je padala na čelo. Umio se. Obukao kožne pantalone. I kožnu jaknu. Kožne čizme, naravno. Ključevi. Ah da. Na ormariću. Izlazi iz kuće na Vračaru. Dolazi do garaže. Otvara vrata. I gleda. Njegov Harley. Moć izbija iz njega. Jedva čeka da ga zajaše i otisne se u nepoznato. Da ga upali i prebroji mu taktove. Da. To je ta muzika. Rok and roll. Idemo. Priča četvrta Nedelja. 9.00 časova. Jutro. Zlatibor. Milan Filipović. Star 35 godina. Oženjen. Bat dečijih koraka prenuo ga je iz sna. Bose noge njegovog sina Alekse i ćerke Lane tapkale su po hodniku kuće na Zlatiboru. Bio je jun mesec. Sunce je već izašlo. Nasmejao se. I čekao. Vrata spavaće sobe su se lagano otvorila i kroz njih su provirile čupave dečije glavice. Pošto je već bio budan, lagano je ustao, pogledao ženu, slegnuo ramenima. – Obećao sam im. Pripremi ih molim te ja idem u garažu da upalim motor. Otvorio je vrata garaže. I tu je bio on. Ural Patrol. Sa prikolicom. Zelen boje. Pogledao ga je sa ljubavlju. Prišao mu i upalio ga. Bokser motor tiho se oglasio. Kopija radi kao original. Izvezao je motor iz garaže i za pet minuta tu su bila dečica, propisno spakovana, sa kacigama i rančevima. Aleksa je kao veliki seo iza tate a Lana je ušla u prikolicu. Pogledali su mamu koja se nasmešila. A onda je Milan ubacio u prvu brzinu i krenuli su. Na izlet. Na vožnju Zlatiborom i okolinim. Kada se posmatraju sve četiri priče, kao zajednička nit koja ih povezuje, pojavljuje se motor. Svaki od čitalaca može se naći u nekoj od ovih priča a možda i u više njih. Ili ni jednoj. Ali je nesporno da su motori postali sastavni deo naših života, na ovaj ili onaj način. Ja sam sam nekako bliži ovoj četvrtoj priči i motoru spomenutom u njoj. Iz tog razloga želeo sam da ispričam jednu drugu priču. Priču o motoru koji možda nije tehnički savršen kao što su to možda motori Honde, BMW-a itd... Ali koji ima neku svoju draž. Nešto što vas vuče da ga kupite, vozite i uživate u svakom kilometru vožnje. Za sam prikaz koristio sam delimično tekstove sa sajte www.motocikli.com kao i slike i podatke skinute sa zvaničnog sajta Urala. Pa da počnemo. U toku priprema Sovjetskog Saveza za II svetski rat Staljin je naredio svojoj vojsci da bude u stanju visoke borbene pripremljenosti na svim poljima. Na tajnom sastanku koji je održan u ministarstvu odbrane u Moskvi razgovaralo se o motociklu koji bi bio najpogodniji za rusku vojsku.Nakon duge i teške prepirke odlučeno je da to bude BMW R71. Prema starom dobrom slovenskom običaju, 5 motora BMW R71 je “nabavljeno” u tada neutralnoj Švedskoj i prokrijumčareno u Rusiju a Rusi su te motore toliko verno kopirali tako da su bili skoro pa identični svojim pandanima iz Nemačke. Motocikl je imao šifrovano ime M-72, imao je prikolicu, motor od 750 cm3 i oko 20-tak konjskih snaga. Kada su braća Rusi uvideli da su njihove fabrike suviše blizu linije fronta odučili su da veliki deo fabrika dislociraju dalje od dometa njemačkih bombardera. Najprikladnije mesto je bilo daleko na istoku u regiji oko planine Ural gde su prebacili i fabriku motora, smestivši je u grad Irbit, na granici između planinskog lanca Ural i velikih sibirskih stepa te je veoma brzo taj mali gradić pretvoren u razvojni centar za M-72 koji je zbog toga i dobio ime URAL.Kao motor Crvene armije, M-72 je bio robustan, izdržljiv motor koji se pokazao kao pun pogodak u mobilnosti velikom broju vojnika. Po okončanju II svetskog rata, fabrika uveliko proizvodi oko 50.000 motora za rusko tržište. U kasnim 50-tim godinama prošloga veka fabrika u Ukrajini preuzima proizvodnju Urala za potrebe vojske a IMZ ( Irbitski Motozykletny Zavod ) nastavlja proizvoditi Ural za potrebe građanstva. Početkom 60-ih predstavljen je naslednik modela M-72, model M-62. Popularnost Urala rasla je iz dana u dan tako da fabrika u Irbitu nije mogla proizvesti dovoljan broj motora, te je deo fabrike u Ukrajini takođe počeo praviti motore za civilnu upotrebu. Prvi Ural je izvezen i prodan na stranom tržištu 1953. godine. Najčeąće su izvozio u zapadnu Nemačku, Francusku i Italiju. U to doba bio je to vrlo popularan motor, pristupačne cene, lepog dizajna i kvalitetne izrađenosti. Godine 1970. predstavljen je još jedan Ural i to model M-63 koji je imao 649 ccm i 28 ks. To je prvi motor marke Ural koji je bio uvezen u Englesku i SAD.Istih godina dolazi i Ural M-66, koji je isti kao i M-63, ali jačeg motora koji je razvijao oko 32 ks. To je prvi Ural koji je rađen u verziji sa i bez prikolice.U periodu od 1973. do 1976. godine Ural je proizvodio i model M-67 sa 649 ccm i 36 konja i maksimalnom brzinom od 105 km/h. Takođe je izrađivan sa i bez prikolice. Zadnji Ural koji je proizveden dok je fabrika bila u državnom vlasništvu je model Ural 750-OHV koji je imao 746 ccm motocikl i 45 ks. Svi motori proizvodeni do 1992. godine bili su napravljeni u državnim fabrikama. Godine 1992. ruska vlada odlučila je da deo fabrike privatizuje i formira akcionarsko društvo na taj način što 40% fabrike daje i prodaje svojim zaposlenima, 38% prodaje privatnim investitorima i 22% zadržava za sebe. Godine 1998. deo fabrike Ural otkupljuje ( deo od države a deo od zaposlenih ) privatni investitor koji je u posrnulu fabriku doneo nove ideje i bolju, moderniju tehnologiju koja je na kraju rezultirala i boljim kvalitetom. Danas je motor marke Ural, iako je zadržao isti dizajn skoro 70 godina, novi motor. Kada kažete motor Ural, prva asocijacija je motor u kombinaciji sa prikolicom, dizajniran i napravljen tako da može podneti težak teret i teren kao i njegov prethodnik u II svetskom ratu. Ural motori su danas opremljeni sa četvorotaktnim vazdušno hlađenim motorom, uparenim sa četvorostepenim menjačem sa kočnicama koje su napred disk, nazad doboš. Ural je danas jedan od retkih proizvođača motora u svetu koji proizvodi motore sa prikolicom. Do sada je napravljeno i prodano oko 3.2 miliona motora.

Evo jos nekih slika malo "civilnijih" verzija ove masine.

Kako je o motorima sa prikolicom dosta retko pisano na forumu a kako se radi o interesantnim modelima, koristim ovu priliku da zapocnem novu temu sa nazivom "Prikolica" . Zapocecu sa tekstom u celosti preuzetim sa sajta http://www.motori.hr pod nazivom "Ruski ratnik" a trudicu se da sa neta skinem i prevedem jos tekstova na ovu temu a narocito o modelu Ural. Pozdrav za sve clanove. Sledi tekst. "...Ne znam koliko je bikera u Hrvatskoj čulo za motocikl marke Ural. To je ime za gorje i rijeku koje razdvajaju Evropu od Azije. Ipak, u Rusiji je to pojam teškog motocikla, čak je to zaštitni znak najpoznatijeg ruskog moto-kluba Night Wolfs po kojima je i chopper izvedba navedene marke dobila ime Ural Wolf 750. Iza gorja Ural, u azijskom dijelu Rusije, u Sibiru, smješten je grad Irbit. Upravo tamo proizvodi se Ural. Popularni su i sa bočnim prikolicama. Građeni su za teške sibirske zime, za najteže uvjete. Predviđeni su za prijevoz ljudi i tereta. Na mojem putovanju po Aziji prije dvije godine viđao sam ih mnogo. Vozile su se u njima cijele familije, vozili su sanduke pune voća i povrća, vozili su i građevinski materijal. U Kazakhstsanu i Uzbekistanu, pa i u samoj Rusiji na motocikle se gleda potpuno drugačije nego u Evropi. Ali, Ural sa bočnom prikolicom su otkrili i zapadnoevropski bikeri. Tako smo ih mnoge mogli vidjeti na Elefantentreffenu, pa za takvo nešto su i napravljeni. Niti sanjao nisam da ću jednog takvog imati priliku voziti. Naime, prvi Ural, bar prema mojem saznanju, pojavio se u hrvatskoj. Jedna stranka naručila ga je u mojoj firmi, u Superbike-u. Dug put je bio da se dobije homologacija, tj. Dozvola za ulaz u našu zemlju jer su kod nas zakoni stroži nego u nekim zemljama Evropske Unije. Kada smo sve to sredili, Ural je zaista stigao u Hrvatsku. I to ne bilo kakav. To je prikoličar imena Gear-Up ili za zapadno tržište Ranger. U stvari je to terenska, vojna izvedba motocikla izašla na tržište ove godine. Motocikl je moguće dobiti u dvije boje: boja saharskog pijeska ili maslinasto-zelena/smeđa kakav je bio ovaj naš. Mašina je boxer od 750 ccm, ustvari kopija BMW-a iz 1937.godine. Vodilice podizača ventila nalaze se na gornjem dijelu cilindra, a uljni filter nije smješten bočno kao kod BMW-a, nego naprijed pored poklopca alternatora. Kardan je otvoren, a može se uključiti i dodatni pogon bočne prikolice. Naravno da je opremljen i «rikvercom», jer tko bi tu grdosiju tešku 370 kg gurao unatrag. Opremljen je i ručnom kočnicom koja je smještena između motocikla i bočne prikolice. Mjenjač je četverobrzinski, a mašina ima snagu od 27 kW. Instrumenti su opremljeni najosnovnijim, tj. Brzinomjerom i raznim kontrolnim lampicama, a kontakt brava se nalazi na lijevoj strani fara. Sjedala su odvojena, sa ručkom za suvozača ispred stražnjeg sjedala, potpuno u retro-luku. Stražnja guma i guma bočne prikolice su grube moto-cross gume, isto kao i rezervna guma koja je smještena na zadnji dio bočne prikolice. Prednja guma liči na enduro gumu. Ali, na motoru nije sve rusko, za čudo božje (ili na žalost) tu je i nešto japansko. Ugrađeni su Keihin karburatori, membranski, ali samo na modelima za Evropu, drugačije ih ne bi u Evropi mogli prodati, radi strogih Euro-normi o ispušnim plinovima. Svaki karburator opremljen je čokom. Malo i o ostalim detaljima. Kočnice su naravno bubanj, a ručke i prekidači su nam se učinili premodernim, kao da su napravljeni u Japanu. Na prikolici je montiran kanister za benzin, a na prednjem dijelu smješten je nosač za zastavu ili za mitraljez. Kada smo motor sastavili i napravili nulti servis onako kako to inače radimo, uzeli smo u ruke uputstvo da vidimo da nismo nešto zaboravili. A zadnja stavka uputa za nulti servis glasi doslovno ovako: Vidjeti da li je motocikl negdje oštećen, a ako je, onda uzeti sprejeve koji su sastavni dio opreme i njime popraviti lak. I zaista, u prtljažniku nalazimo tri spreja u svjetlo i tamno-maslinastoj, te u smeđoj boji. I sada je zaista vrijeme da se provozamo. Dajemo kontakt, uključujemo čok na oba karburatora Keihin, i pritisnemo dugme elektropokretača. Na naše veliko iznenađenje, motor se u trenutku oglasio zdravim BMW-zvukom. Malo smo ga ugrijali, isključili čokove i slušali kako zadovoljno radi u leru. Uključujemo prvu, tresnulo je i manje nego što smo očekivali. Dada i Christina sjedaju iza mene i u prikolicu pa vožnja može početi. Moram priznati da nikad u životu nisam vozio motor sa bočnom prikolicom. Nemam osjećaj za širinu pa moram dobro paziti da izađem iz prilično uskog dvorišta moje firme a da ne ogrebem prikolicu o zid. Cijelo vozilo široko je kao auto. Izlazimo iz dvorišta, skrećemo lijevo. Potrebno je uložiti dosta snage da se to i ostvari. Krivac su grube terenske gume. Kada bi se one zamijenile terenskim sve bi bilo lakše. Šaltam u drugu, treću. Nisam naviknut, teško je držati motor da ide potpuno ravno. Ali, moje suputnice uživaju. Dolazimo u slijepu ulicu, moramo se okrenuti. Nema problema, ne moramo gurati, jednostavno stavljam u rikverc koji se mora uključiti kada je poluga mjenjača u leru. Rikverc uključujem posebnom ručicom blizu mjenjača. Radimo još koji krug-dva oko kvarta, motor zadovoljno bruji u malim okretajima koji mu potpuno odgovaraju. Ionako je predviđen za brzine do 100 km/h. Ova vožnja bila je potpuna nostalgija, vožnja u prošlost. Pa tko voli nek i izvoli. Užitak baš i nije jeftin kako bi očekivali od ruskih vozila. Ali, ovaj je napravljen sa nekim japanskim komponentama te još dorađen za evropske propise. Kada se tome dodaju hrvatska davanja, svi osim nostalgičara će radije uživati u CBR-ima ili ZXR-ima za iste pare…"

Milan Filipovic Sid 063 11 83 007

Svim pravoslavcima zelim sretan Uskrs 2009. godine. Da vas Bog cuva i sreca prati. Hristos vaskrs. Sto se tice motora jos ne znam. Prvo treba da polazem pa posto sam pocetnik, onda verovatno nesto do 500cm3. Svidja mi se EN 500 ili KLE 500, pa mozda i VT 500C. A jednog dana ako Bog da, ko Mikka - R1200GS Adventure - pravi tenk a ne motor. Strasan je. Inace lutam izmedju te dve grupe motora a kom cu se carstvu prikloniti videcemo. Jedno vreme sam otkinuo na Ural 750 ali prikolicar. Gledao sam sve moguce sajtove i citao sve moguce tekstove o tom motoru i mogu da kazem da su napolju, van Srbije strasno cenjeni a ovde su malo zastupljeni. Gledacu da ako stignem od posla prevedem koji tekst o njima jer se nigde znacajnije ne pominju.

Moje ime je Milan iy Sida i trenutno nemam motor ali sam cvrsto resio da ga nabavim. BJB sajt je sigurno najbolji sajt sa ovom tematikom. Veliki pozdrav za sve clanove. Vidimo se i cujemo.