Evo razlika:
Razlike u saobracaju izmeðu evropskih i severno-americkih uslova nisu velike, ali ni zanemarljive. Prvo sto se primeti su sire ulice i putevi. To sto su siri ne znaci da su boljeg kvaliteta. Ima ih i odlicnih, ali su generalno mnogo ispod zapadno-evropskog nivoa. Druga stvar su automobili. U proseku su veci od evropskih. Treca stvar se primeti dolaskom na benzinsku stanicu. Gorivo je mnogo jeftinije. Kanada ga prodaje po litru i koristi metricki system, dok USA koriste milje i galone. Americki galon je manji od britanskog i iznosi oko 3,8 litara. Jedna milja je 1,6km. Centralna linija je zute boje, a granicne su bele, sto je obrnuto od evropskog sistema. Ogranicenja su 100km/h u Kanadi (65mph USA) na autoputevima., dok je kanadsko ogranicenje u gradovima 50km/h, ako nije drukcije naznaceno. Kod voznje u gradu se uocava da su semafori drukcije postavljeni. Nalaze se na suprotnoj strani ulice, tako da se ne moze podvuci pod semafor koji treba da vidis. To je kao kada bi nase semafore zarotirali za 180 stepeni. Takodje su i svetla razlicite velicine, negde i razlicitog oblika, tako da daltonisti nemaju problema. Skretanje u desno je dozvoljeno i kod crvenog svetla, osim ako to nije posebno istaknuto. Na opasnijim mestima pise da je zabranjeno dok je crveno svetlo. Dozvoljeno je i skretanje u levo pod istim uslovima, ali ako se skrece iz jednosmerne u jednosmernu ulicu. Jos jedna vazna razlika je STOP svim pravcima. To je stop znak na raskrsnicama bez semafora. Svi koji dolaze u raskrsnicu sa takvim znakom se zaustavljaju na trenutak, a onaj ko je prvi dosao, prvi krece. Funkcionise veoma dobro, ali nekada treba biti i malo tolerantan. Na putevima ima svega. Nema starosnog ogranicenja, mada ima zdravstvenog. Tako se normalno viðaju babe i dede od 80-90 godina za volanom. Ne treba vam objasnjavati kako voze. Oni dobijaju dozvole koje brzo moraju da obnove i pri tome obave neke osnovne preglede. Ako proðu, izdaje im se nova dozvola. Kategorije su drukcije oznacene. Uglavnom, ali ne u svim delovima, dozvola za auto je G, za motor M, dok se za teske kamione mora polagati test za vozila sa vazdusnim kocnicama. Auto skola nije obavezna. Ja je licno preporucujem iz financijskih razloga. Jeste da je platis, ali ti se to isplati zbog nize cene osiguranja, koje je neverovatno skupo. Kosta otprilike koliko i mesecna rata za auto, pa i ako su vozila jeftinija, troskovi su na taj nacin veci, ali je gorivo jeftinije i sve u svemu imati vozilo te kosta otprilike isto kao i u Zapadnoj Evropi. Kazne su dosta visoke i ulaze u vozacki dosije, gde ostaju 2 godine. Svaka kazna nosi odreðeni broj poena, zavisno od tezine. 15 poena u Ontariju (Kanada) automatski znaci suspenziju. Za jedan prekrsaj se moze dobiti od 1-6 poena. Obicno sa 6 poena dobijes opomenu, a ako skupis jos koji zovu na razgovor, gde je moguca suspenzija i pre 15 poena. Kada policija zaustavi nekoga, ne treba izlaziti iz kola. Samo spremiti dokumente i otvoriti prozor. Mom poznaniku se desilo da ga je policajac udario kada je hteo da izvadi dokumente iz unutrasnjeg dzepa. Potkupljivanja nema. Svi autobusi MORAJU stati pre prelaska pruge, cak i ako je rampa otvorena. Nepostovanje skolskih autobusa je najtezi prekrsaj (naravno nebrojeci bezanje sa mesta nesrece i sl.). Kada skolski autobus stane za ulaz ili izlaz dece (postoji signal na autobusu) moraju se zaustaviti sva vozila koja mu dolaze u susret i koja voze iza njega. To vazi cak i na ulicama sa 4 trake (ovo je dosta redak slucaj), ako one nisu razdvojene pesackim ostrvom. Strane dozvole vaze 3 meseca po dolasku, a osim par drzava ne priznaju nicije dozvole posle tog perioda, pa ni dozvole EU, osim ako to nije britanska. Sto je nelogicno, Britanci jos voze levom stranom. Eto to bi bile glavne razlike. Mozda sam nesto zaboravio.
