Dobrodošao

Dobrodošao

Loznica, 18.-20.

Zeleni karton za Albaniju i Makedoniju, za ostale ne treba

Dobrodošao

Dobrodošao

Dobrodošao

Dobrodošao

Dobrodošao

Dobrodošao

Dobrodošao

Zakonski rok za plaćanje poreza i prenos apsolutnih prava je 15 dana. Ako kupac to ne učini već je u prekršaju. Prijaviti problem i to bi trebalo da bude dovoljno pokriće. Ne mogu ja nekoga naterati da ispuni svoju zakonsku obavezu. Ako je već dozvoljeno da kupac može odjaviti vozilo onda moraju biti i ove situacije pokrivene. Nemam sumnje uopšte da je u stvarnom životu drugačije i da se javljaju ovakve situacije

U slučaju da se taj neki kupac ne javi kako ste se dogovorili a oterao je vozilo, prijaviš krađu pa nek on objašnjava posle šta je i kako je i otkud to vozilo kod njega.

Dobrodošao

Dobrodošao

@Bor-i-slave ako nema kiše može da se prođe. Daleko je od idealnog ali može. Od vrha je kao kaldrma a niže je zemljani put, nasipan. Koristi se za izvlačenje drva. Na jednom račvanju ima obeleženo sa desne strane na drvetu da je taj desni put za kola i da se njim izlazi na asfalt.

Gde bih mogao da naručim gumeni ublaživač udara zadnjeg točka?

Dobrodošao

@strahinjaz proveri za početak da li su šelne dobro stegnute, sve četiri.

Ovo suženje na drugoj slici je na reci Prači i poodavno stoji tako. Inače tu ima više ovakvih mostića i na svakom je diletacija katastrofalna, vodite računa.

Dobrodošao

Proveri spojeve i kontakte. Masu za tu maglenku prekontroliši.

@MaxiS Ja preferiram da se plus uzme sa kontakta iz prostog razloga što ako bi se nešto i desilo sa pozicijom ili kratkim svetlom(odakle ko već uzme) ostalo bi se i bez dodatnih svetala(mala verovatnoća ali može da se desi). Što se tiče releja, ne mora ovaj sa pet izvoda kao sa druge slike(nije pogrešno ali nema potrebe) već sa četiri izvoda. Oznake kontakata su iste samo nema 87a. I ovaj osigurač, 20A je previše, te sijalice vuku malu struju tako da je i 5A dovoljno.

Budi nas prijatna melodija sa zvonika obližnje katoličke crkve. "Jedan" komarac nas je maltretirao noćas ali i pored toga ustajemo odmorni. I zapravo nismo ni ljuti na tu bitangu od komarca jer nam je omogućio da svaki put kada bi nas probudio čujemo prelep cvrkut ptica koje su neumorno pevale celu noć a uz koji smo i zaspali. Pije se jutarnja kafa uz totalno pomešana osećanja sreće, zadovoljstva ali i tuge. Danas se završava naše putovanje. Pomalo smušeni pakujemo stvari i uz pozdrav sa ljubaznim domaćinima krećemo nazad. Ali, najpre da se doručkuje pored mora Parkiramo u gradu nedaleko od obale. Jutro je i nema gužve. Dok jedemo posmatramo more, upijamo užitak maksimalno. Iznad nas nekoliko aviona preleću u poletanju što nekako dodatno pojačava i ulepšava ugođaj. Doručak smo uveliko završili ali se pronalazimo i dalje prikovani za stolice. Ne ide nam se ali nikako. Mora se krenuti, dug je put pred nama. Odlučujemo se za trajekt, ipak se treba naći i na samoj vodi, makar i na kratko. Stajemo prvi u red. Osećanja su još burnija i sve se više mešaju. I smejem se a plakao bih Trudimo se da uživamo u tim momentima, u povetarcu, mirisu, plavetnilu svud oko nas Mašemo, zbogom mooreeee, do što skorijeg viđenja Pristajemo uz obalu, izlazimo prvi i skrećemo levo Ne, nismo se ni najmanje rastužili kada sam u Baošićima shvatio da zapravo treba da idemo na suprotnu stranu. Tačno nešto nam ne da odvojiti se od obale i sretni smo zbog ove greške koja nam je omogućila još malo vremena pored mora. Dolazi i Morinj i sada definitivno napuštamo obalu. Još jedan pogled I više se nema snage za okretati se, sad pogled samo ispred nas i u teškoj tišini ostavljamo toliko ljubavi iza naših leđa. Put preko Grahovca pa Vilusi i dalje za Bileću je odličan za vožnju. Dosta kolega prolazi. Na granici je gužva. Prolazimo lagano i zastajemo pored automobila Bg tabli. Gestikuliram da nas puste iako smo mogli da se ubacimo. Gospođa za volanom nešto priča uz prevrtanje očima ali gospodin na suvozačkom sedištu pokaza rukom da prođemo te se i gospođa preobrazi i sad sa blagim osmehom na licu propusti nas. Zahvalili smo se, naravno. Utom stigoše i tri, četiri poljaka na gs-ovima sa po jedno četiri kilograma raznih insekata na vizirima. Trojica odoše još napred a jedan stade pored nas. Javi se . U Bileći stajemo na pumpu da se tankiramo. Ide nam dobro te odlučujemo da ne pravimo pauzu. Imao sam ideju da negde oko Gackog zalivadimo jedno pola sata ali obzirom da i dalje nismo osećali neki napor produžavano dalje do Tjentišta. E tu pravimo pauzu za ručak. Bašta je puna te sedamo unutra. Posle domaće kafe i ručka, okrepljeni nastavljamo dalje. Ovaj deo od Tjentišta do Foče je najlošiji deo puta ali pogled na smaragdno zelenu Drinu čini da ne obraćamo pažnju na kvalitet asfalta. Još jedno sipanje goriva u Foči da ne bi stajali na pumpe do pred kuću i gas. Goražde, Ustiprača pa levo na Rogaticu ka Sokolcu. Preko Romanije nov asfalt, priroda fantastična i sada polako počinje da se javlja onaj osećaj pri povratku kući. Nema žurbe, ni srljanja, koncentracija je tu, i dalje se uživa u vožnji ali počinje da preovladava ona želja da se stigne na odredište i sa ushićenjem ali i setom preberu svi utisci sa putovanja. Kada smo se našli pored Drine to je već kao da smo kući. Zaustim da kažem ali supruga me preduhitri i izreče moju misao. Jedva čekam da te zagrlim kad siđemo sa motora ispred kuće. Srodna duša oseća i misli isto, i u bolu i u radosti. Na Šepku još jednom sipamo benzin da magare vratimo kući punog rezervoara, zaslužuje. Opet gužva i oduševljava me stariji gospodin u automobilu opet Bg tabli koji na naše pitanje da nas propusti uz širok i iskren osmeh odgovara sa "uvek". Stižemo pred kuću sretni i zahvalni uz dug, dug obećani zagrljaj i sa brdom emocija u nama. Tri prelepa dana i nešto malo preko hiljadu kilometara bez problema i sa uživanjem. Znam da to za mnoge nije ni neka kilometraža, možda ni destinacija, ali za nas, u ovom trenutku i okolnostima, ovo su naši i Alpi i Karpati, Tunis ili Iran. Toliko nam je veliko ovo putovanje. Probili smo led, razbili neke sopstvene predrasude a posebno me raduje i što sada imamo "jedva čekam opet da idemo negde"

Tivat. Možda je pomalo neverovatno ali prvi put smo u ovom gradu. Već je popodne dobro odmaklo pa ćemo veče provesti oored mora naravno. Ostaje dosta toga i za neki drugi put što uopšte nije loše. Dakle, vrhunac ovog našeg putovanja je tu pred nama. More. Uvek, ali uvek neverovatan osećaj sreće preplavi celo biće kada se nađemo pred ovim plavetnilom. Kafica pored mora i pivce za osveženje i okrepljenje pa još malo šetnje. Sve "pršti" od luksuza. Lepo je videti sve te jahte, hotele i svašta nešto ali kao tehničke stvari i dizajnerska rešenja. Mene bar ne impresioniraju na način na koji dosta ljudi reaguje a i dosta vlasnika tih stvari očekuje. Nije ni njima lako. Posmatramo jedan hotel i kažem ja supruzi, zamisli daš milion za apartman u hotelu pored mora al gleda na grad a ne na more jer onaj sa pogledom na more košta dva. A onaj što ima dva da plati pogled nema pet da bi imao i veliku terasu kao onaj iznad njega. Muke su to i frustracije u tom svetu.Da se razumemo, niko nije gadljiv na novac i ima tu ljudi koji su dugogodišnjim radom stekli bogatstvo, ali ovi turbo, kojima nije dovoljno da imaju već moraju i da pokažu, da dobiju reakciju, eeee, to je već problem. Ne zavidim, ni najmanje, onima koji stalno mere, porede, vagaju. Pa kako da se obraduje galebu ili ribarskom brodiću koji uplovljava sa dnevnim ulovom, popodnevu provedenim sa dragim ljudima ili čaši vina uz zalazak sunca. Male stvari stvaraju sreću a puno malih stvari čini život velikim. No, neka njih u tom svetu. Zato mi ostajemo tu, uz obalu, uz talas, miris mora uživajući u svom svetu vrednosti i prioriteta. Dan se polako povlači ustupajući mesto noći gde sve polako dobija novi sjaj. Ne da nam se odvojiti od mora. Presrećni što smo tu gde smo a u isto vreme nešto steže u grudima jer sutra idemo nazad. Borba je da se odbaci taj teški osećaj i prepusti samo upijanju sreće koja nas okružuje. Mora se i pojesti nešto a onda uz tvrdoglavo odbijanje da krenemo na preko potreban odmor sedamo još malo na klupicu pored same obale. Sada već ponestaje i reči. Zagrljeni sedimo i pogledom upijamo blagodet koja je pred nama. Poneki uzdah se otme a zagrljaj pojača. Teška srca se odvajamo od obale i odlazimo u smeštaj.