Pozdrav, veeelikiiii... Hvala Vam za mišljenja, sugestije, podršku i sve što je pratilo pisanje putopisa (mog prvog)... Nikako ne bih želeo da Vas razočaram, ali ovaj naš odlazak u Istru 2022. bio je potpuno drugačije osmišljen i sa drugačijim željama. Kao po onoj poslovici “Čemu se Bog najslađe smeje? Čoveku sa dugoročnim planovima!”, tako i od naših planova da ovog puta u Istri bude fokus obilaska na gradićima u unutašnjosti i na samoj unutašnjosti, ostvario se samo delić. Ukratko, naš boravak se poklopio sa najvrelijom sedmicom ovoga leta u Istri. Iako je u pitanju kraj juna, veći deo dana (a i noći) su bile takve vreline da jednostavno nije imalo svrhe kretati. Pokušali smo jedan dan i otišli do Grožnjana I Motovuna. Međutim, to nam je maltene izašlo na nos… Vrelina (veći deo puta preko 40oC), i sve se svelo na ponešto videti, malo fotki i nimalo koncentracije niti pažnje na to mesto gde smo bili. Tako da smo ostatak odmora proveli na plaži I bukvalno se odmarali. Stoga se i nema šta mnogo napisati o ovom putovanju u smislu obilazaka. To ne znači da nam nije bilo lepo. Bilo je apsolutno predivno… Druženje od prethodnog leta sa Zoranom i Miletom se nastavilo, ali sada prisnije, i u porodičnoj atmosferi. I to su događaji za čitav život…Dali su neki svoj pečat ovom putovanju (nama posebno bitan)…Hvala im… Za drage kolege i drugare okačiću malo fotki što smo napravili: Limski zaliv Grožnjan – parking i kolege iz Germany Turistička “navigacija” Makete brodova A na dimnjaku broda ugravirano Čudo neko bila ta Jugoslavija… Malo šetnje uličicama Grožnjana Posle kratkog osveženja kafom i nekoliko bokala vode sa ledom, uputismo se ka Motovunu. Međutim svesni da ni u Grožnjanu nismo videli maltene ništa od ponuđenog, prošli smo pored Motovuna i u “Saharskoj verziji” pri +- 42oC vratili se u Pulu, odnosno na plažu, sa obećanjem sebi i ovim predivnim predelima i gradićima da ćemo se videti opet. Samo Bože zdravlja……. Motovun E sad, već sam pisao o čudotvornim mirisima i zvucima, tako da uživanje te vrste je tako posebno i vrhunsko da ne bih trošio reči… Evo malo slički iz Medulina Lokacija velikog auto-kampa Ovde u kraju, smo u hladu ležali, spavali, jeli, pili... A ovde se najčešće brčkali Napravismo ceo krug poluostrvom, pa da vidite kako izgleda, a usput se i kupali… Šta reći, osim da je Bog sa posebnom inspiracijom stvarao ove krajeve… Bilo nam je apsolutno prelepo, i ni trenutka nismo žalili zbog promene plana, štaviše… Pozdravljamo Vas sve puno, i samo bezbedne kilometre i dobro zdravlje vam želimo…

Nemoj Dule molim te. Zar se ne vidi da sam povećao dioptriju od pisanja ovog???

Mile je "odao naš položaj ". Opet smo u Puli, i mnogo nam je lepo... Pozdrav veliki za sve...

Bravoooo... Svaka čast i dubok naklon... Baš specifično putovanje, a ako se uzme u obzir trenutna svetska situacija... Ovo Vaše putešestvije me pre podseća na neko Epsko putovanje, nego na moto avanturu... Sretno i bezbedno do kraja puta, od srca Vam želim...

13.05.2022. Prelep dan, stvarno bi bilo šteta propustiti ga (ionako sam ove sezone imao već dosta "propusta"). Pošto je odluka o vožnji doneta oko 10h, kasno je bilo da kontaktiram bilo koga, znači idem sam kao "usamljeni jahač". Oko izbora kuda ići nisam imao mnogo dilema, Istok Srbije i Dunav su poslali jak zov prema meni, a i prošle godine sam baš baš retko svraćao u te krajeve. Pošto su to uglavnom poznate rute i destinacije, t.j. oživele su u par zadnjih godina, samo bih napomenuo kolegama da paze na mestima, t.j. krivinama gde je urađen potpuno novi asfalt, na primer od Kučeva prema Blagojev Kamenu. Dosta rizle sa bankina iznose kamioni na put. Sve je urađeno (za divno čudo) kako treba, ali usled oštrih krivina i dužine kamiona, obično prikolica pređe preko bankine i izbaci rizlu na put. Ovo je upozorenje jer nov asfalt i prelepe krivine prosto mame da se malo to "proveze", pa kad usred krivine se naleti na rizlu može nastati vrlo opasna situacija... Da ne pišem previše, ruta je izgledala ovako: Bez nekih pauza i dužih zadržavanja vozio sam skoro čitav put. Jednostavno to je bio jedan od onih dana kada vam "legne" vožnja i nikako vam se ne staje niti vam bilo šta smeta... Pogled na Homoljske planine u prolećnom izdanju: Blagojev Kamen, tužan spomenik nekadašnjeg ljudskog bitisanja ovde. Ali grb stare Yuge mi uvek zapadne za oko i vrati u neka za mene mnogo lepša i sretnija vremena. (Možda i zato što sam bio dete u ta vremena)... A onda Miroč, uh kako je grandiozan i dominantan... Prelepo za videti. Posle prolaska kroz Donji Milanovac stadoh da uslikam Dunav nizvodno, prema Kazanima i u pozadini brda prema Tekiji: Pa jedna sa igrom i odrazom oblaka na Dunavskoj vodi: Put vodi kroz čarobne predele Đerdapke klisure. Od dečijih ekskurzija sam fasciniran ovim delom Srbije. A onda kao stražar na steni u sutonu stoji Golubački grad. Kako izbeći Ram i tvrđavu??? Jednostavno za mene nemoguća misija. Da vas sve pozdravim: Još jedan dan ostade iza mene. Dan koji je potvrdio kako je lepo živeti motociklistički život... Veliki pozzz drugari, do sledećeg puta...

04.05.2022. Prva ozbiljnija vožnja ove godine. Mislim na kilometražu. Nešto me uzvrteli putopisi vezani za HR, a zbog raznoraznih spletova okolnosti nisam siguran kada će se stvoriti uslovi za višednevnu vožnju, pa reših da obiđem Zapadni Srem. Računam, jednodnevna vožnja sa lepom kilometražom, a nepoznati mi ti krajevi. Malo kasnije krenuh od planiranog, oko 11.30, taman temperatura oko 20 stepeni, što znači majica jakna sa zatvorenim lufterima (bez viška garderobe). Ruta birana da ide što više lokalnim putevima, a obzirom da je proleće u punom zamahu, nema mnogo greške jer je svuda prelepo i veoma mirisno. Na našoj granici (prelaz Neštin) mi saopštiše da više za HR ne trebaju nikakve potvrde niti sertifikati. Znači, pasoš u džep i voziii. Nisam se interesovao u zadnje vreme za uslove putovanja jer sam vakcinisan i 3. dozom ali ipak je ovako lepši osećaj. Podseća me na neka normalnija vremena koja su počela da blede. Takav i doček na HR graničnom prelazu, ljubazno, nasmejano i vozi dalje... Odmah da Vam kolege kažemo da danas nisam mnogo fotkao, jednostavno složile su se kockice da mi se vozilo i vozilo sa ragledanjem, tako da nisam se mnogo ni zaustavljao. Ravničarski predeli pa je tako i put, poprilično u dugim pravcima. No to mi uopšte nije umanjilo ugođaj... ILOK Rimokatolička crkva sv. Ivana Kapistrana. Dominantan objekat sa prelepim pogledom na Dunav i Bačku Palanku. VUKOVAR šetalište kraj Dunava A u pozadini Gradski muzej Vukovara i Dvorac Eltz Ostatak puta sam proveo uglavnom (objasniću kasnije) u opuštenoj varijanti vozikanja i razgledanja. E da, pisao sam u putopisu da se Marijana (supruga, ako neko ne zna) oduševila sa Ožujskim pivom, ali da su neki poznavaoci i pivopije počeli da je dovode u sumnju: Karlovačko ili Ožujsko. Da bi se ta dilema razrešila jednom zasvagda, svratio sam u Orašje i kupio po 6 limenki i Karlovačkog i Ožujskog. Nije teško biti fin. I u principu to bi bilo to... Čeka da lagano se dovezem do kuće... A da kod motociklista trenutak može da znači razliku između života i smrti, shvatio sam na ličnom primeru u jednom kružnom toku kod Brčkog...Zato sam gore napisao, uglavnom... Ljudi, Vi koji čitate Kratke vožnje i Putopise, uglavnom ste ukapirali da sam tip vozača koji je umeren, sa dosta obraćanja pažnje na okolinu oko sebe, što umnogome uključuje i saobraćaj. Ali kada u kružni tok uleti ženska osoba (taj tip se u ublaženoj formi u mojoj mladosti zvao prostitutka), sa razume se besnim džipom i pokušava da pravi selfi, onda u trenutku shvatate da počinje borba za goli život. Pri brzini od 30-ak km/h, nikog ispred, nikog pored, nikog iza mene, prolazim kroz kružni tok (koji doduše ima veću putanju i luk kojim trebam proći), odjednom sa desne strane čujem huk i dok sam bacio pogled, već vidim da sam u opasnom problemu. Na mene juri ogroman (u strahu su velike oči) džip sa spodobom koja drži visoko telefon u ruci i gleda u njega... Sve što sam mogao je da refleksno nabodem kočnicu i čekam... Epilog: motor se ukopao, ona protutnja neki santimetar pored mene, znači SREĆOOOO, hvala ti. Izvinite za ovo, možda nije za ovu temu, ali znam da se nemali broj Vas susreo sa nečim sličnim na drumu. Možda sam ja mator i glup i van svih trendova, ali ko su i kakvi su ti što ih promovišu i prate, jednostavno želim da budem još staromodniji i gluplji i što je najbitnije ŽELIM DA OSTANEM ŽIV kada izađem na ulicu... Još jednom izvinjenje Forumašima, i želim Vam bezbedne kilometre...

Uh uh, @davidloki kako mi praviš remetu u životu. Od kada smo se vratili u avgustu, svakodnevno razmišljam kada ćemo ponovo na HR Jadran... Sa tvojim putopisom, pundravci postaju neizdrživi... Malo šale, super je putopis i siguran sam da će ove godine mnogo više naših kolega otići da isproba čari Jadranke.... Čuvajte se i srećnooo na drumu...

Izvinite, ne znam sto ponovi odgovor.

Da se nadovežem malo, neće se brat @travelman ljutiti na mali off-ić. Sve gluposti koje nam prosipaju kroz medije, su odraz političara (i malog procenta budala) a ne NARODA, u celoj ex-Yu. I verujte da velika većina običnih, normalnih ljudi svuda slično razmišlja. Od Vardara pa do Triglava... Pozzz veliki za sve slobodoumne ljude, i srećni i bezbedni kilometri!!!

Da se nadovežem malo, neće se brat @travelman ljutiti na mali off-ić. Sve gluposti koje nam prosipaju kroz medije, su odraz političara (i malog procenta budala) a ne NARODA, u celoj ex-Yu. I verujte da velika većina običnih, normalnih ljudi svuda slično razmišlja. Od Vardara pa do Triglava... Pozzz veliki za sve slobodoumne ljude, i srećni i bezbedni kilometri!!!

Posle praznične trpeze, ića, pića itd, najlepše mi prija priroda. Krenuo sam juče bez plana i cilja, a rutu napravih kada sam se vratio kući. Da bi lakše bilo da se vidi kuda prođoh... Nestvarno prijatan dan za vozikanje, sve vreme oko 20-ak stepeni, i uz prosečnih 50-60km/h, baš sam se opustio i izuživao. Ne bih da piskaram mnogo, ovo su poznati putevi... Samo je razlika bila (u odnosu na svaki drugi dan) što je kiša od prethodne noći toliko pročistila vazduh, da se moglo pogledom dobaciti neuobičajeno daleko, i što je prirodi u proleće dalo ješ lepši i bajkovitiji izgled. Zato i kačim slike. Mislim da su ispale i neobične i lepe (barem za mene).... A Vi prosudite sami... Ima šta da SRB ponudi što se tiče prirodnih lepota. Na svakom koraku... Mislim da je svaki moj daljnji komentar izlišan... Ostaje mi da Vas sve pozdravim i vidimo se...

Jeste Dule . Prve dve fotke su kada se skrene ka Ravnoj gori, a ostale su na zaravni posle Muzeja kamena. Otprilike, gde ste se i Vi fotkali. Put do Koštunića od strane G.M. odnosno od Beršića je urađen. Nov asfalt. Ostalo je sve po starom. Al jbg, ja volim tamo u proleće, pa mi ne smeta... Pozzz veliki...

Pozdrav kolege, veeeelikiiiii... Višak obaveza i manjak vremena učiniše da se na početku ove sezone nešto manje vozim, od uobičajenog... Zato i želim da podelim par fotkica sa jedne (kako tema i nalaže ) Kratke vožnje. Ništa spektakularno niti nepoznato, ali čisto kao ideja da se može izvozati lepa vožnjica. Ruta koja nije dugačka i relativno blizu je svima iz centralne SRB, i onako bez ikakvih priprema može da se izvozi... Ja sam išao kroz Ljig i u Dić-u desno jer od rekonstrukcije magistrale 2005. nisam prošao kroz ova sela Takovskog kraja. Ali ovo može da bude i lep dodatak za kolege iz BGD i okoline, a koji vole da idu preko Topole prema Rudniku i koti 555. Od kote 555 do Gornjeg Milanovca je oko 13km i posle toga desno... Otprilike ako se uzme OMV na Petlovom brdu kao startna tačka, cela ruta sa povratkom Ibarskom, ponovo do OMV-a, manje više oko 245km... I da, dobra deonica od G.M. prema Koštunićima je urađen nov asfalt, ali ovo (po meni) nije ruta za jurcanje, već za opuštanje, disanje, poglede itd.... Pogled sa Ravne Gore na Ovčar i Kablar Sa istog mesta prateći planinski lanac pogled prema zapadu i Tari Kada se krene prema Mioničkom kraju mesto gde se vidi dobar i poveliki deo SRB Cer u daljini (stavih strelicu da znate) Mačva i Tamnavski kraj Avala (sa leve strane drveta na sredini slike) i Kosmaj Ima se još puno toga za videti, ali neću sve da ofiram , nego čim se prolepša vreme, palite mašine i paljba u prirodu... Mislim da o lepoti ovih krajeva nema mesta za diskusiju, a ako neko želi i van asfalta i čistu prirodu neka pogleda malo vožnje koje je opisao kolega @slave74. Nema potrebe za boljim informisanjem... Toliko od mene ovoga puta. Srećne i bezbedne kilometre Vam želim...

Deki, da ne hvalim previše... Još jedan odličan putopis, začinjen nekim šmekom koji ti daješ. Ima ta crta, taj tvoj fazon... Stvarno mi se sve dopada, osim komentara na broj godina, umor, itd... Čoveče, pa mi smo tek sada sazreli za vožnje, ai ko da odustane kada smo tek na pola životnog veka!!! Pozzz

Zbog kiše prethodne večeri, nismo znali kakvo će nas vreme i uslovi dočekati kada smo ustali. Pogledom kroz prozor ustanovljeno je da je osvežilo, ima oblaka ali nema vode po ulicama, što znači da je vreme za polazak i rastanak sa Splitom. Ne bih da zvučim njakavo (tužno), još manje patetično, ali skupilo se nešto u meni, ma ruke kao tuđe, noge od olova…Sav nikakav…Ne mogu da namestim kofer, neće da klikne da je zabravljen, pa to ti je… Mislim se Je..m ti život. Za sve ove godine koliko nisam dolazio u HR i njeno primorje, bilo je mali milion razloga raznoraznih priroda (često i neopravdanih), da me spreče da je posetim, ali sada kada sam napokon tu, i što je još bitnije nisam SAM, nego SMO TU, mi moramo da skratimo boravak i da krenemo. To me asocira na jedan savet koji sam davno čuo: ŽIVI SE USPUT. Ne možeš samo raditi, ili samo ležati, ili zaokruživati tačke (kako koju ispuniš) iz svog dugoročno zacrtanog životnog plana. A onda kad sve to završiš i ispuniš, e onda planiraš da se opustiš i uživaš u životu… E, ne ide to tako u životu prijatelju moj, uvek će se namestiti nešto da remeti planove. Zato se i ŽIVI USPUT. Kada se pojavi trenutak, hvataj ga oberučke, svom snagom, jer ne znaš koliko će trajati…Zagarantovano je ubrzo sledi nešto što će to stanje izmeniti… Da se vratimo na temu. Kako tako spakovasmo se i kretosmo put C.G. odnosno Tivta. Da se ne lažemo, zatvoreni svi lufteri na jaknama, podkape, i dignuta šajbna na max. Nema potrebe za grejačima, ali stvarno je lepo sveže… Vreme kao i mi, kiselo Sunce se provlači kroz oblake. Ali put je sasvim suv i OK za vožnju, ionako nema potrebe da žurimo… Par fotki da dočaramo Kako smo odmicali vreme se prolepšavalo Omiš A ubrzo stižemo i do E tu već emocije da rade Marijanu, jer ona je ovde odrastala, dolazila sa porodicom, dragim ljudima. Koliko meni znači Biograd n/m, toliko njoj znači Makarska… Mesta se nižu, i nema mnogo fotki, jer se Mara kao glavni fotograf i kamerman ovog putovanja, prepustila emocijama i upijanju svega onoga za čime je decenijama čeznula… Promajna A sa leve strane Biokovo Pogled na Brač iz našeg ugla A na pojedinim mestima izgledalo je pre da smo na Alpima nego pored mora…Priroda zna da napravi čarobne slike i utiske Kliknusmo i jezero Brina Pa dalje niz drum Pogled sa mosta na Neretvu Ubrzo posle toga, prelazimo granicu sa BiH i stižemo u… Tu smo napravili prvu i jedinu pauzu tokom današnje relacije…Kafica i da osetimo atmosferu. Krećemo dalje… Tankiramo se na INA pumpi i stižemo na granični prelaz… Zadržali smo se taman toliko da prenesemo utiske, jer jedino pitanje koje nam je postavio HR službenik je bilo u vezi toga kako nam se dopalo? Fotka iz zaliva Doli A onda pred nama se ukaza… Uživamo u pogledu i lepoti… Stadosmo koliko da ovekovečimo… Idemooo dalje… Otok Lokrum Kupari Cavtat I ubrzo prolazimo pored aerodroma Ćilipi Neposredno zatim, stižemo na granicu i ulazimo u C.G. Time bi ovo naše putešestvije po Hrvatskom primorju bilo završeno… Ruta 24.08. Možda ovo izgleda suviše brzo, ali kratka je relacija, a mnogo približnije i tačnije je da je na ovoj ruti, kod oboje, preovladavala tiha seta što se naš put po HR završava. Ovo je iskreno… E sad treba pokušati rezimirati utiske celokupnog boravka u HR…To je teže od svega…Mnogo široko i kompleksno… Ali hajde da pokušamo… Prvo o opštim utiscima… Ni u najluđim optimističnim snovima nismo očekivali ovakav doček i provod, kao i osećaj pripadnosti tu…Kao da nikada nismo ni odlazili sa HR primorja. Da li smo uspeli da vidimo nešto? Daaa, mnogo toga, neuporedivo više nego što smo i maštali. Nasuprot tome svesni smo, da je to samo delić onoga što se nudi!!! Da li radom prirode ili ljudi kroz vekove, nastala je lepota neviđenih razmera… Da li ta lepota zauzima svoje mesto na svetskoj lestvici turizma, svakako da zauzima, ali mnogo mnogo niže, u odnosu na ono gde joj je mesto koje joj pristaje… Ovaj pasus dole odvajam, tako da se može i preskočiti, nije nužno povezan sa našim putopisom. (((Jer tu lestvicu ipak kroje svi Oni „dobrotvori“, uglavnom sa Zapada (za mene ni sa Istoka nisu ništa bolji). Zapadni „umovi“ koji u daljem tekstu i pored svih nedaća koje su nam podarili, i dalje nas sve skupa i dalje tretiraju kao Balkance. Za nas smo svi rastavljeni u svojim državama i svetovima, a za njih rastavljače smo (po tome kako postupaju), ipak samo svi jednoznačno BALKANCI!!! Pa ko će dozvoliti: da Dalmacija ili Istra…. (ispred HR), ili Alpi, Bled i Bohinj….(ispred SLO), Sarajevo sa okolnim planinama, kanjon Neretve, Mostar….(ispred BiH), Tara, Zlatibor, Nac. Park Đerdap…. (ispred SRB), Ohrid, Dojran, Vardar… .(Ispred Sev. Makedonije), budu na svetskoj lestvici prirodnih lepota ispred njihovih zapadnih predela… Malo možda ima previše sarkazma ovih dana kod mene, jer da sam pisao 2-3 meseca ranije, bilo bi pre nekih događaja koji se dešavaju ovih dana i gde je na delu puna kreativnost i Zapadnih i Istočnih „dobrotvora“!!! Dobro je da su bar nakratko „sjahali“ sa Balkana!))) Pitanje, zašto nam je trebalo ovoliko godina da dođemo ponovo u HR se prožimalo sve vreme. A ni sada ne možemo ponuditi neki smislen odgovor. Ja lično znam reći: Čudni su putevi Gospodnji. Verovatno je iz nekog razloga, nama nepoznatog, Neko složio kockice, i možemo da kažemo BILI SMO I DIVNO NAM JE BILO!!! LIČNI UTISCI: Pečat celokupnom putu ne daju ni obala, ni more, ni gradjevine…Da, bilo je lepo uživati u njima, i svim zrikavcima koji se čuju, i svom ONOM mirisu primorskih četinara, koji opija… Sve su to „sitnice“, naspram LJUDI KOJE SMO SRELI I IMALI PRILIKU UPOZNATI!!! TO JE SRŽ. NAJBITNIJI I NAJLEPŠI DEO OVOGA PUTOVANJA!!! Počevši (kao najmlađeg) od malog petogodišnjeg Roka, koji je na Rivi poklonio Mari magnete koje je htela kupiti za uspomenu, uz poziv da navrati opet, preko svih onih neznanih ljudi koji su nas čašćavali pićem na svakom koraku, svih vozača koji su nam mahali i pokazivali palčeve podrške, do naših Domaćina kod kojih smo boravili (i u Puli i u Splitu), a tek KOLEGE MOTORAŠI!!! I oni sa kojima smo se družili, isto tako i oni koje smo slučajno sretali i upoznavali. FASCINACIJA!!! Kao Forumašima i ovde na Forumu JAVNO SE ZAHVALJUJEM kolegama Zoranu i Miletu iz Pule, i Željanu iz Splita na svemu što su učinili za nas… I to bi bilo to…I rezime je se previše emocija, kao uostalom i celokupno putovanje… Ovo je bilo naše putovanje sa našim ličnim utiscima, koje podelismo sa Vama baš, i samo onako, kako ga mi doživesmo… Motoraši, sretno Vam bilo, bezbedni kilometri, pa se vidimo na drumu… K R A J ! ! !

Mali uvod na predstojeći dan u Splitu. Drugi put u životu sam u Splitu, 2021. godine. Prvi put sam bio davne 1981. ali toga se ne sećam i kao da nisam ni bio. Naime, sa školom sam letovao u Promajni kod Makarske, a prevoz je bio avionski. Pa tako moj susret sa Splitom je bio kroz prozor, ili BUS-a ili aviona. Međutim moja povezanost sa Splitom odnosno FK HAJDUK seže mnogo dalje, na neki vrlo čudan i specifičan način… Kako, zašto, zbog čega??? Ta pitanja su bez odgovora do dana današnjeg, čak i kada sam sa ocem, davnih dana pričao i pitao ga o tome, ali ni on nije imao odgovor. Da kažem o čemu se radi, ustvari. Stariji Forumaši će znati o čemu pišem, ali ima možda i mlađih čitalaca, pa da probam da im dočaram… Tih 70-ih i 80-ih godina sport u onoj JUGI, je bio vrlo omiljen i popularan, i to na jedan sasvim drugačiji način od ovog danas. I to mnogo različitih sportova, mada su ipak fudbal i košarka bili najpopularniji. A tek na totalno drugačiji način (u odnosu na današnje vreme) se navijalo i dokazivala se ljubav prema svom klubu. U Srbiji su bez premca bili Crvena zvezda i Partizan, i ja sam bio navijač Crvena zvezde. I tu nema ništa spektakularno. Ali, sa istim žarom i ljubavlju ja sam navijao i za Hajduk iz Splita. To su ona pitanja s početka teksta, kako zašto??? Jedino u međusobnim duelima, uvek je prednost imala Zvezda, ali sam zato, kada sa bilo kojim drugim klubom igra Hajduk, srcem i dušom bio uz BILE… Tu ima i mala anegdota. 2007. godine sa dobrim drugarom sam bio u poseti Zagrebu. Kod njegovog prijatelja. I tako dok smo ručali na Kaptolu, povede se reč o fudbalu. I ja ispričam ovu priču o mojoj ljubavi prema Hajduku iz dečačkih dana, ali tako srčano i sa emocijama da je Zagrepčanin bio fasciniran. Izgubi se on iz restorana i posle 20-ak minuta se vraća i nosi mi na poklon dres FK Hajduk. Ja u neverivci, zahvaljujem se a on dodade opasku: Ništa, samo ti ne bih preporučio da isprobaš dres ili šetaš Zagrebom s njim... U Zvezdinom ti je puno sigurnije... Ismejasmo se od srca, a ja postadoh ponosni vlasnik dresa. I dan danas ga čuvam… 23.08.2021. Dan prelep, jutarnja kafica, i pogled na motorin, čisto da se vidi kako je… Ovo je pogled sa 1. sprata iz naše spavaće sobe. Gazda apatmana Željko je pomerio svoj automobil, da bi mogli mi parkirati motor… Sve je idealno, opušteno, ali onda telefon zvr zvr…Iz nekih (za Forum nebitnih, ali nama važnih) razloga moramo da skratimo odmor za jedan dan. I umesto da se vraćamo 29. u nedelju, mi moramo povratak da pomerimo za 28. A Kanađani nas već čekaju u Tivtu. Mene počinje da radi nervoza i to ozbiljno. U Split smo tek stigli, čekam na to decenijama, s druge strane i mog jarana Bola i njegovu porodicu jedva čekamo da vidimo…Da se kloniramo, pa ne može sve da uklopimo…Volšebno rešenje, ostaćemo samo danas 23. u Splitu, 24. putujemo za Tivat i dole smo 25, 26 i 27. a 28. idemo kući i gotovo. Jer što se budemo duže premišljali šta nam je bolje, veća je šansa (skoro uvek u životu kada vagaš) da ćemo izabrati lošije rešenje. To je to i tačka. Jbg, kad se namestilo sve u jednom kratkom periodu. Čujemo se sa Željanom i on stiže za par minuta. Izložismo mu promene koje su nastale i sad Želja zbunjen. ,,Pa ljudi da guštate Split triba mnogo vrimena, a ne jedan dan“. Znamo to i mi, ali… Ma idemooo. Želja već sklapa sliku, kako za što manje vremena videti i obići makar neka lepa mesta, kojih u Splitu ima nebrojeno… Krećemo prvo do Klisa, da nam pokaže tvrđavu a i panoramu Splita. Da bi mogli da doživimo i obuhvatimo pogledom grad iz druge perspektive… Željan nam je ispričao info o tvrđavi, ali ja sam vam rekao da vam neću o tome pisati, nego svako može sam istražiti ako ima interesovanja… A onda se preko Solina spustamo u grad, i mo vozimo za njim i potpuno se prepuštamo tempu i ritmu grada, t.j. hvatamo ga usput… Dalmatia tower Fitnes bazeni – Poljud Fudbalski stadion Poljud To je ono mesto gde su braća Vujović, Krstičević, Primorac, Rožić, sa jedne a Pižon, Šestić, Savić, Đurovski, zagrljeni plakali povodom objave vesti o smrti Tita. I ceo Poljud je kao jedan pevao ,,Druže Tito mi ti s kunemo“. Mi stariji smo svedoci istorije, ma iz kojih uglova je gledali sada…. Željan nas blago ubrzava, jer vidi da se ja topim od emocija (i ponovo proživljavam taj 4.maj) kao Sneško Belić na prolećnom Suncu… Idemooo… Marjan Pa ulaz u tunel pod Marjanom Nema Babaroge… Zatim idemo do Sustipana Pa do ACI-MARINE Restoran ADRIATIC, Petar Grašo vlasnik I iz drugog ugla Zapadna obala Pa pored crkve i samostana Sv. Frane, mislim da je poznat i po TV seriji NAŠE MALO MISTO A kad se okreneš za 180 stepeni, pokloni se pred tobom Ona, u punom sjaju i lepoti…RIVA!!! I mada zadnjih godina su nam preko svih vrsta medija pokušali ,,uterati u glavu“ da najbolje što vam se može desiti na Rivi, to je da Vas hebu i bace u more, mi smo dvoje matoraca Neverne Tome… Ne verujemo dok ne vidimo i iskusimo… Kad tamo na RIVI…Prosto neverovatno, ali sve potpuno suprotno od svega što smo čuli ili pročitali… No o tome ćemo u rezimeu, sada idemo dalje da uživamo u ovom predivnom gradu i njegovim preljubaznim žiteljima…Samo laganica… Trg Prokurative Pa na istom trgu mala pauzica i kafica…Ne gasimo se od jutros Posle osveženja, i sređivanja utisaka, ma kakvo sređivanje, u glavi je haos… Split je po svemu, ozbiljan grad, još kada se na to doda bogato kulturno-istorijsko nasleđe i spomenici kulture, sasvim je logično kada se sa svim tim obiljem svega, susretneš prvi put, da će se sve to uskomešati i trenutno napraviti veliku zbrku u glavi… Na svu sreću Željan je vrlo strpljiv u pojašnjavanju, a osim što je tu rođen i poznaje svaki delić grada, moram nešto da napomenem. Odavno nisam sreo osobu koja toliko voli, ma prikladniji izraz je obožava, grad u kome je rođen i u kome živi. E onda shvatite kakvi smo srećnici bili Mara i ja da baš njega kontaktiramo preko Foruma…. Jer svako od nas može strancu nešto ispričati (neko manje, neko više) o svom mestu življenja…Ali kada se u to unesu emocije i ljubav, u neizmernim količinama, koje je Željo upotrebio kada nam je „približavao“ Split, onda se deo te ljubavi „primio“ i kod nas. Kao pelcer… Posle stajanke i okrepljenja a i utvrđivanja gradiva, nastavljamo dalje… Gradskim uličicama Do Hrvatskog narodnog kazališta Tamo nam, u ime dobrodošlice, mahnu šeširom Gajo Filomen Bulat, prvak Hrvatskog narodnog preporoda… Pozdravismo i mi njega sa istim poštovanjem, pa polako dalje, do crkve Gospe od zdravlja A onda Mari (više od fascinacije gradom nego od vrućine) pade šećer i pita Željana gde ima dobar sladoled. Tu je prvi put na ispitu Željino poznavanje, apsolutno svega. Ali iskusno kao u kvizu koristi „pomoć prijatelja“ i od supruge Melite dobija traženu informaciju. Ljudi, ne da je dobar sladoled, nego je to savršenstvo ukusa… I ovog puta se zahvaljujemo gospođi Meliti na izboru mesta i na istančanom ukusu… Idemooo dalje… Grgur Ninski postojano i strpljivo dočekuje i ispraća putnike namernike… I deli sreću kome god je potrebna i ko je voljan da je dosegne dodirivanjem njegovog prsta na nozi… A osmotrismo i Benediktinski samostan sv. Arnira, u blizini A onda lagano prolazima i uličicama iz nekog drugog vremena I stižemo do ulaza gde kao glasnici nekih davnih vremena stoje Oni… Verujem da su pre više vekova stražari bili mnogo stroži i ozbiljniji, ali ovi momci su uz osmeh i razgovor uspeli da dočaraju slike tih davnih vremena… Ulazimo u palatu i dok šetamo posmatrajući grandioznost katedrale Sv. Duje Stižemo i do Peristila Turista ima koliko hoćeš, ali osmeha i pozitivne energije i atmosfere još više… Kako zaobići sfingu? Kako??? A kako Dioklecijanove podrume? Doduše tada je Dioklecijan tu čuvao sasvim drugu vrstu robe, ali svako vreme nosi svoje breme… Kada izađosmo na svetlost dana, pogledasmo i kako to, putem izlivenog dela, izgleda iz ptičje perspektive… A onda lagano opet preko Rive do motorina na parkingu Vožnjica i lepote Stigosmo i do mesta gde turisti a bogami i Slićani rado provode slobodno vreme Plaža Bačvice Željan nam je objasnio da je Split rešio probleme čistoće i otpadnih voda, tako da su sada gradske plaže perfektno čiste i ponovo omiljeno mesto kupanja i šetanja… Plaža Firule Već stvarno umorni od tempa, svraćamo sa Željom na piće i da dogovorimo, kuda, šta, kako dalje… Marijana je posle sladoleda otkrila još jedan nektar prirode, i vrlo se pozabavila uživanjem, dok smo Željan i ja „razrađivali“ večernju taktiku… Prilikom povratka, spazim da je bukvalno prekoputa u odnosu na naše mesto stanovanja moto-servis i radnja MOTOBOX. Skrećemo i parkiramo se ispred radnje i idemo da vidimo šta sve ima i kakva je ponuda. Kupimo za uspomenu a i za upotrebu dve lepe, tanke pamučne potkape i krenemo napolje. A ispred „odbor za doček“. Lokalni bajkeri koji su dovezli motore na servis i sede ispred, su snimili našu tablicu, i da su stigli gosti iz BGD. Ljudi moji kakvo je to druženje i zezanje bilo. Ma kakav odmor, ne daju nam da idemo u stan, kažu odmarajte se kad se vratite kući, ovde ste u provodu… Daj pivo, coca colu, jeste gladni, ma obrušili se na nas tolikom pozitivom da mi vidimo da nemamo kud nego da se prepustimo…I provedosmo neplanirano lepo popodne, toliko lepo da zaboravismo i da napravimo makar jednu fotku… Posle razlaza sa kolegama, na brzinu tuširanje, presvlačenje pa ponovo se nalazimo sa Željom i nastavlja se naša „Splitska odiseja“… Večernje švrljanje i vozikanje gradom je stvarno pravo zadovoljstvo, i čini mi se da se uveče još više oseća taj duh grada, taj puls kojim udara i živi… Željo nas vodi na Marjan na jedan od vidikovaca ili kako bi On rekao vidilica i mi gledamo kao skamenjeni, jer tu lepotu i taj osećaj… Ma evo slika, ionako ne mogu pisanjem dočarati… Na tom mestu poželite ostati zauvek… Svesni nemogućnosti misije ostajanja, krećemo dalje i prepuštamo se ritmu letnje noći u prelepom gradu… Usled velike gužve na parkingu, ostavlajamo motorine na nedozvoljenom mestu (parking je do bele linije) i zaklanjamo deo pešačkog prelaza, ali sada bez ikakve brige ili straha. Jer ako smo nešto osetili za ovo vreme boravka i u Istri i u Dalmaciji, to je opuštenost i ljubaznost, koje vam dozvoljavaju apsolutni mir i uživanje po svakom pitanju. Riva u večernjem izdanju I dok sedimo u jednom od lokala, zamolismo konobara da nas slika, a on odgovori: Može, ali slikat ću i sebe. Kako ćete rići da ste bili u Splitu, a niste mene upoznali… Mi tu popadamo od smeha i sačuvasmo njegov selfi. Vala zaslužio je, kako nas je nasmejao… A ja pijem kolicu i šmrc šmrc, dok Željo i Mara ubijaju pivce…Sreća što se putovanje bliži kraju, jer kako mi izgleda, da se Mara „opasno navukla“ na Ožujsko. I da ne bude baš sve idealno pobrinula se sitna kišica. Posle par meseci prve kapi. I to ne bi bio nikakav problem jer je količina i intenzitet kiše zanemarljiv. Ali Željan nas upozorava da je nepojmljivo koliko su Splitske ulice klizave. Pogotovo sada kada ih je kiša samo orosila. Postali smo svesni novonastale situacije posle samo par koraka… Doklizasmo se nekako do motora, stanemo i kreće dilema, ozbiljna vrlo, šta sad uraditi…Ovo nije klizavo, ovo je bukvalno kao na ledu, samo što je toplo napolju…Čak se razmatra i opcija da ostavimo motor na Rivi a da mi lepo odemo taxi-jem do stana. Međutim planirali smo ujutro da krenemo dalje, put C.G. tako da rešismo da ipak krenemo motorom polako do stana. Marijani sam rekao da se „udrveni“ pozadi da se ne mrda ma šta da se dešava, da me ne izbaci iz ravnoteže. Stvarno ne mogu da vam objasnim koliko je zajebano. Na jednom semaforu gde je maltene zanemarljiv nagib, kada sam spustao noge, samo kretoše i leva i desna u špagu…Ma preživesmo nekako i dovukosmo se posle nekih 40-ak minuta do stana, a oko 8km je relacija. Čak je Mara sišla i zadnjih par stotina metara prepešačila, lakše joj bilo tako… No svejedno, kako tako smo stigli i odosmo na počinak. Beše ovo jedan od najživopisnijih dana u našim životima…I to je jedino bitnooo…Život je leppp… Nastaviće se…

Samo napred generacijo...

Još ako mi kažeš da su u okviru odmarališta u toj šumici bili i drveni bungalovi, onda je to definitivno to... Mi smo nekoliko puta letovali tu, a nekoliko puta u privatnom aranžmanu. Svakako da se sve izmenilo, ali Ti i ja, u našim glavama, ćemo uvek pamtiti onaj naš Biograd... Hvalaaa punooo na rečima podrške.

Majstore... Svaka čast.

Ovaj dan i put koji je bio pred nama, je nešto o čemu razmišljam, sanjarim, priželjkujem može se reći ceo svoj moto-život. Kao neko ko korača 6-om decenijom života, moja sećanja sežu na svetski kup i trke koje su vožene na Grobniku. A posle Grobnika ne mali broj njih se spustao Jadrankom pri povratku…Među njima je bilo i mojih drugara i imao sam priliku da info i dogodovštine slušam iz prve ruke. Tako da još tih 80-ih godina 20-og veka počinje moja tiha čežnja za Jadrankom, koja se zadnjih godina samo i sve više pojačava! Kako opisati ovu deonicu, kako to decenijama čekano, istovremeno i iskustvo i zadovoljstvo, pretočiti na papir u tekst, a da ima snagu emocije koja me je obuzela i nesmanjenom snagom, držala sve vreme puta… Meni je to nerešiva enigma. Ja nisam pisac niti književnik, već jedan (može se reći) matorac koji se sada vratio u dečačke snove kada je na APN-cu sanjao da će jezditi ovim drumom. I sada živim taj san… Na Jadranci!!!! Zato ću uz neke smernice ili kratke opise, uglavnom staviti naše slike… Kolege koje su prošle ovaj put da se podsete u ove martovske dane, a oni koji nisu bili da im budu podstrek i motiv da prevezu… Jer Hrvatsko primorje i Jadranka kao njen deo, su ipak toliko specifično iskustvo koje treba proći i iskusiti… 22.08.2022. Ruta sa pauzama, načelno već napravljena, motor sa koferima spreman, pozitivna energija prisutna. Doduše ima i mala senka sete na licima jer odlazimo iz Istre, koja nas je dočekala i pružila nam mnogo iznad i najvećih očekivanja. Najavljena je visoka temperatura za danas, tako da smo već pre 8 sati krenuli put Splita. Pošto sam već kačio slike prilikom pretodnog dela putopisa, otprilike od prve pauze posle 150-ak kilometara koje smo napravili u Crikvenici krećemo sa novim fotkama… Restoran DIDA Crikvenica Motorin na parkingu a mi na osveženje… Da napomenem nešto što nas je pratilo, duž cele etape. To je komunikacija, najpozitivnija na svetu. Gde god da smo stali, sa kime god da smo se sreli… Moram vam priznati da je naš ekavski govor i akcenat, uglavnom bio povod da nam se ljudi obrate, da nas pozdrave itd… Ponavljam već sto puta, ali ovo su naša iskustva i takva kakva su bila ja ću ih preneti ovde. Posle kratkog razgovora sa ljudima za susednim stolom, rešavamo da krenemo dalje. Konobar nam saopštava da su naš račun platili naše komšije, i na naše zahvaljivanje, od tih ljudi dobili smo osmeh i SRITNO… Do Splita Jadrankom ima još oko 300km. Ali 300km za mene čistog zadovoljstva… IDEMOOO Neki uživaju na drugi način Posle nekih 100-ak km, nova pauza. Već je oko podneva i Sunce prži. Izbor je pao na Carlito's caffe bar u Karlobagu. Dok smo sedeli i sumirali utiske, prilazi nam momci u moto-opremi. Oni su sedeli u kafeu kada smo mi stigli, ali kada su krenuli videli su našu tablicu i vratili se da nas pozdrave i naravno požele: SRITAN PUT. Ne treba da naglašavam da je kolega koji vozi Hayabusu, regulisao naše piće… Hvala još jednom i veliki pozzz ukoliko se prepozna u uvom događaju… A mi…Pa idemooo dalje… Pogled na Maslenički most Maslenica Posedarje i pogled na Karinsko ili Novigradsko more E sad mala pažnja, ovde se već nalazimo relativno blizu Zadra. Međutim meni je navigacija nacrtala rutu da u mestu Poličnik skrenem levo i da izbegnem Zadar, t.j. spustim se u Sukošan. Meni to beše logično i prođosmo tuda, ali bih ipak preporučio da je bolje ići kroz Zadar, jer ovo je kao neka zaobilaznica pored njiva, i osim aerodroma Zemunik, doslovno se nema šta videti. Pošto smo ponovo uz more, a oko 15h je popodne, i oko 37oC je, pauza je neizbežna. Mesto Sveti Petar na moru, restoran FER Idemo dalje… Uveliko smo u Dalmaciji… E kada smo prošli kraj Biograda na moru, tu sam se raspršio sa emocijama… Neke davne 1979. sam zadnji put bio. Imao 11 godina. Od tada prisutnih ljudi na tom porodičnom letovanju, neki nisu među živima. Uključujući i moje. Majku i oca…Šta ti je život…Zadnji put kada sam bio, prvi put sam se onako odistinski zatreskao u kćer ljudi kod kojih smo stanovali. Sećam se i imena, Nataša Vilić. Neke osobe i događaji se doživotno urežu…A srce hoće da mi iskoči iz grudi… Svestan da tim dragim osobama, a i sebi dugujem više od brzinskog svraćanja u Biograd, produžismo dalje, sa čvrstom verom da ću doći tu ponovo i biti malo duže… Čarobni Biograd na moru. Znak da smo blizu Vodica a i Šibenika je katolička Crkva Okit na brdašcetu sa leve strane Jadranke Šibenik bridge Šibenik Pogled na otok Krapanj Uvala kod Grebaštice Pa Marina Prilaz Trogiru I pauza u Cafe F1, kod Plana, neposredno pre aerodroma Split. Dogovor sa Forumašem @Zog (Željan) je da se javimo kad sednemo u F1 da nam objasni gde će nas čekati na ulazu u Split. Sa Željanom smo isplanirali u tri reči i već skuvani od vrućine rekoh Mari, samo da se brzinski osvežimo pa da nastavimo. Tu počinje još naših iznenađenja. Nasmejani devojčurak odškrinu stakleni zid-vrata i požele nam dobrodošlicu uz konstataciju da je danas previše vruće i za plažu a kamoli za našu moto-garderobu… Nije valjda da sad putujete iz Beograda, upita nas? M ne ne, mi iz Pule. Kada poručismo piće meni se upali lampica da već 3-4 pesme koje se čuju iz kafića su iz naših krajeva… Adil, Nino Džej, Ceca…Ma samo puca… Kažem ja Mari, sto posto smo upali u Skrivenu kameru. Nema realno šanse da nam se ovako ovde to dešava…Marijana smoždena od puta želi samo hladnu vodu i kafu. Hebe joj se i za muziku i za skrivenu kameru… Donese nam curica piće i ja ne mogu da izdržim, nego onako izokola, mi očekujemo Klape i glazbu a vi nam puštate narodnjake. Ona crče od smeha i kaže srpsku muziku ćete čuti bilo gde da sednete u kraju, a za klape ne znam što bih vam rekla… Ode ona, a ja ostah u rebusu??? Posle kratkotrajne stajanke, žurimo u susret Splitu i Željanu. Po po dogovoru on nas već čeka kod isključenja i kako bi on rekao: Velikog križanja. Videvši na šta ličimo od puta, Željan nas vodi ka smeštaju u Splitu. Vlasnik apartmana je tu, Željan je tu, mi smo tu, upadamo i odmah se stavlja kafa i počinje razgovor. Zvuči otprilika, kao kad se školski drugari posle godina neviđanja nađu na obeležavanju mature… Samo što se sa ovim ljudima vidimo prvi put… Pošto je 22.08. nedelja i kraj njegovog godišnjeg odmora, Željan nam usput reče da je uzeo još dva dana slobodno, da nam se nađe na usluzi i da nas upozna sa Splitom (koliko to može za kratko vreme). Mislim da je o gostoprimstvu, ljubaznosti, pažnji, suvišno bilo šta reći, ili bar ja ne umem dovoljno dobro da se izrazim da bih dočarao sve što mislim ili osećam u tom trenutku… Ali ovo je tek početak našeg boravka… Željan nas ljubazno ostavlja u stanu, da se odmorimo, i odlazi… A mi smo još skočili do velikog tržnog centra MALL OF SPLIT da bi se snabdeli sa nekim sitnica i potrepštinama za naredne dane… I to bi bilo to za današnji dan…Toliko slika, emocija, ljudi, pozitivne energije, Jadranka, Dalmacija… Bio je ovo jedan vrlo vrlo bogat i specifičan dan. Koji se pamti za ceo život!!! Ruta kojom smo prošli. Oko 480km Nastaviće se…

21.08.2021. Prethodno veče kada smo se vratili iz večernje šetnje, konstatovali smo da umor počinje da uzima ozbiljan danak. Pazite, u kontinuitetu danima već, vožnje, pa šetnje, pa obilasci itd, itd… Nismo više u cvetu mladosti i to osećamo. Jes da se borimo kao lavovi, ali se vidi umor na svakom koraku. Već su nas već ljubazni Bukarice zamolili da ove večeri posedimo malo i sa njima, naprosto da pričamo, pijemo kafu, upoznamo se malo bolje…A mi svaki dan kako ustanemo, odmah odosmo negde, tako da nismo maltene ni upoznali ove divne ljude… Sve skupa je uticalo da se donese odluka da današnji dan provedemo opušteno, sunčanje, kupanje i kuliranje…Odmaranje i mozga i tela. Ionako smo svesni da bi upoznali Istru, moramo još mnogo puta doći (neće nam pasti teško), jer ovoga puta smo samo zagrebali lepote primorja, a i unutrašnjost takođe je bogata i duhom i lepotama. Zato posle kafe i laganog doručka, kretosmo put Fažane, to jest na plažu Hidrobaza. Tamo oko 10h već poprilična gužva što se tiče automobila, ali pošto smo mi sa užim i za parking lakšim prevoznim sredstvom, nađosmo mesto u hladovini jednog bora. I dok sam ja tražio proširenje za ćopavu (neku poveću kamenčinu) jer je zemlja baš mekana i rastresita, uz srdačan pozdrav, ponudi mi pomoć jedan Slovenac, uz molbu da se fotografiše pored RT-a. Naravno da može, i nije nikakva pomoć potrebna odgovorih Marjanu, međutim on već nosi kamen i samo smo ga podmetnuli. Tako je legao ispod ćopave, da mi došlo da ga ubacim u kofer na polasku… Kao da su ga Bavarci projektovali… Marjan nas je pozvao na piće i uz upoznavanje sa njegovom suprugom družili se sa raznoraznim pričama o koječemu. Zanimljivi i opušteni ljudi… A na plaži, pa kao da sam u nekom drugom vremenu. U hladovini borova se nalaze čitave porodice, tu su dušeci na naduvavanje, ćebad, rasklopne stolice, mobilni frižideri sa hranom i pićem… Ma baš kako smo i mi letovali pre 4-5 decenija. I to što vidim me toliko ganulo i nagnalo na neke misli…Uh Uh, teške misli…A gde, kako i zbog čega prođoše tih 4-5 decenija i zašto sebe liših toga??? I gde god da smo letovali (da ne grešim dušu bilo je manje ili više lepo), ja sam uvek tražio taj jedan mali delić koji mi je nedostajao za potpuni ugođaj. I već sam i zaboravio i šta ja to uopšte tražim, ustvari izbledelo je vremenom to što mi je nedostajalo. Ali kada videh tu sliku u hladovini borova u meni se zaori neki unutrašnji glas TO JE TO, TO JE TO, TO JE TO… I nepogrešivo znate da nema mesta sumnji, ili možda mi se čini, ili nisam siguran, jednostavno ste sigurni TO JE TO… I to nema veze konkretno sa mestom ili regijom na HR primorju, ali ima itekako veze sa HR primorjem, jer taj izmešani miris mora i četinara, začinjen zvukom zrikavaca tako budi čula i ima efekat kakav se ne može pronaći nigde drugde… I svi ti dušeci, frižideri i ostali inventar pod krošnjama borova nemaju nikakve veze sa finansijama niti materijalnom situacijom uživalaca. Ovde su na delu neke druge vrednosti koje se sasvim drugačije mere, i koje imaju ponaosob ličnu vrednost koja je nemerljiva. Ovo je kod ovih ljudi već već prešlo u KULTURU I STIL ŽIVOTA!!! Pošto Marijana i ja nismo bili spremni za hladovinu, a nije bilo ni mesta morali smo potražiti klasičniji način smeštaja, ležaljke i suncobran. Kada mi mlad momak reče da to sve košta 10E, i da izaberemo gde da nam postavi, setih se kako to izgleda a i koliko košta na nekim drugim mestima, pogotovo 20.08. kada je top-sezona… Veći dan sam proveo u ovom položaju, i u pokušaju spavanja…Mislim pokušaju, jer me Mara non-stop cimala, kaže da dopiru neki čudni zvuci od mene (hrk hrk). Ma hebe mi se, lepo mi je a i prija mi spavanjac posle svih kilometara (i nogama i motorom) koje smo napravili zadnjih dana. Malo slikica A u tom opuštanju dočekasmo i veče, Sunce polako nestaje iza Briona i stvara prizor…MMM Ma opišite i doživite po ličnom nahođenju, ja ću samo postaviti fotke: A kod kuće, posle sređivanja otišli smo na pićence sa porodicom Bukarica…Mi smo mislili da je pićence u pitanju, kad tamo kompletan mezetluk na primorski način. Od više vrsta pršuta, sireva, maslinki, minijaturne krofnice sa povrćem u sebi koje su taman jedan zalogaj, a sve ukusnoooo da ne možeš da se zaustaviš sve i da hoćeš. Pošto mi ne prijaju i ne pijem (na moju veliku žalost) vina, moje druženje je ostalo tokom cele večeri sa domaćom Lozom. U neko već kasno doba rastadosmo se sa ovim divnim LJUDIMA i preljubaznim domaćinima sa iskrenim obećanjem da ćemo se opet sresti i videti… Laku noć… A nas sutra čeka sledeća etapa ovog putešestvija: Jadrankom do Splita i Dalmacije…WOW Nastaviće se…

Pošto sam se nešto igrao, jer sam imao problem sa kačenjem slika, nekako sam uspeo. To je ovaj zadnji nastavak, a kačio sam preko imgbox.com Pokušaću i jedan video vezan za epizodu 19.08. Čisto da čujete i osetite deo atmosfere... ABBA SENDVID.COM Upload and share videos instantly. It's free and simple. No signup required. Malo više vremena (barem kod mene) učitava, ali ko ima strpljenja, biće nagrađen.

20.08.2021. Ustajemo u 7 sati, alarm jasno i glasno to objavljuje. Danas je planirano da se obiđe ostrvo Krk, a pošto smo u dolasku, silom prilika, došli auto-putem, u meni sve igra i trepti od upoznavanja sa Plominkom. Uobičajena rutina i već oko 8.30 smo na putu. Negde ispred Barbana stajem na INA pumpu da malo doduvam gume. Dok obavljam to, čujem zvuk motora koji prilaze. Dižem glavu iznad točka i u tom trenutku uz sviranje i pozdravljanje, projezdiše Mile, Zoran i još jedan član ekipe. Odoše na moto skup u Banjaluku…Prethodni dan, kada smo bili kod Mileta, već mi je pričao o tom putu a i zvao ga je kolega @Mikulanac, oko dogovora, druženja itd… Mahnu im, poželeh sreću i bezbedne kilometre, i lagano nastavismo svojim putem… Vreme za vožnju idealno, evo par fotki da dočaram: Kako po avgustovskim žegama izgleda kružni tok!!! Kod Labina. Sve je jasno, zar ne??? Čuvena (prelepa) Plominka Plomin A onda mesto gde je Bog pokazao, u punom značenju, svu raskoš ovozemaljske lepote i mesto koje je po mojim shvatanjima najbliže nečemu što se zove RAJ. Vidik i slike sa terasa hotela Flanona: Prepuni utisaka, opsednuti nesvakidašnjom lepotom produžismo dalje, i pogled na Kvarnerski zaliv Da bi izbegli gradsku vrevu i gužvu u Rijeci (Zoranova preporuka), iznad Opatije smo se izvukli na auto put i brzinski se sjurili prema Krku. Pogled na Kvarnerski zaliv, ali sada sa druge strane zaliva Kolega iz Ljubljane koji takođe ide prema Krku A ovo je pogled sa Krčkog mosta. U pozadini je Rijeka Ovu sliku kačim kao sećanje na prerano preminulog kolegu Džigoriusa. Mnogi se sećaju njegovog putopisa: Samostalni odlazak na Hr. Jadran.....a tamo???? Riba zvana Vanda !!!!!!!!!! Mene je ovo skretanje za Omišalj, podsetilo na njega… A ubrzo stižemo u Malinsku. Pošto je Sunce već odskočilo visoko, takva je temperatura, pa sedamo na malo osveženje u restoran na samoj obali… A tu vrlo zanimljiv enterijer, ljudska mašta u zamahu… Selfić sa marinom u pozadini I na drugu stranu Neki odmor i kupanje doživljavaju doslovno… Mi produžavamo napred, i jedna fotka na mesto Krk. U prolazu… Prelep pogled sa morem u pozadini… A onda Baška. Malo mestašce gde smo prošetali, malo razgledali i lepo ručali…Nismo mnogo fotkali, čisto da imamo uspomenu U povratku, još jedan pogled sa Krčkog mosta Malo kasnije stižemo u Opatiju. A šta reći o Opatiji, da je nepoznato ili neizrečeno??? Malo šetnje, slika, kafica i ponovo konstatacija: ŽIVOT JE LEEEPPP!!! Šta reći??? Mi polako krećemo ka Puli i još užitaka na Plominci Da ne dužim bespotrebno, bio je ovo dan u kome smo bili da vidimo i obiđemo nešto novo i lepo. Do sada neviđeno za nas. Kao i sve uostalom, bio je veliki doživljaj sa predivnim utiscima… Posle osveženja kući, spustili smo se do šetališta i Foruma, hodali, razgledali, rezimirali utiske, i to bi otprilike bilo to za ovaj dan… Ruta za 20.08. Bez večernjeg izlaska… Nastaviće se…

19.08.2021. Novi dan, nova avantura. Malo smo produžili spavanje (a dogovorili smo se da nećemo ustajati posle 8), jer smo ostali duže sinoć, a kada smo se vratili na terasu, uz priču i sumiranje utisaka smazali smo sve voće i povrće što je teta Marija ostavila… Uz kafu smislismo plan da odemo do nekog od ostrva. Relativno blizu su i Cres i Krk. Međutim ubrzo smo shvatili, po ko zna koji put, da planovi postoje da bi se menjali i korigovali… Da bi video vreme, pogledam u telefon, kad tamo propušten poziv. I to sa Hrvatskog područja??? Ja pomislih, pošto smo prethodno veče dali domaćinima naše podatke da nas prijave, verovatno je to to. Neka provera. Ne ne, nije provera niti policija. To se javlja Mile fazer. Zoran mu je rekao da sam izrazio želju da ga upoznam i dao mu broj telefona. I Mile se javlja i poziva nas na piće… Prihvatamo i brzinski se spremamo da idemo da se vidimo. Ja razmišljam, par minuta kasnije i mi bi već bili u vožnji i verovatno mnogo kasnije bih video da se Mile javio. Čim smo krenuli, na izlazu iz ulice smo ugledali Mileta. Došao je po nas da se ne bi tražili po gradu. Prvo nam je pokazao gde nam je lepo mesto za parking motocikla. Pazite ne pričam o bezbednosti. To je bilo neupitno sve vreme, koliko nisam brinuo o motociklu. Pod lepo mesto se podrazumeva da je relativno blizu šetališta, jer u Puli ima ne mali milion, nego mala milijarda dvotočkaša svih vrsta i namena. Odlazimo na kafu, i kreće priča i priča i priča… U jednom trenutku Mile ustade da pozdravi nekog, a ja tiho u poverenju, upitah Marijanu: Da nismo mi upali u zonu sumraka, ili šta god??? Ovakvi srdačni, kulturni, pažljivi ljudi! Sve mi to čudno, a java je. Nije san. Sto posto sam budan. Vraća se Mile i predlaže da pođemo da nam pokaže nešto novo u Puli. Tu gde smo parkirali motore tu je Zerostrasse, to jest ulaz u sistem podzemnih tunela i galerija koji su građeni kao ratna skloništa. Objasni nam Mile da je inače veliki deo Pule prokopan podzemnim tunelima i da se stotinama godina to radilo…A ovo je deo koji je restauriran i tih dana pušten u upotrebu. i saznasmo da je povodom smrti Đorđa Balaševića danima, bez prestanka pustana njegova muzika.. Ovo je mesto iz čuvene Đoletove pesme: Oprosti mi Katrin i stihovi, Na stanici u Puli, pod vrelim suncem leta, sam čekao autobus i svirao gitaru… Nastavak druženja sa preljubaznim domaćinom je bio u jednom od restorana u ulici Sergijevaca… U sada već duboko popodnevnim časovima, počinjem da razmišljam da nam je Mile posvetio, bukvalno, čitav dan. Tada njegova ljubaznost, pažnja ili nazovite to kakogod, prevazilaze sva moja znanja, očekivanja (ili pre će biti totalno neznanje)… Samo je rekao tonom gde nije bilo ostavljeno mesto za razmišljanje: A sada idemo do mene doma, još na po jedno piće!!! Razumem sve i smatram sebe, da zbog posla kojim se bavim (svirka) preko 30 godina, da sam dosta dobro upoznao ljude. I jesam, ali ovi ljudi koje upoznajemo na ovom putovanju do sada. Oni su van svih merila, stereotipa i standarda!!! I razumem i to da je hobi koji nas zajednički veže, bio uzrok našeg upoznavanja, ali to svakako ne umanjuje njihovu veličinu. Pa verujte da u svim razgovorima, i sa Zoranom i sa Miletom, uopšte nije bio fokus na motociklizmu. Priča je o životu, uopšteno… Posle posete Miletovom domu i upoznavanja sa njegovom suprugom, rastadosmo se i siguran sam da kao što je ovo bio prvi put da se vidimo, još sam ubeđeniji i sigurniji, da će tih susreta i druženja biti još…Kada…Nije bitno, niti određeno…Biće sigurno!!! Na brzinu donosimo odluku da posle ovakvo kvalitetno provedenog dana, bogatiji za poznanstvo sa ovakvim ljudima, nema svrhe ići negde, osim na plažu… Pa red je i da se brčnemo. More, plaže lepota svuda oko nas, i svega ima koliko hoćeš…Čak i naša energija kao da je neiscrpna….Samo pusto vreme, njega izgleda ima premalo, prekratak nam je dan, još kraća noć…A od želje da svega vidimo i upijemo što više, prosto gorimo…I tako dan za danom strast je sve veća… Zbog toga je današnji kupanjac i hlađenje usijanih glava na plaži Stoja prijao itekako. U smiraj dana, među zadnjima kretosmo sa Stoje put kuće. Naši dragi domaćini, porodica Bukarica, su bili zaslužni za to. Marijana i ja smo u priči koristili, idemo kući, vraćamo se u kući itd…Složićete se da se to ne dešava baš na svakom mestu gde otputujete turistički. Za to mora da se poređa mnogo, mnogo bitnih činilaca. Makar kada smo mi u pitanju. A onda spremanje za večerašnji izlazak i šetnju… Parking kod Zerostrasse nas je čekao slobodan…Mile stari vuk, zna znanje… Sa gašenjem motocikla čujemo muziku, ali ne bilo kakvu, niti onu na koju smo navikli zadnjih godina. Ne, ovo je muzika iz 80-ih godina prošloga veka, muzika uz koju se igralo, udvaralo, i što šta drugo… Ali sve smisleno i logično. Kancone, šansone, evergrin…I taman kada smo krenuli u potragu za mestom sa koga dopire taj zvuk, čusmo najavu kratke pauze. E jbg, doći ćemo kasnije… Na šetalištu, veče kao iz bajke: Slavoluk Sergijevaca Forum A na Forumu svira orkestar grada Pule, i ovo veče sviraju obrade hitova grupe ABBA. Na svoj način i u svom aranžmanu, ali nimalo umanjene lepote niti prepoznatljivosti… Štaviše… Malo je rečeno da su od nas dvoje ostale dve barice koliko smo se rastopili… Rešismo da u povratku potražimo ono mesto sa lepom muzikom, i pronađosmo. Jedna terasa u blizini Zerostrasse gde smo parkirani. A terasa u duhu muzike, kao da si seo u vremeplov i vratio se 40-ak godina u prošlost… A tamo i takva publika… Ljudi od 45-te pa naviše… I provode se do besvesti, uživaju svim čulima… I mada sam bio mali kada je taj posao bio aktuelan na moru, i o njemu sam više slušao od starijih, mislim da sam primetio dvojicu majstora tog zanata… GALEBARI. I oni krckaju sedmu deceniju, ali im izgleda ostalo od prošlih vremena, pa se trude da budu u trendu… Još jedan predivan dan prolete u treptaju oka… Valjda se to tako čini uvek kada ti, u životu, bude mnogo lepo!!! Nastaviće se…

Pre spavanja, po povratku iz Fažane, vidimo da na stolu na terasi stoji činija. A u njoj domaći proizvodi, smokve, grožđe i paradajz… Vidi se da je lepo, negovano, nema i ne može takvo da se kupi niti u marketu niti na pijaci…Ja registrujem, ali prođem i odem na tuširanje. Kada sam izašao, čujem odigrava se neka akcija na terasi (zveckanje posuđa) i nije mi jasno, jer niti jedemo tako kasno, niti smo bili gladni…Pazite, Marijana je ladno ćapila paradajz i sa suvim hlebom secka. Ne da jede, nego uživa i kaže mi: Probaj, ne možeš da veruješ koliko je ukusan… Ja,u čudu, ne mogu da verujem da se samoposlužila, šta li će ljudi pomisliti o nama itd…Odem na spavanje bez degustacije i, više u neverici, nego nervozan. Kad ujutro ogromno iznenađenje. Dok smo pili kafu, prilazi nam gospođa Marija (majka od momka koji nam je izdao apartman). Ja već pod žmarcima zbog sinoćneg paradajza, ali njen širok osmeh uliva nadu… Uz srdačan osmeh i par ljubaznih rečenica, kaza da mora da nas upita nešto…Ja već mislim to je to, paradajz, i razmišljam kako da se vadim iz neprijatne situacije… Međutim teta Marija je pitala: Deco, što ne uzimate voće i povrće što sam vam ostavila? To je za vas. Da li ne jedete ili vam se ne dopada, uz objašnjenje kako je sve domaće, čisto prirodno… Kada sam video Marijanino lice kako se smeši, osećao sam se najmanje rečeno kao klovn… Nisam navikao na ovakav doček i ovakav odnos, pogotovo što ljude uopšte ne poznajemo. To su one fascinacije koje sam spomenuo na početku putopisa. 18.08.2021. Prilikom sinoćnjeg druženja, dogovorismo se da nas sutradan Zoran „pokupi“ prilikom povratka iz Fažane, i da napokon odemo do Pule. Mi smo stacionirani, ako se tako može reći na periferiji (3km do centra) i još se nismo spustili do grada. Prvi utisak, neopisiv rečima ali zaista…Nemam uglavnom problem da događaje opišem ili dočaram, međutim na ovom putovanju mi se to često događalo… Sedamo u bašticu na FORUM-u, jutarnja kafica i uživamo u razgovoru sa Zoranom. On nas upoznaje sa Pulom, ili nazovimo brzinski turistički tečaj… Pošto smo za taj dan dobili info, Zoki nas je morao napustiti zbog poslovnih obaveza a mi krećemo da malo razgledamo Pulu… FORUM – trg AVGUSTOVA VRATA-HRAM Uspon ka MLETAČKOJ UTVRDI I pogled ka moru sa istog mesta Razgledanje Samostana Sv. Franje Pa uličicama ka ARENI ARENA Herkulova vrata Arheološki muzej Istre Da napomenem, neću se baviti kulturno-istorijskim značajem mesta koje obilazimo. To oduzima previše vremena i prostora, a na nekim drugim mestima (knjigama, brošurama, NET-u) neki drugi, i po tom pitanju, mnogo obrazovaniji i kompetentniji ljudi ljudi su o njima mnogo toga rekli i dokumentovali… Posle divnog početka ovog dana, krećemo u današnji obilazak priobalja Istre. Za danas je izbor pao na Rovinj i Bale u povratku… Sada malo drugom rutom kroz, Svetvinčenat, Kanfanar i Rovinjsko selo putujemo i uživamo na putu a Rovinju… Stižemo u Rovinj i prema Zokijevom uputu, parkiramo se na na samom doku iza INA pumpe, a tu je i inače parking samo za motocikle… Dok stavljamo kacige u kofer, prilazi nam čovek, i uz pitanje, Beograđani???, počinje razgovor sa nama. To su oni znate, spontani, srdačni razgovori u kojima na brzinu izbaciš iz sebe neke lične stvari pred potpunim strancima. I ne očekuješ ništa zauzvrat, samo se osećaš mnogo lakše, i pozitivnije…E to beše jedan od takvih susreta… Ne fotografisasmo, i žao mi sada zbog toga, jel toliko je bilo srdačnosti u tom kratkom susretu… No idemo dalje, ima lepih fotkica… Opet starosedelac, mnogo liči na onog iz Poreča, možda su rođaci… Pogled iz ovog ugla na crkvu Svete Eufemije I selfi, da „ulepšamo“ ambijent… A onda „osvajanje uličica i stepenika“ ka Crkvi… I stigosmo… A tamo…Ma šta da opisujem, ne mogu se niti izraziti niti dočarati… Pa lagano šnjuranje oklnim uličicama i lagani spust… Titov trg i fontana Dečak sa ribom A onda malo odmora uz kaficu i pogled na spomenik NOB-a… A mi smo se osećali, otprilike ovako (a Vi dajte mašti na volju za ovaj izraz lica)… Stvarno nam je bilo vrh vrh.., Ali Bale je iščekivao naš dolazak… Mesto koje pruža vanvremenski osećaj sa nekim toliko svojstvenim mirom i tišinom… To je naš utisak, tako smo se osećali…Postaviću slike, pa prosudite… Posle ovog totalnog psihičkog opuštanja i odmora, u sasvim drugom fazonu od urbanih turističkih centara, kretosmo ka Puli… I da ne bi put protekao jednolično, našla se pored puta jedna osmatračnica. Nevelika i nevisoka, ali vredna stajanja i fotka…. Kad smo već tu… Skrenusmo sa glavnog puta, pa kroz Peroj do Fažane. Ne pozdravismo sinoć velikog sportistu, čoveka i borca, a zaslužio je… I da bi za ovaj dan bio zaokružen potpun ugođaj pobrinuli su se Zoran i Sonja. Posle laganog kruziranja ulicama Pule gde su nam u hodu pričali pored kojih mesta prolazimo, preko Verudele i Pješčane uvale stigosmo do Banjola. Pitam Zokija šta radi Mile? @mile fazer Kaže tu je Mile, sve OK, super. Rekoh, voleo bih da ga upoznam, i tu nas prekidoše Sonja i Marijana i razgovor ode u drugom smeru.. Nastavak sinoćnih razgovora, uputi u vezi našeg daljeg (koliko je moguće za taj vremenski period) upoznavanja Istre, pregršt smeha…. Jednostavno da poželiš da vreme stane. SAD I TU!!! U sitne posleponoćne sate, rastadosmo se. Njih sutra čeka novi radni dan sa svim obavezama koje nosi, a nas nova mesta, novo razgledanje, nova tura… ŽIVOT JE LEEEPPPP!!!! Današnji dan na mapi Nastaviće se…