Od svega napisanog, tebi baš ovo upalo u oči... Ja neću ni da čitam dok Sale ne prevede... Šta mi treba da kljucam bensedin bezveze. Nisam lud, samo zbunjen.

Bravo Robi. Ustvari, bravo za oboje!!!

E, pošto je motor registrovan može se nastaviti pisanje. I da, za razliku od prošle godine, nikakvih niti pitanja niti podpitanja na tehničkom. Od ulaska do izlaska iz agencije, sa novom nalepnicom, prođe nekih 30-ak minuta. 26.10.2022. Gužva prema Valjevu uobičajena, ali vožnja ide glatko, bez iznenadnih akcija ranih višetočkaša različitih gabarita (znate ono, vozite 40-50km/h a neko vas cimne, preseče itd). Čim prođoh VA i krenuh prema Osečini splasnu i gužva te je bilo za tili čas stići do Ljubovije. Tu sam prvi put naleteo na maglu, doduše ne previše gustu, ali vrati temperaturu na 10ak stepeni. Ulazak u Bosnu i cepam deonicu Vlasenica – Kladanj – Olovo – Sarajevo. Magla se diže odmah posle Rogatice a i temperatura. Jedino je bilo vlažnih mesta na asfaltu, iza brda gde ne dopire Sunce, ali vozim oprezno i bez žurbe, tako da mi je dobar ritam. Bez cimanja, kočenja, klizuckanja i sl. Da ne opisujem ono što je velikoj većini poznato. Za mene počinju „novosti“ kada sam se odvojio u Jablanici desno. Pre toga se natankirah, da znam da opušteno stižem do Splita (navika da čim spusti na pola, stajem i točim do vrha). Malo sam bio iznenađen uskim putem i bez obzira na Google maps, stadoh da pitam jednog momka (koji vozi kombi kurirske službe), kako izgleda put dalje. Reče mi da je do Splita bolji put da se ide preko Mostara i da je 30-ak km dalje nego preko Tomislavgrada i Trilja. Ali i da je ova druga opcija mnogo manja gužva i lepša priroda. Tu je bio mali rebus za mene, ali prevagnu izazov. Nigde ne žurim, u Mostaru sam bio, već prolazio tim putem, ZNAČI idemo drugim putem. Nekih +-25 km beše lošijeg puta, ali bez rupa, kolotraga, nabora te uz vožnju 40-50 je sasvim OK. Mislim da su pejzaži koji su pred očima sve vreme, vredni ovog truda… Nakon uspona dolazim na visoravan i park Blidinje. Lepo i zanimljivo, za mene pomalo i neočekivani predeli. Ne znam ni šta sam očekivao ali svakako sam bio nešto zbunjen… Ubrzo stigoh i do jezera Blidinje i tu ugasih motor. Osim tankiranja i granice, ovo je faktički prvo stajanje da se protegnem malo. A i raskomotim od tople odeće. Sunce greje, temp. 19o, vetra nema, ma milina…I onda se setim sa NETa slika Blidinjskog jezera po kome zimi voze kolima i terencima, pa raznorazne životinjske vrste sa kojima se ne preporučuje lični kontakt itd itd. Ma ko bi rekao iz ove perspektive??? Šta ti je priroda, i čovek koji hoće to da menja??!! Nastavak puta do Splita je bio miran i opušten. Toliko opušten da uopšte nisam registrovao Buško jezero??? Kako, nemam pojma? Kao da nisam prošao tuda, rupa u memoriji… Ruta je izgledala ovako Tako se dokotrljah i do Splita. Doduše oko 16.30 u Splitu u jednoj od najprometnijih ulica izgleda kao i prelazak sa Novobeogradske strane ka starom delu grada u isto to vreme. No uopšte, niti sam bio uzbuđen niti mi je gužva smetala. Nigde ne žurim, put prošao fantasično, šta ima sad da dramim i da mi nešto smeta. Stižem u smeštaj bez problema. Vlasnik Damir se pojavio istog trena i pomogao mi oko kofera, jer sam na spratu smešten. Privatan smeštaj (kuća), sa natkrivenim mestom za parkiranje unutar dvorišta, ograđeno metalnom ogradom i kapijom koja se zaključava. Malo više od 1km od Rive, pešice. Pozicija vrhunska. Brzinski se raspremam i javljam Željanu, zabava može da počne. Za neki minut se čuje CRF kako prede i strčavam da krenemo u izlazak. Neću previše pisati, nešto sam već opisao ranije a mislim da će slike mnogo više reći… Inače Željan je aktivni član BJB-a i nickname je @Zog. Prvo kafica i razgovor, a onda do Rive i protezanje nogu u prelepom ambijentu… Niko nije imun na „sektu“, samo je pitanje ko želi da prizna… Veče kao iz bajke, toplo vedro, da čovek ne pomisli da je kraj oktobra… Prošle godine Voćnom trgu nismo uspeli ni da priđemo od gužve. Sada opušteno… Peristil nikako zaobići, sve kad bih i hteo… Pa kroz Dioklecijanove podrume, ali u ovom slučaju poslužiše kao prečica do parkinga i motora… A na parkingu, povratak u 80-e i podsećanje na mladost… Neko se baš dobro trudio. Ili da ga očuva ili restaurira. Svejedno, fantastično stanje. Od celokupnog dana, lepo se i ogladnelo tako da u restoranu „Velo Misto“, u luci, provedosmo ostatak večeri. Priči nikad kraja i vremena nikada dovoljno. Uz srdačan pozdrav, raziđosmo se. Dok Željana sutra čeka novi radni dan, mene čeka mnogo „slađa muka“. Par stotina kilometara na Jadranci. Do Pule… Još jednom se (ovako javno) zahvaljujem Željo, za sve!!! (Drugari, mislio sam da napišem par rečenica i okačim par slika. Međutim razvukoh malo. Ako preteram opominjite). Nastaviće se…

Ivice, samo da dopunim da gumaraba su drvena kola koja vuku životinje. Mnogo sporije od traktora. I da 100% si u pravu da su bile osvetljene fenjerom. I to kad maltene nije ni bilo automobila. Ali bio drugačiji način života a I odgovornosti... Nemaju, ali hoće tako. Služio sam vojsku u Sloveniji. Od septembra 1987. do marta 1988. u Mariboru. Svakodnevno bio u saobraćaju širom Slovenije i video da su vozili burad i kante sa vodom da bi prali točkove pre izlaska na put. Mislim da sam sve rekao... A sva naša priča neće vratiti ova dva nesretna čoveka. Saučešće porodicama.

Bože, pomozi i ti... Sve najbolje Sofija!!! Poslao poruku, još više želje za oporavak.

Pozdrav drugariii. Napisah gore "spletom čudnih okolnosti", ali i nisu toliko čudne ako se uzme u obzir da se radi o Jadranci i o HR primorju... Ja sam postao jedan od "onih navučenih"!!! I imam 1ooox1 keca u rukavu da svaki put opravdam i obrazložim vožnju u te krajeve. Ne Vama, već sebi, što je i presudno. Ali idemo lagano. Ovaj put se trebao desiti od 17.10. međutim pošto planovi postoje da bi mogli biti menjani krenuo sam 26.10. Da ne razvodnjavam priču, ali ovo je (sa zdravstvenog aspekta) bila teška godina u kući. Iz tog razloga sam i krenuo sam na ovaj put. Moj nerazdvojni saputnik (kako u životu, tako i na vožnjama) Marijana je ostala kući i rehabilituje se od operacije na nozi. No svakako da je njena uloga bila velika u mojim planovima, pomeranjima, i donošenju odluke... U ponedeljak 24. uz sve obaveze sam i promenio ulje i filter u Delti. Prešao sam već bio oko 9.000km i nisam hteo da razmišljam o servisu usput, a i bolo mi oči da kada god dam kontakt upali se upozorenje za servis. Ostalo je sve tip top. Pa da i krenemo... Motorin moj , je kao i obično spreman dan uoči puta. Opran, natankovan, koferi na mestu. samo da se ujutro obučem i krenem. Jutro 26. sunčano, ali zubato 12o – 13o C. Ali to ne remeti ništa. Oblačim se toplo i krećem. Inače sam spreman za sve opcije temperature. Pošto je Marijanin kofer upražnjen, u njega sam trpao sve i svašta od garderobe (potpuno bez potrebe). Nastaviće se... Zaboravih da imam zakazan tehnički za motor u 15h. Bem ti bu...u.

Stigao sam kući. Hvala Bogu, zdravi i čitavi, motorin i ja. Sve skupa pet dana i 2186km... Samo malo odmora i biće izveštaj...

Spletom čudnih okolnosti, ponovo sam u CRO. Za neki dan biće još teksta i fotki...

Ma naravno... Nego sam se setio 2020. Covid i vožnje... Pa uklapanje u policijski čas... Sve Žućko postigao...

Lepa Honda, ali Žućko je za memoare...

Slažem se u potpunosti. Ne znam zašto, ali su mi uvek na enduro motorima prijale "vesele boje".... S tim da ova kombinaja plave sa sivom i malo crvene je baš sa merom...Plus plavi ram... Niti jedna primjedba!!!

Da, ali auspuha od @slave74. Kad budem probao njegovu "vatrenu vodu" ni moj više neće biti sjajan... Više će biti u duginim bojama... Dalibore, moramo se uklapati u duh vremena...

Da dopunim: bio i "aperitiv" koji je iskusno sakriven iza slanika...

Danas još malo vožnje, da kapacitet zimskih baterija dopunimo koliko god može... Za razliku od juče, danas mirna ravničarska tura, ali lepa svakako... Tačna je ova cifra sa kilometražom, vreme uzmite sa rezervom... Da bi došli do Banata, mora se proći kroz dobar deo Šumadije... A tamo @shoyykaina klupica...Mislim, nije je on pravio ali je često pominje... Neko će reći da je lepša Šumadija u proleće, neko u jesen, meni vazda lepa i volim je... Pičim dalje i mislim se kada će uraditi parče puta od Radinca, odnosno posle pruge pa do mosta na Dunavu. Već su kolotrazi dobro zajebani i po suvom vremenu. Neću ni da razmišljam kako je po kiši. Ali zato od mosta do Kovina potpuno nov asfalt. Takođe je urađena još deonica od kanala DTD do Vračevog gaja. Belocrkvanska jezera su lepa priča leti, kao i kampovi i kupališta na ulazu u Belu Crkvu... Iz godine u godinu sve bolja ponuda, a cene NEBeograske, NEZlatiborske, NESalaške, NEEtnoselske, uh da ne nabrajam više... Cene su NORMALNE!!! "Okinuh" glavno jezero Pođoh dalje ka Vršcu i deonica je (ili urađen nov asfalt ili sređen stari), potpuno dobra bez primedbi... E sad opet moj zajeb... Ovo mi je 4 ili 5 put da dolazim na Kulu da bih uhvatio taj vidik i to prostranstvo. I opet ćorak...Kiša, sneg, magla, prašina, sve se izređalo kada sam bio tu... Danas oblačno i mrljavo... A i na drugu strani prema vinogradima Prema aerodromu, a sa ovog mesta se "odapinju" i paraglajderi... Ali i pored svih malera sa vremenskim prilikama, volim da dolazim ovde i nastaviću i ubuduće... Moj verni at i ja u nove pohode.... I takooo........

Hvalaaa Dok. Planirano je, ali... Doduše, od Aleksandrovca i od Vr. banje sam prolazio, tako da ovaj predlog se usvaja... A i obećao sam Marijani da idemo na ribu u "Salus", tako da je to to... Inače prošle godine smo krenuli na ovu rutu, ali zbog 40+ stepeni pobegosmo iz Banje na Goč. A gore 25-26, vetrić, ih divote...

Zato sam i vozio maltene bez pauze... Kasno kretoh (oko 12.20), a nije mi se propuštao ovakav dan, neće ih biti još mnogo...

Pozzzz, neko se vozio u nedelju, a neko danas... Mnogo mi krivo za nedelju , zbog druženja, pa sam pokušao malo da "ublažim tugu" danas... Šalim se naravno drugari! Ovaj prelepi dan iskoristih tako da đirnem do KOP-a... Nije bilo previše gužve na putu, ali svakako valja biti oprezan zbog ogromnog broja traktora na Ibarskoj. To nas ponekad nervira, al šta da rade i oni??? Ne mogu da lete...Jbg... Uglavnom lepo se izvozah, negde beše toplo, a bogami ponegde i ladno ladno... Tura: Lazarevac- Jošanička banja - Kopaonik - Brus - Stopanja - Kraljevo - Lazarevac. Sve lokalom, bez upotrebe auto puta. 430km Na KOP-u 15* ali od Jošaničke gde je bilo 20, kada kretoh uzbrdo, gde god ne dopire Sunce padalo i na 10*, a tu je bilo i vlažnog asfalta. Ali nov grub planinski asfalt tako da drži bez problema... Svejedno, je..š zimu, krivine ki duša, a vreme na vrhu kao iz bajke. Kasno sam krenuo od kuće, pa nije bilo mnogo vremena za uživanje... Ajmo paljba dalje prema Brzeću... Pa Brus i dalje prema Aleksandrovcu... A Župa lepa ka upis... I to bi bilo to... Oko 18h dovukao se doma... Za 18. oktobar ovakav dan čist dar od Boga... Živi bili i vidimo se na drumu...

@Pingvin37, @travelman, ovo što ste napisali SVAKA VAM ČAST! Da ne tražim neke epitete, dovoljno je SVAKA ČAST. To što smo mi stariji od Tebe Milutine, ne daje nam za pravo da ne prihvatamo, tvoj stav, potrebe, i ugao gledanja. Isto tako si i Ti uvažio naše porive i potrebe, iako su drugačiji od Tvojih... E tu je poenta... AKO SE NE SLAŽEMO U NEČEMU, TO NIJE USLOV DA SE NE POŠTUJEMO!!! Mislim da je ovo postalo, ne samo naš (SRPSKI) problem, već na globalnom nivou...

Milutine, da dopunim, ako nemaš ništa protiv? I DA SE NAUČI, počevši od čistoće (prirode ali i gradova), pa do kulture (na ulici, u prodavnici, restoranu, u saobraćaju), itd...

@Satelis, jeste li išli Ibarskom na Rajac, negde oko 9.30-10h? Učinilo mi se da je u jednoj grupi NCX kao tvoj? Mimoišli se, ja u smeru ka BGD.

Kad pogledam ove fotografije, obuzme me istovremeno i fascinacija a i neka seta... Pa taj Istok i taj Iran (Persija) su dobrano trasirali kulturu i napredak čovečanstva... Od svih, za mene, relevantnih posetilaca (to svakako nije bulumenta plaćenika koji se kriju iza zanimanja novinar) sam saznao da je narod izuzetno dobrodušan i srdačan. Pa dokle više??? Dokle??? Da narodi pate zbog volje nekih debilnih moćnika. Kako taj "život" izgleda ukapirali smo kada su nam "servirali" Koronu. Izvinjavam se kolega @ftp, na ovom komentaru, ali fasciniran sam Vašim putovanjem, izborom destinacija, opistima... Baš sa pažnjom pratim... Još jednom SVAKA ČAST!!!

Mnogo puta sam sebi postavio isto pitanje. Do sada sam uvek dobio više od očekivanja, kada god je to pitanje lebdelo u vazduhu... Svaka čast za izbor putešestvija, i svaka čast za petlju, odvažnost, ma nazovimo kako god... Treba mnogo toga,da se krene tamo gde ste Vi krenuli... Pratimmm...

Bravo. Stvarno mi se dopada kako preneseš putovanje. Ukusi su različiti, ali baš mi je "leglo" da pročitam ovo putovanje, kao uostalom i ono od prošle godine. Šta da ti rečem, osim puno putovanja, bezbednih kilometara i lepih trenutaka...

Super, lepo, razumljivo... Pratim i uživam. Pogotovo jer je porodična varijanta. (I mi to praktikujemo). Samo napred...