Bravo majstore...(i u ovoj temi)

SVAKA ČAST!!! Slučajno videh temu i pročitah je u dahu. Ovo je zaista nesvakidašnje i tako daleko od nas, i kako si predstavio i dočarao, meni mnogooo interesantno. Posle tvog pisanja, i kad zamislim kolika je Kina (a nadasve i njihov jezik koji dođe skoro neophodan), sva naša piskaranja i putopisi (vezani za Evropu) dođu kao odlazak u prodavnicu prekoputa... Još si preneo stilom koji meni lično izuzetno prija... Ne znam šta reći ili dodati... Jednostavno, bravo, za avanturistički duh, za odluku da odeš u drugi svet (Kina za mene nije Azija ili deo zemaljske kugle, nego svet za sebe), da se prilagođavaš tom svetu i da ga prilagođavaš sebi (koliko je moguće)... Ma čoveče, stvarno si me "izuo" iz cipela. Još jednom SVAKA ČAST I SREĆNOOO!!!

ODLIČAN PUTOPIS!!! Mislim da sam dovoljno rekao, i da je potpuno jasno moje mišljenje... Stefi, samo jedna mala sugestija (moje subjektivno mišljenje) - nemoj tražiti od nas da dajemo svoj sud ili smernice za neki budući putopis. Svaki putopis je naš lični doživljaj i treba ga tako i napisati. Sa ličnom emocijom i ličnim stilom. Ma kakav da je, ali je ličan... A ti si to FANTASTIČNO URADIO. Emociju preneti na papir je vrlo teško, i postoji uvek mogućnost da pređe u nabrajanje (mesta, događaja itd). Meni to ni trenutka nije ličilo na to... Provukao si emociju kroz sve dogodovštine, što Vam se desiše... Bravo, i samo napred...

Lepo, lepo, lepo... I ne samo lepo, nego i poučno. U više segmenata (da ne nabrajam)... Cure, još jednom ste potvrdile pravilo da u motociklizmu NE POSTOJI: - ja sve znam, - ja sam najbolji, - ja sam najpametniji...itd... Srećno i bezbedno da napravite mnogo tura i kilometara...

TOPPP!!! Lepo izgleda... Jeste ovo na zadnjim fotkama ostavili upaljene motore za svaki slučaj??? Ako ustane i krene MEDO da se ne gubi vreme na verglanje... Šalim se naravno, ekipa top, destinacija top...Svi uslovi za sjajan provod... Pozdrav veliki drugari...

Extraaa, šta više reći. "Malo" ste me (sa slikama Planice) vratili u mladost. Kranjska gora i okolina - oktobar 1985. ekskurzija... Planiram i nadam se da u nekoj od narednih sezona obiđem te krajeve uključujući i Dolomite... Drago mi je zbog Vas i još jednom ste dokazali (ove reči koristim često u poslednje vreme), DA ŽELJA I SRCE pobeđuju i novčanik i kilometražu i uslove puta i vrstu motocikla... Svaka čast momci i srećno i bezbedno još puuunooo kilometara želim!!!

Momci, odmoriste li se? Mislim zbog pisanja putopisa, ili se čekaju hladniji dani? Razumem Vas svakako, nekad treba da se slegnu emocije, pa tek onda prenošenje na papir (ekran- svejedno). Ono što je bitno je da ste se vratili, ida nije bilo nerešivih problema... Još jednom SVAKA ČAST!!!

Careeee!!! Još jednom sam pročitao putovanjce...

Lepo. Još jedan dokaz da je za moto-provod, mnogo bitnije srce, nego vrsta motocikla ili destinacija... Super...

Draganče, prvo izvinjenje jer nisam ispratio putopis kada si ga pisao. To je manje važno. Mnogo je važnije da ste se (prvenstveno) dobro proveli i da je put protekao bez problema. A da se ne može sve obići ili videti na ovakvim proputovanjima, to je opšte poznato... Unutrašnje zadovoljstvo je bitnije, a prilika za reprizu, postoji. Jedna sugestija, nemoj više ovolike pauze u putovanjima. Lišavaš i nas a još više sebe ovako lepih dogodovština... Mnogo mi drago zbog Vas, putopis je baš onakav kakav sam i očekivao od Tebe.... Pozzz i srećnooo...

Sviđa mi se!!! Nisam nešto upoznat sa Skandinavskim zemljama, jer mi je to nekako uvek izgledalo previše hladno (mislim na vremenske prilike) i kišovito , za moj moto ukus. Međutim, zbog svih putopisa (naravno i tvog @Kola), počelo je nešto da tinja u meni... Želim da verujem da je sve moguće, i da ću biti u prilici da vidim makar nešto od severa Evrope... A tebi kolega sve čestitke, puno bezbednih kilometara i dobrog zdravlja želim... I nemoj da se slučajno ne javiš kada budete iduće godine u ovim krajevima... U to ime nazdravljam na Ilidži (idemo uskoro na vožnjicu)... Srećnooo

Hvala puno što ste uz nas bili, a i sada sa sugestijama i predlozima. Jednostavno, ovog puta bilo ovako,sledeći put "novo kolo, nova sreća". Daj Bože, možda bude i ovog leta...

Pozdrav, veeelikiiii... Hvala Vam za mišljenja, sugestije, podršku i sve što je pratilo pisanje putopisa (mog prvog)... Nikako ne bih želeo da Vas razočaram, ali ovaj naš odlazak u Istru 2022. bio je potpuno drugačije osmišljen i sa drugačijim željama. Kao po onoj poslovici “Čemu se Bog najslađe smeje? Čoveku sa dugoročnim planovima!”, tako i od naših planova da ovog puta u Istri bude fokus obilaska na gradićima u unutašnjosti i na samoj unutašnjosti, ostvario se samo delić. Ukratko, naš boravak se poklopio sa najvrelijom sedmicom ovoga leta u Istri. Iako je u pitanju kraj juna, veći deo dana (a i noći) su bile takve vreline da jednostavno nije imalo svrhe kretati. Pokušali smo jedan dan i otišli do Grožnjana I Motovuna. Međutim, to nam je maltene izašlo na nos… Vrelina (veći deo puta preko 40oC), i sve se svelo na ponešto videti, malo fotki i nimalo koncentracije niti pažnje na to mesto gde smo bili. Tako da smo ostatak odmora proveli na plaži I bukvalno se odmarali. Stoga se i nema šta mnogo napisati o ovom putovanju u smislu obilazaka. To ne znači da nam nije bilo lepo. Bilo je apsolutno predivno… Druženje od prethodnog leta sa Zoranom i Miletom se nastavilo, ali sada prisnije, i u porodičnoj atmosferi. I to su događaji za čitav život…Dali su neki svoj pečat ovom putovanju (nama posebno bitan)…Hvala im… Za drage kolege i drugare okačiću malo fotki što smo napravili: Limski zaliv Grožnjan – parking i kolege iz Germany Turistička “navigacija” Makete brodova A na dimnjaku broda ugravirano Čudo neko bila ta Jugoslavija… Malo šetnje uličicama Grožnjana Posle kratkog osveženja kafom i nekoliko bokala vode sa ledom, uputismo se ka Motovunu. Međutim svesni da ni u Grožnjanu nismo videli maltene ništa od ponuđenog, prošli smo pored Motovuna i u “Saharskoj verziji” pri +- 42oC vratili se u Pulu, odnosno na plažu, sa obećanjem sebi i ovim predivnim predelima i gradićima da ćemo se videti opet. Samo Bože zdravlja……. Motovun E sad, već sam pisao o čudotvornim mirisima i zvucima, tako da uživanje te vrste je tako posebno i vrhunsko da ne bih trošio reči… Evo malo slički iz Medulina Lokacija velikog auto-kampa Ovde u kraju, smo u hladu ležali, spavali, jeli, pili... A ovde se najčešće brčkali Napravismo ceo krug poluostrvom, pa da vidite kako izgleda, a usput se i kupali… Šta reći, osim da je Bog sa posebnom inspiracijom stvarao ove krajeve… Bilo nam je apsolutno prelepo, i ni trenutka nismo žalili zbog promene plana, štaviše… Pozdravljamo Vas sve puno, i samo bezbedne kilometre i dobro zdravlje vam želimo…

Nemoj Dule molim te. Zar se ne vidi da sam povećao dioptriju od pisanja ovog???

Mile je "odao naš položaj ". Opet smo u Puli, i mnogo nam je lepo... Pozdrav veliki za sve...

Bravoooo... Svaka čast i dubok naklon... Baš specifično putovanje, a ako se uzme u obzir trenutna svetska situacija... Ovo Vaše putešestvije me pre podseća na neko Epsko putovanje, nego na moto avanturu... Sretno i bezbedno do kraja puta, od srca Vam želim...

13.05.2022. Prelep dan, stvarno bi bilo šteta propustiti ga (ionako sam ove sezone imao već dosta "propusta"). Pošto je odluka o vožnji doneta oko 10h, kasno je bilo da kontaktiram bilo koga, znači idem sam kao "usamljeni jahač". Oko izbora kuda ići nisam imao mnogo dilema, Istok Srbije i Dunav su poslali jak zov prema meni, a i prošle godine sam baš baš retko svraćao u te krajeve. Pošto su to uglavnom poznate rute i destinacije, t.j. oživele su u par zadnjih godina, samo bih napomenuo kolegama da paze na mestima, t.j. krivinama gde je urađen potpuno novi asfalt, na primer od Kučeva prema Blagojev Kamenu. Dosta rizle sa bankina iznose kamioni na put. Sve je urađeno (za divno čudo) kako treba, ali usled oštrih krivina i dužine kamiona, obično prikolica pređe preko bankine i izbaci rizlu na put. Ovo je upozorenje jer nov asfalt i prelepe krivine prosto mame da se malo to "proveze", pa kad usred krivine se naleti na rizlu može nastati vrlo opasna situacija... Da ne pišem previše, ruta je izgledala ovako: Bez nekih pauza i dužih zadržavanja vozio sam skoro čitav put. Jednostavno to je bio jedan od onih dana kada vam "legne" vožnja i nikako vam se ne staje niti vam bilo šta smeta... Pogled na Homoljske planine u prolećnom izdanju: Blagojev Kamen, tužan spomenik nekadašnjeg ljudskog bitisanja ovde. Ali grb stare Yuge mi uvek zapadne za oko i vrati u neka za mene mnogo lepša i sretnija vremena. (Možda i zato što sam bio dete u ta vremena)... A onda Miroč, uh kako je grandiozan i dominantan... Prelepo za videti. Posle prolaska kroz Donji Milanovac stadoh da uslikam Dunav nizvodno, prema Kazanima i u pozadini brda prema Tekiji: Pa jedna sa igrom i odrazom oblaka na Dunavskoj vodi: Put vodi kroz čarobne predele Đerdapke klisure. Od dečijih ekskurzija sam fasciniran ovim delom Srbije. A onda kao stražar na steni u sutonu stoji Golubački grad. Kako izbeći Ram i tvrđavu??? Jednostavno za mene nemoguća misija. Da vas sve pozdravim: Još jedan dan ostade iza mene. Dan koji je potvrdio kako je lepo živeti motociklistički život... Veliki pozzz drugari, do sledećeg puta...

04.05.2022. Prva ozbiljnija vožnja ove godine. Mislim na kilometražu. Nešto me uzvrteli putopisi vezani za HR, a zbog raznoraznih spletova okolnosti nisam siguran kada će se stvoriti uslovi za višednevnu vožnju, pa reših da obiđem Zapadni Srem. Računam, jednodnevna vožnja sa lepom kilometražom, a nepoznati mi ti krajevi. Malo kasnije krenuh od planiranog, oko 11.30, taman temperatura oko 20 stepeni, što znači majica jakna sa zatvorenim lufterima (bez viška garderobe). Ruta birana da ide što više lokalnim putevima, a obzirom da je proleće u punom zamahu, nema mnogo greške jer je svuda prelepo i veoma mirisno. Na našoj granici (prelaz Neštin) mi saopštiše da više za HR ne trebaju nikakve potvrde niti sertifikati. Znači, pasoš u džep i voziii. Nisam se interesovao u zadnje vreme za uslove putovanja jer sam vakcinisan i 3. dozom ali ipak je ovako lepši osećaj. Podseća me na neka normalnija vremena koja su počela da blede. Takav i doček na HR graničnom prelazu, ljubazno, nasmejano i vozi dalje... Odmah da Vam kolege kažemo da danas nisam mnogo fotkao, jednostavno složile su se kockice da mi se vozilo i vozilo sa ragledanjem, tako da nisam se mnogo ni zaustavljao. Ravničarski predeli pa je tako i put, poprilično u dugim pravcima. No to mi uopšte nije umanjilo ugođaj... ILOK Rimokatolička crkva sv. Ivana Kapistrana. Dominantan objekat sa prelepim pogledom na Dunav i Bačku Palanku. VUKOVAR šetalište kraj Dunava A u pozadini Gradski muzej Vukovara i Dvorac Eltz Ostatak puta sam proveo uglavnom (objasniću kasnije) u opuštenoj varijanti vozikanja i razgledanja. E da, pisao sam u putopisu da se Marijana (supruga, ako neko ne zna) oduševila sa Ožujskim pivom, ali da su neki poznavaoci i pivopije počeli da je dovode u sumnju: Karlovačko ili Ožujsko. Da bi se ta dilema razrešila jednom zasvagda, svratio sam u Orašje i kupio po 6 limenki i Karlovačkog i Ožujskog. Nije teško biti fin. I u principu to bi bilo to... Čeka da lagano se dovezem do kuće... A da kod motociklista trenutak može da znači razliku između života i smrti, shvatio sam na ličnom primeru u jednom kružnom toku kod Brčkog...Zato sam gore napisao, uglavnom... Ljudi, Vi koji čitate Kratke vožnje i Putopise, uglavnom ste ukapirali da sam tip vozača koji je umeren, sa dosta obraćanja pažnje na okolinu oko sebe, što umnogome uključuje i saobraćaj. Ali kada u kružni tok uleti ženska osoba (taj tip se u ublaženoj formi u mojoj mladosti zvao prostitutka), sa razume se besnim džipom i pokušava da pravi selfi, onda u trenutku shvatate da počinje borba za goli život. Pri brzini od 30-ak km/h, nikog ispred, nikog pored, nikog iza mene, prolazim kroz kružni tok (koji doduše ima veću putanju i luk kojim trebam proći), odjednom sa desne strane čujem huk i dok sam bacio pogled, već vidim da sam u opasnom problemu. Na mene juri ogroman (u strahu su velike oči) džip sa spodobom koja drži visoko telefon u ruci i gleda u njega... Sve što sam mogao je da refleksno nabodem kočnicu i čekam... Epilog: motor se ukopao, ona protutnja neki santimetar pored mene, znači SREĆOOOO, hvala ti. Izvinite za ovo, možda nije za ovu temu, ali znam da se nemali broj Vas susreo sa nečim sličnim na drumu. Možda sam ja mator i glup i van svih trendova, ali ko su i kakvi su ti što ih promovišu i prate, jednostavno želim da budem još staromodniji i gluplji i što je najbitnije ŽELIM DA OSTANEM ŽIV kada izađem na ulicu... Još jednom izvinjenje Forumašima, i želim Vam bezbedne kilometre...

Uh uh, @davidloki kako mi praviš remetu u životu. Od kada smo se vratili u avgustu, svakodnevno razmišljam kada ćemo ponovo na HR Jadran... Sa tvojim putopisom, pundravci postaju neizdrživi... Malo šale, super je putopis i siguran sam da će ove godine mnogo više naših kolega otići da isproba čari Jadranke.... Čuvajte se i srećnooo na drumu...

Izvinite, ne znam sto ponovi odgovor.

Da se nadovežem malo, neće se brat @travelman ljutiti na mali off-ić. Sve gluposti koje nam prosipaju kroz medije, su odraz političara (i malog procenta budala) a ne NARODA, u celoj ex-Yu. I verujte da velika većina običnih, normalnih ljudi svuda slično razmišlja. Od Vardara pa do Triglava... Pozzz veliki za sve slobodoumne ljude, i srećni i bezbedni kilometri!!!

Da se nadovežem malo, neće se brat @travelman ljutiti na mali off-ić. Sve gluposti koje nam prosipaju kroz medije, su odraz političara (i malog procenta budala) a ne NARODA, u celoj ex-Yu. I verujte da velika većina običnih, normalnih ljudi svuda slično razmišlja. Od Vardara pa do Triglava... Pozzz veliki za sve slobodoumne ljude, i srećni i bezbedni kilometri!!!

Posle praznične trpeze, ića, pića itd, najlepše mi prija priroda. Krenuo sam juče bez plana i cilja, a rutu napravih kada sam se vratio kući. Da bi lakše bilo da se vidi kuda prođoh... Nestvarno prijatan dan za vozikanje, sve vreme oko 20-ak stepeni, i uz prosečnih 50-60km/h, baš sam se opustio i izuživao. Ne bih da piskaram mnogo, ovo su poznati putevi... Samo je razlika bila (u odnosu na svaki drugi dan) što je kiša od prethodne noći toliko pročistila vazduh, da se moglo pogledom dobaciti neuobičajeno daleko, i što je prirodi u proleće dalo ješ lepši i bajkovitiji izgled. Zato i kačim slike. Mislim da su ispale i neobične i lepe (barem za mene).... A Vi prosudite sami... Ima šta da SRB ponudi što se tiče prirodnih lepota. Na svakom koraku... Mislim da je svaki moj daljnji komentar izlišan... Ostaje mi da Vas sve pozdravim i vidimo se...

Jeste Dule . Prve dve fotke su kada se skrene ka Ravnoj gori, a ostale su na zaravni posle Muzeja kamena. Otprilike, gde ste se i Vi fotkali. Put do Koštunića od strane G.M. odnosno od Beršića je urađen. Nov asfalt. Ostalo je sve po starom. Al jbg, ja volim tamo u proleće, pa mi ne smeta... Pozzz veliki...

Pozdrav kolege, veeeelikiiiii... Višak obaveza i manjak vremena učiniše da se na početku ove sezone nešto manje vozim, od uobičajenog... Zato i želim da podelim par fotkica sa jedne (kako tema i nalaže ) Kratke vožnje. Ništa spektakularno niti nepoznato, ali čisto kao ideja da se može izvozati lepa vožnjica. Ruta koja nije dugačka i relativno blizu je svima iz centralne SRB, i onako bez ikakvih priprema može da se izvozi... Ja sam išao kroz Ljig i u Dić-u desno jer od rekonstrukcije magistrale 2005. nisam prošao kroz ova sela Takovskog kraja. Ali ovo može da bude i lep dodatak za kolege iz BGD i okoline, a koji vole da idu preko Topole prema Rudniku i koti 555. Od kote 555 do Gornjeg Milanovca je oko 13km i posle toga desno... Otprilike ako se uzme OMV na Petlovom brdu kao startna tačka, cela ruta sa povratkom Ibarskom, ponovo do OMV-a, manje više oko 245km... I da, dobra deonica od G.M. prema Koštunićima je urađen nov asfalt, ali ovo (po meni) nije ruta za jurcanje, već za opuštanje, disanje, poglede itd.... Pogled sa Ravne Gore na Ovčar i Kablar Sa istog mesta prateći planinski lanac pogled prema zapadu i Tari Kada se krene prema Mioničkom kraju mesto gde se vidi dobar i poveliki deo SRB Cer u daljini (stavih strelicu da znate) Mačva i Tamnavski kraj Avala (sa leve strane drveta na sredini slike) i Kosmaj Ima se još puno toga za videti, ali neću sve da ofiram , nego čim se prolepša vreme, palite mašine i paljba u prirodu... Mislim da o lepoti ovih krajeva nema mesta za diskusiju, a ako neko želi i van asfalta i čistu prirodu neka pogleda malo vožnje koje je opisao kolega @slave74. Nema potrebe za boljim informisanjem... Toliko od mene ovoga puta. Srećne i bezbedne kilometre Vam želim...